Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Старац, гледајући своју јединицу, задовољно се осмехну. Сећао се он да се она још у староме Срему радовала кад јој из вароши донесе луткицу ил’ другу какву играчку...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Онда биле су у Срему врло ретке школе и српске науке, а и сам после видно сам млоге старе свештенике, који су се с науком мало од наши̓
Тај прота Лазар родом је из села Совљака, ваљевске нахије, и био је у Совљаку прота, па је заостао у Срему, а и сад му је фамилија у Совљаку, Ђикићи, од први̓ фамилија у нахији били су, а и сад су добри.
Тешко ми је до Бога било, јербо сам видио у Срему како се чиновно по црквама стоји, и жене башка а људи башка. То је исто и отац мој видно и гдекоји наш комшија, који
— И тако Подгорци буду задовољни. Док 1792. године чујем ја у Срему, где сам у школи био, да је мој отац од Турака рањен.
Он, како је видно у оно разно доба по Срему и Банату, како су села на кумпаније подељена, јоште како се вратио из Карловаца, одма је наредио код сваке цркве по
” Ја му кажем и да то знам, и да сам мало у Срему учио, и да ми се могу сваке речи прочитати; али кажем му да ту ваљаду политичне титуле, које ја не знам, нити умем
смо из једне фамилије; ту се они не могу сити да напитају, нити пак ми да им доста наказујемо како је по Србији и по Срему. Седећи и разговарајући се, и вечера приспе, где заједно вечерамо и разговарамо се.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те их склонити код браће Срба у Срему... Ти скупови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови. Читава села беху у тим збеговима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
се са њима пресели у диштрикт милитарни, у Потисју, али су они, ето, почели да бивају, опет, онакви, какви су били у Срему. Пред његовом се кућом, последњих дана, често, орило: „Ми под спахилук остат нећемо!
Возњицки је почео да посећује манастире по Срему, па је дошао и до Исаковичевог Шишатовца. Исаковичи су, од тада, живели, тако рећи, два живота.
Павле је знао за њих. Ти људи су, у Срему, важили за будимске сербске мајке. Ракосавлевич је примио Исаковича, одмах, у своју кућу.
А продавали су и коње, па и постељне ствари, по горњем и доњем Срему. Те селидбе су, тог пролећа, биле учестале, у Поморишју и Потисју.
само о њему, и његовом одселенију, него да од тога зависи и одселеније толиких других, који на то чекају у Поморишју и Срему. Као сви тужни људи, он је своју тугу сам увеличавао.
А народ, тамо доле, у доњем Срему и Славонији, пита за цара Лазу. Не уме трговати, али уме мрети. Сви су они, каже, мученици, али неће да постану купеци
Павле је, сем тога, стално мислио на оне, који за њим иду, а који још чекају, тамо, у доњем и горњем Срему, Поморишју и Потисју. Господин Георгије није о томе бринуо. Господин Георгије гледао је своја посла.
сасвим другојако замишљао свој полазак у Росију: на коњу, уз песму својих хусара, уз плач и лелек оних који остају у Срему. А не овако, брижно, уз фењер, на туђем прагу.
Неке су га сећале на сиромашну, потиску, сербску, јаму, друге на кровињаре у Срему. Ретко је која била окречена, а само је господин Трандафил имао капију, са два стуба, при улазу.
Он је био навикао да жене официра, тамо, доле, у Срему, говоре о национу, исто толико, колико и мушкарци. Није био увидео да се то дешава само у његовом, уском, сирмијском,
о својој женидби, о сватовима, у којима се, са својом мртвом женом, венчао, а о којима се, по целој Бачкој, и по целом Срему, дуго, причало.
Нису били бољи, од митровачких фратара, ни њихова браћа у Христу, из Исаковичевог Крушедола. Они су ширили глас по Срему да су Исаковичи примили унију и да су напустили, за миразе, своју стару веру.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
распростро по Жупи (крушевачкој), Темнићу, Левчу и Ресави у Србији и даље преко Саве и дунава по Банату, Бачкој и Срему. Женској ношњи, коју су исто тако примили досељеници, по богатству и лепоти нема равне.
били српски досељеници, који су се настанили по цивилној Хрватској, у западној Славонији до Винковаца, а особито у Срему, Банату и Бачкој, где су чинили већину.
Они су у Банату подигли многе манастире, и тако исто и у Бачкој и у Барањи. Од Фрушке горе у Срему Срби су створили национално светилиште: у њој су подигли многобројне манастире и пренели у њих своје балканске
То су уопште равничари, не тако живог духа као динарски планинци и мање предузимљиви. У Банату, Бачкој, Славонији и Срему плодно земљиште даје обилне приносе, а лак живот је допринео те је ублажена динарска жустрина.
Становништво славонских котлина и малих планинских масива, до Винковаца, разликује се од становништва у Срему, Барањи, Бачкој и Банату. Треба, дакле, разликовати два психичка варијетета: славонски и сремско-банатски.
Гостопримство је врло развијено. По Ловретићу* њихове су епске песме још и у почетку ХХ века биле исте као у Срему и у балканским земљама.
многи Срби из Далмације населили у околини Митровице, Голубинаца, Сурдука и Доњих Петроваца, па и око Карловаца, у Срему.
Највећи део зиратне земље припада Србима, нарочито у Срему, у западном Банату, и у оном делу Бачке који је у углу између Тисе и Дунава, познатом под именом Шајкашка.
су, као и свуда међу Србима, врло јака историјска предања: још се певају епске песме балканског порекла, нарочито у Срему. У овим је крајевима Вук Караџић чуо и забележио многе од најбољих народних песама, нарочито лирских.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Срему се то ради овако: „Девојка, како на Божић с јутрења иде, треба управо да иде на дрвљаник, па да понесе у кућу дрва, ако
— Кад ово изговори, треба да остане на истом мјесту, и слуша какво ће најприје мушко име чути.“⁷ Слично се гата и у Срему.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Прешавши у Угарску он је донео велики број рукописа и старих штампаних књига, србуља. Прво се задржао у Срему, потом је са патријархом Арсенијем ИИИ отишао у Сентандреју, где је био »обшчи духовник«.
ЖИВОТ. — Захарија Стефановић Орфелин родио се 1726. године, у Вуковару, у Срему. Право презиме му је било Стефановић, а сам се назвао Орфелин.
Велика и искрена побожност, дуги постови и силне молитве »малога дијакона« разгласили су га по целом Срему, и болесници почињу долазити да им он чита молитве.
Код угарских Срба, гањаних због вере, национално осећање се ограничило само на православље, а католици у Славонији, Срему и Бачкој, »Шокци« и »Буневци«, стављани су ван националне заједнице. У доба око 1780.
Он познаје српски народ и у Банату, и у Бачкој, и у Срему, и у Славонији, и у Хрватској, и у Далмацији, и у Црној Гори, и у Србији.
АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ Рођен је у Руми, у Срему, 20. септембра 1773. Основну и средњу, »граматикалну латинску школу« свршио је у месту рођења, и потом постао учитељ.
ЂОРЂЕ МАГАРАШЕВИЋ Родио се 10. септембра 1793. у селу Адашевцима, у Срему. Основну школу свршио је у месту рођења, гимназију у Карловцима, филозофију у Пешти.
ЈОВАН СУБОТИЋ Рођен је у Добринцима, у Срему, 30. јануара 1817. године. Основну школу учио је у месту рођења, гимназију у Карловцима и Сегедину, права у Пешти.
МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРБКИЊА Рођена је у селу Буковцу, у Срему, 1830. године. Школе је мало учила; у родитељској кући, поред оца сеоског свештеника, сама се образовала великим
1835. године успева да добије малу пензију од Србије (прво од 200, после од 400 талира годишње). 1837. путује по Срему и Хрватској, где су га Илирци лепо дочекали, и по Далмацији. Приликом династичке промене у Србији 1842.
« 1814—1815. он је продужио скупљање народних песама, нарочито за време свога бављења у Срему. Друга збирка народних песама изишла је у Бечу 1815.
