Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али ме он одмах прекиде: — Та ти си, Јанко! Гле! А како да те познам? Била је сека-Сока, и надао сам ти се. Али... пиха, кад је то себе било! А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?
— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! — Та који ти је ђаво, шта има да те грди? — Па тако ... сто пута ... у невреме! ...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— ’Оће л’ кéра? — чу се са сокака глас. — Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока, и погледа на авлијска врата. — Госпоја Соко, ’оће л’ кера?
— пита гђа Сока, и погледа на авлијска врата. — Госпоја Соко, ’оће л’ кера? — чу се и по други пут глас, и гђа Сока позна глас Габриелин. — Неће, неће!... На ланцу је под амбаром. Извол’те слободно! — одговори гђа Сока.
— Неће, неће!... На ланцу је под амбаром. Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?!
— Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!
) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза
Била сам млада; а што је младо, то је и лепо... Било па прошло! — уздахну гђа Сока. — Хе, госпоја, »пролазе године к’о гођ мутна вода«, што кажу паори. Што проживите, слатка, то вам је...
Што проживите, слатка, то вам је... — Право кажете — потврђује гђа Сока. — Јест, бо’ме! Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!
К’о да ће хиљаду година да живиду! — Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било? — Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела. — Ништа... — И ви баш ништа нисте чули?
ове рукавице, па их овлажи и развуци, очисти их од плêсни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој дунди белих трепавица која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.
— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине! Ју, боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!
не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине! Ју, боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори! — Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица...
Идем да чујем још штогођ. Службеница! Службеница, — рече, и похита да иде. — Та сед’те још мало — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата. — Та тек што сте дошли! Та не задржавате ви мене ни најмање!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба дâ оправити кола и арњеве, па иде у С. Кад онамо стигне, дочека га лепо грк Сима Редић. Љуби се допада фрајла Сока, а и Сока не би мрзела Љубу. Ту је само погодба главна ствар.
Кад онамо стигне, дочека га лепо грк Сима Редић. Љуби се допада фрајла Сока, а и Сока не би мрзела Љубу. Ту је само погодба главна ствар.
Редић је врло практичан човек, па после ручка одмах на ствар пређе. — Дакле, допада вам се моја Сока? — Врло. — Шта судите сад?
Шта ви иштете? — Тако око три хиљаде; ако има више — још боље. — Моја Сока засад неће добити више од две хиљаде и штафирунг. — Добро; ја сам и с тим задовољан; ја хоћу. — Е добро, драги.
Љуба је добар био, али частољубив, па се на то писмо јако разљутио. Сад му више фрајла Сока не треба; па да о томе и самог Редића увери, напише му ово писмо. Почитајеми господар Редић!
У то дође и шеста недеља, а Чекмеџијић сасвим приправан крене се у Ш. Чика-Гавра и Сока, Чекмеџијићева сестра од стрица, са многим сватовима прате га. Све је већ готово да се венчају, само још једно фали.
Одмах је Љуба почео лакше дисати. Док се он за новце бринуо и намиривао, донде је око невесте била Сока. Сока је приметила, кад је невеста рукавице навлачила, да она има дугачке нокте. Марта је то као из моде пустила.
Одмах је Љуба почео лакше дисати. Док се он за новце бринуо и намиривао, донде је око невесте била Сока. Сока је приметила, кад је невеста рукавице навлачила, да она има дугачке нокте. Марта је то као из моде пустила.
Сока је приметила, кад је невеста рукавице навлачила, да она има дугачке нокте. Марта је то као из моде пустила. Сока је зовну настрану. — Ако бога знате, отсеците те нокте, јер то Љуба страшно мрзи; ако примети, може и одустати!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И ту напетост ја не умем да изразим а осећам је и у ваздуху и у стварима, које као да су све од меса и мишића и сока и елана.
Африка
Режим банана које тражим да ми узберу, читав грозд од ваљда педесет воћки, још назрео, опор и без сока. Неки младић одбацује мараму са себе и одлази по кокос.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Госпођа Софија, или Сока Кирићка, више није млада, има велику децу, па је још и сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота.
