Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Коприва и боца слободно су расле; па сад се „Тежак“ заман труди да их истреби — дубоко су корена ухватиле... Србија је родна земља; вредан баштован направио би од ње башту, свет би се чудио лепоти њеној, а празноверник заклињао би се
1871. БЕЛА КУЋИЦА Давно је то било, ал’ тек има још људи који се сећају како је наша мала Србија у оно време изгледала. Путови како је богу воља!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
године постао војвода). Како се Србија наново побунила, он пређе у Србију, и књаз Милош учини га одма војводом, но он јуриши са Дринчићем на Дубљу на шанац
А ја? Ниједан ми други предмет у очи или срце стати није могао, јербо га је предмет Врачар, Србија и отечество и сва чуства потпунила.
заборавио сам где за се каза, негде, чини ми се, око Арнаутлука, и даје био у Цесарској ритмајстер, да, „како се Србија побунила против Турака, одма сам прешао у Србију”. — „Хорошо, хорошо, нам уже извесно что Серби востали против Турок.
У том писму приклињао сам везира да престане робити и палити; сав се народ разбежа. Шта ће цару пуста земља, шта ће Србија кад све Србе исеку?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Харамбаша је поделио дружину: половину одведе он, а половину посла овамо, теби. Још ће која чета требати... Србија се побунила, сад бију Турке. Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. Станко баци капу увис. — Господе!...
Ти нам буди пријатељ! Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!... Четири стотине година Србија је рађала робље и измећаре.
иде ти Кулин-капетане, Нити иде нити му се надај, Нит̓ се надај нити га погледај; Храни сина па шаљи на војску — Србија се умирит не може!... Више човек није могао познати ове мирне људе. Погледи им посташе муње, а речи громови.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја се нагох њојзи. У исти пар сину ми као муња кроз главу: Швабица, сирота, моја мати, Србија. Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај, одем у своју собу. Било је већ 1 по поноћи.
нас су толико пута питали немачки студенти (класично образовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик) је ли Србија у Малој Азији; чудили се кад смо им казали да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И тако иде свуда. За њега нема ни границе, ни Турска, ни Србија, нити га опет ко задржава. Једног вечера свратих у механу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тражили су да се та територија назове: Нова Сербија. А у молбама је писало и, Нова Мезија, како се Србија звала, у доба римско.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Чим је Србија створена, Срби Аустро-Угарске а затим и сви просвећени Јужни Словени увидеше у њој земљу „националне мисије“, „балканск
године, од оснивања јужнословенског клуба у Београду који се назвао Словенски југ. Требало је заиста да Србија постане богатија да би могла одржавати солидну војску; да стекне угледа својим економским напретком, својим
Тако је Србија давала доказа о својој животној снази; она је показала да може издржати економски рат који јој је Аустро-Угарска
Њихови поступци, скоро револуционарни, уливали су озбиљна страховања нашим мирољубивим људима, јер је Србија желела заслужен одмор, пре него што искрсну нови сукоби.
Бугарски емигранти у Букурешту били су закључили уговор са кнезом Михаилом Обреновићем, по коме су Србија и Бугарска имале чинити једну државу. Нова бугарска држава, створена после српско-турског и руско-турског рата 1876—78.
по Србији пронео глас да сандук, тј. ћивот, светога краља у манастиру Студеници шкрипи, хоће да се сели, знак да ће Србија пропасти. За време заједничких аустро-немачких и бугарских напада на Србију 1915. год.
год.: „земан дош'о ваља војевати“, каже народна песма. Исто је осетила Србија 1912. год., у српско-турском рату. Интелектуалне способности.
Северном варијетету припада Србија а јужном Стара Црна Гора, обе доскора посебне народне државе на различан начин формиране.
Сељаци чине огромну резерву снага. Сељачка Србија је радионица где су српски елементи различног порекла успели да се стопе и комбинују, где се српско јединство
И отада је Србија, у најболнијим тренуцима своје историје, свагда одбијала најпримамљивије стране понуде, само да би остала верна своме
Многе од ових несрећних жртава, чак и жене, умирући су узвикивале: „Живела Србија!“ знајући добро да својим животом плаћају љубав према српском народу.
