Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Мора да ти је срце добро, буди ми пријатељ! Ох, кад би то примио! Ала бих срећна била ја! Ја никога нисам имала, никоме не могох исказати моје јаде, сузе су моје на срце падале, зато је тешко као
Свако јој мицање показиваше како је срећна у његовоме загрљају, па, и сама не знајући, пришапну му на уво: — Ох, драги мој Милане!...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
кажем за Чардаклију да нам је то трећи друг, и одемо потом у конак, где се добро на вечери почастимо и у здравље и за срећна пута и по доста пути напијемо. Јова Протић био је сасвим спреман.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде. Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу. Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!
Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино. Опет се јављају гласови да се иде. Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.
Не зна ни сама зашто... Мало, па тек прозбори онако сама: »Та ред је једном да и мене бог обрадује!... И зар ја нисам срећна? Ко то каже!... Те како сам срећна! Море, имам ја сина! Имам домаћина, хеј... Неће мени више пословати туђе руке...
И зар ја нисам срећна? Ко то каже!... Те како сам срећна! Море, имам ја сина! Имам домаћина, хеј... Неће мени више пословати туђе руке... Аја!... Нема нико оваквог детића.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: — Тако свакад! Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!... Свакад њега морам чекати!... Станко сагао главу и ћути. — Момчадија!... Момчадија!... Трице и кучине!...
— Нећемо о том говорити!... Него... Лазар је мени на срцу!... Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!... Хоћу да му ја просим цуру!... — Не браним.
Врата се затворише. 13. СТРАШНИ СНОВИ Њему нешто лакну на души. Учини му се то срећна мисао. Оцепио је Ивана, сад још и Милоша. То су два виђена човека, могу и кметовати. — Ха!... кметовати! То, то!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Како ли је срећна душа која знаде Бити свет за себе, кô звезда небеска, Бачена у свемир што самотна блеска, Док светова крај ње блуде
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа: — Бог с тобом! Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?
На вратима која воде у авлију стоји написано облигатно „Срећна нова година”, итд., и испод тога „Италија! Сремчевић 14 гро: од-раки”.
Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци нехотице сви поустајаше и поскидаше капе. Нинко отпоче: — Куме мој и оче, срећна да ти је Марија и наше кумство!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спириници.
увек наљутило пáтка). А поп-Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели: »Иди бестрага!« а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.
Велики Бечкерек, и тамо је играла немачке игре које је научила у лêру, унтерхалтовала се, правила ероберунге, и вазда срећна и задовољна доцне остављала бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је
што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: »Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!« И толико пута говорим овој мојој: »Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!
— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида — а ја све велим: то је ваљда тако судбина. — Па можда ће бити срећна! Ето, да ми је ко у Карловци рек’о: »Узећеш Сиду!« »Какву Сиду!?« рек’о би’ му ја... Е, а ви’ш сад како лепо живимо...
— Е, то је баш лепо. Ко би то рек’о. Е, баш, баш... Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна! Све ми нешто фалило док су били фашê, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално к’о убијена!
— Ух, та што којом срећом није летње време — вели гђа Сида, сва срећна, склањајући посуће и тумарајући још по соби — а не знам шта би’ дала да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију
У нове идеш дворе, Где заова цвеће бере, И нова мајка стере Од садиплатна пут. Ој, збогом, красна душо, Па срећна довек буди. И одјек сродни’ груди Још прима: Срећан пут! Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.
»Ми тако волемо кад нам ко дође у гости« — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек он, како је он срећан! Како је срећан! — рече путник, па се опет даде у мисли.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Од седам јагма не зна коју да бира. Ваљда неће најлепшу, већ најбогатију. Срећна Мица, она доби мужа по срцу! Прошле фашанге, Мица се удаде, Алка остаде.
и „Вјерују”, и то са великим афектом, а лево око му једнако с бока у женску цркву стреља; а кад из цркве изиђу, срећна коју Свилокосић испод руке кући прати.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А онај његов познаник улази журно, смешка се и снажно му дрма руку. — Браво, Бога ми, Браво! Срећна ти јуначка рана! Он захваљује и очи му наједанпут заводне — Нема шта, продужује онај, сад ти је Карађорђева звезда
А он је њу истински волео. Веровао је, јадни Христић, да ће она бити срећна кад га види, па се за ту њену срећу осрамотио. А то може да разуме само онај који воли.
