Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тако ноћ пролази тихо, једнолико, Ветар месечином засипа и веје; Спи небо и земља; и не дозна нико Ту паганску љубав сред мртве алеје.
ДУБРОВАЧКИ АРЦИБИСКУП Под плочом у цркви окана шарених, У митри, под тешким покровом од злата, Спи млад с грбовима племићским по стени, Арцибискуп Марин, свети потестата.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђе је спусти на меко узглавље. „Ајде, серце, ајде, лези, спи, и не тропари! Нисам ти ја мати, а пребезмернаја нужда теби, није муж, него – мати. Госпа Агрипина! Дете јој њено!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Помислих да није лоше дати оцу знак да сам ту и запевах: „У шумици зека лежи, спи...” а Рашида се закикота. - Погодио сам - рекох. - Куче! Кладим се у сто динара, да је куче или зец?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Прилетеше зефири, целиваше је сви, зефири и лепири — ал' она мирно спи. Прилетели су зраци да гроб целивају, а сиђоше облаци да сузе ливају.
Зефири и лепири целиваше је сви, и зраци и облаци ал' она мирно спи. Још приђе један зефир, још један божји зрак, још један ломан лепир и исплакан облак.
Под том анђелском росом, под росом милости, зар може покојница, зар може још да спи? Та како би још спила, та како, како би? — прекипну божја сила и гроб се раздроби.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
У пољу ми је виноград, У винограду џардини, А у џардину наранча, А под наранчом постеља, А на постељи млада спи Малахним чедом на руци. Нико је не см’је будити: Ни мила мајка, ни тајко, Ни мила браћа из лова.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
где нисам био... и где ниси била. Под небом, у леду руменом, где зора спи, дисаће јеле што дисасмо ми и стишаће звезде осмехом и снагом, што их је ветрова талас, однео са нас, однео са нас.
Али се над њима, после, Твоја зора заплави, у коју се млад и весео загледах. А кад уморно срце моје ућути, да спи, узглавље меко ћеш ми, у сну, бити, Ти.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ивана изиђе да затвори авлију, па кад се поврну затвори и кућу изнутра. „Спи!“ рече Стана. „Е онда вечерајмо, па ћемо!“ понови опет видар. Вечера је мало трајала, нити ико ријечи проговори.
“ рече и диже благодарни поглед пут дјевојке. Али поглед му не срете никога, јер Стана одмах изађе. „Ну, шта ради, спи ли?“ запита сердар кћер. „Не спава, али не треба му ништа... Ја сам уморна, не могу више!“ „Лези дијете!“ рече он.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Отићи ће борба. И доћи ће сни И љубав и радост под твоја окриља, Мој завичај неге, где ми одмор спи. Још нам душе могу да дрхте од миља, Лепоте, што пружа даљина и сан: Да се заборави и живот без циља, И кућа под
Отићи ће борба. И доћи ће сни И раскош и живот под твоја окриља, И завичај рада, где нам снага спи. У кући под небом пуној сунца, биља, У кући нејасној и чудној к'о сан Срело се нас двоје и живот без циља.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Да беше ден, тесмо да се бранимо, ама ноћ, па свет СИ спи. А кад Турци сташе да фрљају пушке (пуцају) а село да се чури (гори, дими), народ си рипну да бега, ама све беше
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛВИ Небо гори, звезде горе, Све на земљи спи, Само љубав нема сана, А с ном ја и ти. Па гледамо месец, звезде, Васељене лет, — Хајде, лане, да правимо И ми
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ОСАМЕ 125 ПРИЧА 127 ИЗ МЕЂУЛУШКОГ БЛАГА 130 ПЕСМА НЕЗНАНЦА (І) 131 ИМАЛО МАЛО ГОЛУПЧЕ 133 НИНА МИ НИНА, СПИ, БЕЛА!
Јер није ово сетва, кукољ ни клас. Пјани ћув само прôђе и зашумело. Ослушни, дозивам, спи рођени пој. Иза сна сну дубље буде пробуђење. Брату се из дубина огласи, прене на овај глас. РОДИТЕЉУ Ко си?
Змија се у срце увукла И мамила и мамила... У целов јед... Гини ми гинуло мало! НИНА МИ НИНА, СПИ, БЕЛА! Нина ми нина, спи, Бела! Дедаци, не знате зар, У сну се заметне плод!
У целов јед... Гини ми гинуло мало! НИНА МИ НИНА, СПИ, БЕЛА! Нина ми нина, спи, Бела! Дедаци, не знате зар, У сну се заметне плод! Љубио лептир јабуку, нина ми нина, Излегли црва нанино.
То ти је, ћеро, кад ’оћеш да си дудов лист, Дођите на лору с јесени, биће свиле. Нина ми нина, спи, Бела, Спи, не буди се, вребају. ПЕСМА ОДОНУД БРДА Не тужи, нељубљено, драго ти броде броди, Туго ле туго.
То ти је, ћеро, кад ’оћеш да си дудов лист, Дођите на лору с јесени, биће свиле. Нина ми нина, спи, Бела, Спи, не буди се, вребају. ПЕСМА ОДОНУД БРДА Не тужи, нељубљено, драго ти броде броди, Туго ле туго.
Ход не посрну твој: греди, не бој се. Бог чува твој ход, одозго бди, Стражар он вечно будан, Вечни наш Бог не спи. ІX Нежном љубављу волећу те, Боже. Ти, чија рука знала ме одбранит.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
и, стрепећи да му неко чупаво чудовиште не заскочи на леђа, нема очи за окрепљујуће лепоте долине која пред нама мирно спи на Митровдан, године шест хиљада осам стотина деветнаесте од постанка света. Чудно.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1881. ЉУБАВ О што ме, срце, гониш ти, И мориш духа моћ? Сунце је зашло - мирно спи, Тавна се спушта ноћ... Да, тија поноћ шири лет, Све жив о снева сан; У светле снове пада свет, И светли чека
немирноме току свом; А мисô моја жури тада Северу даљном, где сте ви, И ноћ звездана тихо пада, Дубоким санком земља спи.
покривене, И рујне вечери ваше, кад с рогља песма ври, Кад месец спокојно плови и блиста изнад мене, И све у санку спи.
На рудину пусти хата, Куцнимо се ја и ти; Још не тутњи са Карпата, Још пустара твоја спи. Ђерам се уморно сагô, а орô лагано кружи; Сунце је на зреник стало и врео трепти зрак..
тужно гледа цветни сâд, Сломљено гледа цвеће, И ђени Српства тако бди, И децу зове милу; Ал' многи од њих давно спи На смрти хладном крилу! Осам је пута цветô цвет, Толико свену пута, И њих нам збриса смрти лêт, Обори земља љута.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН И поток и река, И лахор, и зрак, Све љуби, све мази Свеж мирис и благ; И шева Пева, не спи: Кли, кли, кли! Травчица полегла, Тежак јој цвет, Јатанце шарено Прнуло у лет.
Журе се косачи, Роса је и хлад, Кад жега затрепти, Малакше им рад; И шева Пева, не спи: Кли, кли, кли! У ЈЕСЕН МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН Птичице су ућутале, Планина се дими, магли, А облаци голубасти
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Да ћу умрети за који дан, Загракну гавран вран: Човече који умиреш, Да ли ко зна? Да ли ко зна Да тужба умом срцу спи; И да краљеви и да краљице, Помрећемо заувек једном сви, Да ли ко зна: Човече који умиреш?