Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Млогога је у Инглитери с курјаком несрећа срела док је ту њих било, а како се сви Инглези сложише и све курјаке истребише, ту већ нејма од курјака несреће.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И зец: зар ловац хити? Звезда помисли: гле, ноћ с нова! А гроб: о, да ли свити? СУСРЕТ Једне се ноћи беше срела, На једној зрачној стази, Душа у небо што се пела, и ангел што на свет слази.
ПУТ Да пођем уз реку, све до врела, Да знам и извор и ушће! Али ме најзад и ноћ срела, А црно трње све гушће. Падне ли звезда с немим мраком, И оде из сене у сену, Срце се дигне њеним траком: Ка
Све дубља и црња је река. Да најзад с чистог захватим врела! Да спојим извор и ушће! Али ме најзад и ноћ срела, А црно трње све гушће.
Кад је у улици тог града срела једног странца, познаде у њему свог првог љубавника из негдашњег свог краљевства. Он је још носио на свом палцу њен
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема! Срела се с њим само једном у шору. Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.
сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и других инштрумената, и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.
Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком, где се срела најпре са гђом натарошевицом, после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да
Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвром се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком, а у седмом са гђом
Црњански, Милош - Сеобе 2
ни корак, који би био недостојан младе девојке, него јој је мило да се мало нашали, са њим, неуким официром, кога је срела на путу. Текла је добро дете и заборавиће га, чим у Беч стигну.
да је убио два своја пријатеља, госпожа Евдокија била је врисак Будима, већ годинама, пре него што се са Павлом срела. Исакович се само десио крај ње, у једном тренутку, кад је била решила да вара Божича.
дотле, никад није била чула, а која је трајала све дотле, док се госпожа Божич није вратила, са пута, на ком је срела Исаковича.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ВУКИЦА: Још на све то ти ми доводиш тетка-Агнију. СПАСОЈЕ: Али не доводим је ја, забога! Срела ме је јуче па вели: „Доћи ћу сутра да обиђем Вукицу”! Нисам јој могао рећи” Немој долазити, не трпи те Вукица.
Морам ти рећи, брине ме, брат си ми. СПАСОЈЕ: Шта ти имаш, молим те, моју бригу да бринеш? АГНИЈА: Како да не? Ето, срела ме је јуче госпођа Драга Митровић па ме пита: „Ама, зашто је то господин Спасоје наједанпут одложио венчање своје
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« Је ли то оно што си хтела? Шта је то с тобом, мала? Па ипак, мада га још ниси срела, осећаш да негде постоји неки други живот, који се непрестано крије од тебе: понекад га угледаш како излази из кола и
Савршена је док спава попут детета, лежећи потрбушке покрај њега, пуна поверења, мада га је тек срела. Девојка се окреће у сну. Види њене трепавице које сенчи сан. Њене ноздрве подрхтавају као у младе, скупоцене звери.
Милићевић, Вук - Беспуће
Осјетила је у себи срце које бије и младост која чезне; срела је једног непознатог човјека који се досађивао и имао настране мисли, који јој се приближио, зауставио је у њезином
И прво што је срела у животу, то је била несрећа; прије него што је могла да се нарадује слободи, она је осјетила срце пуно јада.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
па мама после казала: „Није што је моје дете, али учитељица ми каже да је то заиста чудо и да још ништа није слично срела у свој ој каријери! Богами!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И да ли си се већ једном утешила да је то младост: та болна мутна судба? Карловци, 1918. ПОЗДРАВ Теби, што си ме срела на мору и збрисала ми са чела жиг мајке блуднице и роба оца, скинула ми са врата змије, жудне, жалосне, женске
Теби, што си ме срела овенчаног трњем сумња, закона, суза и вера и здрла ми са чела тај венац. Теби, што си ми наруменила уста плодом добра
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Неко пољем — неко морем, неко водом — неко гором, неко у гроб — неко у дом! — Овако је казала баба куги, кад је неђе срела, а куга је питала: ђе су људи? Није кум хала, да сам поједе цијело јаје!
Ни дугова наплатио, ни се амо повратио, већ га срела вода и незгода: оздо Сана а озго Страна, капа му лојава, глава му ћелава!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
главом, која се за танак струк црне мантије придржавала дугом брадом, стајао је поред иконе са запаљеним кандилом. Срела се са очима на икони: оне су је гледале с таквом равнодушном мржњом да није могла да изусти спремљени молитвени
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Страх ме од самоће кад време корача. (1917) XXXВИИ Немој да се кајеш кад ме будеш срела На светломе друму, ка Великом Храму, Кад те мимоиђем уплакану, саму, Презрену од свију. Ти си тако хтела.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Суморна старост ту се са бујном младошћу срела, И сањалачки - тужно столећа над њима лете... Гробнице канова силних трава је висока сплела, И древне палате њине, и
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мора му наћи лека. Слепа и без косе истрча она на улицу, стискајући сина уза се, молећи сваког кога је срела да јој Варалицу нађе. — Само док Месец из млађака у пун не пређе имам времена. Само ће дотле Смрт чекати.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Студена ме јесен на по пута срела И по мени пада сухо лишће с грана. Кô рањена тица, што би небу хтјела, Отима се душа из оловних дана, Али кобни
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад су се зачудиле Сењанке девојке како је са два друга похватао многе Турке, рекао је просто и скромно: „То се срела срећа и несрећа“. Сувишно је истицати како је овакав јунак деловао на борбено расположење народа.
“ Проговори Сењанин Тадија: „Не чуд’те се, Сењанке ђевојке, то се срела срећа и несрећа, моја срећа, њихова несрећа, моја срећа несрећу свезала“.
У златан су калуп саљеване, тј. украшене су златом. Кога ћаше на путу сретати, тј. кога би срела. Уз стих е сам млоге ноге осветлила Вук каже: „Што ју је он газно и тукао ногама“.