Јакшић, Ђура - ПРОЗА
На глави је имао црну качкету, као што је по унутрашњости Србије стари практиканти носе, капут дугачак, без дугмади и без боје, беше тако нешто налик на сиво.
Попа довео свога нећака чак из Старе Србије. Њих двојица удесили, па поред чаше вина једнако певају неке стихире, а људи слушају, па се чуде откуда толика наука!
дуваровима беху удешене од белих дасака полице; по њима је капетанов писар сместио сву архиву, сва акта од ослобођења Србије па до четрдесет пете године, управо до дана кад ће се и Милисављева кривица црним словима забележити да умножи
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ГОДИНЕ 47 ЈАДАЦ 49 ДРВОСЕЧА ПОПУ 51 ТОБЏИЈА СВОМЕ КОЊУ НА КОМЕ СЕ ВРАЋА ИЗ РАТА 52 БИТКА НА ЦЕРУ 53 СЕОБА СРБИЈЕ 55 ИЗВЕШТАЈ 58 ОПЕТ ВОЈНА 59 БАЛАДА О СТОЈКОВИЋИМА 61 ОКУПАЦИЈА УЖИЦА 64 ВИДИК ПРИ БЕКСТВУ ИЗ КОСТОЈЕВИЋА 65 ВИДИК У
О КОМАНДАНТИМА 68 ПЕСМА О НОШЕЊУ ОДСЕЧЕНЕ ГЛАВЕ ДУШАНА РАДОВИЋА КОНДОРА КРОЗ СЕЛА И ПРЕКО ПЛАНИНА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 69 НА ТРИДЕСТОСМОГОДИШЊИЦУ БИТКЕ ИЗМЕЂУ ПАРТИЗАНА И ЧЕТНИКА НА ЈЕЛОВОЈ ГОРИ МЕСЕЦА СЕПТЕМБРА ГОДИНЕ 1944.
изгледајмо војске са видика Чујете ли људи шта вам кажем У ову битку може само војска без иједног војника СЕОБА СРБИЈЕ У зло се сели, доброселица!
ПЕСМА О НОШЕЊУ ОДСЕЧЕНЕ ГЛАВЕ ДУШАНА РАДОВИЋА КОНДОРА КРОЗ СЕЛА И ПРЕКО ПЛАНИНА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ Душан Радовић Кондор је заклан јер је клао.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Онда је овај крај Србије био готово сасвим пуст, не знам, или је то било због каквог иселенија, или су Турци народ растерали, илије куга
тога они согљадатељи који су по Србији ’одали и народ спремали за Немачку Крајину, одвели су са собом много момака из Србије, који су се више Варадина у Каменици егзерцирали; међу прочима био је Исаило Лазаревић из Уроваца, Кићан из Златарића,
године), Ђука фендрик, Ђока Мићановић стражмештер и млоги други. (Жао ми је што не знам све из Србије официре, а наравно било и̓ је доста који су остали и на Француза ишли, осим само Ваљеваца што су били — и мало је који
— „А одакле си?” рече обрштер. — „И ја сам из Србије” одговори му Чардаклија. — „Да тамо идеш, то верујем; а да си из Србије, није истина: твој језик није српски!
— „А одакле си?” рече обрштер. — „И ја сам из Србије” одговори му Чардаклија. — „Да тамо идеш, то верујем; а да си из Србије, није истина: твој језик није српски!” — И рече: „Хајдете, хајдете, да од мене не нађете”.
Уђемо и поклонимо се. Књаз пита: „Ко ви и откуд?” Ми кажемо, да смо Срби из Србије и да хоћемо у Петробург до цара. „Јест у вас бумаги?” — „Јест” одговоримо ми — „Шчастљива дорога, прашчајте!
000 фрајкора од Србије под командом Михаљевића 3 године против Турчина војевало, и то смо бар искали (ми смо, истина, искали у прошенију
Но по неком времену, кад г. Милош опет умири ово земље, пређе и Грујевић Мијаило (Мијаило који је при паденију Србије 1813.
Текелија: „Молим, тко сте и одакле?” — „Ја сам Србин из Србије”. — Одма дуну, угаси свећу, и рече: „Ви сте Ненадовић?” — Кажем: „Јесам”.
ПОСЛЕ ПРОПАСТИ При паденију Србије 1813. године 23. септемвра месеца, Никола Мариновић, Земунац, бивши добар познаник, а можно да и ортак покојнога
из саме ваљевске нахије, који је само обучен био у фрајкорски мундир, и егзерцирали се, и да је под Михаљевићем из све Србије било осамнаест хиљада момака, који су се сви егзерцирали и против Турака уза сав немачки рат на Турке војевали.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
рекао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Србије. Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика.
Од онога дана кад је у западном и северозападном крају Србије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Међутим, у исти мах, Павлу се чинило да чује како му одобравају сви које је био, пре тринаест година, превео из Србије у Срем. Оно што је он рекао том шкопцу са Крфа, казали би му и сви они из Махале.
Кад је, пре тринаест година, Павле одлазио, из Србије, у коњици Вука Исаковича, са аустријском војском, излазио је са надеждом да ће се вратити.
Било би му лепо. Павле му онда – псујући му мајку, у себи – добаци да није отишао из Аустрије зато, ни пошао из Србије зато, да продаје и купује вино у Токају, и да на томе прави каријеру. Очекивао је да ће бити белаја.
Тако им је говорила и жена гувернера Србије, Александра Виртембершкога, принципеса, која је, те године, примила 150 дуката, као поклон.
Она се сећа, како су они, Исаковичи, при прелазу из Србије, видели, и оставили за собом, лешеве матера, и попаљена села, а он, ни за гроб свог оца не зна.
Он је довео скоро све своје људе, сератлије – који су са њим, и попом Тодором, прешли из Србије у Хртковце. А био је омилио Костјурину, јер је, случајно, и пре но што је у Кијев стигао, тукао се и крв својих људи
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Србо-Хрвати говоре језиком који је толико једнолик, да једнога Србина из Србије може без икакве тешкоће разумети Хрват са Истре.
Али је ову реформу остварио тек Вук Караџић, пореклом из Србије, у коју су се његови преци доселили из Херцеговине, где су припадали племену Дробњацима.
Он је употребио за српски књижевни језик говор западне Србије, језик Јадра. То је штокавски дијалекат скоро исти са херцеговачким. Око 1830.
Једна струја заједничког осећања и мишљења утврђивала се на обема обалама Саве и Дунава. Ослобођење Србије (1804—1815) пробудило је шире наде.
Многи образовани људи дођоше да би од Србије створили јаку кнежевину, модерну државу и „да би могли дисати слободним ваздухом слободне Србије“ (Доситеј Обрадовић).
људи дођоше да би од Србије створили јаку кнежевину, модерну државу и „да би могли дисати слободним ваздухом слободне Србије“ (Доситеј Обрадовић). Националне тежње се манифестоваше већ у доба илирства, а нарочито 1848.
године када су се Хрвати и Срби из Хрватске и Славоније и Срби из Баната и Бачке, удружили са добровољцима из Србије, заједнички борили против Маџара.
Отада су се ове тежње непрекидно манифестовале сваком новом приликом. Оне су постале политички програм Србије под владом кнеза Михаила Обреновића (1862—1868) који је, одушевљавајући се јужнословенском идејом, био себи ставио у
После ослобођења Србије Бугари су у њој налазили уточишта. У то су време многи Бугари похађали више школе у Београду и у Крагујевцу.
Готово стални устанци динарских сељака у турско доба и рат за ослобођење Србије који је трајао једанаест година (1804—1815), нарочито су били олакшани организацијом у задруге.
низ образе грозне сузе лије“. Ово су примери из ратова за ослобођење Србије 1804—1815. год. Али се ова осећајност у толико прилика показује у току балканских ратова, за време аустријске офанзиве
толико прилика показује у току балканских ратова, за време аустријске офанзиве и за време протеривања Аустријанаца из Србије (1914), а нарочито за време повлачења војске и једног дела становништва преко Арбаније, када је сваки био остављен
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У истом крају Србије „неке жене пазе, па кад им мужу није до сношаја, оне га силом нетерају, и држе га за десно уво и говоре: ’Задржа,
У бољевачком срезу и широм Србије обичај је да млада, док на путу за венчање прелази преко неког потока или реке, мало задигне кошуљу и каже: „Осетих
Овакву децу наш народ назива повратњацима и за њих се верује (у Црној Гори, Херцеговини, Босни и широм Србије) да, кад одрасту, имају зле очи и сваког могу да урекну.
У многим крајевима источне Србије дете се први пут повије у очеву кошуљу, јер се верује да ће, када одрасте, бити привржено својој кући и да је неће
²⁹ У бољевачком срезу, а и неким другим крајевима Србије, деца са четрнаест година већ почињу да обављају све тежачке послове.
упућености нејаког детета на мајку врло сликовито говори и једно предање забележено у више различитих крајева Србије. Ево те, за психологе изузетно занимљиве, приче како је забележена у Хомољу.
Тако, на пример, један шеф месне канцеларије из источне Србије, иначе лојални заступник „напредне идеологије“ са „чврстим атеистичким ставом“, на питање етнолога да ли у селу има
проучавао однос промена у материјалној култури, с једне, и духовној култури, с друге стране, на примеру североисточне Србије.