Ту су биле песме које је покупио по Срему, међу осталим и дивне песме које је чуо од великих народних певача Тешана Подруговића и Филипа Вишњића, и које иду у
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Д. 33 НА ПОНОСНОЈ ЛАЂИ 37 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ 38 ВЕЧЕ 39 У СРЕМУ 40 ЕЈ, НЕСРЕЋО... 43 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! 45 ПРОМЕТЕЈ 47 КОЛО 51 РАЗГОВОР 54 ПАРИЗУ 58 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 66 МЕЂУ
— Ој, сунце, сунце, што тако већ оде, ала ме сећаш на сунце слободе, на српски сабор — и на мањину... У СРЕМУ Убава Фрушко, дивото моја, у теби нема врлета горостасних, ти се не намећеш поносном небу, не Нудиш му љубави
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Не мари: ви из Ирига и Илока С фенеком се можете срести у Срему! „То није могућно!” Е, нек Извини се ко тврдњу моју оспори: Јер и код нас постоји Фенек — Не лисица, већ манастир
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— За инат; Ко ти је извадио око? — Брат. — Зато је тако дубоко). Могу да буду и стиховане (— Куга је у Срему. — Није него у трему; — Вами ваше, нами наше! рекоше баше. — Све наше, ништа ваше! — рекоше паше).
да каса једнако узалуд. Кокша из Дивоша. — Одговори се, у Срему, кад ко запиткује: ко? Крвав испод коже. — Одговори се у инату ономе који пита: ма какав си ти човек, болан?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Сви видимо. Ето, видите оца Н. из манастира Н. из Фрушке Горе, који је од први[х] и најимућ[н]и[јих] манастира у Срему.
Ови ти ме нови пришелац узме сасвим на своју руку и преоблада. Почне ми казивати за Фрушку Гору у Срему, за множество манастира и калуђера, а навластито увери ме да у Фрушкој Гори има таки[х] долина и пештера да се човек
Он је разумнији био од мене. Није питао ни за пештере ни за пустињике, него који је прави пут од Тамишвара к Срему, гди се Тиса прелази, гди ли Дунав, и који | је најбољи манастир у Срему.
него који је прави пут од Тамишвара к Срему, гди се Тиса прелази, гди ли Дунав, и који | је најбољи манастир у Срему. Каже ми све, хвалећи ми сврх свега манастир Хопово, да је други на земљи рај. Но, нигде него у [Х]опово!
” Увече нађе нам једног момка који нас превезе у Сланкамен. | Ево ме у Срему, у земљи наследија последњи[х] српски[х] деспота.
И зато у целој Славонији, Срему и Бачкој, малим и великим, господарем и госпођам љубезан и благопријатан. Био би на кратко време, један минут или два,
” Рече нам сести, | јести, пити и веселити се. Запитају нас како је у Срему жито родило, како виногради и прочаја. И, тако, разговарамо се лепо и људски, слушајући музику и гледајући веселу
Ал’ [х]оће паметно момче да се посвети и да твори чудеса по Срему! Но, већ што му драго; што је учињено, то се не отчини.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
да је учествовао у припремању завере против династије Обреновића, он је напустио Карловце и Невенку, најлепшу жену у Срему, растужи се, да у ослобођеном народу знање и науку сеје. Ако је требало и храброст да покаже, показао је.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
вода и гледао у себе, као у љуску: у њему није било ни наде, ни очајања; чак ни осећање кривице које га је, тамо у Срему, прогањало. Био је празан, и чекао. Време је, изгледа, пролазило.
Али, спасли су га. У Срему, где је почео да борави, постепено је схватао да сад има цело, довршено сазнање, можда о патњи.
Почео је опет да пева, својим сељанима, свуда по Срему. И по Банату. Никада се више није вратио у Србију и никада више није испевао добру песму.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
гòнџе (тур.), ружа која је тек напупила. гортан (цркв.-слов.), грло. горчило (у Срему), извршитељ, порезник. грабанцијаш — тако се по народном веровању зове ђак који на врзину колу заврши и тринаесту,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Петар Руњанин прича како су по Срему крајем XВИИИ века и девојке певале разне соблазнителне песне, и како су их ипак, ауторитетом школе и цркве, с успехом
У то и тамна се спустила ноћца са звездама сјајним; Сава је путнике примила, Срему с’ прикупише срећно, Леже где свети остаци Кнеза и деспота српских.
мајка с пута Питомицу института, Своју милу Фему, Кликну срцем нежног жара: „Има ли јој, Боже, пара У читавом Срему?
