Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Радојка већ изби с овцама из гаја горе на рудину, па их пусти те се пâсом спустише до буквика с ону страну брда. Ту баш поред путање сеоске седе на траву, извади плетиво из плетивачице и узе плести.
Истина, подалеко је, али кад су већ пошли — што му драго. Препентраше се преко једне врлети, па се спустише у неку широку, голему јаругу. Чињаше им се доста крива.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Њих двојица се распасаше те повезаше појасеве; једним појасом привезаше чобању па је спустише и напупише водом... Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.
— Пристајемо! — У добри час! — рече он. Зора је забелела. Исток се почео руменити... Хајдуци се спустише на росну траву. — Јесте уморни? — упита Станко. — Нисмо. — А од чега би и били уморни? — рече Заврзан.
И приђе дечици: — Ходите баји!... Дан је пролазио у раду. Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... И ноћ овлада...
Африка
Остали носачи, чим стигоше, спустише ствари и полегаше по дворишту. Ћутљиви као овнови! Ја се такође наслоних на колибу и чеках да шеф изиђе пред нас.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Бјежим у Црну Гору, код владике! Сви спустише орозе на пушкама и пушке објесише о рамена. Рако га запита: — Јеси ли сâм? — Сâм! — Јеси ли побјегао из Котора?
Кад стигоше на пређашње почивалиште, спустише мртваца и рањеника, па у журби покупише торбе и струке; посјечене главе Марко смјести у торбе.
Ево ме на вјеру, сама! И он приђе пред наперене цијеви, додав: — Ја сам Марко Јокашев Његуш. Чобани спустише пушке, а један запита: — А где ти је дружина? — Ено је на крају рудине. — Јесте ли с плијеном? — Нијесмо!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Красно Срби освојише града, Па већ неки врћу се назада — Већ и хладне ископаше раке, У њих мртве спустише јунаке, У славу им песме запеваше — Ал' и других песама бејаше: Мајке, сеје, љубе веренице Закукаше кано кукавице,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
изабере три најљепше дјевојке, и узме блага, сребра и злата што је могао понијети, па се упути оној јами кроз коју га спустише његови другови; задрма онијем ужетом, те даде знак својим ортацима да је ту.
као да му је сам бог открио мисли његовијех ортака, досјети се нечему, па ти најпре, пробе ради, кад му четврти пут спустише уже, привеже један велики камен, и даде им знак да вуку.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Кад стигоше месту, близу до обале, Хор отпева онда суморно опело; Уставама јаким размакоше вале, Ископаше раку и спустише тело, И крст преко њега. И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. — 9 И мир вечни наста...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Куда га носите? — запита неко. — Наредили ни да их сакупимо и да скинемо државску спрему! — и, као врећу, спустише леш да се одморе. Иако се смрт кесери готово иза сваког жбуна има ипак нечег језивог у равнодушном изразу ових људи...
— Рајко, Рајко — повикаше војници. Један га дохвати за рамена, остали га прихватише и спустише лагано између граната. Лежао је непомично. Уста су му била полуотворена, а очи светлеле чудним сјајем.
Мртвачко бледило се расу по лицу његовом и он се наслони на земљани зид. Војници га прихватише и полако спустише на земљу, а испод главе му подметнуше једну торбу. — Плотун здесна!... Војници искочише из заклона.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Први пут изговорих: Сербиа. Порођајем у туђини, под замрзлим снегом, хранише ме твојим гласом, слабошћу и негом. Спустише ме у немоћ детињства, да те волим и бригом, за Тобом, за цео живот, оболим.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
одржаше му говоре они са којима он никакве особите ни интимније везе није имао, па ковчег, пошто су га залемили, спустише помоћу конопаца онамо где му је било намењено да остане само привремено.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио... Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац. Узе га у обе руке, па стаде да побија. — Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један.
— Свет... Шта свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца... — Ево ти куће... Исправи се на ноге, не брукај се!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
изабере три најљепше дјевојке, и узме блага, сребра и злата, што је могао понијети, па се упути оној јами кроз коју га спустише његови другови; задрма онијем ужетом, те даде знах својим ортацима да је ту.
