Африка
Зовем их да им дам поклоне и оне прилазе стидљиве, тихе, спуштених трепавица, повијених главица, са накитом које као тешко цвеће пада изнад високих заобљених чела.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
за око, добро је што сам ту, а не негде горе у копну, где је сада прашњаво и знојаво, улице пусте, а свет куња иза спуштених ролетни, добро је, ипак је добро што сам овде!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А ево, сад се вуку поред самог плочника Спуштених лествица: мотор је спор и тих. Миле ходом болника и невољника: И пешаци иду брже од њих!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Мушки, мушки“, задавила се. За њим кроз незатворена врата улете и ветар у кућу. Стаје на корак од ње, спуштених руку, стиснутих песница.
окрену и, презриво прелетевши погледом по Мијатовом мршавом врату и опипаној шубари, подиже глас: — Рекао сам: прежи! Спуштених очију, а зрело и, у исти мах, младо се њишући у бедрима, Симка донесе каву, и тако, још брже, али као и пркосније,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Вишњић, који је обично певао спуштених капака, са мреном одсутности на лицу, сад је, сав присутан, гледао у Вука спаљеним зеницама.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Полако спустио је поглед, и тако спуштених очију, савијене главе, као погребним кораком, оставио страшило. Онда нагло, као да се дави, бацио се на кревет,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Понекад ми се чини да у свијет гледам очима на чијим вјеђама тишти сањиви умор читавог једног геолошког доба. Лежим спуштених капака и једва чујна била у жилама запешћа, и чини ми се да то у њима откуцава било старога свијета.
Ипак, не желим потпуно спокојство, потпуно мртвило. То не! Волим да врхом спуштених трепавица осјећам вањско трајање, протјецање стварности. Само да ја останем изван њега, да не учествујем у њему.
Петровић, Растко - АФРИКА
Зовем их да им дам поклоне и оне прилазе стидљиве, тихе, спуштених трепавица, повијених главица, са накитом које као тешко цвеће пада изнад високих заобљених чела.
Ћипико, Иво - Пауци
Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше. живље: —Боже ко ће одбацити? Једно чобанче дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му: —И ја би се,