Јакшић, Ђура - ПРОЗА
после му се примакох ближе; а кад сам се дотакла усницама његова високог бледог чеда, он се као иза неког немилог сна трже, погледа ме оним великим грахорастим очима, па онда се тужно осмехну. „Грлице, јеси ли гладна?
Беше то ватра, витријол, што ми је усне и језик опрљио. Утоме се тргох иза сна. Сва сам се тресла као прут. А кад сам отворила очи, видела сам мога Алексу.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Но о овом смо на више места говорили. Нек видимо чему нас другом ова басна учи. Сад се народи почињу као иза сна будити, и међу собом се разговарају: како се је то догодило да за толико стотина година они исти који су на богатство
” Навластито у садашње просвештено време, кад се сами цесар толико труди и зноји, нити довољно сна себи даје за дати царем приклад како се царствује, може ли ко тако худо мислити да је само за трбух на ови свет дошао,
” 121 Лав и миш и лисица Лав у својеј пештери спаваше. Дође миш и претрчи му преко шије: тргне се лав и скочи иза сна. То гледајући лисица споља, начне му се посмејавати говорећи да он, лав будући, миша се боји и плаши.
Нипошто и никако. И ово је оно што свак не зна, и за које је моја реч овде. Ко се икада сна боји кад му се задрема? Нико, разве да је пао у какву меланхолију.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
несаници и тами Док небом ветар носи пловеће крошње шљива Доле дише мој вранац, вран се пресијава, Шта ли то њему сна и спокоја не да Лети ветар пун сена, мој вранац не може да спава Чувај се вранче да те она не погледа Дошла је, с
увирања ил врења?), кроз петролејски сумрак и сјај, по невидљивој црти, враћамо се у родни крај, из туђине, сна или смрти. Промењен свет нас плашио, нов нових краљева ред, ал свак се брзо снашао: то беше исти свет.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Неизбежимо ропство и смрт пред очима видим. Презнем и отргнем се из руку очајанија, и аки од сна пробудим се и помислим: а да л̓ би се јоште у чем себи и свом роду помоћи могло?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сава заркао, па баш ни у уво. Марјан лупа још жешће. — Е, е — ко је? а! — дрекну Сава иза сна, па скочи те отвори врата. Марјан, како беше навалио, умало не паде на нос преко прага. — О, о! Држ' се!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Прену и Заврзан. Грактање се зачу опет. — Одговори! — рече он Заврзану. Заврзан загракта. Хајдуци се тргоше из сна. — Шта је? — Неко нас тражи — рече Станко. И наста тајац... Минути су пролазили као вечност. Станку је лупало срце..
— Устајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.
Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!... Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како превијају ону нејач око себе као
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СЛУТЊЕ Тај замор без сна и без помоћи, Без жеље за пир и за ловоре: У ове моје горке поноћи Све слутње дођу да проговоре.
Док путић једном најзад мину Између сна и истине. Вај, ништа више да не прене Тај пухор сна и замора, Пењи се тихо, зимзелене, Уз плочу бледог мрамора.
Док путић једном најзад мину Између сна и истине. Вај, ништа више да не прене Тај пухор сна и замора, Пењи се тихо, зимзелене, Уз плочу бледог мрамора.
Засипа с топола мир по трави... Анђели веслају барке сна. Нестаје и с даном део мене, Путима незнаним куд и све... Лагано као што и цвет вене, Умиру јесени хладне, зле.
Лагано као што и цвет вене, Умиру јесени хладне, зле. А када у тренут неки касни Све ствари зажеле задњег сна — Пред ким ће поћи да негде заспи Ледена звезда са речног дна?
Не знам; но на међи тога сна и јаве, Видим моје срце да чезне и пати. И сузе кад дођу, ране закрваве — Ја ни онда од тог ништа нећу знати.
очију својих моја душа смела Отвара пред неком земљом недогледном; Никад не захвати двапут с истог врела, И два сна никада на узглављу једном.
Из мог сна поникла, и ти беше ташта; Плод мога порока, крволочно јетка; Плод мисли, и ти си била без свршетка; Плод мојих
Но цвет сна отровног не преста да сише! И ја умрех у час кад се беше хтело Задња капља крви, коју немах више, Да окончам лепо и
Та реч што не позна беспућа ни блудње! Кад тишина збори место нас, реч њена Има сву чистоту сна и болне жудње. Та блага музика љубави што ћути, Има мир молитве у дубини духа: Никада се речју лажи не помути,
Од мог привиђења ти си цела ткана, Твој је плашт сунчани од мог сна испреден; Ти беше мисао моја очарана; Символ свих таштина поразан и леден, А ти не постојиш нит си постојала;
Тако тај мали артиста испреда жудно из својих груди, из срца, из болног и магловитог сна и воље за стварањем. Он у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнезда...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сви ви, сви!... Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: — Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога
Пси подвију реп па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: „О твоју главу!” па опет спава. На један стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко
Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж. Било ми је тужно кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан. Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.
Ја не знам иначе кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било. Прогутај га, дакле.
Опазио сам и по томе што, кад год сам ушао у собу, она је се трзала као из сна, и онда бивала весела. А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде, — која је већ чула за госта, и одмах се сетила прексиноћњег сна и дошла амо пред кућу. Дошавши, поклони се госту, и овај њој. — Моја супруга... г.
То је заболе јако. И она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и ова песма из сна, а пред очима јој онај тужни поглед његов! Јако јој жао што је онаква била.
А тек онај сан о Шаци како јој је живо остао у памети! Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела колико би јој тешко било кад би га изгубила.
После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца! Зато овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу што јој је г.
мора да су они прави ритски. Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један! Утом заурла поп-Ћирин пас, не трпећи, као и сви у његовом роду, музику. — За газдом!
Лаку ноћ. Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти. Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Спира и изађе у авлију.
према поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна. На то нико није имао шта да примети, и сви се кренуше поред свег заустављања гђа-Сидиног.
Па му дика што му сна лепа. »Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!« — Знам Бирцлијине!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А сад ево ме опет у сред оног чаробног сна и ти си поред мене, ти, ти, ти, ти си поред мене, мили мој млади старче, мој седи, мој добри, како си добар што си
Са истом неверицом стојим дању пред сензацијама стварности, као што ноћу стојим пред појавама сна. И увек помамно, у непрекидној грозници сна тражим ону разлику.
И увек помамно, у непрекидној грозници сна тражим ону разлику. увек нереалних стања и мутних и језивих слика што се ноћу и дању аветно витлају око мене.
И ја се увек бојим и неисказано више бојим се сна отворених очију... Кад сам био млад и мали осећао сам неописано слатко радост иза страшнога сна.
Кад сам био млад и мали осећао сам неописано слатко радост иза страшнога сна. Гоне ме тако, а ја бежим панично, бежим и гушим се у немоћи, саплићем оловне ноге и падам, па се наједном пробудим и
Африка
се архипелаг Лос појави на хоризонту у предвечерје, превучен голубијим плавим велом, и приближи нам се нагло као из сна. То беху дуга ниска острва у продужењу једно иза другог. Ћутљива вода била је између њих као заспале реке.
После сат-два спавања трзам се из сна са радосним узбуђењем. Око мене савршен мрак. Неки чудни гласови долазе из ноћи кроз размаке плетеног зида.
антилопа и чопори слонова у даљини; само је он, да би живео, приморан борити се за сваки залогај и за сваки час сна. Више се уопште није трудио да кинин увија у обланду, већ га је узимао кашичицом као сав овај жарки ваздух и живот.
Носачи се дижу, дремљиви, неми, и не изашавши још сасвим из сна. Узимају ствари које су им прве под руком. товаре их на главе и одлазе у ноћ.
Мислио сам да то бој чека, да би скувао чај, међутим једна жена, права и нага, најежена од зиме и сна, диже се одмах из шарене материје.
Кренули смо чим је почело свитати. Моји црни пријатељи, Зана, То, Ђандуба и други, дрхтећи од хладноће и сна, изишли су да ме испрате. Њина кожа, светла и глатка преко дана, била је од хладноће као испуцана и посута пепелом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
застајкујући да се избљује, Исакович је угледао, пред собом, пештанске скеле, као неко лепо привиђење, на крају тешког сна. Растао се од својих коња, код једног врбака.
Био је утучен, јер се, после оног сна, о свом венчању, пробудио у лудом смеху, па му се чинило да постоји неки свет који није више јава, али га снови још
Она дакле нема сна. Њој звоне звонца. А сутра има да урани, пре осталог света, онда, кад свако дете спава. А крај све белине груди и
А кад се буди, буди се из истог сна. Павле је чуо сат, у предсобљу, како одбија један, а после га је чуо и да одбија два. Све је било у кући заспало.
Он се у њој осећао као мртвачки костур у орманима. После два‑три дана, међутим, изгубивши стрпљење и без мирног сна, Исакович постаде несносан и Агагијанијану и госпожи Хумл, која није могла да разуме, што капетан не позива
Није више могао, ни дању, да нађе сна. А ноћу је лежао будан на постељи, са широм отвореним очима. Иако Исакович није био ни нарочито писмен, ни начитан, ни
У чудноватој игри сна, довољно је било да мало захлади у Бечу – јер је те ноћи била пала киша – па да сања горски ваздух планина своје
Тако се из једне стварности, и јаве, која је луда и бесмислена, кроз људске беде и сузе, прелази, сваке ноћи, у свет сна, који није бесмисленији, и који, каткад, бива, човеку, једина утеха.
Из тог сна се пробудио, као окупан, чист, у души, и весео. Кад се Сунце рађало изишао је на доксат, кријући се, иза зида, а заглед
А Исакович погледа човека, као да се из сна буди, не рече ништа, и оде, не осврћући се, ни на Агагијанијана, који га је, зачуђено, пратио очима.
цвет, али не као снег, који хлади чело, него покрива, као неки свилени, топли покровац, па се под њим не може да нађе сна. Ни у фамилији Стритцески нису били, у браку, сви, увек, сретни. Неки јесу, други нису. Неки су мужеви били ћелави.
Ту, горе, у затвору, иза решетака, међутим, у том тренутку, ти живи мртваци, спремали су се, ваљда, да легну, тражећи сна. Сан је једина утеха роба, Исакович зна то. Многи ће ту провести десет, двадесет, па и више година.