¹ Караџић, В. С., Географическо-статистическо описание Србије, у: Даница, Просвета—Нолит, Београд 1987, с. 123—124. ² Пирх, О. Д.
185. ¹² Нушић, Б., Косово, Просвета, Београд 1986, с. 87. ¹³ Караџић, В. С., Географическо-статистическо описаније Србије, у: Даница, Просвета—Нолит, Београд 1987, с. 123; Николић, В.
44. ⁴⁰ Фортис, А., Пут по Далмацији (1774), Глобус, Загреб 1984, с. 53. ⁴¹ Ђорђевић, Т. Р., Из Србије кнеза Милана, Просвета, Београд 1983, с. 52. ⁴² Љубоја, Гордана, Деца у традиционалној култури, ЕМ, Београд 1988, с.
радова Етнографског института ЕП — Етнолошки преглед ЕС — Етнолошке свеске ИИЦ — Истраживачко-издавачки центар ССО Србије ЈАЗУ — Југославенска академија знаности и умјетности КЗ — Књижевна заједница Нови Сад ЛМС — Летопис Матице српске
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
) објављен султанов Хатишериф о унутрашњој независности Србије? Зујите, изнад гробова и затрпаних костију устаника, бегова и дервиша и жваћете жваку, а они вас гледају одоздо, испод
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У Крагујевцу граду Србије, била сам ти на гробу ђаче.. Почивај ђаче мирно ми продужујемо живот твој и да знадеш да смо се осветили тој руци
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
КАРАКТЕР ДАНАШЊЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 337 НАЦИОНАЛНИ ОПТИМИЗАМ 338 ДУХОВНИ И КУЛТУРНИ НАПРЕДАК СРБИЈЕ 339 ПРОШИРЕЊЕ КУЛТУРНЕ ОБЛАСТИ СРПСКЕ 340 СРПСКО-ХРВАТСКО КЊИЖЕВНО СЈЕДИЊАВАЊЕ 342 СТРАНИ УТИЦАЈИ У СРПСКОЈ
] Под утицајем илиризма професори »Илири из Србије« читали су, око 1838, својим ђацима у Крагујевцу Гундулића и Качића.
Турци, који су поново постали господари Старе Србије и Србије, нису праштали неверној раји која се побунила противу њих.
Турци, који су поново постали господари Старе Србије и Србије, нису праштали неверној раји која се побунила противу њих.
Сва је прилика да је прешао у Угарску приликом Велике сеобе. 1698. био је у Фелдварцу у Бачкој. 1704, преко Србије и Македоније, ишао је у Јерусалим. Још 1721. живео је у фрушкогорском манастиру Великој Ремети.
31. Јеротеј у крупним и брзим потезима описује свој побожни пут преко Србије, Македоније и морем до Јерусалима, и повратак преко Бугарске и Србије.
и брзим потезима описује свој побожни пут преко Србије, Македоније и морем до Јерусалима, и повратак преко Бугарске и Србије. он је прост човек, празноверан калуђер, слаб писац. Иначе пише доста добрим народним језиком.
ИВ по њој изрезао је свој грб, који је остао грб Карловачке митрополије; заставе у првом устанку и грб обновљене Србије узети су из Жефаровићеве књиге; тако исто и грб данашње Бугарске.
Оставши ту неколико месеци, преко Македоније и Србије врати се у Карловце исте године. Тек 1759. добије место за наставника географије и реторике у »Покрово-Богородичиној
Главни српски писци, Доситеј Обрадовић и Јован Рајић, славили су Јосифа ИИ као ослободиоца Србије. и поред свих тих верских и националних разлога, Јосиф ИИ имао је присталица међу Србима који су одобравали и његове
Тада он почиње изводити цео један план за просветну организацију Србије, ствара 1808. Велику школу, 1810. богословију. 1810.
Он је први српски писац који је видео историјску улогу Србије и који је веровао у њу. И пошто је у својим делима дао рационалан основ српском национализму, проширио га на све
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Нијеси л' зар свог праха био сит опростивши се земне трпије, но, попут праха оца Србије, у душе своје уплете га нит? Зар праху да се душа поклони у самртни, у час напокони, те да га дигне собом узгори да
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
нарјечијама, како сам коју гдје добио, тако ће бити наштампане у ове приповијетке: биће их из Бачке, из Сријема, из Србије, из Херцеговине, из Боке Которске и т. д.