Африка
Стављам је и на њене образе и она сва срећна одлази. Црнци пред колибама перу се и запирају, чучећи испред калбасе пуних вреле воде.
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Виват!“ „Виват!“ „Виват!“ Сунце, зелена пољана, разиграни коњи, гомила војника, која се дерала, срећна, задовољна, преварили су и Гарсулија.
Него су они, официри, курве, они буне народ, да се сели у Росију – да није њих, царевина би срећна и спокојна била са сербским национом, а његови би рођаци долазили понизно, да њега, Гарсулија у руку целивају.
Дао јој је картабианку, са тромесечном свотом новаца, за фамилију, а њој, за срећна пута, једну свилену, нову, хаљину.
Теодосије - ЖИТИЈА
светилником просвећиваше тада српска земља, таквога представника код Бога имајући, и у миру молитвама његовим срећна радоваше се.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АЉОША: Не то. Ја не хоћу да јој кварим срећу; она тако срећна тамо са њим. Зашто да јој кварим срећу? ПАВЛЕ: А мислите да је срећна?
Ја не хоћу да јој кварим срећу; она тако срећна тамо са њим. Зашто да јој кварим срећу? ПАВЛЕ: А мислите да је срећна? АЉОША: Да, она мени пише, пише да је срећна, ал' опет ја морам да помогнем. ПАВЛЕ: Новчано?
Зашто да јој кварим срећу? ПАВЛЕ: А мислите да је срећна? АЉОША: Да, она мени пише, пише да је срећна, ал' опет ја морам да помогнем. ПАВЛЕ: Новчано? АЉОША: А, не; има, има она.
ПАВЛЕ: Читајте само! АЉОША (чита): „Мње здјес очењ харошо, ја сасвјем счастљива”. (Говори.) Счастљива, то је срећна. (Чита.) „Дорогој мој Андрјуша, каждим дњем бољше мења љубит”. (Говори.) Он је сваки дан све више воли. (Чита.
Ја не могу да не мислим на њу; ја хоћу да је начиним најсрећнијом женом на свеТу. Зашто да не буде срећна? Не можемо ни ја ни она да будемо срећни, па нека бар она буде, нека онда буде.
(Прелиставајући пасош.) Гле, каква срећна околност! Пасош је визиран пре шест недеља, кад сам помишљао ићи на сајам. Та виза још важи.
Помоћник одмах направи љубазно лице и служи ме са задовољством, мислећи да сам ја срећна вереница. И то траје читавих пола сата. Мени доста и тих пола сата. СПАСОЈЕ: Па доста!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Мисли се: како би једна девојка покрај таквог човека срећна била! Изроди се међу њима нежно пријатељство. Свет зна да је Шамика увек код Јуце, па се чуди како му није досадно код
Лаћман се оженио брзо, срце му на лако узело мој живот. Млада сам још, морам умрети, а била сам рада срећна бити и добротом кога усрећити, — дубоко уздахне, очи пуне суза. И Шамикине очи сузне. Продужи.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
данима у недељи, нећемо ни разумети зашто су деца рођена, на пример, у петак несрећна, а она рођена у четвртак срећна.
Овде је значајна и дихотомија јутро/вече. Деца рођена изјутра биће здрава, напредна, срећна, а рођена увече, биће зле среће и кратковека.
мери, види се из тога што у воду треба да се метну бели оман, босиљак, селен и здравац, да би породиља била „здрава и срећна“.¹⁹⁴ Коначно очишћење породиље врши се по истеку „нечистог периода“, односно носле четрдесет дана.
“⁶⁸ У Лужници и Нишави кум, при стрижби, изговара следеће речи: „Да је живо и срећно; да је срећна стрижба, да је д’лговечна; сад на стрижбу да играмо а кроз неколико година на свадбу, да Бог дâ!
Када се роди син, настаје велико весеље. Мајка која је „Српству придала јунака“ срећна је и бескрајно поносна.⁴⁶ Док се рођење сина дочекује свеопштим весељем и радошћу, рођење кћери праћено је муком,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
првог смушеног пољупца у вашој капији до ове уморне даме којој је потребно све више ствари да би била, нећу да кажем срећна макар само задовољна!