То је управо доба кад је Србија задобила слободу, кад су се српска и бугарска националистичка осећања развијала све јаче и сигурност по варошима
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сербиен) — Србија; ин Сербиен (ін Сербіен) — у Србији сервирати (лат. сервіре, фр. сервір) — служити, послуживати, изнети јело на сто
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁵⁵ У многим крајевима (Босна, Црна Гора, Херцеговина, Србија, Македонија), каже се да ће ово дете бити срећно, односно да ће бити „ајарлија“, и „кисметлија“, што значи да ће му
, Балканско полуострво и Јужнословенске земље, САНУ — Књижевне новине, Београд 1987, с. 369. ⁶ Марковић, С., Србија на Истоку, БИГЗ, Београд, с. 64. ⁷ Цвијић, Ј., исто, с. 341. ⁸ Мићовић, Љ.
85. ⁵ Цвијић, Ј., исто, с. 340—341. ⁶ Ерлицх, Вера, У друштву с човјеком, Либер, Загреб, с. 218. ⁷ Марковић, С., Србија на Истоку, БИГЗ, 1973, с. 57. ⁸ Тројановић, С., „Задруга и инокоштина“, СКГ, 19, Београд 1907, с. 742. ⁹ Грбић, С. М.
Марковић, Р., „Неколико народних цветова“, Расковник, Београд зима 1970. Марковић, С., Србија на Истоку, БИГЗ, Београд 1973. Маслов, А., Мотивација и личност, Нолит, Београд 1982. Мачај, С.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Ако се Русија умеша, онда је добро. ЛЕПРШИЋ: Ви јошт сумњате? Кажите, да ли би смела Србија помоћи шиљати, да Русија није заповедила? ШЕРБУЛИЋ: Сад сам мало утешен. ЛЕПРШИЋ: Ја вам кажем: славјанско царство.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
КА РОМАНТИЗМУ 88 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XИX ВЕКА 89 НАЦИОНАЛНО-КУЛТУРНИ ЖИВОТ СРБА У УГАРСКОЈ 90 СРБИЈА И ЊЕН НАЦИОНАЛНИ И КУЛТУРНИ ЗНАЧАЈ 91 ШТАМПАРИЈЕ 94 ПРОШИРИВАЊЕ КУЛТУРНО-КЊИЖЕВНЕ ОБЛАСТИ СРПСКЕ 95 УЧЕНА
И СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 263 РУСКА КЊИЖЕВНОСТ 266 ГЛАВНЕ ИДЕЈЕ СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА 267 УТИЦАЈ ПОЛИТИЧКИХ ПРИЛИКА 269 СРБИЈА ПОСТАЈЕ ДУХОВНО СРЕДИШТЕ 270 ЧАСОПИСИ 272 КЊИЖЕВНИ РАЗВИТАК 274 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 276 МОЛОВАН Ђ. ГЛИШИЋ 281 ЛАЗА К.
У то време, Србија, готово пуста, била је само београдски пашалук, у коме две аустријске окупације нису измениле жалосно стање ствари;
се без престанка са Турцима за свој опстанак; у Босни и Херцеговини није било ни трага од духовнога живота, а Стара Србија поробљена, попаљена и опустела, после две велике сеобе, била је у очајном стању.
Мудар и родољубив, он стиче угледа међу устаничким вођама, мири их и упућује, ради да се Србија учврсти и изгради као самостална национална држава, и због тог његовог српског родољубља аустријске војне власти
На крају XВИИИ века национални покрет, уколико га има, осећа се код угарских Срба, у Карловачкој митрополији. Србија је пуста и бедна, цео београдски пашалук нема ни 100.000 душа.
Србија је пуста и бедна, цео београдски пашалук нема ни 100.000 душа. Стара Србија је сеобама преполовљена; у Босни и Херцеговини влада тама и варварство; Црна Гора је у сталним борбама са Турцима и
Пред 1848. Срби су једна од национално најсвеснијих и најнапреднијих народности у Аустрији. СРБИЈА И ЊЕН НАЦИОНАЛНИ И КУЛТУРНИ ЗНАЧАЈ За даљи напредак српског духовног живота и српске књижевности од пресудног
Од 1815. до 1830. Србија проширује своја права, а од 1830. стално проширује своје границе, присаједињујући једну по једну од српских области,
У културном погледу Србија чини исти напредак. У почетку XИX века она још мало значи у духовном животу српскога народа.
патријархалним животом, изнурена тешким десетогодишњим борбама са Турцима, несигурна у своју сутрашњицу, Карађорђева Србија није имала ни времена ни снаге да изведе и културно ослобођење.