Теодосије - ЖИТИЈА
Одмах уђе к преподобноме својем оцу и рече му све што је старац рекао. А преподобни као пробудивши се иза сна, и са слабим коленима од старости, До крајности изнемогао од поста и прихваћен од сина једва се подиже, и њиме као
А богоносни Сава свеноћним стојањем не даде сна својим очима, молећи се за преподобнога оца својега, и као што се прво за живота његова бринуо за спасење, тако се и
сатникова ниси презрео; Хананејку која је молила за кћер која страда помиловао јеси; Јаирову кћер из смрти као иза сна подигао јеси; удовичина сина, на погреб ношена, са одра подигао јеси; и ја ћу се грешни данас њима уподобити,
И буђаше овога као иза сна, говорећи: — Устани, господине мој, реци ми! Тада он, од смртног сна отворивши очи своје и светога познавши, ухвати
И буђаше овога као иза сна, говорећи: — Устани, господине мој, реци ми! Тада он, од смртног сна отворивши очи своје и светога познавши, ухвати га за руке и целоваше их, а свети га подухвати и одмах подигавши се
не долазе или да му што не доносе, и забрањиваше да коме причају о њему, како не би, од многих упознат, и прогнан био. Сна мало, ослоњен на стену седећи узимаше, наготу више од меких хаљина љубљаше, јер се радоваше умно посматрајући кринове
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
полако цео сто, и кад га по девети пут обавије, планине ће се расклопити, Матија Губец ће се са војском пренути из сна и за увек ће ослободити сељаке.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Све се завршило с великом лармом. Ујутру Брко стаде да ме бије зато што сам читаву ноћ лупао и будио га иза сна. Његова жена узе да ме брани. — Немој да га бијеш. Он је читаву ноћ ловио мишеве, зато је и лупао.
— Предајте се лопови! — дрекну он, па из све снаге распали тољагом по медвједу. Крушкотрес Кукурузовић скочи иза сна и прије него што је стигао да урликне, зачу из мрака Бркин глас: — Начинићу од ваше коже јаку за капут и шарен торбак!
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
моје да ти земљу под стопалима раскопа Дотле је мећу нама дошло 1 Врати ми моје крпице Моје крпице од чистога сна Од свиленог осмеха од пругасте слутње Од мога чипкастога ткива Моје крпице од тачкасте наде ОД жежене жеље од шарених
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Помислих да позвонимо и другу директору, мом очуху, али се сетих мајке. Сетих се да би скочила уплашена иза сна, а затим не би успела да заспи до зоре размишљајући шта ће бити с оном црвенокосом пропалицом.
Црњански, Милош - Сеобе 1
И тек што је, онако тргнут из сна, полубудан, покушавао да се, у мраку, ослободи неких чаршава у које се био заплео, и да се извуче испод кожа, ознојен
При слабој светлости жишка сад, он је виде, онако збуњену од сна, и схвати да ће овог јутра, при поласку, са њом бити најтеже.
се дигао са постеље, са великим, црним клобуком сребрних шара и кићанки, што га беше турио на главу при првом скоку из сна, он је пренеразио слуге. Притрчаше му, љубећи га у руку и приводећи му коња, који се пропињао.
свануло, похватани су многи, напити, који су били легли по кућама и по шталама код коња, па су, пробуђени из пијаног сна, почели да вијају, ножем у руци, животиње и људе.
Плав кафтан, жут лик, са пљоснатим носем, брадица, ретка коса, за часак стајаху, као у продужењу сна, у светлости зоре, у вратима.
Земља њина, као из сна, јављаше им се све ређе у мислима са својим тромим, мутним, устајалим рекама, острвима зараслим буником, зовом и
да је види скоро цело време док је на служби, а особито ноћу и ујутру, када је пролазила крај њега, још врела од сна и снажна од жуди, коју је налазила неочекивано у својим сновима.
Пробуђен да је тако, чињаше му се каткад, из свога сна, из сна који му траје већ више од десетину година, из сна у коме је немоћан и узалудан, али јасно видан и схватљив
Пробуђен да је тако, чињаше му се каткад, из свога сна, из сна који му траје већ више од десетину година, из сна у коме је немоћан и узалудан, али јасно видан и схватљив самом себи.
Пробуђен да је тако, чињаше му се каткад, из свога сна, из сна који му траје већ више од десетину година, из сна у коме је немоћан и узалудан, али јасно видан и схватљив самом себи.
У потпуном осећању сна, прошао је кроз те разне туђинске државе, и цео свет тај од Рајне, вративши се, у позну јесен, на Дунав, са истим
је само напрегнуте сапи и трбухе коња, по којима беху од напора искочиле жиле, да се затим, опет загледа, као из неког сна, у своје слуге, које су равномерно скакале са кола, сад десно, сад лево, да подмећу цепанице под точкове, те да их
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Зато се спавању посвећује велика пажња и за осигуравање доброг сна користе се многобројне враџбине, ритуали и табуи.
, 1987, с. 47) — Немао те ко закопати! (Павићевић, М. М., 1937, с. 197) — Ове године сина женио, а догодине сна’у удавао! (Аџић, С., 1984, с.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
то оног јутра пред огледалом када сте утврдили да вам је све више времена потребно да повратите своје лице од воска из сна. Све теже да закорачите у нови дан. Да отворите очи и кажете добро јутро уснама изгореним димом и учтивостима.
Били су уморни и жедни од тог тако светлог, а толико суморног предела из сна. Кажу да је баш ту, на том месту где је камење било веома ситно, а чудног облика, професора ујела змија!
То није могао да смисли ни у страшним ноћним морама, док се у бунилу превртао без сна, доживљавајући по ко зна који пут ону страшну јануарску ноћ 1956.
Али док звижде Ибарском магистралом враћајући се разбуђени после сна дугог четири дана, човек, жена и дете примећују како им се Ружа смањује и повлачи у себе и у свој угао кола, све мања
је да загњури очи, нос, усне — читаво лице, у та мршава леђа, да га обухвати рукама и да се заједно пробуде из ружног сна, за који нема никаквих изгледа да ће се ускоро завршити, а дете преко пута ње као да је већ наслутило тајну да је
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Јесте ли задовољни? — запита га најпослије Петровић. Јанко се трже као да се пробуди иза сна: — Опростите, господине, ја... ја... — Разумијем ја то добро.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Границе између сна и јаве отворено су и до краја потрте. Непосредни повод авантуре брзо заборављамо; као и у свакој игри, жеље се
Деда Раде и стриц Ниџо су питоми, посвећени заштитници сна о срећи и завичају, па им се писац без престанка враћа, као да страхује да би га, без њих, напустила милошта.
лепши свет, да им дочара укус друкчијег постојања, служи том вишем циљу, или, барем, уравротежавању сурових нужности и сна о лепом. Ћопићева сељачија исконски је сапета и инертна, срасла са земљом, препуштена судбини, неуништива.
Ево како се самарџија Петрак, један од најузбудљивијих ликова тог дечјег сна о срећи, споразумева с коњем о величини и врсти самара који треба да изради: Дед се послушно диже и доводи окретна
Стриц Ниџо, пошто је одбранио њиву кукуруза од јазаваца, дуго после тога није имао мирна сна — био се навикао да скаче из постеље и виче на јазавце — али деда Раде овако тумачи његов немиран сан: Видиш ли да си
Милићевић, Вук - Беспуће
То једнолично лупетање навлачило му је дријем на очи, али му није дало да спава. Гавре Ђаковић тражио је силом сна да се одмори, да све заборави, да преспава овај познати пут гдје зна и имена станица и којим редом долазе и како
ноћи, са затвореним очима, тјерајући од себе мисли, са главом дубоком упалом у мекани јастук, он је тражио мира и сна, слушао пуцкање расушеног старог покућства и глоцкање кога миша.
Једног јесенског јутра, пред свитање, док напољу непрестано пљушташе густа и бујна киша, тргао је дјецу иза сна неки чудноват немир у кући. Они су скочили боси и необучени из кревета.
Мрзило га је да пали свидећу и гледа на сат, осјећао се послије сна нешто боље; мисли су текле лакше, није га тиштао умор.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Када једном душмани ударе, Кад загрме топи и кумбаре, Кад он из сна отровна се прене, Па на љуто орпашје се дене, Оће л' удрит на душманску силу, Па кâ од пре збијат у гомилу, Од
он се из сна прену, Па десницом ка срдашцу крену. Још погледа — јао мили Боже! Таре очи, вероват не може: Близу њега једно чедо
Љупко цвеће, ти још не увену? А ти, зоро, опет из сна прену? А ти, сунце, опета ограну? А ти, данче, опет свету свану?
А ти, данче, опет свету свану? Ајде, цвеће, па увени брже, Када ње ту, да те бере, нема; А ти, зоро, што се из сна трже, Спавај, дремај, кад и она дрема; А ти, сунце, не сјај мојој муци, Веће седај — моје ј' сунце село; Бежи,
једно све је вукла нека жудба, — Снежано поље дизати се ста, Умилна свуда виђаше се лудба, Ружа се диза иза свога сна, У истоку се диза рујно море: То чинило је крас од младе зоре. 52.
Шеће напред. — Куд? — Не знаде, Само зна да напред мора. Сад на исток око даде, Боже, Боже, ето зора, Кâ из сна јој душа прену Па унапред живље крену. XXИИИ Гле над реком тог гребена! Ал' је гледа страовити!
Ма у њу се нешто мало И подсмеја помешало; Прикупљене стоје веђе, Ал' замало па све пређе; Он трепетну, из сна прену, Што ли ми га отуд крену? Доба веће? зар већ зори? Спази свећу е још гори.
И тек кад јој је свака клон'ла уд, Тек онда с' он из сна пробудио, Ал, из сна каквог само зора шиље, Из сна живота зајста што је вреда — Из овог сна у страшну падне јаву.
И тек кад јој је свака клон'ла уд, Тек онда с' он из сна пробудио, Ал, из сна каквог само зора шиље, Из сна живота зајста што је вреда — Из овог сна у страшну падне јаву.
И тек кад јој је свака клон'ла уд, Тек онда с' он из сна пробудио, Ал, из сна каквог само зора шиље, Из сна живота зајста што је вреда — Из овог сна у страшну падне јаву.
