Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” поздрави, и кад га видоше и његове речи: „Добро дошли, браћо моја, српски соколови!” чуше, — верујте, децо, да ту није војник остао, који запевао није, а многи је старац радосне сузе проливао, кад је
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наједаред се нешто проломи. Они пренуше... Пољану пред шанцем притискао Турчин... — Мирно, соколови!... Само у месо гађајте!... Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наше!...
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кад је ваљевска војска чула Карађорђеве речи: „Добро дошли, браћо моја, српски соколови!“, „верујте децо (каже прота Матеја) да ту није војник остао који запевао није, а многи је старац радосне сузе
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Добро дошли, моји соколови! — рече владика, љубећи их. — Обрадовали сте ме, занаго, као икад! А, заиста, жао ми је што се намучисте по овој
Он сједе и стаде викати: — Ха, удри, за крст часни! Урте! — Тата! Тата! — викну га она. — А, урте, соколови!... Ха, Милуне! Ха, Крцуне!... Удри Мушовића! — Куку мени! — врисну дјевојка. — Куку мени! — понови отац...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
1843, 27. нов. АЈДУК Кућа моја чарна гора, А постеља камен ови, Моја браћа све од скора, Али сами соколови, С њима с' винем с ове горе Као муња на злотворе.
Ој ви српски витезови, Ви змајеви, соколови, Та има вас на иљаде, Ал' бројити немам каде, Та кад би вас све бројио, Кад би јадан винца пио!
Шта је ово, зар се тако ради? Гледну челе, ох дивне чељади, Та све они красни соколови, Све трутови, да Бог благосови! Ој детићи, реко, здраво, здраво! Каки амо вас постави ђаво?
овај врли, Па довати са земље јерове, Па и љуби, па и сретан грли, Па још збори речи овакове: „О јерови, моји соколови, Децо моја, моја веља снаго, Сјајно моје ви камење драго, Куда отац са вама поити, Бежи нојца, а данак засвити.
Де је тебе она Србадија Пред којоме дркта Турадија, Де огњани онизи синови, Де су твоји сиви соколови? Ови овде нога уштапљени, А по врату тешко увијени, А на главам' капе калајбуће, А у рукам' оно вито пруће, Што
28. Заман гину Варадинци, Заман, заман Банаћани, Заман они красни синци Соколови Кикинђани! Ох, откад се бојак бије, Жешћи гуја било није! 29.
— Ал' сад амо, да му видиш муку. Испадоше сиви соколови, Испадоше из горе Србови, Диван јуриш Турком учинише, Живим огњем на њи ударише, Пушке пучу, пра пред оком гори,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
да лове лисицу, а лисица побегне у једно језеро које је било усред оне планине, и претвори се у утву шестокрилу, али соколови одмах за њом и оданде је изагнају, онда она полети у облаке па почне бјежати, а змајеви за њом!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВЛАДИКА ДАНИЛО Благо мени, моји соколови, благо мени, јуначка свободо! Јутрос си ми дивно воскреснула из гробовах нашијех ђедовах!
Играју се на бијела јата, како јата дивних лабудовах кад се небом ведријем играју над образом свијетла језера. Соколови пет Мартиновићах, које једна прса задојише а одњиха једна колијевка, два Новака с барјактаром Пимом, и витеже
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ха, Милице, луч ужди!“ гракну сердар, па настави: „Добра ви срећа — и вама на добро дош’о, соколови моји!“ Врата се затворише а пламен се опет исправи.
„А Мартиновићу, крило господарево, не стој!“ опет ће ђакон. Драго Мартиновић, смијући се, уљезе. „А соколови од крвава Чева на Крајини! Војвода Мићо, турска крвопијо! Стеване Перка Шалетина, господско кољено!
Ђакон их прекиде свијех, па гракну: „Немој Господару!... А што! оваки соколови, шта је то њима: „Припртише торбе обрамнице, „Претурише струке сингавице, „Гранајлије пушке дофатише, „Па...“ „Па што?