Механџић из Сентомаша, за време заједничког боравка у земунском лазарету 1829, где су се обојица нашла враћајући се из Србије у Аустрију. Том приликом Вук је од Механџића добио још седам приповедака.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
доктора философије, гл. управитеља основни училишта Књажевства Србије, члена друштва српске словености, члена одбора Просвјештенија и књижничара Читалишта београдског, у ком се налази ово
ПОЗОРИЈЕ 7. (ДОКТОР ВРАТИ СЕ, ПРЕЂАШЊИ) ДОКТОР (Путнику): Је ли то благодарност што сам вас са стањем Србије упознао? ПУТНИК: Ја вас не разумем. ДОКТОР: Ко је од вас двојице ону пашквилу писао?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
ВИ, страна 546): „Почетком седамдесетих година прошлог века замире утицај једног од најзначајнијих књижевних центара Србије, поетичне кафане „Три шешира“. Појавом келнера Пере (сигурна сам да се келнер звао Пера!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
да прочита шта им је кртица се помамила па изврће облаке и чиније а птице певачице пале су ниско по подрумима Србије у ово пролеће две хиљаде и треће.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сутрадан је коминике Врховне команде гласио: „На територији Краљевине Србије не налази се више ниједан слободан непријатељски војник.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: За једног Немца стрељају стотину Срба! ДАРА: Пола се Србије у црно завило, а они глуме! ПРВА ГРАЂАНКА: Курво неморална!
(Седне на Мајценов сто и запали цигарету) МАЈЦЕН: А, друго, ја вас нећу питати како сте се у другим крајевима Србије довијали без дозволе — то је проблем тамошњих власти, а не мој!
ЈЕЛИСАВЕТА: Зар мислиш да то господину није познато? МАЈЦЕН (наставља са читањем): „...по градовима уже Србије, укључујући и Банат... противпожарне мере... У име војног заповедника у Србији, генерала...” ВАСИЛИЈЕ: „...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Први је имао католичке тенденције и расправљао о уставу Србије и крунисању Петра И, а доносио и карикатуру принца Ђорђа како абдицира.
Он је долазио пијан кући, ујутру, кад бих ја одлазио на предавања, поздравио ме учтиво, али држао читаве тираде против Србије и српског краља.
Постоји о томе дневник једног лекара. Принцип је, природно, признавао да је желео уједињење Босне и Србије, али је отворено признавао и то да је то био само корак ка даљем циљу атентатора и њихових другова.
То је, у оно доба, било ново оружје и представљало је ратну фантазмагорију. Аустрија је спремала, против Србије, једну казнену експедицију, а рат се био, неочекивано, претворио у светску конфлаграцију.
Кад им мој наредник отвара пртљаг, оне ме гледају тужно и молећиво. Ја онда мислим да ту храну можда чак из Србије вуку и пуштам наредника да врши свој посао. Све им се одузима.
Небеса као дивне шкољке, са хујањем плаветнила у себи. Небеса Србије. Велике, чврсте, висоравни. Дивне у својој неизмерности бистрог плаветнила, непомућеног шаренилом.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој
имао куражи и да сањам страшне ствари, кад сам и ја миран и ваљан грађанин, добро дете ове намучене, миле нам мајке Србије, као и сва друга деца њена.
Зар ти ниси знао?... А одакле си ти?... Ја му испричам како сам залутао, и да сам из далеке земље Србије. — Слушао сам ја о тој чувеној земљи!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пола Србије дршће од једног зликовца!... С Деспићем се у почетку удружи и неки Маџаревић, који се одмах прочу као велики зликовац.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од
Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.
Извади књигу: Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини. Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира
га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
и росе; то није пијаца, то је лађа, барјак развијен сред предграђа, палуба старе дереглије што вуче четири среза Србије, са свим што у дугој години роди на стаблу, на земљи и на води; у праскозорја маглена, сива промичу накривљена
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ П. П. Његош ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ Садржај ПОСВЕТА ПРАХУ ОЦА СРБИЈЕ 2 ЛИЦА 5 СКУПШТИНА УОЧИ ТРОЈИЧИНА ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ 7 СКУПШТИНА О МАЛОМЕ ГОСПОЂИНУ ДНЕ НА ЦЕТИЊУ, ПОД ВИДОМ ДА МИРЕ НЕКЕ
О МАЛОМЕ ГОСПОЂИНУ ДНЕ НА ЦЕТИЊУ, ПОД ВИДОМ ДА МИРЕ НЕКЕ ГЛАВЕ 18 БАДЊИ ВЕЧЕ 156 ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ ПОСВЕТА ПРАХУ ОЦА СРБИЈЕ Нек се овај вијек горди над свијема вјековима, он ће ера бити страшна људскијема кољенима.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
приповиједака, али би ми било врло мило кад би ми још коју ко послао, особито из Херцеговине и из Босне и из старе Србије; само молим свакога који би их писао да он не поправља ништа, него да пише управо онако као што му их ко
нарјечијама, како сам коју гдје добио, тако ће бити наштампане и ове приповијетке: биће их из Бачке, из Сријема, из Србије, из Херцеговине, из Боке Которске и т. д.
