Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ходао је. Није могао да се надише. Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла. Захуктан, није могао да се смири.
Кида саму себе. — Ух, ух, тето, тето! Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.
набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак мушка, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се
сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Улога мајке за тренутак се преноси на трљачицу баба-Симку: „Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило. У њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.