Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
неће ништа од паметна да прими, ибо, при прочеј лудости, ово му је највећа: да се сам себи најпаметнији чини и за срамоту држи од другога што научити.
а он неће нипошто себе да понизи да од другога што прими, а јоште, што је црње и опачније, хоће силом и на љуту срамоту и друге да научи, пак говори пуст што му год на памет дође.
| Наравоученије Несогласије христјана подигло је Турчина; њихово согласије понизиће га. Неслога браће сатире и у срамоту их погружава, а блажена слога и јединодушије возвишава их и прослављава.
Она за избавити осталу кожу прегризе себи реп и утече. А потом, за сакриши своју срамоту, сазове проче лисице из комшилука и начне их увјештавати да и оне одрежу себи репове, говорећи да је лакше и лепше
Похвална је вешт благородство у вредном, разумном и благонаравном младићу, а неваљалу и строптивонаравну више на срамоту служи.
Ако ли ко хоће да до подне спава, а до поноћи којекакве бездјелице и бешчинија да твори, он нека зна да се је на срамоту својих благородних родитеља родио.
на сваки начин испочетка противстајати, да се не уводе и не укорењавају: зашто кад се већ уведу и утврде, силом и на срамоту хоћеду да се за закон држе и почитују.
К.: Ја мислим, оче, кад човек даје оно што може и 'оће, не заслужава срамоту него поштење. С.: Мени цекин! Зар сам ја Марко слепац? К.
“ Наравоученије Поштени и истинито храбри муж за срамоту себи вмењава над слабијим своје јуначество показивати. А зверонаравни варварин и над женами и децом своју срамотну и
последњим, иштећеним и порабоштеним Атинејцем и Македоњаном прва њихових старих витештва и добродјетељи разве на већу срамоту и уничиженије служиле?
на нашу времену и вечну ползу, славу и благополучије ово неколико година провести, него на времено и вечно бешчестије, срамоту и злополучије?
ко год хоће, у синодическим књигама, да су и иконе и мошти само за просто почитаније (и то касно, силом и на љуту срамоту) допуштене, и сад су свуда те вешти чудотворне; а вешт чудотворна, то значи која имаде свемогућега бога силу у себи.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
међу војску и кажем: како ми је Фочић, кад ми [је] оца посекао, одвео мога коња, а сад неће да свога даде, но хоће на срамоту да га јаше, а другог подмеће, а ја хоћу на град с војском, да га сам узмем.
посекао ми оца, по̓арао ме, одвео ми коња, пак сад не да но, код оволике наше војске, да ми га јаше на срамоту; ̓ајте, браћо, на град!” Залупаше добоши, развише се барјаци, полетише војске свака своме старешини.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Моја је опклада! То је жао за срамоту — сећаш се!?... Капетан само што сподби оно буренце, па с њим за плот у авлију. »Дај понећемо!« вичу они.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А од јуче?... Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... Дакле, ко је тај Лазар?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту. Ух, ух! А шта онај обешењак? — Добро си рекла да је обешењак. Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
пешадије гадно оптужују, да се истрага против њега строго повела и да је потребно што пре да се врати у батерију и ону срамоту опере.
и у оном до нас, и у целом возу овом што ме носи мојој вереници, и у свима влаковима што на све стране разносе ране и срамоту, и тифус и шкрофуле и лиферанте и крв и сав други ужас над ужасима? Јер шта је то победа, и може ли је данас бити?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она крије колико може, своју несрећу и срамоту, али је хтела да се изјада човеку који је тако часно, тако верно, тако бескрајно, волео, своју жену.
понављао је себи да би најбоље било отићи, без збогом, изоставити ту посету код госпоже Евдокије, избећи несрећу, срамоту, сузу. Чему да иде, уочи пута, тој упаљеници? Било му је боље док њу није знао.
А сад? Ајлугџије, па се као ајлугџије и понашају. Наше преселеније у Росију свршиће се, Ђурђе, раселенијем нашим у срамоту и живинство!“ Варвара се, за то време, дигла и изишла, без речи, за мужем.
Није Трифун био напит, па да је претурио ту удовицу, негде, изненада, иза пласта сена, него је доводи у кућу, на срамоту деце своје, у кућу где му је живела жена.
Она се надала да ће ово лето бити најлепше лето у њеном животу, а он га је претворио у пакао, несаницу и срамоту. Осетила је, каже, шта значи, кад се жена превари у нади.
Тек је изишао из ареста. Осветлао је образ и њој и себи. Не жели да наноси срамоту ни оцу, Деспотовичу, који мисли да је сретна, а који је остарео и живот му о концу виси.
Путовали су из Будима тако лепо. Чуће и Трандафил за његову срамоту – да од њега склањају децу. Божич се смејао на то, а затим се уозбиљио.
Павле помисли, да је са том женом запао у неку несрећу, која ће се претворити, на крају, у срамоту. Пући ће брука о њој, а пре, а после, и у Темишвару, и у фамилији, у којој не би били веровали, да чују, шта се с њим
Није им познато – писали су, Марији Терезији – да су икакву кривицу учинили, каково неверство, срамоту, и поругу, царици. А кад одговора није било, настаде јагма за места у транспортима који су били, те године, последњи.
А зна се да је њихова, Исаковичева, фамилија, имала срамоту, у прошлости, кад је брат рођеног брата, из пиштоља, упљескао. Трифун не може да прежали швалерку.
Варвара га је молила да ћути, о оном, што је у Токају било. Имаће времена да врате Вишњевском жао за срамоту. Доста је несрећа и јада, у фамилији, било, и толике бриге их у Кијеву и Миргороду, чекају.
А кад је Павле пребацивао, бригадиру Витковичу, њиховом рођаку, да мирно гледа сву ту срамоту, Виткович му, туробно, одговори да је немоћан да се хвата појаске, са Вишњевским, који се умилио Костјурину и може,
Теодосије - ЖИТИЈА
милости твојој̓ да се јави неизмерно силна рука твоја и да запрети онима који се на ме подижу, да види непријатељ мој срамоту своју и да се постиди, и руку своју да положи на уста своја, да се ужасне и убоји, и од страха уши његове да оглухну.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Стигао је у шест и већ три сата гунђа мислећи да сам се обесио негде у шумици: да је он на моме месту, он ту срамоту не би преживео. Боље би било да сам се обесио. - Боже свети, Весна! Мислиш ли и ти да би боље било да сам се обесио.
Матавуљ, Симо - УСКОК
А ко би им могао уписати у срамоту што су се препали? Та равно прије годину издржаше опсаду и бомбардовање Инглиза, а прије тога, у току од осамнаест
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
писати и боље од њих појати; зато су волели добронадеждну младеж у прво незнање повратити, неголи да они малу тобожну срамоту подносе.
Милићевић, Вук - Беспуће
Њега прође некаква језа кад видје њезин плач и тугу и срамоту; њему дође жеља да удари ногом ово пијано створење, изваљено немоћно, са раширеним рукама, пунима блата из јаруга.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: На пример, шта? ХАСАНАГИНИЦА: На пример, да пред светом учиним неку срамоту! На пример, да се попнем на софру, пред сватове, да се разголитим, да питам како им изгледам!
ХАСАНАГИНИЦА: Зинуо би ти кад би видео шта све може да учини човек када огугла на срамоту! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Мама, па шта сад да радим? Како то да јој уредим? МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Како знаш!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш? Зар не видиш колика је и каква? Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу? А, ваљда чекаш некога?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Пита ме гост, шта ми је. Јако се дими кујна, одговорим. Шта ћеш, мораш да покриваш своју срамоту; али од оног доба све се чувам да се не задими кујна, па се ни у саму песму не уздам.
“ ДОКТОР: Тако му треба; зашто је непоштен. ШАЉИВАЦ (чита): „Предстатавите себи моју несрећу и срамоту; под суд ја, који сам до сада у чести и уваженију био.
ПИЈАДА: Засто не би исла на свадбу? СТАНИЈА: Зашто је срамота. ПИЈАДА: Е, срамота, да. СТАНИЈА: Јес’, ви немате срамоту. Ајде, да скинем ја мараму с главе, па да идем по сокаку. ПИЈАДА (смеје се): Ала би била велика срамота!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТРИФУН: Како смо се уселили, тако да се и иселимо. ГИНА: Ју, ју, ко би ту срамоту поднео од света? ПРОКА: Била би одиста велика срамота, него да ти, Агатоне, пођеш до адвоката. АГАТОН: Кога адвоката?
ТРИФУН: Па оставио је и цркви и просвети. СИМКА: Оставио је нешто, колико реда ради и да покрије срамоту, али све остало њој: кућу, виноград, дућане, акције, готовину, све, све њој. ГИНА: Све, боме!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
усудили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.
смежуране образе и падоше на белу браду мени је тешко и скоро ћу умрети, али ми се чини да је боле не допустити такву срамоту. Мени је стотину година, и живео сам без тога... Па зар сада да ми се на ову седу изнемоглу главу удара жиг ропски...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село!
