Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Низашто друго него што је из детињства расколник, и онда му је тако казато. А не каже ли му Спа|ситељ, и не чита ли он у Евангелију: „Б о г д у х ј е с т ”?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
ћу сад да вам пишем, причао ми је мој отац Алекса да су њему његови стари причали, а он није запамтио: — Кад су саме спа’ије с царским бератима у Србији биле, узимали су од сваког жита, кроме ситне проје, десету оку; на ожењену главу
на једну кошницу по оку меда или наплате пошто је мед био; на казан 2 гроша; наједио маторо крме 6 пара — и који је спа’ија близу своји’ села, дотерају му по која кола дрва, и то је био сав данак спа’ијама.
наједио маторо крме 6 пара — и који је спа’ија близу своји’ села, дотерају му по која кола дрва, и то је био сав данак спа’ијама.
дођу код свог јаничар-аге и упишу се у јаничаре, и то у коју орту који воли; и тако назове се прави син царев и ага, а спа̓ије, који су од старина са царским бератима били, баце за леђа и назову и̓ папурима.
” Сељаци обично млого се томе противе, али то им ништа не помагаше: он натури сељацима по 200—300 гроша, па каже спа̓ији те му направи темесућ и тапију да су сви сељаци томе и томе аги продали све своје баштине, и тако ти он онда
да су сви сељаци томе и томе аги продали све своје баштине, и тако ти он онда постане читлук-сајбија, и колико год спа̓ија узима од свог села, толико и он, а каткад и више.
године хатишериф да у београдском пашалуку не буде читлук-сајбија ни ага, нити њиови̓ десетака, него само да се даје спа̓ијско и царско.
Дођу до Пожаревца и тамо су се с београдском војском добро тукли; београдске спа̓ије врате и̓ у Видин. Тако су опет полазили и Пореч узели.
порежу у народу по ожењеним главама, то дође по 8 или највише по 10 гроша, јербо су кнезови главе од везира крили, а спа̓ије и други Турци који су знали нису везиру хтели казивати.
Кад се мало поодморе, разреде се: спа̓ије на Видин-капију, везирова тевабија на Стамбол-капију, мој отац с ваљевском војском на капију уза Саву (онда није
Како Мус-ага изађе из шаранпова, а ми сви у град, пак са Шапчанима лепо пазаримо и поздрављамо се, и спа̓ију спа̓ијом, ефендију ефендијом зовемо, какогоде први̓ година, пак опет на наше квартире, и да спремамо да војску
Како Мус-ага изађе из шаранпова, а ми сви у град, пак са Шапчанима лепо пазаримо и поздрављамо се, и спа̓ију спа̓ијом, ефендију ефендијом зовемо, какогоде први̓ година, пак опет на наше квартире, и да спремамо да војску кућама
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, нисмо ваљда спа’ије од Елеонске Горе!... Уф, не знам шта би дала да ми је само знати зна ли! Што није лето, што није!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Несрећниче, туђиш се од свога дућана, а тај је све вас од’ранио. Да постанем богзна какав спа’ија, опет овај дућан не би опустио; да све изгубим, тај ће ме ’ранити.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
грешну преписах овај псалтир, хвалећи бодар и дуготрпељив живот светих отаца, а кудећи немоћ и јадну леност и тежину спа.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Од вечерас ћеш код мене да спа— ваш.“ Исте године родила је Аћима. А Лука је умро с перчином. Ђорђе јаче трже прегршт слугине косе.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) ГЛАВАШ (споља): Ха, добро је!... Тâ ме изгоре! Спа... со... Збо... гом!... ШЕСТА СЦЕНА Пред Главашевом колибом Главаш лежи мртав, а у застави види се како колиба гори..
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Прије неколико година — поче Дуле, а чело му се намршти — диже га спа'ија са старог кућишта и насели на његову старевину некаква Личанина.
Жао је то, прежао било покојном Мији, ама, шта је могô! Спа'ија и суд тражили су да се пресели, јер није имô чељади да обрађују зиратну земљу, а то је штета, рекоше му доље у
тражили су да се пресели, јер није имô чељади да обрађују зиратну земљу, а то је штета, рекоше му доље у суду, и за спа'ију и за царевину. Велика је снага чељади у Мије била, па све обамрије и у 'вој пошљедњој буни изгину.
Све ћемо ми ово узорати... ја и мој Столе. Онда ће бити и цару премилосном и спа'ији свега доста... Тако ти то мени учини, мој добри господине моја слатка душо!
Давид (таре сузе): Чудновато се, дијете, зове њивица. Зове се: Ни Давидова, ни царска, ни спа'иска. Тако јој је име и тако је, чини ми се, и 'вође у суду записато.
Судац (смије се): У тебе, Давиде, све то некако запетљано. Како се то зове њивица: Ни Давидова, ни царска, ни спа'иска? Како то? Давид: Е, лако, господини моји. Све ћу вам казати по реду и закону. То је њивица крчевина.
Пошто си искрчио царску шуму, остала је царска земља. Шума је царска, па и земља мора бити царска.“ Сад долази спа'ија: „Лажеш, Влаше!
“ На чијој је страни права, не знам. Само знам да зато свијет ту њивицу зове Ни Давидова, ни царска, ни спа'иска. А ја би' рекô да свијет у једну руку има и право, јер та њивица, како сте чули, није ни моја, ни царска, ни
А ја би' рекô да свијет у једну руку има и право, јер та њивица, како сте чули, није ни моја, ни царска, ни спа'иска, већ овог проклетог лопова и брезаконика.
Пуна и' долина више оне моје јадне и једине њивице што се зове Ни Давидова, ни царска, ни спа'иска. Судац: Како говори, Давиде, тај лопов; којим језиком?
Давид: ... која се зове Ни Давидова, ни царска, ни спа'иска. Само, молимо, по реду и закону! Судац: ... која се зове Ни Давидова, ни царска, ни спа'иска, на основу чега је
Само, молимо, по реду и закону! Судац: ... која се зове Ни Давидова, ни царска, ни спа'иска, на основу чега је горња осуда и изречена. Јеси ли сад задовољан, Давиде? Давид: 'Вала славном суду!