Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови. Све то обешено уз једно и уз друго ђуле. Шта ти ту нема!
) — О, па то би онда требало почешће да имате гостију — вели Пера. — Па ето, кад би, на пример, били тако сретни — вели гђа Перса — па да вас почешће виђамо у кући, и она би опет к’о и пре свирала. — О, молим...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Отуд, отуд, он их подсећа, како су, пре, били сретни у браку, и како им је било лепо. Како су се волели. Али не помаже.
Он јој каже да осећа да они у браку нису сретни, и да нису једно за друго створени! Ана се пренерази, кад чу, како Варвара додаје: да је то, уосталом, истина, и да
Ни у фамилији Стритцески нису били, у браку, сви, увек, сретни. Неки јесу, други нису. Неки су мужеви били ћелави. Неке жене су се брзо смежурале.
Она је тумачила Вишњевског једноставно. То је, каже, један од оних људи, који се чине сретни, бахати, зли, а нису. Него је зло у томе, да Вишњевски хоће да добије све што зажели.
тог Србина, и осталих, таквих, малих, царева, у Росији, била је само та, да су они Руси, намирисани официри, били сретни и весели, при таквом животу, а овај потомак сељака, несретан и тужан.
Тада су се болови већ били стишали и муке су биле прошле. Лице јој је добило неку лепоту, као кад су били сретни. Крупне, светле, сузе, остале су биле на њеним трепавицама. Неко Сунце, које је залазило, видео је, иза ње, у сну.
Па прст у уши, па ћемо запевати. Како смо били сретни и како смо се волели. Ономлани.“ А кад Ана настави да плаче, Ђурђе је узе на крило, као да жели да је, на крилу,
Сви јој кажу да је то воља Божија. Да родитељи треба да буду сретни, јер се, тако, у својој деци, настављају. Она, што се ње тиче, не види, ни да се Ђурђе наставља, ни да се њихова љубав
Био је безбрижан. На ноћишту, виђао би своје братенце, који су били исто тако сретни и весели, па су ђискали у колу, сваке ноћи, и подврискивали.
Ни Ана, ни Варвара, ни Ђурђе, ни Петар, нису били сретни, па ни Трифун. Тај човек, који је, при поласку, на пут, у Темишвару, корачао тако охоло, сигурно, знајући шта хоће, и
Вратила се, и сад живе сретно. Обоје су сретни и заборавили су шта је било. Госпожа Фемка има дивну дечицу. Он их је све видео, у њиховој кући у Будиму, кад је у
Међутим, Павле је осећао да би тај живот, да је она са њим, био сасвим други. То, да удовци, како Павле каже, никад сретни не могу бити, јако је љутило Ђурђа.
Црњански, Милош - Сеобе 1
часова, можда пред смрт, него као да све то припада њима, а сви други да се ту затекоше само случајно, они су били сретни.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
М., Српски народни обичаји из среза Хомољског, СЕЗ, XИX, СКА, Београд 1914, с. 6. ²⁵ Стојковић, М., „Сретни и несретни дани“, ЗНЖОЈС, 30, 1936, с. 63. ²⁶ Тановић, С., исто, с. 8. ²⁷ Радуновић, М.
Стојичић, Ђ., Сјај разговора, Градина, Ниш 1987. Стојковић, М., „Сретни и несретни дани“, ЗНЖОЈС, 30, Загреб 1936. Суходолски, Б., Три педагогије, Дуга, Београд 1974. Станшчу, Д.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ту је јоште двоје било, Па с' дивно једно уз друго узвило, А дивни беу кô дан прамалетни, У оку радост, та били су сретни.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Буди јој домаћин и отац и брат — и све. Све нека јој буде у теби, а накнађено ће јој бити, племенити човјече. Будите сретни, а бићете, ако Бог да!“ „Како“, прихвати Адолф, готово плачући, „како ћемо сретни бити без тебе?
Будите сретни, а бићете, ако Бог да!“ „Како“, прихвати Адолф, готово плачући, „како ћемо сретни бити без тебе?“ „А ако ли те ја увјерим да сам и ја сретан?... Да, сретан. Што ћеш да ти дуљим. Љубим и љубљен сам.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Боже, дај да те до наше дубоке старости љубимо као крух и вино, један другога походећи као сретни и честити, никад се не омразили него се милосном богу молили, прибраних се људи држали, а душу чисту пред богом
— Што смо му поменули његове волове и његове тежаке: волови му били сретни и честити, а тежаци здраво и весело! Што смо му поменули у пољу рало и у брду стадо: рало му орало дубоко, а стадо му
Ви, како дошли у мој дом ове године, дошли и до друге, па за године дуге; ви у мене а ја у вас вазда на сретни глас и на сретно мјесто, ако бог да!
6 ВОЈВОДИНА ЗДРАВИЦА (Војвода од дома војводи од сватова) Фала, друже, десни а у бога сретни, вазда здрав био и у сватове 'одио, С десне стране сидио, весело вино напијао а дружину, како прави сват, јуначио и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А све њихове радости, све повољне вијести и сретни исходи које су ми причали, сводили су се на то (и тиме као да су се чисто хвалили), што вријеме протјече, брзо
Једва смо је утишали и увјерили да не треба да јадикује много више него ми сами. Сад смо били сретни што смо, на Мајино наваљивање, и њу повели собом на излет. Што да сад почнемо? Гдје да се склонимо?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дан кад је виђео то, рече им: — Кад сам вас саставио и толико се за вас промучио, ја ћу и то попити, а ви будите сретни. То рекавши узе чаше с вином, те испије обадвије, и намах се створи у слан камен.
Краков, Станислав - КРИЛА
Злато није нађено, али су у ноћи многи војници имали руке умрљане од крвавога блата. Можда је и онај сретни погинуо. Жене и новац, кажу, доносе несрећу у рату. Сунце је било за све прљаво тог дана. Није било довољно светлости.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Цветај, дични пољски цвете, И украси пролеће, Да се сретни с тобом ките, Ако за ме и није. Ја се тешим с поточићи Ки ми сузе примају, Вавек с њима уздишући, Који бреге харају.
353—4, бр. 277, овако искварена: Ти плавиш, зоро красна! Твој сјајни блиста зрак, Сви сретни тебе славе, Ја љубим гроба мрак.
Ћипико, Иво - Пауци
— Тако бих се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила бих, а било би и мање трошкова, — били бисмо сретни... А да видите малога Стевана: већ је ушао у шесту годину, сличи вама; прекојуче била сам га наћи ...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У срцу ми много змија, Међу њима, драга, и ти. 52 Опет сам сневô о добу давном: Ноћ мајска, а сретни цели Ми смо, седећи под липом тавном, На вечну верност се клели.