уд, Тек онда с' он из сна пробудио, Ал, из сна каквог само зора шиље, Из сна живота зајста што је вреда — Из овог сна у страшну падне јаву.
ох, Боже!... Он се из сна прену, Па десницом ка срдашцу крену. Да ли нешто заиста га дави? Да л' је медвед мамен и на јави?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
! Ноћу се изненада тргнем иза сна: вири мјесец кроз прозор, гори читаво двориште, а бљештави посјетилац уноси ми се у лице и шапуће: — Хајдемо!
Тако омађијан, отпловио сам за дједовим петама и до нашег заједничког кревета, из једног сна у други. Више се није дало разлучити с које стране стоји прави живот, а с које мјесечева варка.
Тек у повратку, он се домисли да гргутне као да се буди иза сна: — Е, мајка је убила, нема је шта видјети, а шије кроз ону авлију ко свјетлица. — Врагометна цура.
— Ма ко стао, брате? — мученички стење Бориша, јер му Илија својим шиштањем разбија и ону лагашну скраму чемерног сна овако насједећке. — Ма овај мој сат.
Знају само толико, кад су поскакали иза сна да су се нашли у правом паклу од ватре и грмљавине, па су се све до јутра макљали и носили и са Швабом и са својима.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
ОД тога ништа нисам видео. Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће. И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу;
Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу дремежу, врела и миришљава, ти —
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Иза сна се тешког прену, Мрак је. Где сам? — ал' на трему муклим тутњом одговара шеталица глухог доба, навила је кивна злоба, т
објављен личе светога ми сна, међ женама ти једна делијо, из ових руку не пуштам те ја!” Колико беше милостив му вик, толико страшан говорников
Богу тишине живога гробља, богу поретка вечнога сна, богу господе, господу робља, немоме богу муклога стрâ, ти, клетво земне омане, ти, песмо небних снова, однес' му,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад се иза тога сна пробуди и дан сване, а он дозове синове своје и приповеди им какав је сан уснио, па им рече: — Децо моја, не жалите
Али се овај затим брзо пробуди из сна. Досети се ко му је девојку однео, па полети за њима у потеру што је брже могао.
Кад ујутру јутро освануло, он се прену иза сна, устаде те се уми и помоли богу, па хтједе кренути, али да му вјетар не би свирао у празна уста, хтједе да се
бранићеш док те траје; лајаћеш на сваку опасност чим је осјетиш, а осјећаћеш је свакад из далека; нећеш имати ни сна ни одмора; нећеш никад ни доручати ни довечерати. И све то чинићеш више за другога него за себе.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР (дуго ћути, па после као из сна): Шта се са мном учинило? ИСАЈЛО: Опростите, г<осподин>. доктор, али знате како сте нам казали, да вам разум код куће
ЉУБА: При расвитку рујне зоре Кад као ангел почива, Представи јој лице моје Обајањем њежног сна. СТАНИЈА: Не вичи, бога ти, кјерко, да плашиш комшије.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
у несаници другог сна је корен: Способност да си другачије будан — и нови дан, по слици прошлог створен, добије сенку, није узалудан; Облачиш
У несаници другог сна је корен: Сна који пуни, ко пустињу вода, Јаву у којој изнова си створен: у несаници светлуца слобода — Друге су ноћи
У несаници другог сна је корен: Сна који пуни, ко пустињу вода, Јаву у којој изнова си створен: у несаници светлуца слобода — Друге су ноћи оних који
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ — каже љупко маман, извлачећи око деветке чаршаве испод његовог благословеног сна. Да га само видите како још полузатворених очију бауља по кући, тражећи чарапе које је претходне ноћи у еуфоричном
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
КУПИНОВО І МЕЂУМУРЈЕ, ИЗРАВНО Сањам ли се или јесам, или са сна стресам плесан? С мене јутра трипут свићу и освану у небићу. Изван света, изван ура, тече, тече моја Мура.
Стрепери, жбуко, у полијелеј светлост с присоја, које, распето о немир сна ми, тмушом келије изгони румен из шефтелије.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Поноћна језа и сати худи, језеро врије и неман гуди. Ко ће јунака од сна да буди? Блиста у гори, под самим врхом, врело под јелом танковрхом. Марков је Шарац на њему пио.
Држи га, стара!“ Јадна се бака из сна трже, збуни је дрека и румен сјај, па свраку пита што може брже: „Откуда? Шта је?! Да није змај?!
Ћосином руком, заигра жрвањ са дивљом хуком и пође послу свом, а усред горе, у истом трену, Бркоња див се из сна прену и поче страшан лом: „На ноге, диви, другови смрти, овамо гвозден бат!
“ Ево ти лава, разјапи уста, а и вук скочи брже, прену се чича, на ноге ђипи — па се иза сна трже! Уместо вука и страшног лава, над њим се бечи — Винкова крава . . . . . . . . . . . . . . . . . .
пред чика-Вуком са дугим брком, сав се претвори у зној и пену, док се, напокон, у задњем трену, скоро укебан — иза сна прену. Пробудио се, ал и то знај, ту причи не би крај.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Остајем тако дуже од пола сата, можда од три четврти, без једне мисли у глави, без једног сна. Задовољства су чисто физичка.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
” ИИ ВЕСНИК ПРОЛЕЋА Под зрацима топлог сунца Природа се из сна креће; Са жубором бујни поток У долине мирне слеће. Само горе, на висини, Још се беле пусте равни.
И у благом санку из прошлости давне Болној тици тако протицаху дани; Нит' се из сна креће, нит' очи отвара — И снег тихо веје — да тиче сахрани...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Погледао је у сунце, стресао са себе мало глиба и чуо промењен говор, тад му је синуло: он се не буди из сна, него устаје из смрти као велика риба из вира.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну. Погледа око себе, као да се буди из дубока сна... »Што је то легла на сто ? Гле, плаче !... А-а-а!.. знам !«... И он се стаде прибирати.
— Како наређивати ?... Шта ?... запита Љубица, дижући главу као из сна. Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што досад није смео отворено рећи: —
ти реци! И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке. Љубица се трже као из правог сна, као да је досад спавала дубоким уморним сном...
— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!... Хоћеш ли да зовемо доктора? — Зашто ? зачуди се она, као да се буди иза сна. — Па видиш да човек умире... на смрти је !... Ни свеће немаш...
Па нека га, кад му се то свиди... Нека он не заборавља кућу, а онако... што?... Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори: — И све ме зове к себи!... Мало, па ми се опет јави и зове... Лепо га видим...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
148. Вила жени свог сина једина, Баш Латинком лијепом дјевојком. Поручује загоркиња вила: “Сна’о моја, Латинко дјевојко!
Гледа Иво, мисли како ли ће: Али ће је од сна пробудити, Али ће јој лице пољубити. Гр’ота му се учинила младу, Да је љуби ал’ да је пробуди; Но извади од злата
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да ли тела, мили градови, или сени, то дрхте, у слабости сна и жуди руку грубих? Све оно што видех драго, тужно, племенито, због чега, где све, и шта све, жарко, не изљубих?
То горко небо јутарњих језа, боје дивљих голубова што излећу из дугог сна. Небо са игром буктиња увече и непомичном, смртоносном, хладноћом звезда, ноћу, чистих као крупне пахуље снега.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ударајте десет жигова, а не само два!” Чиновник у белом оделу принесе мом челу жиг, и ја се тргох... Пробудим се из сна. Протарем чело у страху и прекрстим се, чудећи се шта све човеку не дође у сну.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Помало, вала, трчкарамо. Дијете, јесте метули јастуке на клупу? — Јесмо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. — 'Ај'те у собу!
— Тако ви је то код нас адет. Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима. Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...
Па како је страшно то наступање поноћи на селу!... Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи. У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.
— »О Јустинијану. То је веома лако и занимљиво...« — »Ах!...« узвикну гласно, јер се беше сетио ноћашњег сна. »То је сигурно предсказање!...
говори седећи уз њега, увлаче му се некако у само срце, јуре му по крви и он сав дршће од неког ненадног узбуђења... Сна нестаде, одлете одједном, и он слободно отвори очи. Беше то страшан призор...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Средоземља, преко пешчаног тла, Заустављају се у шуми — не смеју да пређу реку, Опасног поглавищу да не разбуде из сна. А још малопре је гонг ломио пространства, Дрхтала је ноћ, врела, афричка, права...
Шта очекујеш од мене? Ништа од твога сна, вечита спавалице! Престрашена, стара машина појури низ шине ноћи, Брзо, као да листа досадне неке странице!
Њима је бар лако: чим замакну Иза високе планине, где их нико не види, где је уснуло поље, Белу заставу сна на топлом димњаку истакну, И спавају, заједно са железничарима, до миле воље.
У БРДИМА ТЕЧЕ РЕКА У брдима тече река. У црним брдима згуснут Месец из мог сна и нежна воћка од млека. Сванућем звезде сиђу на велики тихи пут У тој шуму у брдима где хуји висока река.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О гледај поља и планине модре, Ко ромеже се, ко из сна се буде, Кад зрак сунчани кроз облаке продре. О, заборави љубав, патње, труде, Отвори душу и очи ти бодре И дуго
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВЛАДИКА СЕ ТРЗА КАО ИЗА СНА. ВЛАДИКА ДАНИЛО Удри за крст, за образ јуначки, ко гођ паше свијетло оружје, ко гођ чује срце у прсима!
Време земно и судбина људска, два образа највише лудости, без поретка најдубља наука, сна људскога ђеца ал' очеви, — је ли ово прѝчинâ управа којој тајну постић не можемо?
Што је човјек, а мора бит човјек! Тварца једна те је земља вара, а за њега, види, није земља. Је ли јавје од сна смућеније? Име чесно заслужи ли на њој, он је има рашта полазити; а без њега — у што тада спада?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Јутра јој већ не би бивала онако свежа. Од немирна сна и главобоље почињу јој бивати тупа. Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
14 НЕМИР 17 АЛИЛУЈА 19 НАШИ ПЕЈЗАЖИ 20 У КОЛЕВЦИ СНА 21 ЈУЛСКО ВЕЧЕ 23 СВЕТКОВИНА 25 ЊЕН ОДЛАЗАК 28 СА СВОЈИМА 30 СЕНКЕ 37 ТИШИНА 38 БОЛЕСНО
танким велом мистерије звука, С полусном среће кроз ту песму тију, Тако далеко од животна хука К’о срећа звезда, и сна, и младости. Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири?
