Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Но једно не би ја о(д) тебе крио, Да у овом лову рани нађо лека; — Уморан лего спати под грм један, — У душу ми га даде санак медан. 48.
и, па назада, Кабаницу о тле фура, Јоште на њу трудан пада, А под главу камен тура, Да одспава ту до зоре, Али спати још не море. 106.
XВИИИ Веће дође време спати; Да с' опрости, кô свакада, Ћи се мајци својој сврати, Пре за мало, за век сада. За руку је ево лати, Љубну —
Кад из топа тане паде, И деца се њим играју, Тамо-амо котрљају. „Сад је доста, ваља спати, Ти си стража, ајмо спати!“ Таку речцу вођа креће, Ма језиком већ заплеће.
Кад из топа тане паде, И деца се њим играју, Тамо-амо котрљају. „Сад је доста, ваља спати, Ти си стража, ајмо спати!“ Таку речцу вођа креће, Ма језиком већ заплеће.
Аох брацо, сан је чудна беда, Де се лупа, ту се спати не да: Када лупа, удара у уво, Не помаже ту ни доба глуво. Још је горе, када сред недара Срце јадно тугом заудара,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Већ трећи дан што спава, трећи дан. Пробудите га! Пробуди л' се сам, расрдиће се, караће вас љут, толико спати што га пустисте, толико њега, што је сваки час необрађен што веку остаје, прогонит знао нештедимице, ма гонећ час,
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Немојт’, вуци, за Бога! Мајка ми је драга, Сису ми је дала, Другу рекла дати, Кад пођемо спати. 245. Нани, нани, Митре, лудо дете, Нани, Митре, нани да пораснеш, Да пораснеш и сабљу да носиш, Да пораснеш
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ — Не дам, грле, ни једнога, Беше брати а не спати! Ја сам брала, нисам слала, По гори се не играла, У грм главе не верала!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Он пође у камару спати, аја почнем | прегледати књиге. Нађем зборник, часловац, псалтир, месецослов, каноник, полустав, требник, алфавит
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Крв као савест не даде му спати. А шта му могу помрчина густа И шуме мрака — шта му могу дати? Да л' вечан покој, да л' жељена уста?
Ћипико, Иво - Приповетке
'Ајде, умири се, пусти ме да спавам. — Фала богу, проћи ћу се и без духана! „Свака ноћ чини спати!” — смрси као за се, и, прислонивши се уза зид докле мјесечева свјетлост допираше, изује се, хита у крај обућу и капу,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Здје мене внезапу заста слатки дремеж И роди еја пред очима мње мрачни метеж. С тјем ја легох спати, в сладост сна повијен, На бећарској постељи в своје мисли завијен, Но не долго ја могох безмјатежно спати, Моје
ја легох спати, в сладост сна повијен, На бећарској постељи в своје мисли завијен, Но не долго ја могох безмјатежно спати, Моје воображеније нача здје мечтати, Мње во снје јавиша еја прекрасни зраци, Душевна веселија радосно и знаци, Којих
Посл'је сего сн'јег преста и насташа мрази Који сут в Росији всјех животних врази. Спати легох ја в вечер и сон мене краде, Буве ми се по кожи, и старе и младе, Шетају и готове себи част из крове, Бувци
Напосљедок видјех да никого нема, Сон мја зовет спати, и око ми дрема. Ја, оставив сабљу, у постељу легох, Видећи да немам бојати се чего...
Изнеможе наша снага — На камењу голом спати, С оштрим трињем, мекињама Гладна грла продирати; Радним рукам’, свим мукама Не моћи ти помоћ дати — То сносити,
Ћипико, Иво - Пауци
Николико гладуша, голаћа. Да ти измами коју литру вина. Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — 'Ајде спати, боље ти је! Они нису твој пар! Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана.