Употреба речи србске у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Тек половином XИX века, када се научни рад средио у Матици српској и Друштву србске словесности, историчари и филолози упознају Србе са њиховом старом књижевношћу, која је од XВИИ века била само један

војна акадимија, 1853. пољопривредна школа. Поред државне штампарије јављају се и први листови, као званичне Новине србске (1834), и први алманаси, као Забавникъ (1833), Упанія (1837) и Голубица (1839).

Научне установе се исто тако стварају: Друштво србске словесности 1841, Народна библиотека, Народни музеј. Од 1839. године почињу се слати на страну државни питомци, у

Циљ јој је био постављен: »распространеније књижества и просвештеније народа србског«, да се »књиге србске рукописне на свет издају и распрострањавају«.

Предлог је прихваћен, и 1841. основано је у Београду Друштво србске словесности, са циљем: »распрострањавање наука на србском језику, а поглавито ображавање и усовершенствовање језика

1847. кренут је друштвени орган Гласникъ Друштва србске словесности, а од 1848. почели се издавати Извори за нову србску историю. 1849.

за покретање листа, и тек те године кренуте су »с височајшим дозволенијем правителства« у Београду званичне Новине србске које и данас излазе.

Оточанина, Караџићев превод Новог завјета, Даничићев Рат за српски језик и правопис, прва свеска Гласника Друштва србске словесности и омладински алманах Славянка.

радник на општим пословима; у књижевности он је био оно што је за њ рекао Теодор Павловић: »ревностан словесности србске узбудитељ«. ЂОРЂЕ МАГАРАШЕВИЋ Родио се 10. септембра 1793. у селу Адашевцима, у Срему.

И само оскудицом у правим историчарима може се објаснити чудна одлука Друштва србске словесности када је њему, 1847, поверило да изради план за писање нове српске историје. СКУПЉАЧ НАРОДНИХ ПЕСАМА.

За то време радио је на заснивању наставе у Србији, на оснивању Друштва србске словесности, Народног позоришта и Народног музеја, писао школске уџбенике из разних предмета.

као саветски секретар Стејић је радио на просветном напретку Србије и био један од главних покретача и радника Друштва србске словесности. Умро је у Београду 23. новембра 1853. године. Стејићев обилан књижевни рад почиње врло рано, од 1824.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Г. Атанасије Николић наштампао је у Биограду 1842 и 1843 године двије књижице: „народне Србске приповедке”, али штета што језик у овијем приповијеткама нити је чист народни нити је језик нашијех народнијех

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

»Они који управлјају србске послове, намјесто бринути се за ползу и благостање стране и населења, оголјују народ, а новаца, који они узимају од

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности