Употреба речи сраму у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Он застаде и читаше расејано: данас... запливали у раскоши, у сраму, у блуду... они... данас... те црне тичурине реакције, пљачкаши, изелице, грабљивци... милиони гладнога народа радника.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Премлаћен! Лажљивче. Ја да имам да се родим, и без руку, ја бих рекао: Да, да! Опет млад и луд, ма и без руку, ма и у сраму. Опет. — Да, опет, — понови човек иронично. — Опет! — То може бити такође и девојче! — Апсолутно, и девојче.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Суза са ока још канула није, још телали место мртвих вичу. Здраво, на дому мрки погледи, мржња и свађа. Здраво, у сраму, покору, беди, браћа смо, браћа! Загреб, 1918. МОЈА ПЕСМА Душа је моја богат сељак, пијан весељак, у завичају.

Чашу ову у славу рите! По креветима, у мраку, лежале су сенке. Мужеви, оцеви, браћа, деца у стиду и сраму. Ја пијем у славу смеха Банаћана, који је оштар као колац.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

потомству дао, — Тужно, иза њега, или баш због њега, Цело труло царство Немањића славних Гуши се у крви, забуни, у сраму, Крши под теретом свих грехова давних; Вечна Правда тешку разастире таму И содомску казну врх народа свега; А с

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

У зачећу, усних самом, да гранам живот са Богом, Због нераздвојности, у сраму, да лежи са мном он, Да ја сам његов зао дух, он мени дух светао, Да нема неба нит греха где не може нам бити дом Да

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности