Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Та ко је још плакао за оним сувим коровом што га ветар зими по глаткоме снегу котрља?! Он нема рода, он је увела, погажена биљка, играчка ветрова, сува простирка каљавим ђоновима, па му је и оно
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зец, док га ко не ухвати, он живи, пасе, скаче по међама или по снегу и плоди се. Ухвати ли га ко, ту ти му је и конац, зато је зец, и баш зато је створен.
добро се плоди, са својом зечицом у крајњеј љубави и согласију живи, зиму и мраз не токмо ласно сноси, него и по снегу скаче као помаман.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И чујем како на фуруни зуји чајник, мирис липе се у снегу осећа, и видим како скочањене руке лончетом чаја греје дрвосеча, чији син излази у пролетњи дан, ведар,
Милун под Нишом од аероплана, Стеван у војној болници од рана. Милош у албанском снегу, док га прти друг, који костур посто је пре смрти. Гојко у мору што се брзо склапа пуно нафте и војничких капа.
сва огњишта је погасио снег, кључ и катанац: снег, Повлен, Маљен, Сувобор, све побелело, у кревету се будим ко у снегу, као да сам у неком другом вилајету!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ова два хоће да помру”. Изађем напоље, имам шта и видити: оба седе у снегу, нашарали сву авлију премештајући се, више него два јата препелица. Запитам: „Шта је то, браћо, ако Бога знате?
насмејао, откако смо Дунав прешли, а и сад, писајући ово, не могу да се од смеја уздржим, кад помислим на њи̓ова по снегу лежишта. Зато сам и упамтио да смо у Клину били уочи Светога евангелиста Луке (тј. 18. октобра 1804. года).
” Узјаше на коње, и оду по снегу. (Али ваља да знате и то, да су Бошњаци се поболевали многи у Београду, пак утеку до у наш логор, и узму пасош да иду
Но издалека војска путујући, једва по снегу у саму зору пред капију шабачку дођу. Капија била отворена. Пођу унутра улазити први, а други јошт издалека иду.
барјамску јутрењу молитву — (а то било баш на турски барјам), кад угледа где први улазе на капију, а други се црне на снегу и за њима иду.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Нећу да ти дугујем — рече. Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед... Али он напреже сву снегу... — Седи, оче!... Дај, снахо, мало ра... Реч му изумре на уснама од погледа поповог. — Нећу! — рече поп.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЗИМСКИ ПАСТЕЛ Згурена на снегу сеоска капела Зебе усред гробља. Небеса су бела. Ниоткуд ни ветра да се јави шумом, И заплаче гдегод за крстом, за
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Назо — одбијао је поп осећајући се неугодно кад би је видео како она свако јутро испред капије чека га, боса тапка по снегу и пиљи у њега кад га види. Чека, кад ће да јој каже да је од владике дошло да се венчају.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али наједном, дубоко у месо његове голе и смрзле руке зарише се оштри, црни и зверски нечији нокти и просуше крв по снегу. Он погледа у руку, угледа крв, па се згури, згрчи, искриви и заурла: — У акцију, у акцију, у акцију!
И док су кола муњевито клизала по смрзлом снегу, све се још чаробно блистало на зрацима месечине. Х. На писаћем столу, у соби Јуришићевог стана на Дунаву,
Црњански, Милош - Сеобе 2
А што је најгоре, није он, Исакович, једини несретан. Толики су, пре њега, већ, кренули у Росију, и нестали у снегу, у даљини, као да их је Бог заборавио. А још се толики спремају, да пођу.
Не памти се земља, кроз коју се пројаше, гонећи, у снегу. Трандафил се Исаковичу смејао. Исакович, каже, стално, јаше на неком облаку.
ни начитан, ни васпитан, него самоук, прост, он није био занет престоницом, коју је био видео само у пролазу, у снегу, у рату, са коња, а коју је сад гледао са свог врлетног доксата као да је нека лепа слика.
му се, у сну, да са Гарсулијем, на колима, улазе у Махалу, али ти сни нису били чисти и лепи, као прве висибабе у снегу, ни звонцад на јагњету, ни вода на извору. Гарсули је на целом том путу викао, а по свом обичају, скарадно.
– месту, које је, према причању његове Ричулине, било врло лепо, у пролећу, кад јабуке цветају, још лепше, зими, у снегу. Још више је слушао о њеној матери, којој је кћи слала сву уштеду.
Наши мру на Рајни, у Ломбардији, у Шлезији, где их смрзнуте сахрањују. Зар се и ти ниси тукао по снегу, са Францезима, у Прагу? Оставио сам тамо, незакопане, седморицу. А колико нас је још остало у жутом лишћу, и на снегу.
