Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
моје, Па помисли, какова сам луда, Може ода њ триста бити чуда, Те ме дивно ушицом довати, И о земљу пола мртва спрати.
Скочи јадна, ма некако Тавицу изврати, Па кајгану свуколику У пепео спрати. И тако ти пропаде Кајганица јадна, И деца је осташе И жељна и гладна, Јера није кокица Јаја више снела —
показала миле, Нада мном не беше сјајно море, Не звезда ноћи, нити гудбе силе, Да крене њи и снег и младе зоре, Да спрати мени опет лице миле: Небо ведро снеге и керове Види само и моје другове. 56. Устај море, да идемо дома!
Ћипико, Иво - Приповетке
Тај живи створ куражио би га, и он би се журио на трећи спрати. Ко је тај човек, сазнао је доцније. Био је то неки морнар са за морске олује настрадале лађе, кога су људи са