су; Јер природа ће у том чудном крају Можда на њену мирисати косу; Јер дане ове свршити ми треба Представом живом сна младости моје; Јер Бог нам шаље утеху са неба Кад света овог потамне нам боје. У ПРОЛАЗУ ЈУЧЕ...
Наше душе наши су пејзажи. У КОЛЕВЦИ СНА Кад сунце зађе, и покривач плави Звездане ноћи, вече топлог јуна Падне по пољу и врх цветних круна, А жути месец
с бојама које упија лепота Ноћи, овај свет се с другим светом слива У меку слику задовољства жива, У живот једног сна и сан живота.
чудне слике Искрсну, па се смраче — савести игру воде, Да изобличе целу лепоту и толике Напоре и прегнућа живаца, сна, слободе, И наговесте свему жалосних врâна клике.
и среће, И без живота, кад ће у тој беди Владати немар, падање све веће С престола среће, задовољства, маште И сна, над којим сијале су сфере; Расплинуће се у визије таште Све, и у тугу мутне атмосфере.
Да ми је само сагледати дна Још једној тајни, и видети пут Великог, тужног и шареног сна Младости наше, и видети кут Где ће нам душе вечни наћи стан!
због кратка растанка С тешком јавом ропства и свеопште беде, Кад се јасно види шта све ствари вреде, И кад смо сна жељни, моја мила Бранка. Уморно ти тело одмору се преда.
Уморно ти тело одмору се преда. Али, све на свету то је ипак варка; И кад нас сна узме лелујава барка, К’о зна шта ти душа у сновима гледа.
долази са дна Заборава нашег, свога влажног гроба, И да ће нам доћи, у злокобно доба, За освету свог осрамоћеног сна. ТЕОДОРА Ја никад нисам волела, драги мој. Љубав је слабост, а ја сам кротила И дивље звери и сав људски сој.
Мирно леже кости старог Доситеја. ГРОБНИЦА ФАРАОНА Кад непокретног и вечног сна крила Приме наша тела хладна, трошна, бôна, Испишите да је судбина нам била Да имамо моћни престо фараона;
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Мјесто, дакле, у добру заклону — да није било на самој турској граници. Али страх не разбија сна горским синовима! Знадијаху они лијепо и гдје су и шта их снаћи може, ипак се не бојаху. А гдје бијаху?
Тај би дар и од њих кога могао допанути, али та помисао не понесе сна с очију ни једноме. Ни гаврани, што их гракањем поздрављаху у пролазу, не помјерише гвоздена им срца.
Чудна сна у Црногорца који је запао у бусију, у дугу крваву! Чудна сна да га Бог убије! Он се не пробуди сасвим, но остаде у
Чудна сна у Црногорца који је запао у бусију, у дугу крваву! Чудна сна да га Бог убије! Он се не пробуди сасвим, но остаде у бундаку неколико тренутака, па опет склопи очи и сан му се
Кад црномањастâ, висока нека дјевојка, украј пута, ухвати га за руку... Он се трже иза сна и сједе. Крцун Озринић бјеше га, збиља, ухватио за руку и подрмао. „Та, шта ти је чоче?
Лагано, међу двојицом другова, пође он уз гору. Гледао је као иза дубокога сна, а проговорити није могао. Једва у мрак нађоше се на оној истој лединици гдје прије починуше.
Огањ се бјеше разјарио, те она двојица почеше се врпољити. Медик обрну плећи огњу и поче да говори иза сна. Сердар, напротив, обрнуо лице к топлини, а отворио очи. Стана баци луч на огњиште и сједе према оцу. „Тата!
У толико и отац јој поче да нешто иза сна говори, баш као да замјени свога лези-друга, који бјеше престао булазнити. „Удри, удри, за крст часни!
Она, једнако плачући, дрмаше оца. Сердар се нагло пробуди и сједе. Видећи је плачну и расплетену више себе, а од сна узбуђен, сердар не мога за неколико да проговори, но је гледаше укоченим погледом. „Што ти је Стане?“ запита најзад.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
са молитвама, у првом реду од разних болести, човекових и сточних, од несрећних случајева (од уједа змије) и од ружног сна (море). Б) ВРАЧАЊЕ И ГАТАЊЕ По народном схватању врачање, гатање, па и бајање није једно исто.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
док се није змај пробудио, али он не шћедне, већ узме буздован, па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на оно мјесто ђе га је он ударио па рече ђевојци: „Баш овђе ме нешто уједе.
А кад га попусти врућина и прене се од сна, он осети смрад од свлака, па скочи на ноге и повиче: „Шта урадисте да од Бога нађете? Куда ћу оваки?
Како кошуља почне горети а он скочи од сна па повиче: „Шта то | уради, да од Бога нађеш! Сад ме видиш, па ме више не ћеш видети док не подереш гвоздене опанке и
Послије тога негђе Соломун матери својој некако докаже да је и сна као и остале жене. Мати се његова за то врло расрди па га прокуне да не умре док не види морске дубине и небеске
Идући путем сустигну једнога чоека ђе води два брава на узлици. Тада рече синовац стрицу: „Хајде да украдемо сна два брава.” А стриц му одговори: „Како ћемо, јадан био, украсти, кад их води за узлицу?
Кад се иза тога сна пробуди и дан сване, а он дозове синове своје и приповеди им, какав је сан уснио, па им рече: „Децо моја, не жалите
“ Прене се иза сна цар и једва чекаше, доклен му дан дође, али не нађе никога ко ће му све ово добавити, и ако је залуду обећавао по
Један пут дође јој у сан неко и каже да не плаче више, биће њен син велики као јаблан. Иза тога сна остане весела, али не задуго, јер мало по том дође јој син и рече да мора ићи куд му је у сну речено; и тако он оде а
се гост за своје потребе, те посред млијека, а из млијека насред куће стрмоглав, па повиче онако траповијесан иза сна домаћина.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ако ли је, браћо, неко лен као ја, разобличујући своју укорену немоћ и кукавну леност и тегобу сна, ипак, прени се, о љубљени, помисли на дарове које обећа Господ онима који га воле и који се труде њега ради.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Он је имао у дому једну старицу сна[х]у с двема синовицама. Ова наша стрина, именом Босиљка, била нам је наместо матере како год двема кћерма својима,
” Пробудивши се од сна, толковао сам мој сан по мојем желанију. У то исто време митрополит, за нешто срдит на мојега старца, сметне га с
Иза сна чујем шаптање. Отворим очи. Негдер ми сад каже, ко зна, шта угледам. Множество неописане красоте девојака и међу њима
и по много реди за исту реч имао кога питати. Старица, мати учитељева, жена његова, сестра, брат, сна[х]а и ко би год у кућу из комшилука дошао, сви су то били моји предраги и мили учитељи, и желим им срдечно
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
нас сад неће преварити више У овом свету где се већ све зна: Ни љубав која на ружу мирише Ни предео маглен искрсо сред сна. Јер ове смо ноћи доживели све Док рушило се лишће око нас на тле. Сад свањива јутро: испражњени свет.
Куда побећи са овог дна? Високо негде? Још дубље? Где? Ево већ тешке руке сна Прибијају те коцем за тле. Куда побећи у овај час Кристално празан, слеп и чист? О где су врата? Где је спас?
У твојој одаји: само мрак и штакор. Иза сна, понекад: штрчиш ко слобода. Облаци ти кулу облаче у бело. Снег висински: чекаш. Твој стег је твоје чело.
Тај мрак — да није болест сјаја? О сјај су само врата краја. КРАЈ ЈЕСЕНСКОГ МОРА Из високог сна ме буди морски блесак. Очи траже видик где је страна пета.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Истераће је, истераће је... Као да му се одвалила чеона кост, И корица мозга зебе и боли; по њој се вуче четкица сна, длакава, оштра, и не престаје да боли.
Без речи су припалили и по другу цигарету, јер је он био луг што га је Аћим из лепог сна пробудио и што није хтео за сутра да одложи разговор. „Одлучио сам, Никола! Морам.
— Добро. Сећаш ли се оне ноћи, на почетку лета је то било, кад сам те разбудио из сна и питао: „Јеси ли чула шта сам ти говорио?“ То је одавно било, али сам те баш то питао. Сигурно знам.
жалио је Симку, свако јутро загледао је да јој види траг постеље у подочњацима, а видео је само умор од искиданог сна, тугом је испраћао увече кад би одлазила у своју собу, и желео је... Он, свекар. За човека срамотно...
Устаћу! дуго гледа румену детињу главицу, па клону у осмеху: не личи на њега, одлази њеним дамарима у мутљаг сна. У јабучару из све снаге свира Тола. ГЛАВА ЧЕТВРТА Андра схвати шта се догодило, јер Ђорђе уђе полако, неодлучно.
усправио и јурнуо у сењак, попео се на стог и поред самог стожера укопао се у сено преко главе и, дрхтећи, без суза и сна дочекао јутро гадљиво се стидећи мајке, јер је тада први пут видео голу жену.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Питање га је боцнуло па онда измигољило у просторе сна. Ујутру га је заборавио, а није ни било важно: већ је кретао на пут, прво у Трст па онда на место збивања, у Грчку.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Саву, Млаву, и Мораву Прелазећи ја, Тебе сам се зажелео, и лакога сна. Наточи ми чашу вина Из подрума свог, Пољуби ме, загрли ме, Помог'о ти Бог! Ђ. Јакшић XВ МИЛА „Вина, Мило“!
И зора сину већ, а он је стојао будан; И с нова тавна ноћ распусти чаробне власи, А он је сневао сан; - и прекор из сна га трже, Кроз бурни цели град што тајни збораху гласи, И он је чуо сам: „Несрећни Тибуло наш, богови нека га штите!
На груди твоје он очаран пође Ал' на мом копљу смрт се из сна трже, И пре нег' пољуб на уснице твоје, Преда те живот пао му је брже...
И много пута, кад у јутро сиво Тргнем се из сна - к'о из тешких уза, И к'о из олова - који ме покрив'о Очи ми беху мутне, пуне суза. Ј.