Вријеме пренумерације трајаће до свршетка мјесеца Јунија. Из Србије опет ће најбоље бити да се имена од пренумеранта пошаљу у Биоград Г.
биће их из Бачке, из Сријема, из Србије, из Херцеговине, из Боке Которске и т. д. Књига ће ова особито бити за младеж и мушку и женску, а и стари људи и жене
” Цијена јој је за пренумеранте из царства Аустријскога 1 фор. Аус. вр., а за пренумеранте из кнежевине Србије 10 гроша чарш. Послије пренумерације повисиће јој се цијена на 1 фор. 20 нов. Аус. вр., или 12 гроша чарш. Г Г.
З, ин Миен), а из кнежевине Србије нека се сада шаљу Гдну Сави Сретеновићу, И. секретару у министарству просвете и црквенијех дјела, у Биоград.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Ишли смо зајдно у занатлинску, шапто сам му „Отаџбину” од Ђуре Јакшића! „И овај камен земље Србије...” ЈАГОДА: Пусти сад тај камен, оћу да прођем! (Излази) МИЛЕ: Код њега улазим без лектимације!
ТАНАСКО: Ја би, госкапетане, диго руке од свега! Преко целе Србије пешке, па ништа! МАНОЈЛО: Има да терамо и до војводе Путника, и до ђенералштаба, и до министра војног, и до
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Имаш и право. Сељаци, бесловесни, нек једу куршуме. — Иди, зови ми Симку! — Из Србије ће и врапци побећи. Људи ће месиштем сасвим да усмрде земљу. За Николом крцкају таванске стубе.
Престо Обреновића тресао се пред њим. Еј, крала Милана, великог силника, истера он из Србије. Па кад устав укинуше... Те године се ти роди. Србија изгуби слободу, а Аћим доби унука...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Није вредело. Памти своје задовољство када је Милош Обреновић, кнез Србије (истина вазалне), поставио њега, Јеврема Обреновића, генералмајора, за команданта вароши Веограда са овлашћењима која
велики Кнез, који је ту ноћ, у којој се бал, при силним светиљкама, одржавао, искористио да обезбеди своје бекство из Србије: било му је стало да то бекство изгледа као добровољни одлазак, у достојанству. Успео је, и у томе.
Онда је, готово неосетно, тај слуга постао незнатан па знатан војвода и, најзад, Господар Србије. Љубица је постепено учила да види како смерност сасвим нестаје из његовог погледа а љубазност постаје двосмислена: не
Достојанствен у свом поразу, Кнез је одлазио из Србије, а Кнегиња га није пратила. Он је био лишен власти а изгледало је да она стиче све већу власт. Није јој било до тога.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Ђ. Јакшић XЛВИ ОТАЏБИНА И овај камен земље Србије, Што претећ' сунцу дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама О вековечности прича далекој, Показујући немом
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
повратили“, и чудна нека раса која као да је понека важна мушка својства сасвим била заборавила да понесе из земље Србије одакле је пошла.
Као командант посаде и као представник војне и цивилне власти у једном местанцету на југу данашње Србије, мајор Таса је такође веома корисно послужио, и с погледом на тадашњи свој ауторитет увек се љутио на мекуштво
омиљене ствари, као: „Род родила ранка крушка под Милошићем, под њом седи младо момче, Србију пева; све Србија до Србије Обреновића“, и друге, па да је том приликом Аган, прва виолина, све подскакивао, и неуморно и бесно, као да је те ноћи
ове намере тих тамо у Београду и Народне одбране, која просто не зна шта ради, него у јеку иначе несносних односа Србије и ове Двојне Монархије, код које се он налази на пракси, гура у лудачки и по све катастрофални рат.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао... Нисам знао како је то необично.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
што вас сада венци славе љубе, И што долазите из два срећна рата, Што Београд цео са радошћу грли Вас, децу Србије, понос неумрли.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
планина, која је за мене у то доба била нешто посебно, изгледала је као да увек подсећа Србе у Банату, како их Срби из Србије мотре оком пуним нежне пажње. У доба мога детињства Идвор је припадао такозваној Војној граници Аустрије.