Госпођа Сока намалана је у половини величине; није нужно било у целој, јер је била много већа од господара Софре. Зелене фине
Ленка је каткад морала и у дућану помагати кад је вашар, или иначе кад има много муштерија; тако исто и госпођа Сока, премда им није ишло од срца. Али тек нису хтели господару Софри вољу кварити.
би се упитао за савет код госпођа Соке, например приликом „рештаурације“ кога ће за што бирати, и онда како је госпођа Сока казала, тако је морало бити.
Ти знаш како сам се оженио, ваљда си чуо. — Чуо сам. Твоја Сока је била у вароши најлепша девојка, момци су се за њу грабили, али мати, намрштена удовица, гледала је као зеницу у
Ето нас код тебе, — рече Кречар. — На здравље! Седите. Соко, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и кафе. Госпођа Сока изиђе; она је њега разумела.
Госпођа Сока изиђе; она је њега разумела. Кад је господар Софра какав договор имао са странима, онда је госпођа Сока морала напоље ићи, а знак је његов по погледу примала. — Шта има новог?
Тако у разговору наступи вече и вечера је ту. Сви заседну. Ту је и госпођа Сока са целом породицом. И Милан шегрт добио је доле место. Код господара Софре и шегрт за трпезом руча.
Кад се испеваше, домаћин дâ знак да се деца даље, а мати то све изреди. Осташе њих тројица и госпођа Сока. Он је волео када она до њега седи, па макар колико И каквих гостију било; и кад послушкује, и онда је њена столица до
Госпођа Сока, мада је била лепа, ипак није била кокета никада, и била је са својим Софром сасвим задовољна; но и господар Софра би
у пређашње доба, док је госпођа Сока још млађа била, а господар Софра тек имућан човек био, још не богат долазили су познати и пријатељи у кућу више него
Онда би се госпођа Сока намрштила, бацила би „презрителни” поглед на таквог делију, а господар Софра ућутао би, и својим ћутањем противника
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
уличица, које започињу пред Имаретом, а завршавају се код Баш-чаршије, плове мириси трулог поврћа, шербета и сока од смреке, мемла и рески воњ искованог бакра, од кога се праве лажни источњачки ибрици, мешају се ту са лебдећом
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
мисô је о камен, О камен сињи тужна, бедна, гладна, А рана јој је земљичица ладна, О, земља ладна нема никва сока Да мисли да живота ведра смока.
унутра руку даје, Вади стакло из потаје, Стакло једно што некака Јуче њојзи даде бака, Која га је напунила, Свака сока нацедила Из цветова лековити, И корења силовити; Па да јоште боље лечи, Придодала тајни речи.
Она стакло то узима, Још са стола кондер прима, Пуно вина у кондеру Драгу њену за вечеру. У њ већ сока сунут ћаше, Али рука њој дркташе. И чудно јој би по ћуди, Па да њему што науди: — „Боже, Боже!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУМ: И ја држим да може, само кад је жена честита. МАКСИМ: Знате ли, шта је. Ви држите да је моја Сока добра, јелте? НИКОЛА: Она је заиста добра. МАКСИМ: Кажеш ли и ти тако, куме. КУМ: Тако и ја судим.
МАКСИМ: Ту част неће нико други добити, него моја Сока. КУМ: Како би моја ту славу другоме уступила! Или она, или ниједна! СВЕТОЗАР: То ћемо видити сутра.
МАКСИМ: А шта ћеш је питати. Ако оћеш да те поквари, то уме. МАГА: Е, боже, браца, сека Сока је, ето, добра. МАКСИМ: Би л’ ти правила бал? МАГА: Ето, право да кажем, мрзи ме. Волим на време да легнем.
НИКОЛА (на страни): Еј, тешко си га мени! МАКСИМ: Ја л’ свака овако обучена, као моја Сока? СВЕТОЗАР: Заиста, тетице Софија, ви нисте ни најмање накићени.