што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Све је невероватно, као у сну У којем не владамо својом памећу! А сузе, које из дупља очних Повирују, на срамоту јуначини, Толико су тешке, да већ и од њих Не може корак да начини!
Ситни кајишар, шкрти Цинцар Који би мајку продо за динар, Нудио је бабе за малу своту, На заједничку нашу срамоту!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али није остајало само на томе. Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио. Узео девојку. И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.
јих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Нећу, Илија, рекох му, да ти врћем жао за срамоту, него овако те молим, кани ме се! Ти лијепо знаш, Илија, да ја никоговић нијесам, нити да би се од страха коме
Није ли те стид да људи чују?“ „Пејо! Пејо!“ кликоваше она тихо кроз плач, „отклони срамоту од нас!“ „Ама што ћу ја, де?“ попусти он. „Проговори с њим! Будите на чисто! Нека се окане, јер прилике није!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Хваљене јагодице — Празне котарице. Хоће пушка, но није кремена. Храни сироту на своју срамоту. Црна капа — жалосна прилика; Црни данци — црни похођани. Чиста злата рђа се не прима, Чисто злато потамнити неће.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
„А хоћеш” рече дивљан „и на срамоту, ако не ћеш на лијепо.” Так шта ће? већ сједне с њим, дивљан проклети једе, а ђак меће у уста па опет баца у крај.
да јој захваљује на свима ђевојкама од свијета и на свима крилатијем синовима, јер је већ нашао ђевојку, и да ће је на срамоту материну вјенчати, већ ниједну, макар се никада и не оженио.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МАНОЈЛО: Има да сперемо срамоту собраза! ТАНАСКО: Велика вајда! МАНОЈЛО: А сад на стражу! Место је, видиш, прометно, значи опасно!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„Што мислиш, како је разумним Греком тај покор и срамоту гледати, а најпаче архијерејем? Но шта ћеш да чине? Увео се и укоренио тај стари обичај; прости народ неће да остане
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ваљда није то. Где би сада, пред крај века, кад му је више прошло него остало, чинио срамоту кући и каљао себи образ? Гуњ му је у раменима педаљ широк, крши прсте узмичући иза његових леђа, у сенку. — Жив сам!..
И он је мушко! Звиждуће, ништа не слуги. Гадан, прљав трапавко. Ништа боље од Анђе и не заслужује. А ја? У срамоту и пропаст сам се упутила... Ломила је прсте. Учиниће то због Ђорђа. За његов спас. Мора.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
на односне прописе законске, строгу општинску наредбу о чишћењу, пред кућама, травуљине и корова „који постоји на срамоту и штету угледа лепе нам вароши“ или какву сличну.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... »Шта ми оно рече ?... Боље да се вратим кући! Их, срамоте!... А још харамбаша, хајдук!...
Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти. Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко само
оно!,.. Зар такав крај дочекасмо? И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је... Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!...
многе друге на моје место... То ли би ти хтео ? Не!... Док сам ја жива, нећеш узети другу... Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...
Ћипико, Иво - Приповетке
— Сада кријеш ту срамоту, а досле разблудила се, на по гола, прама сунцу! — пребаци јој, стојећи над њом. —Храним своје дијете, —опази она.
Пође, после него се с Павлом споразумео, к Илији; наговара га, стављајући му пред очи срамоту на суду: људи ће му се у брк смејати, па кому ће најпосле шкодити? Себи. А куд ће са децом кад буде она у затвору?
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Откад ја то говорим. ДАРА: А не могу да поднесем ни ову срамоту. После овога што је изашло у новинама, веруј, ја не бих смела изаћи из куће, нити бих смела да погледам свету у очи.
ДАРА (крши руке): Боже мој! ЧЕДА: Ако теби подноси да трпиш ту срамоту, мени не подноси. Срамота ме је да изађем у свет; сви се гурају, сви шапућу и подмигују се...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Може... ти да си здраво н то дијете покрај тебе!... Може, Богдана, на велику срамоту нашу. Виђели смо својим очима...
Но кад је сутрадан дошао кући, видео је покор и срамоту. Његово станиште, до јуче велико као какав добар заселак, поробљено, попаљено и нагрђено.
Јер његове снахе, чијој је деци поп кумовао, осећајући сав бол и срамоту за овакав дочек кума и побратима, заклонише га леђима и осташе код вратница све дотле докле он не умаче кроз густу
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Мислио је ваљда: „А што да се љутим? Судбина ме гони, па хајде да ћутим. Из невоље своје срамоту не црпим; Врло ми је криво, ал’ хајде да трпим.“ И трпет’ је знао, трпео је дуго. (То ј’ заглавље прво.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пијанствујушчаја жена јест велико мученије, понеже она не знајет своју срамоту покрити. — Боље јест во пустој земли или у рогљу крова живити нежели с прекословноју и гњевливују женоју купио у дому.
— Тогда муж не имјејет увеселенија о неј, и тако всјако дјело јему досадно бивајет. Она јест веју срамоту и страх изгубила, и јавно говорит: Ја не пекусја о том что људије о мње глагољут.” СЛОВО НАДГРОБНОЈЕ (стр. 118).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У души гризô се тиме: Откуда кмет да дозна, а још се тукао с њиме! Па клисар кад чује само, а чуће срамоту целу, Јер оно подмукло дете јавиће целоме селу, И онда ето ти бруке... Ту ћата нагло се трже, И упрепашћен стаде.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Пустите Србу да живи како му је по природи, и по вољи. Он вас обожава, он вам срамоту никакву неће учинити, ја вам гарантујем...
Паланка има срце. Један снажан песник је писао: „Неко има славу, неко трпи срамоту. — Он може, она мора; нема ничије кривице.
— Он може, она мора; нема ничије кривице.” Докле год у овом свету један има славу да може и сме, а други има срамоту да трпи и мора, дотле је свет царство зла. Престравила се паланка од себе, од царства зла у себи.
ја сам најкривљи, ја сам убио и ону девојку и оног дечака убијте ме, што пре, не могу да трпим стид и срамоту!” — Мија, на сва питања, и она која хоће да оцене догађај, и она која дете штите и спасавају, виче једно те једно:
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
они су се још и заносили надом да ће се после једног силног налета повратити и можда осветити за нанесену штету и срамоту. Али сада су и сами почели увиђати да све пропада, и да је њихова даља судбина неизвесна...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке. Нек су живе све јуначке главе које дижу чете на крајину! Рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не
што је једино природно и могуће — изражава најплеменитији хероизам: Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке Морава нас вода одранила, нек Морава вода и сарани.
Али за одмазду Турци су добијали одмазду, осветничка хајдучка рука враћала им је жао за срамоту. У сталној борби на живот и смрт хајдуци су често били врло окрутни.
Цар с' удари руком по колену: „Јаој мене до бога милога! Надмудрисмо и надјуначисмо, пак нам оста цура на срамоту!“ Кад то зачу Милош Војиновић, он отиде цару честитоме: „Је л' слободно, царе господине, да ја познам Роксанду ђевојку?
Кад се царе виђе на невољи, даде њему цуру на срамоту. Сједе Арап свадбу уговарат: „До петнаест бијелијех дана, док отидем у приморје равно и сакупим киту и сватове“.
“ Ханџија му право казиваше: „Ој, бога ми, незнани јуначе, Арапин је шћерецу испросио на срамоту у цара нашега, вечерас ће доћи по ђевојку; од његова страха великога ми се тако рано затворамо“.
“ Сузе рони Јелица госпођа: „Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке; нећу своју веру изгубити и часнога крста погазити“.
соколу: нека носи стару бабу моме, нека купи сву латинску силу, нек ти хара бијела Жабљака, нек ти враћа жалост за срамоту“.
Ти чију ћеш одвести ђевојку на срамоту свим крајишницима? Не море те сјећи оштра ђорда, ни пробити пушка из кубура, а море ли је моја дреновача!
јој се проз грло бијело; па ни на њу, момче, гледат нећеш, него љубиш призренске ђевојке, неку на част, неку на срамоту? А имаш ли зелену ливаду што је косиш трипут на годину?“ Но му Михат ријеч бесједио: „Све ј’ истина, драги господаре!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Дор се обнезнани од јада, једва се опет поврати. И узе отмаштивати се Исмајелтеном ту му срамоту; распосла своје чете на све стране Ђурађ деспот отац њихов и доведоше му туштено турско робље.
милостника, који је то тај са мном пронашао се ортак у мојојзи кући, те ми напред донеси тога злочестника што је ту срамоту учинио и покор моме роду навео да му таки на пању главу с мојом дунђерском брадвом одфирим, зашто он, ђидија, моју
Сутон му су стиже, го се свуче, за срамоту оста, с пазара овога живота празан оде, тако оскудан да није врстан био ни капи воде ниоткуд себи достати.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
!... Е, што је била она Сика турена у песну? За кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу? За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџијску Сику: Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш?
Прекрсти се и захвали богу што је то само сан био, и што тако, хвала богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...
питују, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!... Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је мило да л’жу и зборе кад ништо неје било!
хукањем и кукањем: како су и оне девовале и ашиковале, али тога чуда није било; како ће кô никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!