као да му је сам бог открио мисли његовијех ортака, досјети се нечему, па ти најприје, пробе ради, кад, му четврти пут спустише уже, привеже један велики камен, и даде им знак да вуку.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Спуштају њено чедо, Још га не спустише, Ал’ гле: из црна гроба Бео голуб излети! Полети у вис право, — Мајка се прекрсти, Не гледа више доле Већ горе у
Петровић, Растко - АФРИКА
Остали носачи, чим стигоше, спустише ствари и полегаше по дворишту. Ћутљиви као овнови! Ја се такође наслоних на колибу и чеках да шеф изиђе пред нас.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Живео! Живео! Потпоручници подигоше „Фикуса“, понеше га уз паклену ларму, и спустише на један кревет. Дајте коњак! — наређује „Фикус“. — Камо песма?... Песму хоћу! Итс е лонг веј ту Типерери...
Ако ти је стало до вина, наћи ћемо. О, људи, шта нас снађе! — Остав’! — рече Бора војницима, који спустише пушке поред себе. Он се подбочи. — Чекам? — Донећу ти вина, причекај. — А, не, не!
Ћипико, Иво - Пауци
— Могу на њем лепиже гонит' — и гуши се од смијеха... И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кад стигоше месту, близу до обале, Хор отпева онда суморно опело; Уставама јаким размакоше вале; Ископаше раку и спустише тело, И крст преко њега. И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. И мир вечни наста...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Свршено! Умро си и ти, Авраме, с њима! Спустише Влаовићи ленгер у гробље, и нема више како треба ни Србина, ни богатог човека, ни поноситог човека...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Са чела је, у широким млазевима, текла крв и натапала његов шињел и војнике који су га носили... Спустише га на земљу. Неспретним рукама перемо његово лице и ружичаста вода јури преко одела...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Гле, душе праведника! — прекрсти се стари рибар. — Гле, дукати! — пљесну длановима тврдица, а звезде се спустише још ниже да земљу изблиза погледају. Изненада се једна присети како се одавно нису окупале у језеру.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А тада, како је Филиповић насликао сложну браћу, „девет белих повише се пера, девет тешких копља коштуница спустише се“. На замагљено поље слетала је смрт, крвљу су плинули и Лаб и Ситница. Само смрт могла је да растави верну браћу.
Како који конак унапредак, све гаирет бољи међу браћом. Преходише поља и планине, спустише се у Приморје равно, у широко поље покрај мора, те сватови поље притискоше.
Куновицу гору прејездише, спустише се у поље котарско, али Јанко дошô на биљегу, — са Јанком су четири сердара, сва четири од равна Котара, и са њима
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ех, још само да имам тако дугачке ноге и руке као ти, па да могу обухватити свако стабло. Дјечаци се спустише на малу зараван и сједоше под прастару дебелу букву која је расла у средини и својом широком крошњом наткриљивала
— Ко би знао шта нас чека данас? — Тежак посао, копање — одговори сталожени мајстор Мачак. — Ваљаће добро запети. Спустише се у јаругу испод нагнуте стијене и наизмјенице стадоше да копају наоштреним Лазаревим ашовом.
— Ти увијек држиш обећања. — Хе-хе, тако је — сложи се дјед. — Хајде силазимо, заиста те нећу тући. Кад се спустише на земљу, нађоше се у кругу похватаних дјечака. Недостајао је само Јованче. — А гдје ли је само онај мој хајдук?
Опремљени тако они се једног јутра кришом спустише у камениту јаругу и увукоше се у пећину. Стари фењер, пун петролеума, одлично им је свијетлио уз пут.
Конопац једва да је утонуо нешто преко пола метра. То их обрадова. — Да загазимо, шта велиш, Јованче? — Хајдемо. Спустише љестве у језерце и убрзо се нађоше до преко кољена у хладној води. Мачак се стресе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
они онај поклонит им оцу Приолу град, узеше што имадоше онде своје и очине им свете мошти, натоварише се у лађу, те се спустише с матером доле к Будиму, дођоше у град краљу.