Све те куће које су израњале из измаглице. та лица која видим у пролазу, ти зидови о које се очешала моја срећна и лепа досада из педесетих година, све ће ми то једнога дана сигурно затребати, али како да задржим све те призоре
Била си узбуђена и срећна, али тај човек је имао немогуће шушкетав гласић док је мрцварио оне своје дивне песме (требало би му законом забранити
Најпре је треба научити да се церека, да буде срећна и да живот не прима као поправни испит из квадратних једначина. Мора је научити да буде жива за само девет сати!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— рече Крстиња. — А сад обрнимо веселију страну! — настави кнез. — Јанко добар и стиман, весео, учеван; Милица срећна, љубавна — и обоје уз нас! Бог ће им дати порода, нама унучади, маломе Драгићу коло браће и сестара! Пуна кућа живота!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ДЕВОЈКА (наслони главу на руку, па се замисли). МАТИ: Ајде шта си луда. Познајем ја, ти ћеш бити срећна с њим. ДЕВОЈКА (кроз плач): Нити знам каква му је кућа, нит има ли што, него ајд па прстен.
ТЕТКА: Немај бриге, душо. МАТИ: Хеј, хеј! Кад би те Марић узео, онда би била срећна мати. ДЕВОЈКА: Је л истина да је Марић врло љут?
МАТИ: Ето ти оца, уклони се у другу собу док се с њим разговорим. ДЕВОЈКА (пољуби је у руку): Слатка мамо, како сам срећна што ме Марић приси! (Отиде.) МАТИ: Нисам ли ја срећна мати! УГЛЕД 6.
ДЕВОЈКА (пољуби је у руку): Слатка мамо, како сам срећна што ме Марић приси! (Отиде.) МАТИ: Нисам ли ја срећна мати! УГЛЕД 6. ОТАЦ, ПРЕЂАШЊЕ МАТИ: Јеси ли и ти чуо каква се срећа појавила за нашу Јулку? ОТАЦ: Каква?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ко вас то, од малих ногу, одвраћа од слободе? Није Републици до вашег мајмунисања и уздисања, није она срећна кад вас чује да говорите о резултатима и бројкама.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. — А Стана?... — упита зачуђено моја мајка. Мајка ти се збуни, поцрвене.
И ти не престајеш да ме молиш. Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио. Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми: — Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!... И сви су говорили да ти мене чекаш.
Али највише, чини ми се, опише ме њена уста, која се сада — срећна услед потврде да је волим, застиђена од моје дрскости, а што тражим отворено, гласно пољубац — беху развукла у осмех...
Тада она не би као сада, овако, сва срећна, поставила софру, метнула хлеб, со, запаљену свећу на среди и онда остало; донела у саханчићу јела из кујне, да се не
Тетка ми изишла чак пред кућу. Запрашена брашном, улепљена тестом, са засуканим рукавима, сва срећна, грли се и љуби с мојом бабом, оцем, мајком... — Туго, туго... Слатки моји, смрзли сте ми се?
Пред сваким „сатлик“ вина. Чим се начне, одмах се допуњује. Сви ућуте. Само тетка, срећна, насмејана, онако исто засукана и улепљена тестом, улази.
Врата се отворише и уђе Томча. Сви, чак и ја овамо, на крај собе, осетисмо хладноћу, коју он споља собом унесе. — Срећна слава, домаћини! Скочише к њему, скинуше му сури шињел, поставише га за софром.
А свирка је била мека, дан топао. Први пут она осети — осети да је лепа, млада... И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро... У том почело вече.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
уби ону змију шестокрилку, те спаси тичиће који су сад у гнијезду, и који би требали за који дан да излете, па те ето срећна цијелога твога вијека.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ШАЉИВАЦ: Срећна земља, кад и воденице имају посла с драгим камењем. Но послушајте! Та је чаша, као што се извјесно зна, од Аристотела
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
) Заиста,... хм! (Љути се.) Сваки ђаво на моју главу. ПЕЛА: Ја се радујем, милостива госпођо, да сам срећна на вас налкковати. СУЛТАНА: Видиш ти параснице како се она радује!