За боље веровање, мој сопственоручни потпис.“ МАКСИМ: Добро, Светозаре, врло добро. Јошт мало, па ће се моја Сока посветити. (Потпише.) СВЕТОЗАР (Николи и куму). Оћете ли и ви за ваше? Ево сам овде додао укратко точку једну.
МАКСИМ: Па која је, да видимо и то чудо. (Светозар пружи руку на Софију.) МАКСИМ: Сока? КУМ: Лепо. НИКОЛА: Е, срећно, снао! ЛЕПОСАВА: Дадо, и мени од тога једну аљину.
МАКСИМ: Молим, господине, нисам добро разумео ту вашу пресуду. Одсад Сока у кући уређује како она зна, је л’ тако? СВЕТОЗАР: Јесте. МАКСИМ: И ја на то морам приклонити главу и ћутати?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Питајте ме нешто лакше ... Снуждих се изненада. Момак ишчезну на тренутак и врати се са два сока од парадајза у која поче да сипа као шашав со и бибер: — Моје је име Миодраг.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малаксале груди...
или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....
Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«. Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.
Ево се сврши и дуги божићни пост, па већ насташе и празници. Баш на св. Стевана дође нека баба Сока код снаша Јуле у посету. У коју кућу уђе баба Сока то се већ зна ради чега је. Ретко који калфа или трговац а...
Баш на св. Стевана дође нека баба Сока код снаша Јуле у посету. У коју кућу уђе баба Сока то се већ зна ради чега је. Ретко који калфа или трговац а...
У коју кућу уђе баба Сока то се већ зна ради чега је. Ретко који калфа или трговац а...чки да се је оженио, а да баба Сока не заслужи хаљину и дукат као проводаџика.
спремно, а што се тиче момка нема му мане, и тако је она двапут баба Соку испратила, па сад ево и трећи пут дође јој Сока у госте. — Христос се роди, Јуло, честити свети! — Ваистину се роди! Седи, нано.
Тако је баба Сока говорила проводаџиско слово својој снаша Јули и доиста јој је искрено говорила, није прибегавала оним проводаџиским
Иста та баба Сока оде чак у трећи срез нашег округа, нађе тамо добру девојку, коју је просио један војни капетан И класе, но отац хтеде
Баба Сока стане бројати оцу њеном и њој имање »бити имајућег« му зета. Она је побројала све што је знала да има трговац Петровић,
« Таквих случајева има, а нарочито по селима; по паланкама су ретки таки крупни случајеви. Баба Сока сад није прибегла таком начину, јер није могла; и Јула је знала Васу као год и она сама.
Баба Сока сад није прибегла таком начину, јер није могла; и Јула је знала Васу као год и она сама. Док је баба Сока говорила, Јула је се била много замислила, премишљала је о Васи и — о капетану, и нађе да је боље бити капетаница но
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Пуст као стабло без сока Застаћеш зачуђен тако Са светом и птицом ван ока. Уједно сигурно вече И ти ћеш заћи полако Низ траве које већ клече.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Пре но што јој одговорих, она се сети моје прве посете и поче да се слатко смеје. „И преврелог сока тога воћа! И њиме ћете бити послужени!“ И ја се весело смејем и срдачно се опраштам са њом.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Истина, у понеким од тих башта расту и трпке, штуре воћке, оскудна опора сока, дрвенаста укуса; рибизла, чичимак, оскоруша. Но није ли и то лијепо, нема ли и то свој чар?
Свему сам дао себе. Примио сам у срце глас сваке ствари. Осјетио сам миљење сока у сваком тананом влакну и срх у студеном срцу камена. Разумио сам нијеми говор ствари и тугу у оку звијера.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
низовима лежале су безбројне велике и једре лубенице, а чинило се као да ће сваки час прснути колико су биле пуне сока.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
А дотле све што буде нек је због песме. Друга утеха нам не треба. То трајање се руга претњи црног и отровног неког сока. Не, неће се отровом то путовање завршити. Неки ће свемир поново да нас створи.
