Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ако је рођено у недељу добије име Недељко; на Ђурђевдан, Ђура или Ђорђе; на Спасовдан, Спасоје итд.). Детету се дају и имена бабе и деде да би стало умирање.
брат се домаћин синовима хранио, с унуцима китио и дичио, као што се кити и дичи Ђурђевдан листом и зеленом травом, а Спасовдан свијетом и сваким божјим благодетом! (напијање у здравље домаћина) (Грђић Бјелокосић, Л., 1985, с.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Георгије, Јован Крститељ, Вознесеније, Рождество Христово, Воскресеније — постају Ђурђевдан, Ивањдан, Спасовдан, Божић, Ускрс. Славе се и црвеним словима пишу у календару српски свеци: св.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Колико ли рана тјелеснијех и душевнијех прољеће не извида! Јанко се бјеше већ појмио. Већ пред Спасовдан почео се бјеше придизати.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
За ово идентификовање говоре извесне чињенице: 1) богиша бере се, и носи у цркву на благослов, на Спасовдан, а тај дан (или неки из те сезоне) могао је некада припадати Перуну; 2) у Дубровнику постоји слава Богиша, везана за
У Босни узима се она (поред храста) и за бадњак (ГЗМ, 6, 1894, 381; Сцхнееwеіѕ, 17). На Спасовдан, у Црној Гори, прекрштају свако жито зеленом буковом граном (ако нема лескове), и ките буковим гранама тор и кућу
Тако раде нпр. и Турци у Скопљу, ГНЧ, 24, 1905, 280) и на Спасовдан (ЖСС, 124). То исто чини се, у целом српском народу, и на Лазареву суботу (то би тобоже одговарало гранчицама финике у
В. има и своје празнике. То је општи биљни празник, Биљани петак (цф. нпр. Караџић, 3, 1901, 121) и Ђурђевдан; то је Спасовдан; и то је, пре свега, Лазарева субота, односно Цвети, када се в. освећује у цркви, и који се дан и назива Врбицом.
Ако се на Божић мете кућа, опадаће г. (Караџић, 1, 1899, 210). Ако на Спасовдан пада киша, то шкоди црном г. (ЗНЖОЈС, 19, 198).
«, СЕЗ, 16, 139), на Спасовдан (покрећу се мало по њивама лескови крстови, који су ту пободени на Ђурђевдан, »да би к. напредовао«, СЕЗ, 19, 60), на
Етимолошка магија!). С помоћу к. врше се и »црне« магије, кад се туђој стоци, на Ђурђевдан или Спасовдан, одузима млеко (уз басму: »купина купи«... ЗНЖОЈС, 20, 47).
На Ђурђевдан нарочито се врше различита осигурана с помоћу л. од грома и града; понегде се то чини на Цвети или на Спасовдан: њоме се ките врата, прозори, стреје на кућама и торовима; л.
М. је у стању, по сили аналогне магије, да крави да, и одржи млеко. Због тога се на Спасовдан краве, пре но што се помузу, ките млечиком око врата (»огрлица«), око трбуха (»појас«), и око чела (»почелица«), а
СКГ, 60, 1940, 113›). Под таквим храстовима, о летњим празницима (Спасовдан ‹в. нпр. ЖСС, 128; СЕЗ, 61, 138; 70, 2З5; 84, 91›), одржаване су молитве и приношене жртве (‹в. нпр.
У Црној Гори на Спасовдан крсти се зеленом храстовом граном свако жито, и ките се торови и куће (СЕЗ, 17, 181). У Св. Мартину (Међумурје) уочи
Ковиље. На Ђурђевдан се к. ките торови (СЕЗ, 65, 1952, 160), а на Спасовдан чобани врачају помоћу прута (јасеновог) за који су привезали к. (ибід., 163, Поповци). Конопља. Веровања о к.