И у мутни данак, и у вече тавно, Дух савјести кад му с љутим бичем хита, Да он тебе, старче, изнемогла давно Из сна мутног буди и за прошлост пита? Ј. Дучић ЛXXXИИИ БИЛА ЈЕДНОМ РУЖА ЈЕДНА...
Мајка га је често носила по студеним сенкама неког дрвећа чије је лишће мирисало мирисом сна. Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори бело и хладно сунце, и по чијим
он виђе оно некадање сунце, оно чудно и огромно сунце, што чињаше некада да све око њега живи, да лишће има мирис сна, и да види белу и хладну крв статуа где струји кроз мирни камен, и чини да и он живи и пати дубоком и силном страшћу
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Он помисли да је неке путе од сна овог освободио се; ах, његове преварне надежде: он је тада себе утопио у сна царство тврђе и мрачније и на позор
Он помисли да је неке путе од сна овог освободио се; ах, његове преварне надежде: он је тада себе утопио у сна царство тврђе и мрачније и на позор страшни сновидјења!
Зажега сам ја пламене буре у предјеле ноћи и хаоса, те ми буде сунца и мирове од сна хладна и превјечитога. Тамо свјетлост ужасне побједе над нијемим царством одржава, распрострања свијетле границе и
Рад чеса је ваш владалац горди мене од сна будио вјечнога и дружину моју благородну кад нам круне самодржавија ставит није на главе мислио?
Ја бих воли да сам вјечно оста у сна мирној влади и наручју, са свом својом свијетлом дружином, него ђе сам на свијет изиша да умножим гордост поноситу
Од удара овог свевишњега бездне хладне засуте атомом, које досад име не познаше до сна хладна и тишине мртве, не зефира, не луче, не гласа - сад их моћна потресе десница, те јој н'јеме из мрачне утробе
Ево Адам у плот обучени са подругом у поља едемска. Тарућ очи од сна забораве, погледује сјајне луче сунца, погледује дивну сопутницу, погледује едемску красоту, благодари небу за
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Изненађени тим мучким нападом или пробуђени баш из самога сна, покушасмо да се спасемо где било. Неки се посакриваше по подрумима, неки по склоништима, а остали се разбегоше из
Неки од њих зграбише неколико камичака и бацише их на Паролоса који је још спавао. Он се трже из сна и појури за њима, поскакујући на левој нози.
Причини му се да се ти стубови, ту пред њим, пробудише из вековног сна. Пред очима му затрепери, а у ушима зазује. Он ослухну. Стубови почеше, заиста, да говоре. „Ију-ју, ију-ју!
Пролеће, не оно обично свакогодишње, већ оно велико, епохално, грануло је човечанству после вековног зимског сна; оно загрева моју душу и чини ме срећним што сам га доживео.
сачуване у нашој библиотеци; он ће ти бити поуздан водич у овом духовном свету, пробуђеном из хиљадугодишњег сна“.
ОТО ГЕРИКЕ То беше рано изјутра, 20 маја 1631. Млади већник вароши Магдебурга, Ото племенити Герике, пробуђен из сна, јурио је трчећим кораком у варошку већницу, камо су га хитно позвали на изванредну седницу.
После наколико минута Њутн се прену из сна. Он погледа зачуђено око себе. „Ја сам, Бог и душа, задремао! - Моје дело није више лектира за мене, већ за млађе
Не обазирем се на то, већ, тобож задубљен у мисли, корачам кроз њу. Стражар ме зауставља, но ја му, као да сам из сна пробуђен, добацих: „Та, забога: идем господину Лавоазијеу!“ - „Пасе!
Око ње расло је биље топлих крајева и живели су чудни створови. Предузех да ту фауну разбудим из хиљадугодишњег сна“. „Као онај лепи краљевић из бајке!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
у земуницу, као да поштује умор официра коме је после тако тешке и ризичне ноћашње службе још требало мрака и сна. Почеках још мало, па, неиздржљиво нестрпљив, гурнух, најзад, врата која зашкрипаше.
И од тога дана, увек, раним јутром, кад је време лепо и док јêци звонке трубе буде из слаткога сна топле, ватрене девојке што скривене иза завеса, у кошуљама спалим са рамена, извирују да виде командире на коњима,
и који се као нека страшна граница поставља између она два стања, те ме опомиње да се даље никако не може и да од сна неће бити ништа. Ја већ почињем да се мучим у магловитој свести о томе да сам ипак будан.
Па ипак и ја нисам био без свога сна. Да се рат једанпут сасвим заврши, да се повратим кући и да мирно и спокојно проживим остатак живота — ето то је био
и најмрачнији процес вечите смене: од љубавнога загрљаја, рођења у мукама, живога и сметенога гамизања и полумртвог сна, до жалосног трзаја старости и неумитне и фаталне Сеобе, једној од којих смо и ми малочас присуствовали.
Али већ после пола часа тргоше ме из тврдог сна ужурбани и збуњени гласови мојих војника. Скочим што сам пре могао и угледам војнике око мог одличног каплара Белића,
још говорио, док сам се ја и нехотице сећао високих и достојанствених кипариса у гробљу, крај пута, где смо ноћили, и сна мога каплара Бе лића. ЗАСТУПНИК — Ко је плашљивац? Ви ме називате плашљивцем, ви кажете да сам сујеверан?
Загледај добро. Тај човек, сав један љути окршај, са лицем мирнијим од сна твога малога бића, од топле ноћи пуне мириса лишћа! Загледај добро.
Овај, после слатког плача и кратког сна прошле ноћи, пријатан дрêм освајао је и мене, али сам се ја напрезао да му се не подам до своје последње границе
Али је она и даље спавала, подрхтавајући и сама у испрекиданим уздасима и лаким трзајима сна, који је морао бити дирљиво узбуђен.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И његове шутње биле су можда значајније од његових ријечи. XИИИ Навече пред спавање, на плавичастој ивици између сна и јаве, најјаче се разигравала машта.
С трпњом се сјећам тог доба јетких страсти, тих грозница хтијења, тих немира крви, и презавог сна на презнојеним узглављима жудња. С језом мислим на године кад је мноме харало самољубље и необуздано осјећање себе.
Бдијте, о стријелци!... Стенторски поклич, који је, без везе и смисла, изненадно пао у дубину мог сна, свега ме прожео.
Сјећам се моје прве представе Сна љетње ноћи, и све ми се чини да се неке чудесне обасјаности из ње прокрадају у све моје касније доживљаје љетњих ноћи.
Лице му је било још поспано, малко подбухло од сна, неподобно да направи какву гримасу или прими неки изражај. Зато је схватљиво што укућани нису могли да на њему
Будућност припада онима који немају прошлости. И док се зибљем тако између сна и јаве на мојој болесничкој постељи, каткад се сав озарим: ведро се смијешим визији тог новог прољећа на помолу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— А сад полазите, и нек вам је добра срећа! Ђурица се трже, као из дуга сна. — Шта, зар нећемо сутра ? — запита чудећи се. — Сутра, ја како.
Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде. Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.
Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка. Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. — Гле, зар си ту!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
док се није змај пробудио, али он не шћедне, већ узме буздован, па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на оно мјесто ђе га је он ударио, па рече ђевојци: — Баш овђе ме нешто уједе.
Како кошуља почне горети, а он скочи од сна па повиче: Шта то уради, да од бога нађеш! Сад ме видиш, па ме више нећеш видети док не подереш гвоздене опанке и не
твоје, бранићеш док те траје; лајаћеш на сваку опасност чим је осјетиш, а осјећаћеш је свакад издалека; нећеш имати ни сна ни одмора; нећеш никад ни доручати ни довечерати. И све то чинићеш више за другога него за себе.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
С нама ту је, ноћу и дању, Ледени дах. У игри, у пољупцима тражимо бесно Израза, сна; Плачемо, мртвима што је у паклу тесно, Кад нема дна. Јер свак живи у гробу свом, само што неће Да види гроб.
сваког зла, Изван ствари, илузија, изван живота, И с њом спава, невиђена, њена лепота; Можда живи и доћи ће после овог сна. Можда спава са очима изван сваког зла.
Као да су дани страшни, али прошли, Као да су слава, рат и мучно бдење Били сан велики, да су из сна дошли. Све се то десило к'о у наглом хуку Пролетњих потока и надошле воде: Пет векова дугих, у црном јауку, Изгубили
Ја нисам слутио, отаџбино драга, После сна дубоког, да чека спокојно Звона на јутрење да устане снага, Заспали духови и царство покојно.
тело моје: Миран, без среће и радости које Бијах као ван тамнице јада Видео нисам сунце како пада, Уздах и цвеће око сна мог што је Очајем скрио њених нада боје, Одвео дете у несрећу сада.
Ту се чаша жучи испија до дна. Мру гробови светли, мре и света груда, Деца мру с осмехом крај мајки без сна. Све што год је им'о све је Србин дао. Сад без земље своје, ал' још за њу мре А мрак и црни ужас Отаџбином пао.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Посматрајте неког летњег јутра како рани сунчеви зраци буде успавану ружу из њеног слатког сна. Сетите се да је то одговор тела и душе руже који су усаглашени са мелодијама које сјајни сунчеви зраци уливају у њено
Ћипико, Иво - Приповетке
Жељни тихе ватре и слаткога сна, инстинктивно упутише се према светлости. Уставише се тик до отворених врата, преко којих је жарка светлост и влажан
пред црквом, кришом шапну Цвета да ће Илија зором у планину, па с том мишљу он је и уснио, и она му се иза првога сна одмах представила и раздремала га; да завара своју жену, мешкољи се, крсти и гласно богу се моли.
— надовеза Марко и погледа је у очи. Девојка сврне погледом другамо. Чињаше јој се као да се пробудила иза сна и сада гледа оно што је у сну негде гледала.
