Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Пио би ти и »шајтвосера«! — Та немојте грешити душу!... Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити! Та немојте ме бедити и ружити, — кад ме је доста и онај бог наружио!
Е, онда можеш скакати... — Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!... Еј, та што ме цвелите, снаја! Та шта се бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.
— ’Оћу! ’оћу, тàки! Само ме немојте, снаја, цвелити више... — Па онда — даје му бирташица упутства — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт
Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас... — ... а кад га к’о чеше по леђи — наставља бирташица и не слушајући га — а он је
це; јербо то је моја сладост, мој балсум! Ракија је једна моја сладост, кáсти. А је л’вама онако мало ’ладно, снаја!... Баш не би шкодило да се чимгођ мало угрејем изнутра...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Као да је пред њом њена рођена снаја, такав је тачно изгледао тај страшни поглед који је давио. Они то опазише па се измакоше.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђе је имао обичај да каже, каткад, на рачун својих снаја, да су пијаној снаши мили и ђеверци, али је и код Ђурђа нагласак био на „пијаној“, а не трезној.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Тако су отпочели ову хаза де хуеспедес. Мислим да су задовољни. — Изгледа ми с љубављу вођена. — О, моја снаја је силна жена, права матрона. Када она реши, ствари иду увек добро и с љубављу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја. И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.
Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску. Нистаро, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.
Ништа то није. Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја... И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Под овим истим кровом проводе ноћ у очајању брат и снаја. Они не спавају. „Вукашин тражи пола имања.“ Симка га куне и прекорева због пажње и нежности којима га је толико
Из мрака се увукао у оџаклију, сео у ћошак и затражио вечеру. ’Је ли ова Аћимова млада?’ питао је жене. ’То је твоја снаја’, обрецну се моја мати. Било га је стид и није дозволио да му твоја мајка пољуби руку.
Зато је он цикнуо од радости кад је видео Симку с набреклим недрима и рекао себи „то је моја снаја!“ па одмах зажалио што себи није такву нашао и што Ђорђе нема његову снагу, и помало га се гадио, јер је знао да и оно
Та шкрбава удовица, Аћимова снаја, што су јој мужа убили књаз-Милошеви момци јер је књазу узду и оглав украо, те је Ђорђу старим млеком отровала
Аћимову главу прели сенка боје младе брестове коре. — Зар ти не желиш да видиш унука на самрти? Умреће ти и снаја. Аћиму као да је сунце спалило очи. Остале су две модрикасте јамице.
Беле се и новине на поцрнелом цигланом поду. — Сад кад си прочитао новине, можеш да идеш кући. Умрла ти је снаја. Аћим трже главу и погледа у капетана. — Ред је да јој запалиш свећу. Можеш да идеш. У здравље, Аћиме Катићу!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Добар вече, господине. — Бог ти помог'о. Које добро, снаја? — Никако добро, господине. Зло. — Е? Дед' да чујем. — Ама, да простиш, не могу пред свима. Жалбу једну имам.
а ја се одједанпут преобразио, направио важан, намрштио се, па јој издајем наређење: — Мораш, мораш имати сламе, снаја. Све ви тако, нема, к'о Арнаути, а кад дође непријатељ, чик њему кажи нема.
озлојеђен, киван, нисам жалио да погинем тог тренутка, па у тој љутини продерах се да чује командант: — У здрављу, снаја. Крив сам ти, брате, што сам млађи од некога. Па онда ударим у кас право друмом у другу батерију.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ди би ја луцкастог момка женио! — још се газда чеше. — А је л̓ ти, газда, је л̓ ти је оно снаја? — запита он за младу што дите купа. — Јесте, — каже. — Дакле, жена твог паметног сина? — Јесте, — каже.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође, опет, у једну општу женску. Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.
А „доле”, подно вароши, међу сељацима, на свадби се не штеди чак ни „снаја, стрина, ујна или какав род”. Најзад, од двеју околности које су одлучиле јунакињину судбину једна је управо то што
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је
од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси. Као што је, опет, било и обратно. На све то баба једнако се држала одвојено, повучено.
Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин. И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ту се прича како је снаја, из мржње према заови, заклала рођено дете и мужу рекла да је његова сестра учинила, и он је жени поверовао и наредио
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
у којима се још сачуваше Исајловићеви портрети Тодора и његових синова и још друге слике њихових супруга, синова и снаја, остадоше усамљени, нека врста породичног музеја.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Тако. Као девојка: Ташана, лепа кћи газда-Младена. Као удата, чак ни жена свога мужа, него Ташана, снаја хаџиСтевана. Када сам била грљена и љубљена, опет не као Ташана него као венчана жена.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ Не прође много а ево чорбаџи-Тасе. Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја. На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била и тражила паметна савета њега би позивала, и он се одмах