„Тата, тата!“ „А, урте соколови!“ гракну он што је икад боље могао, а знамо већ како је могао да виче. Рањеник јаукну. „Тата мој, нека!
Сердар се сад промјени у лицу. Мјесто жалости обузе га срџба и прегнуће, па кликну: „А соколови осветите ме! А, Јанко, Јанко...“ Но му Стана не даде да доврши.
“ звони!“ „Прекините ви сад свако причање, па ајте к цркви. Ено већ „Хоћемо с помоћу Божијом. Ајтемо соколови!“ рече сердар и први се диже.
Марко се помоли на авлијска врата и нареди да се момчадији вина изнесе. „Тако, тако, соколови!“ он ће. „Ама камо ђевојке? камо невјесте?... потрчите који од вас и окупите женскадију!“ То би у час.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Смоква, Локва, Дивиња; Потркушо девојко! 3 Ој Јоване, кордоване, Сви су коњи копитари, И орлови соколови; Соко паде на ливаде, Са ливаде на тарабе: Тарабе се поломише, Турске куће оборише; — Елем, Белем
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
да лове лисицу, а лисица побегне у једно језеро које је било у сред оне планине, и претвори се у утву шестокрилу, али соколови одмах за њом и одандје је изагнају, онда она полети у облаке па почне бјежати, а змајеви за њом!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Око сваког светлог гроба Прикупљ'о се живот нови, Наследници света жара, Купили се соколови, Пијућ' душом светле зраке Јест, тако је, браћо драга, Ти гробови нису раке, Већ колевке нових снага!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
да лове лисицу, а лисица побегне у једно језеро које је било усред оне планине, и претвори се у утву шестокрилу, али соколови одмах за њом и одандје је изагнају; онда она полети у облаке па почне бјежати, а змајеви за њом!
Ћипико, Иво - Приповетке
— Што сте невесели? — силом шали се Лазо, с очитом жељом да их разигра. — Лијепо се састасте, па да уживате! Де, соколови!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Баца јој пред ноге донесене дарове.) Ево! И узми, наша несрећо! Еј, брате, никад нисам мислио Да ћеју нам се и соколови У мучном лову модрих висина Завишћу гадном срца дивијег Ошинут крила оштрим перетом, Ил’ коњи брзи икад под нама,
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“ . 21. нов.) АЈДУК БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Кућа моја чарна гора, А постеља камен ови, Моја браћа све од скора, Али сами соколови, С њима с' винем с ове горе Као муња на злотворе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
беже Костадине, иди, брате, безистену моме, донеси ми стрелу татаранку, у којој је стрели татаранки девет бели соколови пера; а ја идем с агом на кадију, на мешећеми да нам синџилати да међ' нама после није кавге“.
Утом Марку и Костадин дође и донесе стрелу татаранку, у којој је стрели татаранки девет бели соколови пера. Метну Марку стрелу татаранку, оде стрела у пра и у маглу, очима се не да прегледати, а камоли премерит аршином!
Кад стигоше на Косово равно, разапеше те беле шаторе, пак беседи војевода Јанко: „Сад на ноге, моји соколови, те чувајте страже од Турака, а ја идем санак боравити“.
били бијелу Лијевну, угледаше проклето Лијевно, ђе у њему бијели се кула; тад говори стари Вујадине: „О синови, моји соколови, видите ли проклето Лијевно, ђе у њему бијели се кула?
Онђе ће нас бити и мучити: пребијати и ноге и руке, и вадити наше очи чарне. О синови, моји соколови, не будите срца удовичка, но будите срца јуначкога, — не одајте друга ни једнога, не одајте ви јатаке наше, код којих
се бјеше покајао, ал’ се веће доцкан покајати; већ повика дванаест делија, и Узуна, свога кавеџију: „Чујете ли, моји соколови!