Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА: Ана, донесите чашу свеже воде. АНА: Молим! (Оде.) XИИИ РИНА, СПАСОЈЕ, ПРЕЂАШЊИ АНТА (Спасоју): Седи, молим те, јер ствар морам да ти саопштим пажљиво и издалека.
РИНА: Та оставите се, молим вас, те ваше пажљивоости. (Спасоју.) Господин је бескрајан. Рећи ћу вам ја: човек о коме сви знамо да је умро, да је покојник, човек којега смо
(Новаковићу.) Ето, на пример, ви би остали без брака. РИНА (загрли чврсто Милана): Ах, то не, само то не! АНТА (Спасоју): Па затим, ти би остао без имања. СПАСОЈЕ: А затим, ти би отишао на годину дана робије. АНТА: Опет!
СПАСОЈЕ: Учио сам, господине, све сам ја то научио напамет да бих могао о тој ствари говорити. ПРОТИЋ (Спасоју): Ја вас, молим, оче, не говорите више о томе; говорите о чем другом. СПАСОЈЕ: Хтео сам да му објасним.
РИНА (буни се и крије иза Милана). ПАВЛЕ (Спасоју): Или ви, на пример, као најближи рођак? Кажу, ви сте на суду доказали да сте мој најближи рођак, а видим (вади из
(Оде сточићу и нађе тамо себи неку забаву.) СПАСОЈЕ: Па, дабоме, најбоље је не помињати га. АГНИЈА (прилази Спасоју поверљиво): Спасоје, не Могу, знаш, пред дететом да ти кажем, а напољу се неке чудне ствари шапућу.
ВУКИЦА: Не, нећу заборавити. АГНИЈА (пољуби је, затим пружи руку Спасоју): Па не замери, Спасоје! Збогом! (Оде.) ИX ВУКИЦА, СПАСОЈЕ ВУКИЦА (пошто је испратила Агнију, клоне у фотељу
ЉУБОМИР (пошто је пољубио Вукицу у руку и са Спасојем се руковао): Зар сам толико крив? ВУКИЦА (Спасоју): Чујеш ли га, тата, он то назива кривицом? (Љубомиру.) То није кривица, то је злочин.
Дакле? (После саопштења које чује, лице му се обасја радошћу.) Хвала! Велика хвала! (Напушта слушалицу и иде Спасоју раширених руку узвикујући.) „Илирија”! „Илирија”! (Загрли га чврсто.) СПАСОЈЕ: Да? ЂУРИЋ: Да! СПАСОЈЕ: Свршено?
XВИИ МАРИЋ, ПРЕЂАШЊИ МАРИЋ (улази и клања се. Нико га не отпоздравља. Обраћа се Спасоју): Ја сам дошао по вашем нарочитом позиву. СПАСОЈЕ: Да, ја сам вас умолио да дођете.
МАРИЋ (погледа Новаковића право у очи, па кад овај обори поглед, он му са дубоким презрењем окрене леђа обраћајући се Спасоју): Разуме се да из реда тих беспрекорних сведока неће изостати ни ваш поштовани господин зет?
Овакве појаве и у овој средини нису до вољан разлог за узбуђење. (Спасоју.) Вратимо се, дакле, малочашњем ћаскању? Реците ми, на пример, мој драги и најближи рођаче, реците ми: хоћете ли и ви
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Прекрете неколико пута с једне ноге на другу, не знајући на коју страну да се крене, па, најзад, обрте Спасоју леђа и, полагано пазећи да не изгази пшеницу, изиђе из њиве и оде у село. Иђаше погнуте главе и невесела лица.
Ћипико, Иво - Приповетке
Али у Спасоју поджегла се младићка крв: не може да издржи а да не упита брата Османова рашта их срамоти, а при њиховој муци.
— Мичи, скоте, јер си погинуо! — разједи се Турчин и удари га бичем по образу, па се исти час маши за револвер. Спасоју сину мисао освете, пусти узду, одмаче се, и у тренутку састави. Пуче из џевердара.
Неимар их поведе к браћи. Они, у послу пригнути, нису видјели жандара, док вођа Спасоју не стави руку на раме. Тада се обојица окретоше и, зачуђени, погледају један другоме равно у очи.
Било јој је помучно изручити своју фотографију господару, да је с другима отправи Спасоју. Толико дана отезала је и тргла се сама собом у двоумици: би ли је изручила или не би?
Заграби сићем и у узбуђењу због данашње вијести враћа се кући. При вечери и послије, мисао је носи к Спасоју, и једва чека да пође у своју собицу; тек онда ће средити своје мисли.
кошарицу кућним потребама, у хитњи прочаврља с продавачицама, а сретавши се с једном другарицом, исприча јој вијест о Спасоју; у забуни и не опази да је другарица пречињала се да јој се на лицу не опази завист. И никако да се поврати кући.
гледа у пијани свијет и осјећа задах жестоких пића и неугодни воњ задимљених, шкиљавих лампа, — и никако да у Спасоју види замишљену младићку прилику: чини јој се да није он био с њом онога јутра на броду када је гледала војничке
— видиш да ме неће?... — Ко зна што ће вријеме донијети!.... Ја ћу с њим говорити, — и пође доље к Спасоју. — Не иди! — моли га она. Но он се не сврће.