Црњански, Милош - Сеобе 2
Било је чудо, да је све стигло живо. Од пиштоља хусара у тим сватовима одјекивали су сокаци. Коло се тресло, у сенаторовој кући, три дана. А што је најлуђе, у том колу, највеселија је била млада.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Упадали су у варош, као курјаци, кроз стрме ходнике, уске и влажне као олуци. И мада читави сокаци беху пусти, они су, по мраку, наслутили оно што су тражили.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Марко: Пак шта сте видили у Месецу? Мита: А шта се не даје ту видити: сокаци од сами кобасица начињени, зидови од леда, људи с једном ногом, велики од педаљ и по.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У Прерово је отишла. — Ћути! ... — Док сване, у селу си. И кад прва опали, сокаци су пусти рече задихано Стева Чађевић, и себи превисок, и седе на миндерлук.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
круг што се, свако подне, разазнаје на средишту дорћолског раскршћа (тада, а то су касне четрдесете прошлог столећа, сокаци који га чине звали су се Видински и Дубровачки) и да непрекидно кружи падином.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ ЗАВЕЈАНИ Пошто је пре снега било суво, а засипало још од јутра Бадњега дана, то су мале страћаре и сви сокаци, потпуно пусти, брзо завејани дебелим белим слојевима.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
' — Само нека засвирају Молчани јунаци, Пак ће нам се напунити сви молски сокаци Девојчица и снашица, кићених момака, Посрнуће у коло нахерке и бака; Бациће и попа читуљицу хартију, Високо ће за
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
„да је соба тесна“ и да се мора трчати у природу („Лаку игру удесили /несташни дечаци,/ уска им је соба њина /и уски сокаци –/ на брег, на брег“).
НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Лаку игру удесили несташни дечаци, уска им је соба њина, а уски сокаци – не брег, на брег! У поље се захуктали ка зеленом брегу, одавно им дојадило у школскоме стегу – на брег, на брег!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
јер су баш онда сви на које је подозреније да лажу пало протерани били, и тако наша Роксанда морала је без похвале по сокаци своју лепоту носити. Но великоможна судбина, која често даје човеку оно што не би желио, друго је с њоме закључила.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ноћу је боље било, Сокаци пусти и само Ја сâм са својом сенком Лутô сам тамо и амо. Уз бат корака тромих Ја бих мост прешао стари; Кроз
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
није научио подносити муку и невољу; цвили Милош како лута гуја, привлачи се на пенџер таваници, те он гледа јунак по сокаци, не би л' кога знана опазио, ал' прилази пошту књигоношу, па дозивље Милош од Поцерја: „Богом брате, пошта
њега, сватом м. сватовима, Турком м. Турцима, за сватови м. за сватовима, пред сватови м. пред сватовима, по сокаци м. по сокацима, по хајдуци м. по хајдуцима, с Турци м. с Турцима, на врати м. на вратима, мене м. мени, тебе м.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
на њега сиромаха знајући га од пређе како је у великом поштењу пред царом био, пак се побудали, те го и бос лута се по сокаци.
ГОРЊИ ГРАД У њему су, вели, сокаци, улице од чиста злата, дуварови, тојест беден градски, с драга камена асписова, с дванаист великих капија; свака та
их се држи, који често падају у грех, тако да многи и полуде и из памети изиђу; једни и помаме се те се деру и по сокаци вичу.
Како се сами нисмо измала божију путу учили, тако и сад деце ваше на учењу нејма ни мушко ни женско, него се по сокаци бију и псују, ка и оци што су им чинили.
А сад ето, саме цркве посташе горе и рђавије од кућетина при сокаци. У господарскоме сваком дому лепа и добросвидна се разлог и управа има; домаћин ја ли послује свој занат, ја ли тек и
У своме дому седи, на далеко не ходи, по сокаци не зури, с момцима се не сми шалити ни смејати, ил' се коме ругати, него и од погледа се чува до оно доби док се с
а међутим, дотле роком код куће вам борављећи којино зна и има коју књижицу, разчатавали је а не узалуд седили, ни по сокаци зурили и разгледали ко пут ходи што ли чини, не женских неваљалих беседа произносили. Знате да је то грехота!
А ако ли се о својих воља прескићују мотрећи где се оџаци пуше, подражујући по сокаци псе и проводећи шалу и маскару, остаљајући своје правило којено не може се ни доконавати, нити оно ваља што и чати, ни
Ако ли је скитачица и не с временом трчкара по махали од куће до куће, зури ли узалуд по сокаци, те прегледа људе, гласоноша ли је, — попривежи и замрси јој путове хитлено.
свога добра му, лепоношења и хузура пометнуо, те за просјака бос подносећи сваку тугу и невољу, претуцајући се по сокаци, подносио? Кад му није то за невољу трпити?
Ваљале и неваљале речи, ако о кућни који послови, о пољски, о трговини, за народске ли које послове, што ли се по сокаци чини, и по туђих кућа, по путови, за војске, за краље и царе, за спахије и господу.
Камо сокаци и зурнице, коњи и друга стока, пси и хрти са зецови? Камо ли жалостива лепа деца и човечи хубави лепи стаси?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А Васка запева: Излегох да се пошетам Низ тоја пуста Битола, низ Еврејското махало, низ тија тесни сокаци. — Там видов моме Еврејче, на висок чардак стојеше, русе косе си чешљаше, дробне си солзи ронеше и жалну песну
!“, а трећи прихватају радосно и предлажу још: „Па да га напудимо да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!
А кад га је овај зачуђено запитао нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци, Мане му је одговорио хладно и мрачна лица: — За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!
А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, ћутеци, — а т’мнина је — па може ласно без фењер да се соплетеш прико ники диреци што су прокај зид, та да се