свемир поново да нас створи макар слепог лица и мрачног срца док сунце не проговори над претњом црног и отровног неког сока.
Када прелазим из једне тишине у другу под велику сенку сунца је ли то дрвеће на твојим обалама окоштали млаз горкога сока, водоскоци који се буде изван мога сна?
Петровић, Растко - АФРИКА
Режим банана које тражим да ми узберу, читав грозд од ваљда педесет воћки, још назрео, опор и без сока. Неки младић одбацује мараму са себе и одлази по кокос.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
— О, милости мени: Немоћ ми и пустош празно срце жуче. О, сунце, о, ноћи, вама испивени Удови се грче, без крви и сока. Као урма што се вечито зелени, Дај ми моћ да сишем језера дубока Испод врела песка.
Целовом би једним спржила ме цела, Испила сву младост и дрхтање сока, Док би твоја дојка ледена и бела Голицала гробље мог спрженог ока.
Под врућим сунцем вриштај коња глуши, Топот се ломи о надне челенке, Млаз младог сока искра и пенуши, А челом мутне навлаче се сенке.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Теј се пије код потајне грознице, и код менорагије (ГЗМ, 4, 156). Кад боле очи, треба у њих залити »мириса« (сока?) од н. (ЗНЖОЈС, 11, 268). ОВАС Хафер (авена ѕатіва). Овас; зоб. Зоб има доста важну улогу у домаћем култу.
Ћипико, Иво - Пауци
Над њиме, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате медена слатка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних усница... Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гледам себарску дечурлију што се вере по дудовима, облапорно ждерући гњецаве црне плодове. Лица су им тамна од сока што цури низ њихове ужурбане браде, блистају им очице, циче од задовољства.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И кецељице су им тамније но што би требало да су. И имена су им била матора: Константина се звала Кода, Софија Сока, а Тијана Јана. Кода је била питомо и племенито дете, али ружно дете.
Грдњу сам извукла ја, зашто не пазим шта млађа моја браћа говоре... како ћу пазити! — Кода зајеца, Сока је загрли, а Јана приплакује од срца — ја, ја, хтела сам да скочим у бунар, и боље би било да сам...
зајеца, Сока је загрли, а Јана приплакује од срца — ја, ја, хтела сам да скочим у бунар, и боље би било да сам... Сока није лако плакала, али је са узбуђеним учествовањем пратила интимне приче другарица.
Док је Кода причала последњу причу, Сока се неколико пута хватала ручицама за своју лепу главу. Јана, кад отплаче, слуша даље увек оборених очију.
је Јана тихо, као самој себи, тачно као што њен отац увек говори: — Како је сасвим друкчије тамо где су тате ожењене. Сока је била упадљиво лепо дете.
али и окром тога, кад почне севати оним лепим очицама, бежи!” Сока је доиста од своје матере наследила све: и лепоту, и раздражљиву природу, и болешљивост, и таленат за ону одвише тачну
Да је Сока остала жива, вероватно би постала писац — нека извине приповедачи. Сокина реч, било да поставља питање, било да саопшта
— Код нас у авлији увек је Божић и кристкиндл — каже Сока. На спрату, из дворишта, дужом фронта и дужом много дужег крила куће, стаклен ходник — авлиски балкон — препун цвећа и
— Агнице — рече једнога петка Сока својој старијој сестри — кажи мами да су у петак Христа распели. — Агница, која је мађеху врло волела и у свему се с
— Ено, ено, бруји чика-Мита! — скакала је на ноге Сока да она стрчи и отвори госту капију. Долазак истински драгога госта на спрат и на ручак испадао је помало као нека
а тек за Соку, чинило се понекад и немогућно, али, ето, нарушавала је онај склад, правила и видела немиле сцене, баш Сока, и увек Сока.
чинило се понекад и немогућно, али, ето, нарушавала је онај склад, правила и видела немиле сцене, баш Сока, и увек Сока.