” — Подробније о иришкој куги в. и Радивој Симоновић, Куга у Срему 1795. и 1796. Опис помора са особитим обзиром на културно стање ондашњега народа.
Неслога нас поткопава, раставља и ружи, Нити птица птици поје нит’ се с другом дружи. Је ли тако и у Срему и равном Банату?
Стајић), учитељ у Карловцима и директор српских основних школа у Срему и Славонији. ОДА К САМОМ СЕБИ (стр. 136). То је заправо јена од славенских ода Мушицкога, штампана у
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На његовим гранама нарочито радо седе виле, »јер на то дрвеће врагови не смеју« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116). Код Шида (у Срему) спомиње се један известан б., на коме има највише вила (ібід., 122). Б. се радо употребљује за запис (в. т.
Према томе да ли је (»домаћа«) бадњиданска ј. здрава или црвљива, гата се у Срему о здрављу домаћина и домаћице (ГЗМ, 13, 465). Комад те исте ј.
, ѕ. в.). То што Вук говори о Срему, забележено је и у околини Смедерева. Ту, код села Петријева, има место Јасенак, где расте врло много ове биљке.
Остало се ради као и у Срему. Болесник се, поред тога, заложи медом и напоји водом и вином. Коме јасенак није начет, неће оздравити.
се па Ђурђевдан ките деца перуником; у Банату, где уочи Ђурђевдана стављају под главу перунику, бели лук и ђурђиц; у Срему, где је, поред босиљка, »перуника најсветија биљка« и употребљава се за кићење икона, које су замениле некадашње
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— стуб СУЈЕТНО — узалуд СУШЧЕСТВЕНИ — стварни СУШЧЕСТВО — биће, створење, створ ТАБАРКА — (по Вуку = стабарка, у Срему) бућка, бућкалица, дрвена посуда где се мете, бућка масло; (код Домановића) буре са водом за расхлађивање и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У једној прилици опседао је чак и Смедерево, али без успеха. Умро је у Срему 1485. други је био син слепога Стефана, Ђурађ.
по другога човека. Ја га у почетку 1815. године нађем у Карловцима (у Срему) у највећем сиромаштву, где у риту сече трску и на леђима доноси у варош, те продаје и тако се рани; и кад дознам
желећи да би онамо још коју песму спевао; но никако га на то нисам могао наговорити, јер му је било врло добро у Срему: где је год дошао, људи су га због његови песама частили и даривали; сива је свога био дао у Грку у школу; имао је
године — пребегавши 1813. године из Србије — бавио у Карловцима у Срему“), Женидба од Задра Тодора од једног другог трговца из Босне (од кога је прота Јован Павловић преписао ову песму у
Милутин је песничко име. Фрушка планина (тј. Фрушка гора) налази се у Срему. 53 Богосав кнез је личност непозната историји. Не бојим се никога до бога, тј. никога осим бога.
је, по једном мишљењу, челник Радосав из XВИ века, који је био у служби цара Јована у Суботици, а затим турски вазал у Срему и најзад у служби мађарског краља Фердинанда.
Кнежевића, и утолико га је више болело што се семберском кнезу (који се тада патио у изгнанству, у његовој близини, у Срему) нико није одужио за његово племенито дело. Кнезу Ивану, штавише, вратили су били зло за добро: исте 1806.
оков на рукама белћи — зацело Бељац — поље у Банату бембер — берберин берићет — летина, плод Беркасово — село у Срему бешика — колевка бешкот — двопек, врста бољег хлеба (овај се хлеб сматрао као господски, јер је народ јео кукурузни)
Крсна, у близини Смедерева крстат, крсташ барјак — застава на којој је извезен крст Крушедол — манастир (и село) у Срему, на јужној страни Фрушке горе кршно одијело — добро, богато одело ктети — хтети кћети — хтети ку — коју кубуре —
Кунар (сличан назив има једна планина у Македонији: Кунора) купа — чаша Купиново — село у Срему, у срезу земунском, код Саве (веома старо насеље) курталисати — ослободити, спасти Кучајна — планина, стари град и
се (низ кулу) — сићи: Па се скиде низ бијелу кулу скроб — ретка каша од брашна Слани Камен — Сланкамен, место у Срему служба — слава, крсно име: Службу служи славни кнез Лазаре Смиљанић Илија — котарски јунак из XВИИ века.