Тада је аустријски цар Леополд И позвао пећког патријарха Чарнојевића, из Старе Србије, да се са тридесет и пет хиљада одабраних српских породица пресели на аустријску територију северно од Дунава и Саве и
” На то моји другови одговорише са ”Живео кнез Србије!” Мађарски чиновници забележише све што се догађало за време бакљаде и након неколико дана био сам обавештен да
свог херојског мужа да пре погине него допусти знатно надмоћнијим турским снагама да пробију источну границу Србије, коју је он бранио у време српског устанка.
Били су то моји земљаци из Војводине, а не они из Србије, што сам сазнао мало касније. Нису ме баш одушевили, али ипак у мени све заигра кад сам чуо српски језик.
Рано идућег дана наш брод је стигао у Карловце. Тамо смо срели многа певачка друштва и делегације из Војводине, Србије, Босне, Херцеговине и Црне Горе.
Били су то моји земљаци из Војводине, а не они из Србије, што сам сазнао мало касније. Нису ме баш одушевили, али ипак у мени све заигра кад сам чуо српски језик.
Рано идућег дана наш брод је стигао у Карловце. Тамо смо срели многа певачка друштва и делегације из Војводине, Србије, Босне, Херцеговине и Црне Горе.
Рад овога друштва високо је цењен у сваком делу Србије. Када је Панчево сазнало да сам стигао у Београд, послало ми је и оно позив да га посетим.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
се да, иако је желео, Вук није имао прилике да обиђе Стару Србију, посебице Метохију, Косово и од Косова источни део Србије, што је велика штета.
Овде је он испробавао различне резове, између којих неки иду и посред речи: (1) Нагнута над географском картом (2) Србије после (3) Косова Мајка (4) Југовића затвара шаком очи љуби Дам (5) Јановој (6) Да не би гледале („Ал су била и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Додуше, то су такође две границе са којих је девојка у старој вароши на југу Србије, као што се зна, најчешће и могла гледати, али не тако искључиво као у Станковићевом роману.
Била је то чудна ноћ. Изненада, он ми се учини давно познат и ми смо дуго говорили о будућности Србије, о народној ношњи и о коринтским ступовима. Он је једнако почињао о небу”.
352 Поменути црни монах није нико други него јеромонах Пантелејмон, коме су Турци пре бекства из Србије сву породицу на колац набили и њему језик ишчупали.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Лековито се ори твој мушки српски глас, На твоја уста збори Србије драге спас. И то ме к теби вуче из мога злобола, — И ја бих чисто хтео соколит’ сокола.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
граде где се прекида моје сећање сада сте мртви и ваше је тело неопипљиво сећање и топла прегршт земље прегршт Србије и нас рефрен: Уста су била испуњена песком и сви су ћутали збогом граде где се прекида моје сећање здраво чудна реко
Краков, Станислав - КРИЛА
Носио је црвену бразду од шлема. — Потпиши у књигу... — Има ли писама? — Два, три... из Србије нема... На лицима се живост отромила. Поседали су. — Ништа, ништа... да ли живе они?.. — Ха, мислиш жена те се сећа.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
брани Лешјанин и Хрватовић врло су важни, јер кад би Турци продрли до Параћина и Ћуприје, они би били тако рећи у срцу Србије, И ми тешко да би их игде могли зауставити до Београда.
Немојте да вас они осрамоте на јуначком мегдану. Сећајте се да је Шуматовац капија од Србије. иза ове капије цтоје ваше куће, жене и дечица. Држите це! Непријатељ је већ двапут бежао пред вама.
Глобе и данке са Србије скидале би турске паше, турски везири, султан, а овај би се кукавац вратио онако исто го у Азију, какав је отуда и
»При све то неки чиновници врховног управлења Србије, да би постигли своју алчност, учинише орудије искреност Срба, преварише неке од народа и дадоше помоћ Херцеговцима и
Xоће ли га? неће ли га? уопште шта она xоће и шта намерава? Ми нисмо деца. Ако будућност Србије захтева да она сад ратује, ми хоћемо свесно да узмемо то тешко бреме на се, а не да нас влада неким својим доскочицама
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Живела Србија! Угледао сам тек тада оборену пирамиду, која је некада означавала највишу коту и била на граници Србије. Војници су је дизали. Рука ме је све више болела. Од радости и болова сузе су ми текле.
Али сад узимају реч војници и веле: „Ми нашега командира не напуштамо. Он нас води још из Србије. Ако њега повучете у позадину, одосмо и ми. Ако он крене напред, ми за њим“... Извол’те сад!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
државнога и националнога живота средина из које је та поезија никла била је дуго сасвим различита од оне плебејске Србије прве половине XИX века.
Однос тих песника према Србији мање је прецизан и пречишћен, из различитих узрока, и као да се култ Србије — после извесног застоја, чини ми се — диже споро, опрезно, са неповерењем.
Народ без свести стење, јер страсти је трзају мртву, И слепоћа духа црни јој ископа гроб. Гди је Србије гроб? Је л’ Косово? Марица? Прилип? Ах, сва бедна земља општи плачевни је гроб.
Није л’ то предел Дечанскога негда области, Гди је Србаља мач крчио владу себи? Краљево и Черњец приповедају Србије славу, Саму је пак славу времена изгриз’о црв.
син славне Србије. Песма је штампана у штампарији Димитрија Теодосија у Млецима, у засебној књижици, у малој осмини (16, 5Х11 см), на 7
а лепа рада у којима изучава могуће књижевне узоре н подстицаје — „корен”, како он каже — Плачу; ти радови су: 1) Плач Србије, Летопис Матице српске, март 1952, књ. 369, стр.
369, стр. 224—5; 2) Плач Србије у кругу њему сличних песама, Летопис Матице српске, мај 1953, књ. 371, стр. 387—8. — Плач је несумњиво била популарна
о томе и Остојић, Захарија Орфелин, 100). Др Димитрије Кириловић је у чланку Популарност Орфелинове песме Плач Србије, Летопис Матице српске, децембар 1951, књ. 368, стр.
Но не само у то давнашње доба, Плач је преписиван и много доцније. В. Боровић је у чланку Орфелинов Плач Србије у Босни, Прилози за књижевност ВИ, 1926. 101—2, забележио како је Коста Х.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Старој Рашкој (појас дуж већег дела садашње границе између Србије и Црне Горе), а у прошлости је било и других етничких група које су говориле тим језиком, а нису имале ни српско ни
необично даровит и уз то смели и борбени самоук, сељачки син Вук Караџић, који је прешао у Аустрију као избеглица из Србије после слома Првог српског устанка.
најважнија културна, политичка и привредна средишта оновременог Српства: цела Војводина и највећи део дотад ослобођене Србије, док је Караџић писао својим родним ијекавским говором, раширеним у западној Србији, у Босни и Херцеговини, у Црној
То је једна динамична фрескослика Србије 13. века. Његово дело је први српски роман. Теодосијеви јунаци увек су у стању повишене осећајности, која се преноси
Остављени у потпуности сами себи у дубини поробљене земље, после турске окупације Србије и Босне и Херцеговине, хајдуци организују чете од по десет до четрдесет герилаца.
веку после турског освајања Србије и Босне и Херцеговине. Једно од најбољих, најубедљивијих и тачних објашњења, како о социјалној тако и о
једну животворну поезију о сељацима кнезовима и кнезовима сељацима, који се осећају позванима да коначним ослобођењем Србије од Турака успоставе нову државу, која ће после више од четири века представљати продужетак старе.
обликоваће у надахнутим стиховима које ће ставити у уста Карађорђу; "Дрино водо, племенита међи,/ Измеђ Босне и измеђ Србије,/ Наскоро ће и то време доћи/ Кад ћу ја и тебека прећи/ И честиту Босну полазити!
су и Мемоари Вуковог савременика Проте Матеје Ненадовића (1777-1854), устаничког војводе и првог дипломате нове Србије. Вук прича као непристрасни сведок а Прота као ангажовани учесник устаничке епопеје.
Глишић, Лазаревић и Веселиновић били су из западне Србије. Из средишње области, Шумадије, потекли су Светолик Ранковић (1863-1899) и Радоје Домановић (1873-1908), који су
У њима је у мноштву призора дао друштвену комедију Србије свог доба, паланачке трговце, среске капетане, полицијске писаре, добре домаћице, мале и велике хуље, које с највећом
Младен, готово све приповетке, као и често играна драма Коштана, такође су везани за малу варош Врање на крајњем југу Србије.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1872. ОТАЏБИНА И овај камен земље Србије, Што, претећ сунцу, дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама О вековечности прича далекој, Показујући немом
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Софрић, 75), тешко је рећи. Да г. може бити сеновит, даје се наслутити и из једног обичаја из источне Србије. Жена која нема деце а жели да их добије, треба да се пре сунца окупа у води са које се напио жут бик и у коју је
асфалтера из јужне Србије, коме је одузета лева страна, јер су му — како сам каже — »деца нагрдила зову«). По расцветаним зовама виђа се и ђаво
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ја сам видô, макар да је крио, Траг на рукама од хладних окова: Изроди нек се тога знака стиде, Он, нема сумње, из Србије иде! 1886.
