Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Посут драгуљима у руци му сину Тешки крст за Солун, кад падне од мача: Светом Димитрију поклон освајача. РАДОВИШТЕ Кад цар Кантакузен беше гостом цара, С кимвала и
Црњански, Милош - Сеобе 2
Трандафил је сам самцит у Будиму, и сели се, ових дана, код рођака, у Солун. Супруга му оде са швалером. Сви су се смејали на то.
Теодосије - ЖИТИЈА
отпуст измоли, па на силне коње уседоше, што је више могуће дан и ноћ гонише, и ништа не успевши стигоше у славни град Солун, у коме војвода би примљен са чашћу. Предаде писмо ипарху и исприча жалост господина свога.
Као и остале градове, помишљаше да разори и Солун, и коначно опустоши. Али топлим заступством светога код Бога, пропаде са својом празноумном замисли, јер не просу
А дошавши у велики град Солун, и поклонивши се светом великомученику и страстотрпцу Димитрију, давши митрополиту града целовање у Господу, настани
Дошавши у град који се зове Солун, поклони се у цркви светога Христова мученика Димитрија, и са топлом вером И љубављу целова његов гроб, у коме свете
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
»ситроеном« потпуно ишараним називима градова кроз које су пропутовали: Оран, Рабат, Бејрут, Кабул, Истамбул, Атина, Солун... Име Сарајева исписаше исте вечери пошто су се срели с нама: САРА-ЈЕ-ВО!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Зевс је код њега, ради слика са смеј, постао Зеј, Солун претвара у Солуна, пупак значи пупљење, јара значи јараница, мраз значи мржња (»Јача љубав него мраз...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
или прозрак У луци је синоћ било живље На брду ударају четири пута печат Леђа хоће да се врате у Солун Неродимље Звечан Дафине цветају око храма И пева неко вечан Пођох узбрдо од руске Лавре ка малом српском
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Три дана без путовања. — О, баш ти хвала. Провешћеш све код мене? Нећеш у Солун? — Не мислим. Шта је код куће? Он ме погледа ћутећи па не скидајући руке с мојих рамена: — Све ћеш редом чути.
“ Или да се морам смешити док мој командант прича: како увек, пре него оде својој жени у Солун, свраћа у трговину да јој купи дугачке свилене чарапе, јер је то за њега највећа драж кад помисли да ће их она исто
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
на сарказам и цинизам, у наглашеноме дефетистичком расположењу, Црњански није презао да у време још свежих успомена на Солун и Кајмакчалан травестира високе националне вредности, које улазе у српску историјсконационалну митологију: (И)
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Каравани са вуном и сахтијаном стигли су још раније у Солун, где се утоварују у лађе за Трст и Марсел. Трговци су на обичним јалицама, са сексанама које им носе јело и ствари за
Краков, Станислав - КРИЛА
био је читав пријатан скандал код Тур— Бланша... Андрé, цхер Андрé... како се само војници смејали. Солун је спавао у мраку. Из малог прљавог бара избацили су на улицу пијаног Енглеза.
Нико није улазио у њих. За тренут би се под њима кроз какав пролом расуо цео Солун, и они су гледали како гмижу прљаве кућице, лудују високи минари, и далеко по заливу блистају бродови...
су гледали цео залив под собом и трвђаве Карабуруна, и ситне бродове на мору, и мостове на Вардару, и далеки Олимп и Солун, велику прљаву мрљу, пуну шиљатих џамија. И около су играли логори и ваљала се ситна прашина по путу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ако је официр, за њега постоји само фронт и варијете. Средину не подносе. Са положаја одлазе право за Солун, где се не трезне по неколико дана.
А тамо, у оној измаглици, налази се Солун. Мравињак људски... команданти... казамати... Преда мном је четинарска шума, сагорела и искидана од бомби и граната.
Ја њој паре, а она мени слику. Али не жалим. Једва чекам кад ћу опет у Солун. — Размештајући чаше по столу: — Кад пођемо у Србију, други ће понети паре, а ја немам ништа више до те слике. Али...
Онда изокрену главу, и у том ставу, раширених руку, остаде, гледајући фотографију. — Сад, кад пођем у Солун, да ми даш адресу ове женске. — Он се окрете Кости и важним гласом: — Знаш, бароне, право је. — Хоћу, грофе.
— Кад пођем у Солун, за наше страже ја сам Француз. Кажем само: „же Франзез“ — и пролазим свуда. Танасије поздрави и весело одскакута за
Сви они који су силазили са фронта, било којим послом, или на путу за Солун, свраћали су у трупну комору на ручак, вечеру, добро вино И пријатан разговор.
— Где си све био, причај нам... — Море, где нисам... Солун, Крф, Рим, Ница, Тулон, Марсељ, и таман сам се зауставио у Греноблу, боже помози, кад нас вратише назад.
— Сишао сам до Суботске. Ту седнем на малу железницу и стигнем у Вертекоп, где пређосмо на велики воз. У Солун сам стигао увече. Једва сам нашао стан.