Журио је к оном правцу где је знао да ће к мору доћи. Заморен, заспао је у јарку на друму. Иза првога сна диже се и проследи пут.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
55 ПУКОТИНА У ЈЕЗИКУ 57 ПЕСНИК СНА И ДЕКОНЦЕНТРАЦИЈЕ 82 МАТИЋЕВО ПЕСНИЧКО ИСКУСТВО 87 СТИХ И ЈЕЗИК СКЕНДЕРА КУЛЕНОВИЋА 98 СЛИКОВНА ПОДЛОГА ПОПИНОГА
(1921), који казује о свом животу још док су се наши словенски преци покрштавали, на самом се крају канда трза иза сна, јер се обрео у савременом граду: „Налазио сам се на скоро пустом тргу велике вароши, у којој сам завршио после
Само један пример „алогичне реченице“ који је тада навео узео је из „Јединог сна“, несумњиво значајне песме. И заиста у њој постоје слике које нас нимало мање не запањују од малочас наведених.
Такве су, на пример, оне чудесне прерођајне „провалије сна“ – уз то и „од бескраја обнажене“ – које се могу „пошумити“, као да су голети, „ужасним збиљама“ у којима се живи: Очи
ће ти заувек остати заражене Ужасним збиљама које си негде живео, И којима ћеш опет пошумити Све провалије сна, Још пре рођења – залуд за спас твој – од бескраја обнажене.
Уосталом болном и песнички префињеном чежњом, као у ова два предивна стиха: Каткад једрима сна допловим у њу као у дом. Када ме завеје плавила њених очију знак.
Ми смо у овој прилици покушали да им омеђимо родно место, и да им опишемо природу и значење. (1998⁄1999) ПЕСНИК СНА И ДЕКОНЦЕНТРАЦИЈЕ Као и о другим нашим међуратним писцима, о Драинцу се у критици усталила извесна представа, лако
Најпре каже: „Суштина хипнизма била је доживљавање живота и ствари уз помоћ екстатичног сна. Уметност деконцентрације!“ А затим додаје: „Теорија хипнизма уопште није била теорија.
И доводи га изричито у везу са надреалистичким сном или, тачније, с местом и улогом сна у надреализму. Међутим сан, и сновно, у његовој поезији једва да се може поредити с надреалистичким.
То су различите појаве. Ваља, штавише, тек испитати шта уопште значи сан код Драинца, која је то врста сна, ноћног или дневног, сна на јави, који се, можда, може подвести под башларовски схваћено сањарење.
Ваља, штавише, тек испитати шта уопште значи сан код Драинца, која је то врста сна, ноћног или дневног, сна на јави, који се, можда, може подвести под башларовски схваћено сањарење.
године, с насловом „Раде Драинац на Хипносу 77“ и поднасловима „Од Париза до Бомбаја“ и „Једна визија сна“. У Драинчево време у уметности је постојала веома раширена склоност да се праве динамички предмети и замишљају
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
налазимо дечака у истоветној улози: у празнично праскозорје доводи нас он до свог кревета, у тренутку кад му чула из сна израњају и, једним махом, заједно са собним простором обухватају и мајку, заправо мајчино присуство у кући (јер она
Као да се желео вратити назад, до некадањега, у сећању и свести затуренога „неоствареног сна”, који је сада надомештао родитељском љубављу.
психолошки сложено грађен, показује и промена коју мало касније налазимо у њеноме продуженом сневању на граници јаве и сна. Удвајање се укида, и „друга Софка” постаје „он”.
218 Занимљиво је да Рајић те наговештаје везује за своје колебање између сна и јаве: он себе препознаје у Чарнојевићу баш у тренутку када треба да заспи, па му се чини да већ сања, али се трза и
преда мном са свећом у руци и шапуће ми, светлећи ми у лице: 'Небо, небо' ”220 Само што ова јава у коју се Рајић из сна буди, и пред собом види Чарнојевића, заправо није јава, него је део једнога обухватнијег сна.
јава у коју се Рајић из сна буди, и пред собом види Чарнојевића, заправо није јава, него је део једнога обухватнијег сна. Главни јунак двоструко сања.
221 Сан у сну, или двоструки сан, није новина у књижевности; нити је новина то што је Црњански помоћу сна мотивисао удвајање лика. Многи су се и пре и касније овим поступком служили.
Тако се, рецимо, као важна појединост мора узети то што роман почиње буђењем или изласком из сна главног јунака Вука Исаковича, а завршава се његовим успављивањем или уласком у сан.
Пошто се код Црњанског на овим местима налази прелазак између јаве и сна, томе се мора посветити пажња, и ваља помно испиташ могуће последице.
И оба се пута јавља Вуку Исаковичу. Први пут круг са звездом искрсава у оних неколико магновења док се Вук из сна буди, одакле и почиње радња романа: „А кад се заљуља, опет, у сан , запаљен и пун неких пламенова, тумба се у неком
С друге стране, то што се Вук Исакович при одласку из завичаја (на војну) буди из сна, а успављује се при повратку (са војне) у завичај, представља чудесно леп пример прстенасте композиције.
из завичаја, док се други пут кроз њу вратио у завичај (као што је и симболички круг једном угледао при изласку из сна, а други пут при уласку у сан).
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ ако се кадгод из сна Ти пробудиш, с одра скочи Па погледај кроз прозора Дивну слику мирне ноћи. Ти погледај ћилим ови, Ким нас ноћу
»Невен« 1882. ПРИМОРКИЊА (Уз слику) Сваког јутра и вечера, После сна и рада, На обали морској чека Приморкиња млада.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ја се на то пробудим и таки се сетим сна, јер тко би на твоје пољупце заборавио? Но кад даље размислим, падне ми на ум да метнем на лутрију на твоју срећу.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
РЕЧИ 25 РОНДЕА 26 СОНЕТ О ПТИЦИ 27 СОНЕТ О НЕПОРОЧНОЈ ЉУБАВИ 28 УСНИХ ЈЕ ОД КАМЕНА 29 ТРАГИЧНИ СОНЕТИ 30 И ПОЧЕТАК СНА 31 ИИ КУЛА ЛОБАЊА 32 ИИИ ОДБАЦИВАЊЕ СУМЊЕ 33 ИВ ПОЧЕТАК ПУТОВАЊА 34 В ПОЧЕТАК ТРАГАЊА ЗА БИЋЕМ 35 ВИ
СУМЊЕ 33 ИВ ПОЧЕТАК ПУТОВАЊА 34 В ПОЧЕТАК ТРАГАЊА ЗА БИЋЕМ 35 ВИ ПОИСТОВЕЋИВАЊЕ БИЋА И РЕЧИ 36 ВИИ ИСПАШТАЊЕ СНА 37 ВИИИ СЕВАЊЕ НА ПОКОЈНИКА 38 ИX ПОЧЕТАК ЗАБОРАВА 39 Х ИЗМИШЉАЊЕ СВЕТА 40 XИ ЗАЧАРАВАЊЕ 41 XИИ ПРОПОВЕДАЊЕ
КРАЈ ПУТОВАЊА 43 XИВ ПРОПОВЕДАЊЕ ЉУБАВИ 44 XВ МАГИСТРАЛЕ 45 ПОСВЕТА ЕЛЕГИЈА 46 ЧЕТИРИ ПЕСМЕ О СНУ 48 ЦРНИ ЈАМБ СНА 49 ДАКТИЛ СНА 53 СОНЕТ 55 СУНЦЕ 56 СМРЋУ ПРОТИВ СМРТИ 57 ХРОНИКА 58 ОДБРАНА ЗЕМЉЕ 59 РЕQУИЕМ 60 ЈУГОСЛАВИЈА 68 ВАТРА И
ПРОПОВЕДАЊЕ ЉУБАВИ 44 XВ МАГИСТРАЛЕ 45 ПОСВЕТА ЕЛЕГИЈА 46 ЧЕТИРИ ПЕСМЕ О СНУ 48 ЦРНИ ЈАМБ СНА 49 ДАКТИЛ СНА 53 СОНЕТ 55 СУНЦЕ 56 СМРЋУ ПРОТИВ СМРТИ 57 ХРОНИКА 58 ОДБРАНА ЗЕМЉЕ 59 РЕQУИЕМ 60 ЈУГОСЛАВИЈА 68 ВАТРА И
Да ли ћемо је наћи у повратку ноћи у повратку цвета у повратку сна и гора на збуњеном хоризонту у горком кристалу немоћи од наше жеђи и мртвог анђела где се скаменила мора Лице свих
Ето то је тај иза чијих леђа наста свет ко вечита завера и тужан заокрет. СЛЕПИ ПЕСНИК Филипу Вишњићу О чело моје од сна и ветра мапо чудних открића виду испод коже, у измишљеној сенци цвете и лампо уместо речи која се поновити не може.
О чело моје од сна и ветра мапо! Одајем се мртав сунцу после мене јер несрећа и после смрти траје. Слепи јасно виде судбину пред којом
У тихом се цвету неке ватре пале. Изгубљене у свету варке ми око снују. О тужне ноћи преко сна мог пале! Нек небо усни огањ и олују! У тихом се цвету неке ватре пале.
О тужне ноћи преко сна мог пале! Нек небо усни огањ и олују! У тихом се цвету неке ватре пале. О чело моје од сна и ветра мапо чудних открића виду испод коже, у измишљеној сенци цвете и лампо уместо речи која се поновити не може.
ГРАЂЕЊЕ ПЕСМЕ Станиславу Винаверу Зимска музика свира Особино праха и кремена Опроштај сна иза темена Када ме покојем дирала То време узме и остави Ту горку шуму да се плави Усред вечности на
Нек траје лепота сунца до последњег сна, горе према врховима који загубише нам траг. Ал лудо не веруј томе мору које нас вреба и мами.
Ал лудо не веруј томе мору које нас вреба и мами. Кристална језера сањај у тами ТРАГИЧНИ СОНЕТИ И ПОЧЕТАК СНА Нека ме недостојног ветар обавије Куло с врхом ван времена на коју дишем Тесно је небу у птици птици још више Моје
Краков, Станислав - КРИЛА
мало живота уђе у њих И док једни изнурени, поспани потражише на варљивој топлоти јесењег сунца, ноћас не нађенога сна, и почиваху растурени, разбацани свуд као лешеви после борбе, дотле други осетише потребу кретања.
Војници су дремали огрнути шаторима, трзали се из сна, и гледали преко пушкарница на изривене падине брега пред собом.
Петровић, Растко - АФРИКА
се архипелаг Лос појави на хоризонту у предвечерје, превучен голубијим плавим велом, и приближи нам се нагло као из сна. То беху дуга ниска острва у продужењу једно иза другог. Ћутљива вода била је између њих као заспале реке.