Несрећна љубав да л' и тебе гони, Те плавиш пола и обале росне? Твој бурни талас твоје међе рони Измеђ Србије и јуначке Босне. Шуми, ах шуми, с благословом бога Нека нам уши оглуну од тога.“ 7.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
коју сам врло волео заплењена је, за време светског рата, као опасно оружје, у тренутку када мене, као држављанина Србије, одведоше у ропство и заведоше ме у списак заробљеника - беше ли то нека нарочита почаст? - под бројем један.
У доба о којем сад говорим, он живљаше у Цириху. У оно доба живео је у Бечу, као први секретар посланства краљевине Србије, и мој рођак Јован, син Димитрија, брата мога деде. Тако се моја промоција, извршена 18 децембра 1904 год.
Али настаде анексиона криза, загрози рат између Аустрије и Србије, ја осетих да нисам на правом месту. А дођоше и друге недаће.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јесмо ли у младе наше године толико пута слушали да се Станојла Перчинова, тамо однекуд с границе Србије и Босне, удала за човека више но тридесет година старија од себе. — Имаш право.
Кад је по неком трговачком послу наишао, неочекивано и за њега, у малу варошицу на граници Србије и Босне, где је живела породица Бошка Перчиновића, досељена једну или две генерације раније из Херцеговине.
Ветеринар је био човек који је имао прилично новаца: тада су још небројене свиње лифероване из Србије у суседну монархију, Србија је добро плаћала комисију за преглед свиња, а претседника комисије, ветеринара, још и
Јасно: нова кућица на Кашикари врста је берзе и магацина за ону некада златну трговину са Србијом, а преко Србије с Турском, коју су, уз реку, рукама и ногама веслали аласи, а главом водили крупни чаршијаши са обадве стране.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Неки рекоше да сада наилазимо на стару границу некадашње Србије. Овај се нагиб назива Преполац. Од половине Преполца дуну хладан ветар. Кроз кишу промицале су влажне пахуљице снега.
ли се како смо, шетајући цветним пољанама, разговарали: о прочитаним књигама, о слободи народа, о националној мисији Србије, о љубави, онаквој како смо је ми схватали и огорчено смо нападали тога великог разбијача свих животних илузија!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и Јакшића, Црнојевића, Угричића и јунака Хрваћана, хајдучки, ускочки, муслимански, ослобођења Црне Горе, ослобођења Србије. По једној другој подели, која потиче од Вука Караџића, нашу епику чине песме старијих времена (тј.
о хајдуцима и ускоцима) и песме новијих времена (тј. о ослобођењу Црне Горе и Србије). Између ових трију група постоје многе разлике и сличности, од којих ћемо већину поменути у току даљег излагања, а
Мађарска војска, под заповедништвом Ј. Хуњадија (који је у песмама познат као Сибињанин Јанко), продрла је преко Србије до Косова и ту била страховито потучена (1448).
Али су на њих почели жестоко наваљивати тек после пада Србије (1459) и Босне (1463). Добивши битку на Крбавском пољу (1493), а затим битку на Мохачу (1526), Турци су убрзо заузели
Турци су се усуђивали да путују само у великим групама и са добро наоружаним пратњама. При крају XВИИ века хајдуци Србије, пошто су Турци претрпели неуспех у опсади Беча, дигли су народ на устанак и направили безброј витешких подвига, али
Хајдуци Србије при крају XВИИИ века, у доба Кочине крајине, и на самом почетку XИX века, представљали су веома озбиљну снагу и одиграл
8 Песме о ослобођењу Црне Горе и Србије У песме „новијих времена о војевању за слободу“ спадају циклуси ослобођења Црне Горе и ослобођења Србије.
Црне Горе и Србије У песме „новијих времена о војевању за слободу“ спадају циклуси ослобођења Црне Горе и ослобођења Србије. „Ослободилачка борба у Црној Гори“ — каже Б.
Примери: Овце Никца од Ровина, Удар на овце кнеза Вујадина“. Борба за ослобођење Србије вођена је против истог непријатеља и са истим циљем: да се створи независна домаћа држава.
ако освоје Делиград, освојити „сву нашу Србију“. Више него рана пеку га страдања Србије. Милош Поцерац је јуначка песма за себе. Његова рука је рада да се игра с Турцима, а сабља му је жедна турске крви.
Нек с' окреће коло наоколо! (Ђерзелез Алија) Дрино, водо, племенита међо измеђ' Босне и измеђ' Србије! Наскоро ће и то време доћи када ћу ја и тебека прећи, и честиту Босну полазити!
„Сукоб српског и турског феудализма“ — каже Кравцов — „турска колонизација Балканског полуострва, вековна борба Србије и Турске стварали су услове за култивисање јуначког епа.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И ко зна откуд и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не
се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије. Изван куће је био поносит, а у кући нежан.