са државном независношћу све је то нестало. Када је 1815. Србија дошла ако не до пуне слободе а оно бар до аутономије, духовни живот се у њој био готово сасвим угасио.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сеја Тиса к њему ити А око њи диван крај, Овог света прави рај. Знаш Србију ону другу? Та Србија, станак мој. Де станак мој? Де станак мој?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
у кућевном жубору, у зрцању с иконе, у пјесмином распјеву: Крпљен живот, крпија а кроз прсле прозоре прелама се Србија. ІІ А кроз прсле прозоре прелама се Србија бехарају маџарке. - Коме ли се природа у сретање спремила?
ІІ А кроз прсле прозоре прелама се Србија бехарају маџарке. - Коме ли се природа у сретање спремила? - кад је живот грдија, таљигање, педепса, а свијетом
Шклопоће, дрчи отпадак смисла опанак крпљен: праслика трења земље и звезда, Србија с виса јаглике бере с унезверења моје једнине, што се котрља, одскаче, тумба, сва у мутљагу стварности мучне, чија
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Миодраг Павловић СРБИЈА ДО КРАЈА ВЕКА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Миодраг Павловић СРБИЈА ДО КРАЈА ВЕКА ВЕЛИКА СКИТИЈА 6 СЛОВЕНИ ПОД ПАРНАСОМ 7 ЕПИТАФ СЛОВЕНСКОГ ПРАПЕСНИКА 9 ЛОВ 11 НАХОД 13 ТУЖБАЛИЦА
ДАНИ И НОЋИ 87 КЊИГА СТАРОСЛОВНА 122 МОЛИТВА ЗА СВЕТОГОРСКЕ МОНАХЕ 161 БЕКСТВА ПО СРБИЈИ 166 АПОКАЛИПСА ИЛИ УЖА СРБИЈА 187 ТО СЛОВО 211 СРБИЈА ДО КРАЈА ВЕКА ВЕЛИКА СКИТИЈА СЛОВЕНИ ПОД ПАРНАСОМ Главари су нас на јужне довели стране од
СТАРОСЛОВНА 122 МОЛИТВА ЗА СВЕТОГОРСКЕ МОНАХЕ 161 БЕКСТВА ПО СРБИЈИ 166 АПОКАЛИПСА ИЛИ УЖА СРБИЈА 187 ТО СЛОВО 211 СРБИЈА ДО КРАЈА ВЕКА ВЕЛИКА СКИТИЈА СЛОВЕНИ ПОД ПАРНАСОМ Главари су нас на јужне довели стране од безверја пијане, од снаге
АПОКАЛИПСА ИЛИ УЖА СРБИЈА Кад је изгледало да ће да смркне последње вече пре суда мрклини се расцепио ум и наиђоше пошасти као да се над
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДАРА: Сваки дан хапшења, рације, стрељања, а ви се овде играте позоришта! ТОМАНИЈА: Србија врви од избеглица из Босне! Оћете можда њима да глумите? ДАРА: Јесте ли видели вешала на Житној пијаци?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
артиљерији, код Вердена, за време првог светског рата, његовом сину ампутирана рука и кад је, у исто време, и Србија пропала, Берић се бацио са велике висине трећег спрата, главачке, на каменито двориште.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи. Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија. То је закон; од искона! Факта говоре, историја записује; сушта истина! Зар није?! Реците, грађани! А?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
На једној страни Србија која муца и бунца, На другој он, чистунац, чистији од јарког сунца; Овамо, хиљаде професора, писаца и новинара Који
нашем народу веома је Раширен страх од промаје: У чекаоници, у колиби, у палачи Свак се боји да га не закачи! Србија, Црна Гора и Босна Држе да је промаја смртоносна.
Стојимо покрај сивога плота, На граници између два живота. Са ове стране ограде: град. Са оне: Србија, и месец млад. Са ове: трамвај, и два киоска. Са оне: тишина, црна, сеоска. Лево: блистају Теразије.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Мала ли је жертва сва Србија од Дунава до мора сињега? На трон сједиш неправо узети, поносиш се скиптром крвавијем; хулиш Бога с светога
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Стално, несрећница, прича о удаји! Није ни чудо, мушкиње у рату, опустела нам Србија, мој господине! МАНОЈЛО: Па овај повређени, што су га малочас унели... Па овај шепави, шантави, што га је унео...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Дотле је мој. Мени је толико доста. Снагу ћуја да му дам, кад постане човек, кучића се не плаши, а Србија је велика. — И зато се ти мучиш?
“ Теби, Ђорђе Катићу, ја нисам родио слугу. Ниси морао то да ми кажеш. Неће они бити твоје слуге. Јок. Свет је широк. Србија ће бити мала мојим синовима. Попи неколико крупних гутљаја ракије и врати се до корита. Пази како намигује овај десни!
кад су најбржи у селу. Волиш их само ако ти други завиде на њима. Ако ти цела Србија завиди на њима. С Вукашином си се посвађао само зато што си се уплашио да не изгубиш на изборима.
Ни пред којом силом неће одступити. Још данас увидеће Тошић да битку с њим није добио, иако му је сина отео. Нек цела Србија зна. Помињаће га и поштовати више и од Адама Богосављевића.
Ето, погледаш ове две куће И видиш колико је само за један човечји век узнапредовала Србија.“ Хајдучка, проклета. Стеже дрвене шипке на прозору. Као да крцка кров. Њише се. Воденица.
Цела Србија да га зна по памети и знању. Па је у јагодинској механи на коначишту срео Адама Богосављевића, сељака што је читао нови
Преровци су га бирали за кмета, па после и за посланика. Грмео је у Скупштини и цела га селачка Србија чула. Њега, сина Луке Дошљака, воденичара и слуге. А шта сам сада? Шта ћу ове ноћи постати кад ми се туђе рађа?
Еј, крала Милана, великог силника, истера он из Србије. Па кад устав укинуше... Те године се ти роди. Србија изгуби слободу, а Аћим доби унука...
Нема више код нас таквих луди као што је био Аћим Катић. да је он жив, цветала би Србија. И Швабе би нам завиделе. Шта ћеш, пуста смрт. Ти си, дакле, његов унук? И личиш на деду, личиш, богами.
Ти знаш да ја поштујем школоване и чиновнике. — И то је слободна Србија! Чим не мислиш како мисли пандур, завереник си против крала и главу ти скидају.
— Ја сам, Аћиме, пре тебе много шта морао да знам — рече растужено. Срете Аћимов поглед: он му ништа не казује. — Србија није оно што људи преко Саве и Дрине мисле о њој. Све је ово јаничарска крв. — Не балави! Андра занеме.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ц'ест qуелqуе цхосе цомме вицтоире, воус савез! — Мерци, мерци, сестро Степхансон. — Да, да, па на јесен Србија. И ви с нама, даће Бог! — Мерци. — Ау ревоир! — Тханк yоу!
Ви сте малочас споменули Енглеску. Ех! Енглеска је Енглеска, а Србија је Србија. А сад? Шта ћемо сад? Не знам, богами, ни ја не знам шта ћемо сад.
Ви сте малочас споменули Енглеску. Ех! Енглеска је Енглеска, а Србија је Србија. А сад? Шта ћемо сад? Не знам, богами, ни ја не знам шта ћемо сад.
све поредом омиљене ствари, као: „Род родила ранка крушка под Милошићем, под њом седи младо момче, Србију пева; све Србија до Србије Обреновића“, и друге, па да је том приликом Аган, прва виолина, све подскакивао, и неуморно и бесно, као да
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Не смеш га дарнути, кâ у око. — Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. — Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. ...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Испод звезде среће победа нас прати, Србија и ове преболеће ране; Али виновнику ко ће казну дати За злочине које народима нане!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
“Вила” ми је показала да је Америка, исто као и Србија, била земља хероја. Остатак тог дивног недељног поподнева провели смо у разговору, у коме је она одговарала на моја
Одговорио сам му да би ми више пријао српски сир. Он се насмејао и рекао да су Србија и српски сир непознати у Принстону. Одговорио сам му да ће можда једног дана у Принстону чути о Србији.
ови изрази су се често чули, а односили су се на догађаје за време балканских ратова које су водиле против Турака Србија, Црна Гора и Русија. Трећа би исплазила језик на мене или би направила неку ружну гримасу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Мислим да неће бити спорно ако кажем да то подручје представља стара Србија, у нешто ширем и старијем значењу. Стара, по типу традиционална, па утолико и конзервативна, ова се култура код нас
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Никад!... Каква Србија, женска главо, у причу ти било!... Ја сам се потурчио, ја сам Мустафа син Мухамедов... Сипај ми још ракије, па ћути!...
Све изгубило памет. И кнез и прото и онај мртви Неђељко Шкипац што иде у манастирску писанију. Све: Србија, Србија; Косово, Лазар.
Све изгубило памет. И кнез и прото и онај мртви Неђељко Шкипац што иде у манастирску писанију. Све: Србија, Србија; Косово, Лазар.
Не бој се, јака је вјера наша, силно је вјеровање сиротиње раје, моћан је Господ — доћи ће ослобођење, виђећеш што је Србија!... Боље је с бијелијем образом и раја бити но потурица, но крстов издајник, Милоје!... — Ћути нијесам ја више Милоје!
Право његовој кули. Чуваће га као брата. Докле буди суђено да се поврати Србија. Кроз три месеца, кроз три године: и хоџе веле да тако пише у ћитапу.
Широко и далеко иде његово питање. Пита он јесмо ли још живи сви што смо под Турцима, је ли жива Србија, камо при питању окрену главу, те да ли му се вреди прекрстити кад се довече буде враћао поред Грачанице у своју Горњу
— Викам, господине, зашто да бега у Србију? Србија има доста људи, а ова јој земља ваља, а ми смо, викам, тапија за њу.
— А зашто, побратиме? — Зато што држава и није за вас... — Нијесам то досле знао... А шта је теби Србија учинила, побратиме? — Свашта!..
— припадници нере– гуларних војних одреда леденица — просторија у којој се чува лед; сребром окован пиштољ Морава — Србија; тако су је Турци звали кад не би хтели да изговоре мрско им име „Србија“.
се чува лед; сребром окован пиштољ Морава — Србија; тако су је Турци звали кад не би хтели да изговоре мрско им име „Србија“. Тако је и Србију називала и раја у звању, да је чиновник не би осумњичио да је противник царевине.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Бори се, побро, бори се, ти ћеш то умети, — Србија ј’ самосвојна, можда ћеш успети; Упућуј страсне гласе у једног духа склоп, Пробирај слабе клâсе у један јаки сноп.
ј’ самосвојна, можда ћеш успети; Упућуј страсне гласе у једног духа склоп, Пробирај слабе клâсе у један јаки сноп. Србија ј’ самосвојна, подесна ј’ њива та, И твоја реч ће можда истребит’ семе зла, — Ал’ шта ћу, болан, овде, како ћу, шта
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РУДНИЧАНИН: Од Такова сам! И Милош ме је амо послао Главашу храбром, да га поздравим: Да је Србија листом устала Против зулума... И да се спрема... (Види Главаша.) О!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
« Па после свију напора и скупих жртава робови опет да остану робови, а Србија сломљена, разорена. Али тишти и сама помисао на ову црну могућност.
што нихове интјереси, а такође и повреде односи се на Империју, због тога Висока Порта ако и не би желила да се увреди Србија, али да би показала какве су дужности оних, који злоупотреблјавају своје привилегије, и да би потушила нихово
То је невеповатно, и на Румунију не можемо рачунати. Грчка је на нас љута за 1867 г. што је Србија није помагала у критском устанку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Преда мном из магле допиру повици: „Живела Србија!“ Осетио сам се као да летим. Али нешто снажно лупи ме у руку, да ми је просто занесе уназад.
Капија Слободе отворена је... Исправите ову пирамиду и на њу пободите заставу слободе. Живела Србија! Угледао сам тек тада оборену пирамиду, која је некада означавала највишу коту и била на граници Србије.
„Фикус“ држи говор Пери „Ђевреку“ и Сими „Јаребици“. — У вас је „утпрла“ очи армија... Докажите... да још мајка Ср-Србија пропала није. Они га и не слушају већ одмеравају дужину узенгија. Хармоникаш свира неки марш.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Што је занимљиво, Србија је за Орфелина и Доситеја очевидно судбоноснији доживљај и егзалтација него за Суботића и Боројевића, иако је Доситеј,
Ходите, сетни потомци, справљајте мајци опело, Снажна бивша негда, Србија мртва лежи. Народ без свести стење, јер страсти је трзају мртву, И слепоћа духа црни јој ископа гроб.
„Викентиј Јоанович, за толики твоја труди многа љета буди!“ „Затим школе и Србија заједно” — завршава Остојић своја излагања — „отпевају још једну строфу захвалницу која се завршује: ,Викентиј
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А Босна плаче — плаче Србија, А Херцеговина, та сестра наша, Чекајућ жртве браће слободне Са сваким даном више жртвује: Слободу, народ, цркву,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У једном погледу Караџићева победа остала је непотпуна. Србија и Војводина, са чврсто укорењеном књижевном традицијом, нису се показале спремне да екавски лик свог књижевног језика
оца видео је у успостављању "праве вере" у српској земљи, чиме је померио историјски значај Немањине верске политике - Србија је одавно била христијанизована, а Немања само прогони јеретике.
в. проширује се културно подручје. После два ослободилачка устанка (1804, 1815) у књижевност улази Србија, потом Црна Гора, делимично слободна још од краја 17. в., и други крајеви јужно од Саве и Дунава.
), сврстао се међу националне класике. У последњим деценијама прошлог и у првој деценији овог века Србија је била земља приповедача. Они су долазили из разних крајева носећи са собом своја регионална обележја.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
који је поникао из гранчице коју је царица Милица побола у земљу на дан рођења свога сина Лазара (Милићевић, Кнежевина Србија, 767). Нарочито је интересантан б. краља Милутина.
нпр. СЕЗ, 41, 1927, № 185; Милићевић, Кнежевина Србија, 133). Име биљке вид има можда везе са старинским истоименим божанством (<Чајкановић, О врховном богу, 106; 121; 153;
како је олистао, извадио је цванцик и даривао га (Милићевић, Кнежевина Србија, 75). Г. и иначе може уживати поштовање као ретко које дрво. Он се понекад назива светим дрветом (в.
КРОМПИР Картоффел (ѕоланум тубероѕум). Кромпир, кртола. По Милићевићу (Кнежевина Србија, 692), кромпир је пренесен у Србију »из Немачке« у време Кочине крајине (1787), када је издато наређење да свака кућа
(нарочито деци) у појас и у хаљине (ГЗМ, 6, 373; Беговић, 246); такође га ушивају и у амајлије (источна и централна Србија, Караџић, 4, 196 идд); коњима се ушива у ам, а стоци се даје у соли (Беговић, 246).
У области Заглавку (источна Србија) »свако село има по неколико записа (в. чланак ‹Запис›), и то су махом горостасни храстови са усеченим крстовима у
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
је био човек који је имао прилично новаца: тада су још небројене свиње лифероване из Србије у суседну монархију, Србија је добро плаћала комисију за преглед свиња, а претседника комисије, ветеринара, још и мазила.
Ено, преко пута, Србија и Београд, слободни и своји, па како да се Срби с друге стране реке зову друкчије него Срби. Грци, последњи Грци,
Станковић, Борисав - КОШТАНА
АРСА (здравећи се): О, хаџија, Христос воскресе и срећан ти дан! ТОМА (прекида га гневно): Ето ти твоја Србија! А за време Хусејин-паше такве су се на четири коња черечиле. А сад? Циганима царство дошло! — Зар ја ово да дочекам?!
Доста, доста... КОШТАНА (још раздраганије): Сум шетал, мори Ђурђо, по Стара Србија, По Србија и по Маћедонија, Печалил сам меке махмудије, Како тебе, Ђурђо, ја нигде не најдох.
Доста, доста... КОШТАНА (још раздраганије): Сум шетал, мори Ђурђо, по Стара Србија, По Србија и по Маћедонија, Печалил сам меке махмудије, Како тебе, Ђурђо, ја нигде не најдох.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нек су живе све јуначке главе које дижу чете на крајину! Рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може! Али револуционарност наше епике није само у покличима, у појединим речима.
У првом реду његова је заслуга што је Србија добила 1219. самосталну црквену организацију. Као архиепископ, за неких петнаестак година (умро 1235), он лично је
али жењени циљ нису постигли: народ је морао да се сели са потученом аустријском војском преко Саве и дунава и Србија је скоро пуста морала да дочека почетак XВИИИ века.
Нити иде Кулин капетане, нити иде, нити ће ти доћи, нит' се надај, нити га погледај, рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може! То је прави двобој речима, изведен изванредно вешто и снажно. Те речи делују као мачеви.
Нити иде Кулин капетане, нити иде, нити ће ти доћи, нит’ се надај, нити га погледај, рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може!
одреди у турској војсци маскара — смешна ствар матара — врста чутуре, винског суда Маћедонија — (у песми:) Србија или држава Немањића маћи (војску) — кренути махана — мана маха стамболија — украс на глави (по Костићу), зобница
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Неје, две ми очи! Ако што неће да ме питује; ако, бата-Таско! Та што да ми је па за тој? Друго заступи саг! Србија! Србија — слободија!... Ако за тој! Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.
Неје, две ми очи! Ако што неће да ме питује; ако, бата-Таско! Та што да ми је па за тој? Друго заступи саг! Србија! Србија — слободија!... Ако за тој! Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.
Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!“ Ама стра’ ме да не узне инку белосветску... — Е, ашкољс’н за тај реч!
време, чорбаџијско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, — али је Србија за фукару слободија, па мука! Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.