После сат-два спавања трзам се из сна са радосним узбуђењем. Око мене савршен мрак. Неки чудни гласови долазе из ноћи кроз размаке плетеног зида.
антилопа и чопори слонова у даљини; само је он, да би живео, приморан борити се за сваки залогај и за сваки час сна. Више се уопште није трудио да кинин увија у обланду, већ га је узимао кашичицом као сав овај жарки ваздух и живот.
Носачи се дижу, дремљиви, неми, и не изашавши још сасвим из сна. Узимају ствари које су им прве под руком. товаре их на главе и одлазе у ноћ.
Мислио сам да то бој чека, да би скувао чај, међутим једна жена, права и нага, најежена од зиме и сна, диже се одмах из шарене материје.
Кренули смо чим је почело свитати. Моји црни пријатељи, Зана, То, Ђандуба и други, дрхтећи од хладноће и сна, изишли су да ме испрате. Њина кожа, светла и глатка преко дана, била је од хладноће као испуцана и посута пепелом.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Посвршујем неке најнужније послове па и сам легнем. Место сна дође неко тешко, буновно сањање. Наскоро се тргох. Черњајевљев собар тумарао је ца свећом по соби. — Шта тражите?
Наш се шанац заори громовитим ура а мене ово yпа чисто као да пробуди из неког тешког сна. »Ура«... први је јуриш срећно одбијен. Ово је било у три часа по подне.
После тешкога и буновнога сна устајеш ујутру смрвљен И изнурен, као да те тресла тролетна грозница. Ово су осећаји, утисци и душевни болови што сам
Докле год је у живој борби човек је као у неком заносу, и кад умукне бојна хука он чисто као да се тргне иза сна. Али мирно разбојиште, после крваве битке — то је права слика гнусобе; ту све прелази у трулеж, ту човек види све
рекао бих туђим гласовима, рапавим и страшним, као оно што је глас човека кад дрекне тргнув це преплашен из сна, »ура, ура« и скоро један преко другога потрчасмо напред. Трчим, а срце бије да искочи.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXВИІИ Та желела си сина, Ето га имаш сада. Ево нам сна на јави, Ево нам жива нада. Ево нам јарка сунца, — Сад нигде нема таме; Ево се смеши на те, Ево се смеши на ме.
часа Паде нам на душу, паде нам на груди, И нико нема ни речи, ни гласа, Нико с’ не усуди Дотакнут се крила тог сна, ил’ јаве, Заталасат’ ваздух око мртве главе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Здје мене внезапу заста слатки дремеж И роди еја пред очима мње мрачни метеж. С тјем ја легох спати, в сладост сна повијен, На бећарској постељи в своје мисли завијен, Но не долго ја могох безмјатежно спати, Моје воображеније нача
Ја се из' сна тергох, серце во мње дахти, Око не смје на пенџер, кто јест ту да чвахти. Ја у себи мислих: — Вала, ево беде!
Како всја звјезди пред њим ишчезајут! Горди јего зраци тму разгоњајут, Веју вселенују он занимајет, всја от сна движет.
Прем је мала, ниска, проста, Била б’ опет мени доста Да у њој се развеселим. Мог детињства спомен слатки, Сна и мечте образ глатки, Што исказат није словом, Јошт у кући тој се баве, Родитеља памјат славе Моја чувства тим под
мрке Носи палето, Радо суче брке Кад пун види сто, О лутрији снева, Сваку игру зна, А код посла зева Од тешкога сна.
” Страшно људма мртца видит, А сан страшан стеже прси И на чело зној наводи. Тргло с’ од сна Цвет-девојче, У њој срце силно бије, С чела капље зној ледени, Прекрсти се Цвет-девојче И очита молитвицу Па
Мило људма чут и видит Да су другим мили, драги, А сан мио шири прси, Смеј и румен лицу даје. Тргло с’ од сна Цвет-девојче, У њој срце игра, скаче, А уста се сама смеју.
Одмах сетим се мог сна, и у недри ми срце Штрецне, и сва ми умах крв у жилама стане. Ал’ ми у исто доба и мајке вера и кћери Света чистота
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Усред гробља смио би он ноћити кад је Јаблан с њиме. — Само шјутра! — Трже се Лујо као иза сна, збаци са себе хаљиницу, а очи му сијевнуше од узбуђења.
— прену се опет Реља као иза сна, кад бијаху подалеко измакли из чаршије и прихватили се брда. — Шјутра ће бити гробови и биљези наше чељади мрачни,
Трже се као иза сна, као иза дубоког, тешког сна, дохвати кутију, смота цигару, припали је и поче пушити. Отпуши неколико димова, па
Трже се као иза сна, као иза дубоког, тешког сна, дохвати кутију, смота цигару, припали је и поче пушити. Отпуши неколико димова, па поврже цигару на брвно крај себе,
Свеједно вам је, браћо, било кô кад човјек иза великог умора легне да спава, па га у пола сна пробуде. Изишли ја, покојни Партенија и Исаија у авлију, па 'одамо и једнако погледамо у Гомјенице и ослушкујемо.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
'' Док његове очи немо у мрак тону, Пуне топлог сна су, велом обвијене, Примицале, пуне мириса и нара, Робињице топле, босе и румене.
Јануар фијуче у сутонској студи, Бичевана река модри се и пени. Јаук голих грана мртве из сна буди: Кикоће се време у вечитој смени.
Албанске стене ледом посуте Дршћу и слуте... И урла пустош буђена из сна И цикће поноћ погледа рисна, А разјарена Деца Дана Стижу кроз пустош, где се сурвава, Где се од ноћи дан ужасава,
И пију жудно дах мора сиња И, осенчени пламеном славе, С косама пуним сна и иња Кланце и мора здраве! И нагле, сижу и ветре грле И кличу силни клик победа, Бизанту хрле Синови славни
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Саву, Млаву и Мораву Прелазећи ја, Тебе сам се зажелео И лакога сна. Наточи ми чашу вина Из подрума свог; Пољуби ме, загрли ме, Помогô ти бог! Сумраковац 1857.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Од зиме се не јеже, страх срца им не стеже, јер на планини одрасле су саме. Но иза сна — ведре таме, трепет их чило што сниле, па сунцу, магли, па пропланку ћућоре белу тајну на уранку.
По коси ројем ти пале звезде, ил’ зраку сунца у витице оплела. Врелини овој бризгај о бризгај, врела. То иза сна, знам, златан прах остане по њој. И у пољупцу презреле брескве сласт. Зри љубав. Подне.
Јер није ово сетва, кукољ ни клас. Пјани ћув само прôђе и зашумело. Ослушни, дозивам, спи рођени пој. Иза сна сну дубље буде пробуђење. Брату се из дубина огласи, прене на овај глас. РОДИТЕЉУ Ко си?
ЂУРЂЕВА ПЕСМА (ИІ) (Једини будан међу поспалим кулучарима, дође усред њих) О, јадни моји, спите на миру, сна мало то вам од Бога оста, кад све ускратих!
Недужни спите — без сна ни мира дужан ја, док смену доведе вам ноћ или дан, ко да мене смени? Уклетог оца душом ту сав син, спаси, кад
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Он, отац, мати, и млађи брат у колевци. И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту простране
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
такође и утук против демона сна (и смрти) у песми о Гилгамешу, XИ, в. даље ѕ. в. Пшеница. Још у неким случајевима доводи се к.
заварао мртвачки демон (‹БВ, 22, 91; ЗНЖОЈС, 7, 128 ид›), и можда као што се у песми о Гилгамешу (‹XИ› таблица) демон сна и смрти има да савлада на тај начин што Утапиштимова жена меси (брашнене) хлебове. Ако се у пушку метну три зрна п.
Ћипико, Иво - Пауци
Илији се душа кидала кад дознаде за продају. Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли шта има да ради да се земља не дијели.
У памети сине му и кућа и дијете и Божица ... Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна. А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.
Вели му: — Што то, оче, ти?.. . Стари се прене као иза сна. — Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле. Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио, те свирам...
Учини неколико корачаја па ставши, осврне се и гледа. Раде стоји на Честу и, видјевши да сна к њему не долази, накани поћи својим путем. Али жена, спазивши гдје одлази, зовну га: — Раде!
— упита га жена. —Будан... е, будан... што? ... Цијеле ноћи већ није заспао. А раздријемавши се посвема од ружнога сна и премишљајући, мало помало мисли долазе му разабраније, јасније: — Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.
— Обидоват' је од веће! — Ча је то? Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претставник. — Реци оцу да не говори лудости!
— Колико мора ваља прић' ? — упита наједном као иза сна ... Иво устрне и збуни се. — Ко зна? ... Далеко је! — одговори једва чујно... — Далеко?! — шану дјевојка.
— За нас и нема, — одговори судбени пристав. — Боље пијмо! — јави се к'о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? — Ко извуче узао!
— говори доктор. — Зар нећеш подуље остати? — Најдуже до пролећа... Беч, Беч! — повика из Ненада, као иза сна, и пожури. — Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега? — Паметно питање !
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Рат. Пипац До дубоко у ноћ горела је уљаница у Лаушевим одајама. Није ми било до сна, па сам шетао бедемом и гледао у тамне обрисе брда при слабој светлости звезда. Ноћ без месеца, лепа и мекана.
Слутио сам да ће се нешто значајно догодити кад нас покрећу из најслађег сна у глуво доба ноћи и кад већ не могу да сачекају барем зору.
све је то при сабласној светлости месеца и првог бледила на истоку изгледало као призор из неког ужасног, грозничавог сна из кога човек никако да се пробуди. У зору су лица људи била жута попут иловаче.
Жао ми је да заспим, јер зар може сан бити тако угодан као ова магловита мешавина сна и јаве, зар се неће, мој боже, твоје врховно дело — душа, та крвожедна курва, прокрасти и овде да испрља ове блескове,
невоље са Црним Стеваном бивале су утолико теже уколико сам све дубље тонуо у недоумицу да ли је он само творевина сна или збиља постоји као што постоје и сви други пауци, они што пребивају међу гредама на таванима и они међу дрвећем у
Увек бих му се отимао у последњем тренутку, тргнувши се из сна, или из полусна, или једноставно излетевши из одаје где сам спавао.
коса ми се меша и завезује са длачицама под њеним трбухом, као да је хиљаде малих демона и ђаволака хиљаду ноћи без сна и починка завезивало сићушне чвориће да би нас спојили навијеки вјеков. Гле, ја стојим под Лаушевим прозором.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И у благом санку из прошлости давне, Болној тици тако протицаху дани; Нит се из сна креће, нит очи отвара И снег тихо веје - да тиче сахрани... 1880.
Све стрепи, слуша... И пастир иза сна се буди, Па сву ноћ прати суморне ове гласе, И залуд одзив чека - већ плава зорица руди, И бледа кандила ноћи на
И зора сину већ, а он је стојао будан; И снова тавна ноћ распусти чаробне власи, А он је сневао сан - и прекор из сна га трже, Кроз бурни, цели град, што тајни збораху гласи, и он је чуо сам: Несрећни Тибуло наш, богови нека га штите!
онај град У коме буру прве страсти С веселом песмом сретах ја, И сан, испуњен чудне сласти, И дан без мира, ноћ без сна... Јyпећу нагло са висина, У слободноме току свом Шуми и тутњи хладна Дрина, И ковитла се преда мном.
Ах, сећаћу се целог века Као пријатног, слатког сна, Преко јаруга и јендека Кад сам за вама трчô ја! Ветар је силно пољуљиво Ваш танки вео, вашу влас, А у зраку је
И речи тајанствене Са усана мојих тада одгоне сан и смрт; Духне ненадни вихор и све се иза сна прене, Оживи цео врт.
Ал' се диже спрам престола Дагестански млади кан, Око му је пуно бола, Кô јесенски, мутни дан. Он се нагло из сна трже, Отуривши чибук свој, Па на срце руку врже, И овако рече њој: „Алах знаде шта је стварô. Његова је света моћ!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
њега: дрхћући целим телом и дижући своје дуге уши увис, нису ти сиротани те ноћи могли окусити ни најбеднијег зечјег сна. На једној клупи музејског парка седео је Ератостен.
У свако доба, у пола ноћи, пробуђен из сна, он ће наћи цитат који треба, и изговорити га без иједне грешке. Благо њему!
Приближавајући му се са лађом, са пучине, сагледаћете једну баснословну варош која као из сна гледа на дебело море.
Тихо седи, дубоко замишљен. Изненадно, као из сна пробуђен, он се обрну свом пратиоцу: „Дај ми, молим те, хороскоп који си ноћас саставио.
Било је то једног октобарског јутра 1896 године, када ме мој будилник трже из дубоког сна. Ја протрљах очи, умих се и обукох на брзу руку и појурих као помаман на Технику која се, као што видесте, налазила у
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
суочавању инфантилне свести са стварношћу и разочарењу које оно доноси, али кроз знатно блажу ситуацију; однос јаве и сна.
Слободи те српској дајем, Њен је данас пир, Да са њеним задисајем Сипаш миомир…“ Љубичица главу диже Из дубоког сна, Па сад више не уздише, Заборавља зла. Април, 1876. ПОЗДРАВ ЂУРА ЈАКШИЋ Ој Козаче, ратни сине!...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Потера ветар и нешто плехано преко калдрме. Чувар се трже ода сна, зграби оно плехано и стрпа у џак не гледајући. Зачуше се тад јаснији гласови младићски, и уз њих пратња тамбурица и
Новац је без сна и замора, као Бог. Новац, стога, неисцрпним снагама активише потенције. А како је новац лак и шаљив, он активише и
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Он не узможе даље трпити нападеније вооружани; тргне се из сна, ђипи, и — око себе види мложество мајмуна, који се између себе играју, зврцајући га малим грудвицама.
Служитељи јаве за ову нечајану помоћ, и началник таки отвори пенџер, и изнутра почне командирати како ји ова беда из сна пробудила и како су у опасности ближе од њега посећени бити.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Свима нам је математика била врста авети од које се ноћу трзамо иза сна, у мраку је се плашимо и усред дана дршћемо кад нам се само помене њено име.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Само су се осматрачи и старешине још некако бранили од сна. Кад је осмотрио ситуацију на терену, командант је на све стране тражио појачања.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ли ко зна, Да ли ко зна, Да ћу умрети за који дан, И да походићу божији стан; Да ли ко зна Чему сва жалба мога сна, Да ли ко зна? Да ћу умрети за који дан, Загракну гавран вран: Човече који умиреш, Да ли ко зна?
За њега бар знам да сања тај сан У трбуху своје матере. Тако тесно обвијен као да сања о простору, О дубинама: о, да сна кошмарске размере И дрхтања!
ће ти заувек остати заражене Ужасним збиљама које си негде живео, И којима ћеш опет пошумити Све провалије сна, Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.
где сваки лист, У сањању, пориче да има један свет Који је ван овог: слободан, и без мере; И опет кроз исте сале сна Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота: Ах, један два! ах, један два! У Београду, XИИ 1921.
Толико сазнах: ГО, И час преображења неодложног да удара: Једном корњачом кором у дно мраморне лубање, А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.
пробуде се па виде Недоглед, Очију плавих како седи крај прозора, И пре но што упију је у поглед Налочу се опет сна и умора.
биће, у смрти својој будно, Искривљено у осмех бола, гледаше одвојено од свију, Жудно Ничега Празног, ко негда што је сна; Дечји лик што материне руке мију Но, ноћас тако бол смеши му се ево са дна.
Тек шкрипање ме врата до пола сна ишчупа; Не могох доћи себи, премда обамрех од ужаса; И најмањи шушањ одјекиваше у мени као лупа, И не знам чега још
Но речима погрдним које једино сада зна, Речима које чупа из муке своје и сна!“ Виках, виках: За ове речи једино ти смеш да знаш!
воде Као што се спуштасмо сами у умор и зној, Или висије планинске изврнуте у вир своје слободе, Где потапасамо ожиљке сна раздравши плавила завој!
ме раскида и штити њен дух, Ал нигде не наиђох проласка њеног траг, Залуд мрвила за собом стварности крух, Из сваког сна претекне покрет јој благ Ал не и део тела којим пронесе овај дах.
Каткад једрима сна допловим у њу као у дом. Када ме завеје плавила њених очију знак. Затим је губим и нигде на њен не наиђем траг, Као
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Мајка родила, очувала, па мајка и да ожени, да снаху, одмену добије. Да и она, као и све њене другачке, са сна хом у цркву пође, у свет изиђе, у госте да оде; па и она госте у кући да дочека, испрати.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Од среће ја бијах умро, А ти, у љепоти свој, Нада мном сама си стала, Кô дивни споменик мој... Но кад се из сна пробудих, Студена зора је била... о моја студена окна Гавран је ломио крила...
61 Поноћ је била нема и као лед; Ја тугујући по гори лутô сам блед. Из сна сам тргô цео планински стрм, И болно врхом тресô је сваки грм.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Наши преци су изабрали друго. Из њиховог огњеног сна израсла је горостасна фигура Марка Краљевића. Кроз песму о њему престајали су да буду робље.
гаврана који доноси вест о боју и погибији, или песама у којима се овај или онај догађај описује као испуњавање ружног сна. Али, са друге стране, и по таквом обрасцу одличан песник могао је дати изванредну песму.
Јер је Марко иза сна зловољан, па нас може оба погубити“. Гледећ кале како Марко спава, више Марка књигу опазио, према себе књигу проучио,
Кад се баба из сна пробудила, узе штаку у десницу руку, оде право ка Ружици цркви, те казује протопоп-Неђељку казује му шта је у сну
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Када је бела рада Одлучила да цвета Неко је неком рекао НАЈЛЕПШИ САН САМ СТЕКАО ПОДЕЛИМО ГА НА ДВОЈЕ САД ПОЛА СНА ЈЕ ТВОЈЕ СПАВАЈМО САЊАЈМО И ДОВИЂЕЊА
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
брисао, хохотао и хахотао све тише, а кад се коначно потпуно смирио, он зачуђено погледа око себе као да се буди иза сна и буљећи очи запита: — А какав је ово неред? Ко је срушио таблу, ко је бацио разредницу? — Хи-хи-хи-хи!
пропали! Истог тренутка одјекну страшан арлаук. Тргнута иза сна, Жуја обневидјело скочи према незнану госту и зграби га зубима за торбак. — Дрекавац!
— Па ја више нијесам ђак, готово је! — прошапута он као да се буди иза сна. Тога тренутка престало је оно право, безбрижно дјетињство ђачког харамбаше Јованчета.
— Како, кад? Хајде причај. — Ево како — повјерљиво поче Стриц. — Лежим ја ноћас на штали, кад ли ме иза сна прену лавеж. Лаје наш Зељов, лаје, па одједном престаде и поче да цичи и да се око неког умиљава.
Тутњи у ноћи битка, трза се Луња иза сна, ломи се одјек у Прокину гају. Нема више некадашњих безбрижних дана ни обијесних дјечјих игара, у рат је отишла
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А и сам Бог сврха горе стајаше на њима. Тим плахо се Јаков прену из сна, скочи ома на ноге пронеразен, те рече: »О, међер, Бог је на овоме месту и ово су овде врата небесна!
А каде то Гедеонови јунаци учинише по заповеди му, онда иза сна непријатељи скочише ка вртоглави; ништа не знаше што то би, мнедоше да се израиљска војска замешала међу њих те их
Ама Сампсон то дочу, пробуди се иза сна, скочи јуначки и подвикну: бре, бери мејдан! Не даде им се у руке. И ништа му не могоше учинити, ако и чуваше
И прену се и те се мисли што ће то бити до сутра. Већ му не би до сна, него све се моли Богу до зоре. И на сутра дан заповеди цар, те га доведоше у полате пред цара, и каде уђе унутра,
Коме је чемер у грлу, и мед му се горак свиди. Неправу човеку ниучему право није. Ђаво нема сна. Конац дело краси и губи га. Дрво, камен ли држећи у руци, док се не испусти, злато се не може шчепати.
Онда у њему његова памет кликти каконо петао кад виче — глас му свуда иде, и буди га иза сна незнања, пак у то доби умре, — то му је доходење к њему господина бога кад петли поју многопут.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину. Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било, и дуго још
А, једна ли ћу сам ја таква!?“... Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна. Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом за