Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче напослетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.
А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.
да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеље, ефенди-Миту. Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.
Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара што је од свекра добила. По цео дан би био код куће.
срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и
Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је: — Хвала, снашкице!
Узми, узми још. — И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.
Куку! Леле, мајчице моја! Леле, слатка кућо моја! Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.
У почетку од Софкиних само јој мати долазила. Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Доследно, од почетка до краја романа, одржана је временска узастопност: проспективно се композиција развија од Софкиних предака до њенога порода.
изблиза призор из В главе пред којим смо се малочас зауставили, кад на улици Тодора са женама „губи се испред Софкиних очију”, а „Софка остаје и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој
Призори у цркви - сви, и потпуно - потичу из Софкиних напрегнутих, узнемирених чула. Зато има тако много ситних а упечатљивих појединости, у суморном осветљењу, са сетним,
Разуме се, много више почињенога греха има код Софкиних предака. Чак се двапут спомиње родоскврнуће. Једном условно, међу орођеним особама, тј.
- које садржи јако књижевно пресликавање по начелу метонимије - унеколико нам постаје јасније и књижевно значење Софкиних премирања на дан саопштавања прошевине, на дан ритуалног бањања и на сам дан венчања.