Оставио сам тамо, незакопане, седморицу. А колико нас је још остало у жутом лишћу, и на снегу. Можеш ли избројати? Идосмо са аустријским ђенералима, баболичним, да Сервију нашу вратимо, па изидосмо, па опет
Воле да је увек близу. А не да оде далеко, да се смрзне у снегу Москаља. Међутим, сад бар знају, на чему су. Капетан, дакле, никад није мислио, ни на женидбу, ни на Теклу?
А Исакович иде у неку далеку земљу, варварску, у снегу, за коју кажу да је братска, истоверна, силна, а никад је нису видели, нити је знају.
викао да само у Аустрији на граници Сервије, на граници турецкој, њиховом национу има будућности, а не негде далеко, у снегу! Божич је, затим, испратио Исаковича, до врата. Није га испратио до свог капиџика.
да су преварени и да се варају, Вук им је оставио у аманет да се одселе у Росију, да нестану, негде, у даљини, у снегу.
Родила је, каже, оно двоје, поред матере, а сад ће имати да гледа, у порођајним мукама, у неки прозор у снегу, или неку непознату стреху.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Загледан у горостасне врхове, под којима се сенке модреле у снегу, он се возио кроз топал, пролетни дан и мирис јелових шума, прошав, у сећању, скоро кроз цео свој живот.
Понегде, у снегу, стајаху још неко време стражари, код кола, па после нестаде и њих. Снег беше нападао до колена, завејао голе гране и
Тежак као клада, лежао је, по цео дан у колима и под колима, завијен у овнујске коже, на слами и снегу. Као да је био оглувео и омутавио, ћутао је, теглећи се око кола, преносећи коже и ћебад са кола до точкова и од
На крају свега пак, била је празнина. У снегу, све до шума видео је села и логоре. Дрвеће, на обзорју, и мутан видик.
Оставише га оваквог, у гуњу и кожуху, без новаца, без хране, као неко страшило на снегу. Није могао да спава од грактања врана. Коњи су му цркавали од зиме. И шта још?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
кад је пријатељ код кога је неко време становао заборавио да му остави кључ од капије, па је до зоре скакутао по снегу и обилазио уснулу Каленића пијацу, завидећи смртно свима што су, умотани у топлу ћебад, спавали, не знајући за његову
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
у преводу Лоле Влатковић, поистовећује са ушатим: Што ли бежи зечић по белом свету, По белом свету и по белом снегу? Трчао је хитри покрај оскоруше, Трчао је хитри, жалио јој се.
стиховима осећа се ритам скакутања и поигравања, примљен и научен од дугоухих: Скочи зека из јендека, Па по снегу лако прти. За њим скочи други, трећи А за трећим и четврти.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
На улици нема света, само што по снегу шета једна мома. Одело је снежно, бело, на брежне јој пало груди, снег од једа чисто студи; узалуд му Месечина светло
у двор пусти: була је, каже, побегла од паше, ал' крв је наша, дете је наше; и ономад једну одбисмо жртву: сутра је у снегу нађосмо мртву! Па сад бар, оче, сад бар допусти, хришћанска милост да је у двор пусти!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Онај исти магарац, кога си ти толико мучио и кињио, коме ниси сламу на време давао, кога си на киши и снегу остављао, — онај исти магарац био сам ти ја. СЕЉАК: Како то?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ту почесмо да се грлимо и љубимо, да скачемо и да се „сликамо“ у снегу, да трпамо једни другима грудве за врат — који је то био провод!
Отпрате тако Лулета од вечног пребивалишта по најдубљем снегу, који се баш тог дана просипао као из вреће без дна. Православни поп, наравски, тео човек да што брже отаља своју
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Статуе, капе, кипови. Нигде се нико не спрема. У снегу леже шипови под окном које не дрема. Простире Бела сметове о црне куће брестове, где језа с лучем гостује.
круну, Лепи сунцокрете, и огреј децу, анђеле у збегу, кроз чији страх се угарци разлете кад сумрак пусти вештице по снегу, а муња звекне Месецу о чанак, те онај проспе цицвару, качамак!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Из даљине само лисица се краде, Па кокоши вреба и пилиће младе — И од њених шапа и туна и тамо У првоме снегу траг се види само... ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
је тај ађутант пука убацио у један батаљон који је требало да учествује у офанзиви на Србију, али је остао у блату и снегу Срема, у селу Кукујевци. Затим је лежао у барама код Раче, док није почела епидемија. Колера.
