Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сељаци их на путу сретоше, здравише се с њима; а после, кад би они већ минули мимо њих, питаше се: — Куда ли ће тако у друштву?...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПРЕКО СИЊАЈЕВИНЕ, БЈЕЛАСИЦЕ И КОМОВА На изласку из шуме сретоше ме три стога сена, као три шубаре, накривљене на три главе, на три главе три путника, који силазе у мрачну зимску
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Наћи ћу ја тебе и сутра! То рече па нестаде и њега. Зарожани брже опучише наниже у село. Сретоше се са својима. И они гости од Пуркове куће и готово сав народ беше се кренуо да се нађе у невољи свом кмету и својим
Милићевић, Вук - Беспуће
Миланове очи сјале су и лутале по таваницама и кад се наједном њихове очи сретоше, њему се језик заплете, причање поста сметено и збуњено и нагло се заврши, готово прекиде. Он ућута и гледаше преда се.
— Шта ради мама? — запита она послије ћутања. Отац не одговори ништа у први мах, и то је дирну и узруја; и кад се сретоше њихови погледи, оба пуна сумње, он јој само рече несигурним гласом: — Ти немаш више маме.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ И цела се веће војска крену — Већ стигоше у гору зелену, Већ стигоше, већ и замакоше — Мало прође — већ Турке сретоше: Поцикташе те пушке танане, А зајеча гора на све стране, Огањ суну, и до беле зоре Много срце турачко сагоре.
Дочека га Гојко — удрише се — Пода њима земља се затресе, А над њима сабље се сретоше, Али Турчин беше среће лоше: Живо одби, живље Србин ману, Обори му главу на пољану — Русто паде — кликну Србадија,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Кад треће године дођох и стигох увече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше. Сетих се тебе и уплаших.
Аница није била у соби, већ је иза куће тамо нешто радила. Мајка је дозва. Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе. — Анице, кажи драгичка, ћерко! ... — предусрете је.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Послије неколико времена сретоше се ова два брата у путу јашући оба на коњима. Праведни назва неправедноме: — Помози ти бог, брате!
И тако се окладише у стотину златнијех цекина, и рекоше кога најприје срету да им о томе суди. Идући мало наприједа сретоше на коњу ђавола, који се бјеше претворио у калуђера, па га запиташе да им каже али је боља правда али кривда.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Јесени једне, тмурнога дана, крај млина ја сам прошȏ ту ме сретоше другови стари: Жућа и мачак Тошо. О ждралу бајку причаху плаву, и мени чежњом смутише главу.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Топал-паша су двадест хиљадах да поможе Новоме хиташе; сретоше га млади Црногорци на Камено, поље поузано. Турској капи ту име погину, сва утону у једну гробницу; мож и данас виђет
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Он прелети очима около, по дуварима, као да тражаше оружја. Мјесто помоћи, сретоше га строги, немили погледи нечесових насликаних дивова.
Дјеца у гомили пођоше пут села, обзирући се пут странца и брбљајући о њему и његову псу. На путу сретоше неког старог сељака, кога све село зваше „стрико печени“, ваљда што је збиља наликовао печену јарцу.
Оно двоје-троје момчади и одазва му се нешто, а остали сретоше му шалу са зијехањем. Најзад он ће, пошто се мало уозбиљи: „Е па да лијежемо!... Женске! камо сте, прострите!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Устук, издат! Устук, издат, Устук издат. ОД ПАДАВИЦЕ Болан ми је Петар (или како је име болеснику) а сретоше га анатемници: глава им као сено (велика).
Зачу га божја мајка, неумитна Богородица, па пита: „Што пиштиш, Петре, од земље до неба?“ — Пиштим, вели јој Петар, сретоше ме анатемњаци, па ми снагу строшише, кости поломише, а крв попише!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
колико ме допаде од цијелога краљевства!” Послије неколико времена сретоше се ова два брата у путу јашући оба на коњма. Праведни назва неправедноме: „Помози ти Бог, брате!
” И тако се окладише у стотину златнијех цекина, и рекоше кога најприје срету да им о томе суди. Идући мало наприједа сретоше на коњу ђавола, који се бјеше претворио у калуђера, па га запиташе да им каже али је боља правда али кривда.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Који је враг јопет?... Шта то јопет може бити? — рекоше пошавши к цркви. Мачак, Бујас и Лис, сретоше их, сваки блијед и уздрхтао. — Поарало цркву, дуовници. — Поарало цркву!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ох... То је било поред пута близу вароши, кад се свадбе сретоше. Наши су махали главама оним другим сватовима да се склоне и обиђу, јер не ваља да се младе виде.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Послије неколико времена сретоше се ова два брата у путу јашући оба на коњима. Праведни назва неправедноме: — Помози ти бог, брате!
И тако се окладише у стотину златнијих цекина, и рекоше кога најприје срету да им о томе суди. Идући мало напријед, сретоше на коњу ђавола, који се бјеше претворио у калуђера, па га запиташе да им каже али је боља правда али кривда.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Али давно су јопе' казали: ђе је среће, ту је и несреће. Кад бијадо' испод Маслиштâ, па да ћу 'вамо кроз Кланац, сретоше ме два Циганина: „Помози Бог, Симеуне! Шуњ, куда с Богом?“ Познаше ме. Ја протрну' сав, ама се брзо сабра'.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1888. ДВА ПЕСНИКА Два песника сретоше се на дверима божјег раја, И како се сусретоше, подиже се силна граја, Свадили се око тога и хтели се чак и тући: Ко
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ 41 ОБЛАК РАДОСАВ Поранио Облак Радосаве низ широко поље Годоминско. Кад је био насред Годомина, сретоше га дв'је госпође младе: једно љуба Бијелић-војводе, а друго је Златокосић-Павла; носе младе двоје ђеце лудо.
Кад сретоше Ђурђеву војводу, о скуту му обискоше младе, љубе Рада у скут и у руку, па одоше смјерно говорити: „Богом куме, Облак-Ра
Кад виђеше да ј̓ истина тако, допадоше два дуждева сина те сретоше мила зета свога; грле зета и отуд и отуд, па га воде на танке чардаке; а на конак свате растурише по тројицу и по
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И сретоше се међ собом милост и истина. НАДГЛЕДНИК БАШТИНЕ Ти опреми лађу са свим оправну, а мене уреди да јој будем думенџија.