ПЕЛА: Ти си добра девојка. ПЕРСИДА: Боже, је л’ могуће? Милостива госпођа,... ја сам срећна девојка, молим, дајте ми руку да је пољубим.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
каже: „Готово и ово срање, хајд куд који, мили моји, срећна вам нова!“ — па се сви разиђу, а шљакаторе свуче комбинезон и, онако мртав уморан, куд који, мили моји, па на улицу.
свој чувени аперкат познат на Ади Циганлији као „Скок тигрове шапе“, а да га пре тога уопште не питам која је нација срећна што га има у својим редовима (за трамвај). Због зашто?
ни једна од њих, (знам то, Чарли), због зато јер су се ствари баш тако некако наместиле да сам потпуно без разлога срећна, јер је данас у три по подне престао да ме боли зуб, јер џоњам на перону број шест и чекам свог Мишелина који већ
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Зато баци те лакрдије, па гледај преслицу, ако мислиш да будеш честита и срећна. 3. БАТИЋ, ПРЕЂАШЊИ МАРКО; Баш како ваља! Јес чуо, Батићу, ја сам теби Јелицу обећао, и она је твоја.
МАРИЈА: Није ли ово Мита, који ми је сваки дан говорио како је Алекса добар младић, и како ћу с њиме срећна бити? МИТА: А, сад знам. Ова дјевица умствује да би добро било постати супругом барона Голића. Хм!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Понекад, опет, у освит сив, низ кланац неки промакне див. Једнога дана дружина славна нађе се срећна на крају горе, пред њима пуче равница травна, љуља се, шуми зелено море.
Још прича каже: стазама тајним врати се Рада с поклоном сјајним, живјела отад срећна ко вила у шуми често код браће била, печурки ишла по послу свом, ишла — с метлом брезовом. . . . . . . . .
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Бог је тако испунио Сиротиње слатки над, Син је њезин срећан био, Јер је мајка срећна сад. Она грли сина свога, И обоје славе Бога.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Унутра жагор. Здраве се познаници и питају где је ко био. Распитују се за смрт друга или пријатеља. Онда, за срећна виђења, куцају се чашама, наздрављају и накрећу наискап. Задах вина и ракије измешан са димом дувана просто гуши...
— Шта си се замислио? — запита ме сестра. — Жао ми је мајке. Она остаје сада сама. — Не жали је. Она је сада ипак срећна. Колико су пута њих двоје говорили, како би радо умрли да си само ти жив и здрав. Ти си се вратио.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?... Та ја сам млада, лепа.... ја морам бити срећна !
«... Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. — Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући узгред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.
Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води... Та она је тако срећна, тако срећна!...
Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води... Та она је тако срећна, тако срећна!...
за оно... Али ко је то могао знати! О, како би то све лепо било, како бих ја била срећна, потпуно срећна... А зар сад нисам? Јесам, јесам... о, те како!... Али ево шта ми срећу мути... Лекар каже...
за оно... Али ко је то могао знати! О, како би то све лепо било, како бих ја била срећна, потпуно срећна... А зар сад нисам? Јесам, јесам... о, те како!... Али ево шта ми срећу мути... Лекар каже... опет ја оно!...
ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела и срећна, чека да се он пробуди.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пијем га, изговарајући често најлепши Миличићев стих: „а Земља, нека је срећна, сирота наша сестра, Земља“. Сâм сам, далеко од својих, и од обешењака. Нисам песник, нисам учитељ, ничији слуга.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
се, и био светиња, јер је у њему сигурно судбоносни уговор; управо, у том куферу беше, ни мање ни више, већ будућност, срећна будућност целе једне земље.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Све иде не може бити боље. Срећна и задовољна, пуна лепих сањарија, леже ова породица да слатко спава и — сања... Лака им ноћ!...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А могао је Од руке до руке Стићи до Добоја Ил до Бањалуке. У срећна, лепа Времена она Могла се купити Једна бомбона. У каквој малој Невољи, муци, Знао је да се Нађе при руци.
” „Не мислим толко на корист, већ на Освету — слађа ми је него шлаг! Некад сам са њим била срећна, А онда — целу ствар однесе враг: То се десило оног пролећа Кад му се изгуби сваки траг!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје. Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој
Јер, за Бога — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе. Таман! Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне
је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.
Али Ната то не примећује. Сва срећна што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом
Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.
И докле ће она тако? Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде? Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога
Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна. Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не
И теби срећан дан, и жива и срећна ми била! Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и
Деца су доле, у кујни, од Магде добивала колаче и црвена јаја. Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.
Софка је једнако устрчавала. И она је била срећна, задовољна. Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се
Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде. Ова је пак, ништа не слутећи, још мање
Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и час са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Брзо се прља, груби у овом свету јада. Осећам да сам давно и много шта пребол’о, И срећна прошлост да је сирота прошлост сада.
ЈОШ МАЛО... Лежиш, к’о срећна због кратка растанка С тешком јавом ропства и свеопште беде, Кад се јасно види шта све ствари вреде, И кад смо сна
старинској вáзи Убрано цвеће спомена се суши; Над срцем мојим један облак блáзи Зиме и ветра, — наговештај души Да срећна доба нестали су трази, А мрачна студен спомене да гуши.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Срећан био и куд путем ходио и куд водом бродио. Срећан ти пут и од њега се похвалио! Срећан уранак, миран данак! Срећна уранка, а бољег вазданка! С тијем се поносио ко соко висином, риба дубином, зец брзином и видра мудрином!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ево, мој Маленица, и прочи који ме слушате, добродетељно и богоугодно богатства употре|бљеније; ево којега ја богата — срећна вмењавам и наричем.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Жељно је чекала његова ретка писма и била данима срећна ако би је само поменуо и поздравио. Често би ноћу заплакала у бризи за њим што је негде далеко у свету, туђем и
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
је утонуо у златно језеро њених очију. На њеном лицу стражари су, први пут, видели осмех. Збуњена и срећна, наставила је да везе. Никада тананији није био њен вез. Али, још више од веза сликара је очаравала лепота Златопрсте.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
што се никад није речју рекла, Што је само тихо у сузу потекла, У бледилу лица јављала се тајно; Како ли је срећна душа која знаде Бити свијет за се, к'о звезда небеска, Бачена у свемир што самотна блеска, Док светова крај ње блуде
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
- Краљева ћерка не располаже слободно са њим!“ Она не разумеде смисао његових речи, али се приљуби на његове груди, срећна због његове милоште и заштите. Филаделфос је миловаше по њеној злаћаној коси, и размишљаше шта да уради.
„Колико сам брига препатила због те морије“, причаше мајка даље, „и колико сам била срећна кад ми се син, жив и здрав, кући вратио. Но он већ сада размишља о томе да се опет врати у тај проклети Кембриџ“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Са убризганим патриотизмом и створеном љубављу за велику отаџбину, она је постала уједињена и срећна. — Уједињена да, али срећна — то је питање.
— Уједињена да, али срећна — то је питање. Уосталом, на страну то да ли би они самостални градови пропали или цветали, нестали или нашли начина
живот који ће доћи испуниће њен, сав од слатких успомена на необичну љубав ову у црном павиљону, у коме је она била срећна кад су сви други патили, где је она рај свој пронашла у понору најстрашнијег пакла.
— Боже, како сам срећна, ох колико сам срећна! Никад, целога свога живота, никад нисам била тако срећна — гушила се упијајући се у његове очи.
— Боже, како сам срећна, ох колико сам срећна! Никад, целога свога живота, никад нисам била тако срећна — гушила се упијајући се у његове очи. — Волиш ли ме?
— Боже, како сам срећна, ох колико сам срећна! Никад, целога свога живота, никад нисам била тако срећна — гушила се упијајући се у његове очи. — Волиш ли ме? А сунце, је ли, волиш ли га, волиш ли сунце?
Јер та, напротив, срећна Каћенка, којој је вредно било живети и за онај један једини загрљај у наручју Нехљудова, оног високог, елегантног
Неизненађена, она ми одговори одмах да је удата и врло срећна да ме јако жали, али да ми ничим не би могла помоћи. Ја сам се претварао (то јест не знам да ли сам тада истину
по томе Крфу, где су се живо и нечувено злопатили они Срби који су били осуђени да ту живе и муче се, док су њихова срећна браћа уживала по гостољубивим савезничким (енглеским, француским и талијанским) варошима, па се све љутили и кивни
ужасу свих разочарења, он је цедио последње жилице, он је прикупљао последње капи крви да их проспе да би ти била срећна. Са ропцем, у смртном даху душе, он се надао, он се надао против сваке наде, он се увек надао.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. — Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена! А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.