Руска царска армада ишла је у зиму, године 1914/15, у Карпатима, на јурише, у дубоком снегу, као зид. Ишли су на нож. („Пушка дурак, штик молодец!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Српски сељаци (они су тада носили шајкаче) Морали су да се повлаче Пешице, преко Албаније. По вејавици, по снегу и магли Ишли су, дању, ноћу, преко гора, И падали, крај стаза, изнемогли. — Мало их се живих пробило до мора.
По снегу и по киши, по блату и прашини, ми, ђаци-сељачићи вукли смо се џомбастом ленијом, играли се и досађивали, крали воће и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
о јајету, о луку, о ораху, о игли, о чунку за ткање, о ситу, о сврдлу, о пушци, о звону, о лађи, о диму, о путу, о снегу, о сунцу и др. Најчешће су оне које су у вези са животом и околином у којој се креће наш народ.
Момак ће те уловити, Цару ће те поклонити, Цар ће њега даровати. 2. ПРИРОДНИМ ПОЈАВАМА СНЕГУ (кад пада) Падај падај, снеже, Нек’ се гора слеже, Нек’ зечеви беже, Јер се ражањ реже.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
да гори гнездо: кроз вруће решето Излетале су кокице — ко птице низ све то — И мешале се са цветом на воћки, налик снегу и леду. Потом су играли коло, знојни, уз свирку, уз гајде И легоше да хрчу с главом на мравињаку.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Застајем и слушам како ледена дрхтавица отиче у крви под опанцима. На обали у снегу црни се човек. Снажна човечина. Подигао руку, ћути и не миче се.
— Уши ће ти појести. — Боле него да се дукати убуђају. Ђорђе заћута, воловски папци споро и меко топћу по првом снегу одоцнеле зиме, и напрегнуто се загледа у ноћ ускомешану црвеним кружићима и зеленкастим искрама што се стално пале и
И јасенови да изгоре! Нека се не позна где је била кућа Ђорђа Катића, нек остану угарци од јасенова. На снегу да се црне и стрче у небо. Снег је црн. И ветар је гарав.
„Куда ћете ви, човече, по оваквом времену?“ — гледајући како се деца једва батргају по снегу, није могао а да га не запита. „Ја сам, господине, учитељ.
Тола је шчепа за руке. Нисам ја то заслужио, Ђорђе. И по снегу и по киши, и дању и ноћу, радио сам ти, нисам празнике чувао, чувао сам теби свиње, тебе сам чувао од хајдука.
Не заборави шта сам ти рекао. Аћим полако изјаха на пут. Ђорђе гледа за њим. Црни се на снегу. Скресано стабло шљиве. ...Хоћеш да те молим за опроштај? Да те сачекам, пољубим ти руку и скрушено ћутим? добро, оче.
Па је и с Толом о томе разговарао. Морао је, није имао с ким другим, по јабучару се јуриле две креје, он је стајао у снегу до колена, наслоњен на јабуково стабло. Јесте, не каје се што је наговорио Толу да прича о Вукашину и Аћиму по селу.
Чађевић прилази багрему, израслом у ноћи, црном према снегу, наслања се на њега, окренут Аћиму: — Знаш што те то питам — мукло шапуће.
Неколико њих пође за њим и са орукањем изгураше касу на снег, пред општину. Здепаста као пањ, црни се на снегу. Сељаци је опкољавају, галаме да не би ћутали, сулудо весели вичу да је каса хиљаду пута већа од печата.
Расуто грунуше плотуни, један, други, трећи, по сељацима што беже и бауљају по снегу око касе, општине и шупљег бреста.
Из ината се не диже буна. А шта би ти, Аћиме, радио кад бих ја овом народу рекао због чега се мртваци црне по снегу?... — Ти си, брадоња, за ову несрећу крив! — замахну војник кундаком. Никола младићки скочи и потрча према Аћиму.
