Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
с друге стране пута, да их Рака не опази, па у стопу за њим Помрчина беше густа, а он није баш толико оштра вида да их смотри. Упутио се право њиховој кући, а говори сам. Он је имао обичај да се кашто и сам разговара. »Хм! хм!
Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође. Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну: — Јес' ти, Радане?!
»Добро је, добро!« мисли у себи, па тумара даље по кући. Оде обилазити и остале зграде. Кад би код амбара, смотри оно момче и покрај њега пробијен бубањ. »О, о!« учини Милун полугласно, »та ови су покор починили!
« Таман разговор и шала у највећи јек, док ето ти момка трчи као без душе озго к механи. Смотри га ћир Трпко, па истрча на врата и још чак одовуд узвикну: — Шта је, бре! а? — Врлике! — Шта кажеш?
сплетен, пружи улазницу једном од гостију, нашто се неки насмејаше и згледаше, а то га још више збуни, те обори очи и смотри на улазници »број 25«. И нехотице оте му се нека злослутна мисао: »Ето опет 25!
Еле, врза Радош од букве до букве, од грма до грма, док ти тек смотри — нешто се миче око једног жбунића. Он онда полако, полако — при крадај се све ближе. Учини му се најпре зец је.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
На стази се сусрете са Маринком Маринковићем. Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном. Крушка назва бога. — Бог ти помогао, честити ефендија!
Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети... Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из
Што баш он да је узме?... Лазару се свртеше сузе у очима. Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље. Видео је да је у жицу дарнуо.
— Шта? — Ја... ја бих га убио!... Лазару сенуше очи... Маринко је дарнуо где треба. И то смотри оштро око његово. – Убио? - упита Лазар. — Убио! – А суд? — За све је друго лако, само кад он није ту!
Све живо погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. – Склони се! — викну он. — Аха!... Чек’ сад Лазара!
Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара. Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... Лазаре!... Лазо!... викну га.
— Ама, зар Станко Алексин? — упита кмет. — Он главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату. Одем да видим нема ли које од кућана.
— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му руку. Пред њим и око њега лежаху Турци. Он смотри Заврзана над Сали-агом. — Харамбашо!... Харамбашо!... Молим те, ходи овамо да видиш само...
Једног дана Сима пролазаше пред њихове куће. Алекса је био у авлији. Како га смотри, он викну. Али се Сима учинио глув. — Симо!... Кнеже!... Сима сагао главу, па одмиче. Алекса викну још јаче.
Ја... И Маринко се сруши као подсечен пањ. Алекси само јурну крв у главу. Он не знаде шта учини. Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... Људи притрчаше, те отеше нож... — Зликовче!...
Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину... И оштро око Крушкино смотри то... — То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правцати домаћин...
Зека га не може ни сустићи... И у тренутку стојао је пред Јелицом... Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. — Јелице! Јело!... Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. — Откуд ти?!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А са горе крај потока Стазица се дала, Једна мома милоока Ту је рубље прала. Ал' кад смотри враголана, Повикала сека: „Ој стазице, ој танана, Донес' га менека!
Зар је био само празан санак, А не бео, а не ведар данак Кад се она менека појави? Ја је смотри на беломе данку, Ја с њом шета, ал' само у санку, Ал' ће бити, биће и на јави.
И дрктајући тужило је срце, Јер празно беше то. Он смотри њу — И таки оде ноћ, и сунце дође Са жарким својим благодатним зраком, На сусрет њему ширило се срце Пијући њег'ве
И девојку дивна краса Смотри његов онде зор, Речи чу он слатка гласа: „Оди, мили, оди гор.“ „Грло ти је, дево, медно, Око сјајно — за ме не;
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, како је врло лијепа. У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била близу, па се издигне и
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПОЗОРИЈЕ З. СЕЉАК (тарући очи), ПРЕЂАШЊИ. СЕЉАК: Баш бог да прости, поштено се испава. Сад ми ваља кући. (Смотри ђака.) Шта је то? Ко те ту привеза? ЈАКОВ: Судбина. СЕЉАК: Шта је то судбина?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Може бити гди није одавно у служби, или гди сам овај бурунџук спустила. (Смотри једне рукавице.) Аха! Чекај мало. (Узме, па и навлачи.
Нека, нека, биће време, видићемо ко је јунак; срећа твоја велика што данас морају чизме бити готове. (Смотри Султану у постељи.) А гле ове? Ето, како нема мужа код куће, све је наопако. Пело, ти ваљда чекаш повојницу?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући. Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори: — Три године, ово је сад четврта.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сељаци с југа, друг до друга, као на смотри, или у строју: ту свако крчми башту своју. Још јуче, крај потока, зелени струк тонуо је у тежак мук: земља је кроз
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Она ишла не знајући ни сама куда, најпосле заиђе у шуми, па тумарала тамо амо тражећи куд ће да изађе, док смотри на далеко ватру где се светли па онда хајд к оној страни од куд је ва- | тра светлила.
Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, кака је врло лијепа. У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била близу па се издигне и у
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (кад их смотри, палећи цигару показује им да приђу и седну). МИТА (поклони се, седне ближе). АНЂА (оборена погледа, спусти се
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња је чуо да је тај старац, на гласу „глагољаш“. Тек у полак ручка Бакоња смотри у трпезарији оно што га је највише могло зачудити.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А са горе, крај потока, Стазица се дала; Једна мома милоока Ту је рубље прала. Ал' кад смотри враголана, Повикала сека: „Ој стазице, ој танана, Донес' га менека!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, како је врло лијепа. У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била близу, па се издигне и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” То рече, па Милоша мрко гледа, Ког’ оцрни притворством Вук неверни, А Милош када смотри која беда И стид му грози, за тај укор скверни Одговори: „До колена ти седа Тај издајица злобни и чемерни, А
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
боја, Са досадом Човек сву ту раскош мотри, Лежи сиров, крвав, пун длаке и зноја, И тражи у сунцу да свој одглед смотри. Зрелост једрог дана празна му је сена, Нејасних облика једно Ново чека, Скуп раскоши, сунца, нестално ко пена.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сивац само стригну ушима као да ће рећи: — Можда јесам, а можда баш и нисам. Дјечак смотри преломљену грану и забезекну се: — Па ти си то мене граном, а?! Како си то извео, дедер?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ако тек с памећу завири у књигу, без добре користи на празно неће остати. Ако исто тек разагне је и погледа, таки и смотри унутра, ка драго светлакасто се лепо камење, врле речи за просветљавање се с душом својом!
Ето тако то врло мудро Бог за нашу потребу небо доње справи, а ту небесну прилику и сваки човек сву у себи носи. Смотри де исто своју главу и виђ' у глави горње небо што мозак закрива — врло слабо је и танко, а испод њега пак друго нам је
Вели ти младожења; а то је све моје што сам ти дао и што ли сам ти јоште обећао се дати. Чуј за ту дивоту кћерко, и смотри се! то ти је од мене мужевљи дар и венчаница! Него саде и ја хоћу већ да видим камо твој дар пак мени?