Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
пред којима по вас дуги дан дрежде скоро произведене калфе па се деру за сваким селаком и сељанком што прође: »'Оди, снашо, 'оди! 'Оди да пазаримо: памука, вунице, марама лепих. Оди, пријатељу, рува лепа!...
'Оди лепа рува, снашо, пријатељу, стрина, брале, ујна, сејо, тето!...« и већ што год има могућих термина у својти човековој — знао је све
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Овамо ти! Дај то грање овамо... Хајде ви, идите и дотерајте сламе!... Шта си се ти уленио!... Деде, деде, снашо!... Тако, жива била!... Добро је!... Дај ону сирочад овде!... Ходи и ти, бако!... Јесте готови ви тамо?... Добро је!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тек сретне тако неку на сокаку па је заустави. — »За име бога, ум готес вилен, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула), та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?! Та имате л’ ви очи?!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђе је имао обичај да каже: „На коњу си, знајем, боља. Него треба, снашо моја, да се једном, ја и ти, порвемо, на ледини, па да се прочује Рума!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, узвицима: »Пошто, рођаче, дрва?«, или: »Пошто, снашо, пилићи?«, или: »Пошто ти врапци?« — »Какви врапци?!« љути се сељанка, па га грди и не осврћући се на њ.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Аја! Хоће она код мајке... само да ми мучи децу... Па још тражи да је оставим и за нову годину. Е, снашо, ниси погодила! То не дам. Ја хоћу с мојом децом да дочекам ново лето.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
живните! е ће људи сад доћи!“ У то, као што рекосмо, дође поп Марко сам. „Добро јутро, снашо!... Ха! камо их?“ „Добра ви срећа!“ скочи Јока, па га пољуби у руку.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Куд је, снашо, у то село пут послије ручка? — Запитао накакав путник младе пред кућом, ђе је био стао да се напије воде или да
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Циганин јој одговори: „То је добро, снашо, што ти мени обричеш, али нема гвожђа; него не знаш ли од вашијех ђетића какав скопак од мотике или од чега другога.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. — Треба ми, њему ћу казати... само њему... — Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава. Не смем ја будити капетана за сваку ситницу...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Наједанпут заурлаше пси на дворишту. Млада искочи да види, а кад се врати, свекар је упита: — На шта лају пси, снашо? — Па на уста, свекре. — Море, ја то знам, али те питам на кога лају пси. — Е, то је што друго, — рече снаха.
Свекар упита пријатеља, а пријатељ му рече: — Прође нерода, води неплода, а носи неница. — Шта ли је то, снашо? Ја то не знам, а не знају ни моји сватови. — То је калуђер прошао, провео мазгу и на њој крупице соли.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
за појас он задјети мантију, И коло ће на авлији завести широко, Сватови ће повикати сви углас високо: „Држ' се саде, снашо, не шеврдај, Нево, Помичи се на десно, потресај на лево; Свирај, Јашо, ватрено, поносити свирче, Држ'-дер и ти амо,