Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— То је, вели, чинио и док је ђак био. Пут му је преко Липара, а он торбицу о врат, па, лепо, преко Орашја, хајд’ у Сремчев браник. О, виђала сам ја њега! Па и њен отац зна за то, и опет му не брани, баш и кад јој у кућу дође...
Јок, вере ми! Ћути вам он као земља, па из моје куће, лепо, крадимице, све поред потока, па у Сремчев воћњак... Шта тамо раде, бог ће их знати!... Ал’, вере ми, учо, нису чисти послови...