Учествовао је у толиким јуришима заједно са њима. Час у позадини, и онда пристижу тужбе. Једном сам га послао у Солун неким послом. Тамо је накуповао масу ствари и уз пут отворио читаву трговину.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
120 САН ИЛИ ЈАВА 126 ОСТРВО СМРТИ 133 У ФРОНТ! 141 ТАМО ДАЛЕКО 146 КАПИЈА СЛОБОДЕ 151 СОЛУН 152 ХИЛИ 157 САД СМО ОПЕТ ВОЈСКА 162 ПОКРЕТ 167 МОГЛЕНСКЕ ПЛАНИНЕ 172 ОСВЕТА 175 НА ДНУ
Од рода се саломила... Већ по Ускрсу почело се говорити о нашем скором покрету за Солун. Иако су људи знали да их онамо очекују нове борбе, радовали су се ипак, јер ће тамо бити ближе својој домовини.
Тамо далеко... Тамо је земља наша, живот наш... КАПИЈА СЛОБОДЕ СОЛУН Сунце је притисло својим врелим дахом, а сива успарина измешана са прашином испунила ваздух.
Као да је овде зборно место нација, па су сви запели убрзаним темпом да изграде нови свет. Такав је био Солун априла месеца хиљаду деветсто шеснаесте године. Лађе су прилазиле са свих страна да нас прихвате.
радознало, и помало чудећи се, као да не верују да смо ми она иста војска чији су изгладнели и подрпани делови дошли у Солун пре неколико месеци. Војници су маршовали у колони двојних редова и оштар удар поткованих цокула одјекивао је сложно.
Враћа се мало после Исајло са шољицом, коју стави на сточић пред Луком. — Ња... Хоће човек у Солун... Женске... — Не пада ми то на памет, очију ми.
— Зашто као несрећник неки идеш без пара? Питај... Даћу ти новац, па да кренеш као човек. Хајд’ сад, иди!... ХИЛИ Солун је прилично далеко, те нам је већ досадно у биваку.
Али на лицима њиховим не види се ни траг од каквог страха. Иду стегнута срца, прибрани. Пред вече смо стигли у Солун. Била је недеља. Негде напред закрчен пут, те застадосмо насред главне улице.
— Море да видите шта се мени десило! — причао је Коста „Турчин“. — Баш сад, у прошлу недељу, дођем ја у Солун. Пред Беас-кулом сретнем једног мог познаника, пешака, и питам га, има ли шта „онако“...
Пожалио сам се шоферу. Али шта ми он може помоћи, кад му је преча брига волан... А Солун је далеко. Иако сам међу људима, осетио сам самоћу и било ми је жао што сам напустио осматрачницу.
— 3а длаку. Да су бацили још само један одморан батаљон из резерве, одосмо ми коначно за Солун. — Пази, богати! — Јесу ли ту били четници? — пита поручник Мишић. — Чекај. Немој да си брз.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
И неће да се роди. Зар мене бре да убијев? Мене? Што ги још у турско време, по Скопље, Солун, Серез, куда ме онај мој брат праћаше по трговину...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Она је била завршена 1430. Исте године Турци су освојили Солун, град у коме се одигравају догађаји описани у песми Болани Дојчин.
Кад то виђе црни Арапине, ђе јунака у Солуну нема да изиђе њему на мејдана, на Солун је порез ударио: све на двора по јалова овна, по фуруну љеба бијелога, и по товар вина црвенога, и по кондир жежене
Сав је Солун порез изредио, редак дође двору Дојчинову, али Дојчин никога не има, до имаде љубу вијерницу и Јелицу, своју милу
Сав је Солун порез изредио, редак дође на твоје дворове: ти не имаш брата никаквога да саставља порез Арапину, но смо јадне саме
се коња — појахати доитити — дохватити дојде — дође Дојчин (болани) — личност непозната историји, везује се за Солун доке — докле доклен — докле долама — дуга горња хаљина, преко које се паше појас дорат — мрков коњ дори до — чак
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Прави хришћанин и учитељ бијаше Христовој вери. И каде у једно доби цар Максимијан дође у Солун град нагледати га, прочу за светога Димитрија да је он хришћанин и даде га за то ухватити те га затвори у тамницу.
А и по Солуну многа чудеса је показивао. 4. Солунски катана Једанпут опседоше неки варвари Солун и налегоше да га узму. Прогна их и град ослободи.
кораби трговачки, по путови, на суху, гледајући откуда ко што на продају за храну носи и све је навраћао да имаду у Солун носити, што скорије могу стигнути.
пробеже, а већ после тога пише се да је свети Димитрије одонуд отишао, а Турци надвладаше и држе не исто један Солун, него и сву Азију.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Шта напраји? Ешкел’к напраји. Изгуби си р’з и трговачки чес’!... Чорбаџијски син!... До Филибе и Солун да просеше чорбаџијске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си — ешек ниједан!
— Причаше ми неки наши трговци што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун... Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!...
!... Помисли се на кога си керка! један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште потакав! А ти — их што си брљива! Младо, лудо, аџамија, — ти искаш да станеш еснафска жена!...