Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши. Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се
— Па како си ми, Софкине? Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером
Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у’скут, и знајући за Софкине најтананије, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно
од ње није ни раздавала другима. Само је за тебе и месила. Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од
Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
да очи његових јунака не опажају ону танану разлику између степена просторне отворености/затворености као што то чине Софкине или теткаЗлатине очи код Станковића.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И очигледно је да се до њега дошло зато што је Станковић настојао да му приповедање потече из Софкине свести. И више од тога, не само из њене свести, него,и то је још важније, из њенога укупног самоосећања, емотивног
”19 У коначноме свом облику Нечиста крв и започиње баш таквим подсећањем на Софкине претке. Али је читаоцу тешко разазнати да је то подсећање некада - у првој верзији - било део јунакињиног сећања,
наглих композиционих резова кад се прелази с једне на другу временску раван, и са „меким” прелазима између ауторове и Софкине тачке гледишта Тело Софкино, као што ће се касније видети, у роману тако често усмерава читаочеву перцепцију
Занимљиво је да је и у другој верзији остао опис Софкине еротске екстазе - додуше, уз нешто блажу стилизацију - али су зато после назнаке да је почела да мисли стављене три
просидбе и - а ту се већ време згушњава, успорава, као да је на тренутке закочено - до свадбених свечаности, до удаје Софкине за малолетног Томчу, сина сеоског газде Марка, одскора досељеног из Горње Пчиње.
Тако је, на пример, у првој верзији Нечисте крви звездица метнута након уводног описа Софкине куће, а када је у последњој верзији тај опис пребачен назад као изводни (епилошки), такође је испред њега метнута
- Деди, хаџи-Арси, који је био први, чувен [. . . ]”. 66 Према замисли, дакле, приповедање је требало да потече из Софкине свести, па исказ и долази отуда, канда из немога, унутарњег говора.
И уводи се из Софкине свести. Начин на који је уведен показује да је мотив продаје куће тесно повезан са формом приповедања, па према томе
А пошто је мотив продаје куће искључиво садржај Софкине свести, где се год појави „купац”, неминовно је да потиче из њеног опажања.
Софку и Марка: „Само њему, госту, чинило се да - а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе - отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут”.
Он тако изгледа особито из угла Софкине породице, њенога наглог сиромашења, па стога и бекства ефенди-Митиног заједно с Турцима и беговима.
једне стране, саображени с обичајним правом у пчињској сеоској заједници, али зато противрече схватањима туђе, управо Софкине средине, која то право не познаје и не признаје.