Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. — Бог ти помогао! — рече један пискав глас. Кога тражиш? — Срећка харамбашу — одговори Станко. — Ја сам. А што ћу ти? — Тражио сам тебе и твоју дружину.
— Ко те упути к мени? — Неки воденичар. — Знаш ли му име? — Не знам. Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу. Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му: Дева ме послао. Говорио је слободно, отворено.
На Журави чекаше дружина. Ту се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојише. Беше ту селака и из околних села: Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Њен син завуче руку испод биљца којим је била прекривена и извуче срећку. Затим отвори новине – наравно, срећка није добила ништа, као и обично. Син јој то рече. — Је ли добила макар саму себе?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
кад се каже гди је г. Спасић против логике или граматике погрешио, то је пашквила; а кад г. Спасић критизира чича Срећка књигу о земљедјелију, кад назива другога подлим, неваљалим, деморализиратим, то је лепо и красно.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако се на једној шевићерији, у радњи опанчарској суседа и онако исто интимног пријатеља Икетиног. Срећка Јањића, потанко претресало о тим Цветима, па је Икета о свему ономе што се тамо у театру спремало, на једној, дакле,
Сви видеше шта ће бити, јер га добро познају, па полетеше да га задрже, да објасне, да стишају заблуделог и побеснелог Срећка. — Срећко! — вичу сви. — Ама изигравају! Човече божији! Али не помаже: — Изгибоше! Јао, људи, не дајте! Пуштајте ме!
вуку, савлађују, док се он бесно и лавовски трза и отима лактовима, па га на једвите јаде умирују те воде ознојеног Срећка тамо иза кулиса, и Мика, који се стресе од страха, мора да скине и браду и чалму и све редом мора да скида, да се
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Је ли то хоћеш?” Док је говорио, мајстор Коста узе пажљивије посматрати Срећка. Шеснаест година; престао да се развија како би требало, а они то нису ни узели на ум.
” Одведе Срећка једног дана на наук код свирача, уговори колико ће плаћати и купи ћемане. Срећко није далеко дотерао са свирањем, али
Једне зиме окашљаше јако обојица. Тоје била велика мука, и уједно последња прилика да се с ретком оданошћу пазе. Код Срећка је дошло запаљење плућа и није издржао. Сахранили су га на сами Бадњи дан.