Модрина прелива снег. Црни се каса и стоји усправно, врâне се мртваци у сукненој одећи, разбацани по снегу око касе пред општином, чији печат Аћим греје у недрима, мрле крви постају смеђе, па врâне и варају очи даје снег
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сав слеђен, Ферфелин виде како и његовог супарника с царицом и принцезама односи ветар, и схвати да је на снегу остао сасвим сам. Је ли могуће?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Са беспућа на којем је упадао у целац као у црну, сипкаву мочар, спреман да заспи у снегу који је све више засипао, часком се обрео у том брују гласова, одједном сигуран да му је, ето, ипак дато да преживи и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Негда, негда, ове очи Жеравке су живе биле Сад у снегу од обрва Жеравке су угасиле. Ово ј' лице ружа била Ал' давно је оно доба: Сад је лице жуто смиље Што изникне близу
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ти знаш ко. „И такав ћеш умрети.“ „То не знам. Али сад такав сам. И то од зимус кад сам једно вече по првом снегу шетао са њом пустим улицама. Тај снег, рекао бих, много је утицао.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
пошли у потрагу за оцем и срели га како се освестио и поново узјахао коња, не схватајући да је неколико сати лежао на снегу. Тај исти коњ је био крив за повреде мога брата од којих је он и умро.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
НАД ПЕСМАМА 276 ПЕСМА О РАДУ 278 ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА 282 АБУКАЗЕМУ 285 ЖЕЉА ЧИТАОЦУ 290 ОДА 293 ОДА СНЕГУ 297 ОДА КЕЧИГИ 302 РИБОЛОШКЕ СИТНИЦЕ 305 ИЗ КЊИГЕ ПРАКТИЧНЕ МУДРОСТИ 309 БАЛКАНСКО
»Стармали« 1882. ОДА СНЕГУ Ти сваке зиме нађеш се овде, Баш кад ја седам да пишем оде; О стакло бијеш прозора мога, Ил’ око мојих купиш се
Краков, Станислав - КРИЛА
Све је трептало у снегу и сунцу. Све се нечем радовало. И војници који су погурени промицали кроз плитке ровове и искидали бодљикаве жице, и
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(Псалам 89, сг. 15) Господе, да ли чујеш горде трубе? Видиш ли Веру што гробљима гази И химну кличе у снегу и влази, Док сенке сумње видике јој рубе?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Те сура пољем лута звер, и гавран сам црни се по снегу. 3 Ми хорно, руку под руку; на срцу топло, шкрипи под ногама снег — земљом нам застрта свила.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Укућани слутећи зло, пођоше трагом коња, који се распознавао у снегу. Тако стигоше до Старе Драве и нађоше место где се Миланко удавио кад је јахао преко замрзнуте реке, а лед се под њим
Његов верни пратилац ту га је сахранио, понео са собом Вегенеров дневник и нестао за увек у снегу и леду. Лета те исте године посетио сам опет Кепенову и Вегенерову породицу у Грацу.
Она се котрља даље и бива све већа, остављајући свој траг у снегу. При прелазу преко оне стазице, она се оденула песком, мало даље ухватила је борову шишарицу, овде је закачила и
Зато смо бесмртни. Па и када не оставимо потомства иза нас, наш живот оставио је трага, као и она лопта која је у снегу брежуљка оцртала своју стазу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И тако гази по снегу. Раније смо им викали: „С пута“, „Чувај“, „Држ десно“, а сада га пажљиво обиђох коњем и у ходу запитах: — Друже, како
Значи, ипак, он још чека. И то одлучну битку у којој може и живот изгубити. И шљапка по овоме снегу бос, убоги пешак, очекујући тренутак када ће погинути.
Сустижемо малаксале војнике, који седе покрај пута на снегу, погнуте главе. Бог свети зна кад ће они стићи своју команду. — Ах, животе, да л’ ти има краја!
И тако осећамо неко задовољство што нисмо на њиховом месту... На путу се испречио коњ у снегу. Са њега је скинута спрема и грешна животиња лежи немоћна, гризући снег. Тешко је за коње, јер нису појени цео дан.
се пење, људи већ падају од умора, коњи сасвим посустали и све чешће наилазимо на мрачна телеса, која се копрцају у снегу. Из даљине допиру неки гласови. Сигурно се преноси заповест. Напрежемо слух. — Ко се где затекао, нека ту преноћи.
Али нико не предвиде овај случај — спавање на снегу. — Па спавање у блату, спавање у стојећем ставу, спавање на коњу...
Опет је почињала стара историја са новим почетком. Дуги маршеви, спавање на коњу, у блату, на киши и снегу, често неспавање по неколико дана. Глад, жеђ, зима, опасности борбе, грмљавина топова.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
носи пуне џепове пиштоља; Разбијањем чаша раскрчити места екстази (закон непробојности); Мање црвенила на снегу после самоубице. ОВО О ЈЕДНОМ ПЕСНИКУ Милану Дединцу Чудо Господе, велико чудо! Море: оно, оно! свуд море!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И по кућа и по подруми, по тавани, по ћилери, по кошара и на снегу, на мразу, на леду, на великој печи и врућини оно ниче и расте и клас свој и род издаје!
С неправдом дошло са злом отишло. Како пијани у блату. Може ли се зими, на снегу и леду што сијати... Ни пак овча кожа курјака може затајати и скрити. Како овнови с рогови у дувар.
Башча је на једноме месту свака на своме уреду а писмо је по свој васељеној расађено; и по леду и по снегу, зими и на врућини, дањом и ноћом цвета и род роди... Оно свакад листа и расте издајући свој плод из себе.