— Ха, побро, је л’ то снајка? Жива и срећна била! Гле ђавола какву је цуру преварио. Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. — Жива била!
Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... — Што ћу те лагати, зар је мени мило!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Добро је, него сада да и мени вјеру задаш да ћеш шутити, па ћу ти нешто казати, а безбели ћеш и ти са мном срећна остати. — Тврђа вјера него камен стјена, слободно говори.
уби ону змију шестокрилку, те спаси тичиће који су сад у гнијезду, и који би требали за који дан да излете, па те ето срећна цијелога твога вијека.
— који носи звоно чамшире — рубље чвонта — главица чејрек — четврт черег — четвртина честита (учинити кога) — срећна четврти — ноге и руке (шчепаше га за четврти) чимбур — јело од јаја чипчија — човек који живи и ради на агиној
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ал' дуго срећна занела се она Уз мирис жеља! И дођоше луди; Сад плете венце, нико је не буди; Осмехом дише, ударају звона; Разгледа
данас уз добоше, трубе, Као кад сте пошли за слободу брата, Само што вас сада венци славе љубе, И што долазите из два срећна рата.
нама уз добоше, трубе, Као кад сте пошли за слободу брата, Само што вас сада венци славе љубе, И што долазите из два срећна рата, Што Београд цео са радошћу грли Вас, децу Србије, понос неумрли.
Над сваком главом надвила се коб. Уместо звона, ударају срца: Звоне на ужасе. У ваздуху лед. Невиност срећна пред понором грца. Старост поцрне, човек поста сед. А иду они, посланици пакла. Напред корача побеснео пир.
Али и с њом мати. Срећни смо сви. Њу игра одне. Ал' се слатко смеје! Више моје главе кликће чудно јато: “Беше тако срећна, умрла је зато.” И то је било. Испричах све Једном чичици: очи му сиве. “Не бој се, рече, за снове зле.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Није било ни једне особе у Идвору која би дала две паре за ове теорије, па ипак је већина изгледала срећна као, на пример, Гавра који ће се оженити на светог Михајла.
Оваквим размишљањем о мом раду, моја мајка је била веома срећна када ми је поново рекла: збогом! Сећајући се њених речи, на растанку сам јој рекао да морам поћи тамо зато што је
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
виде сами темељи његове поетике, Црњански као потврду наводи Миличићеве стихове из Књиге радости: „А, Земља, нека је срећна, сирота наша сестра, Земља.“ Доцније, у коментару уз песму „Посланица из Париза“, описује Миличића како 1921.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Ама ко, убио те бог, да те убије, ко министар? ДАРА: Је л' отац? ЧЕДА: Јесте! ДАРА (усхићена, загрли га, срећна): Слатки мој Чедо! ЖИВКА: Децо, децо, придржите ме! (Клоне, уморна од узбуђења, у столицу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Пошто се Софка већ задевојчила, мајка мора на њу припазити: „- Јер, забога, - говорила би јој тада мати, сва срећна - откуда ја смем допустити да Софка ма каква изађе. Таман!
Текст, наиме, не гласи како је малочас написан, него овако: „Јер, забога, - говорила би јој тада мати, сва срећна - откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе. Таман!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
је сама пажљиво спусти, па приђе Вујани н болно је загрли, овлаживши је нелажним сузама: — О, сестро, колико би била срећна да мој син лежи место твога Јаблана!.. Да Бог да мајка ни једнога код куће не затекла ако је ово лаж!..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ „Е па леко, е па лепо!“ риба говори, „Иди само натраг својој баба-Анушки, Нек’ јој кућа буде срећна и берићетна.“ Кад се деда-Софроније баби вратио, Морао се прекрстити, — чудно и јесте: Где је била кровињара стара
Усуди се старац рећи својој Анушци: „Клањам ти се, светла круно, наша царице: Сад си једном и ти срећна, сад већ имаш све!“ Ал’ царица продера се: „Гле угурсуза! И он смеде амо доћи. Таки на поље!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Коми фо! Није то шала, ма шере, ја сам госпођа вилозовица. Кажите ми, ма шере, која је јошт тако срећна? Није то мала брига, ма шере, да знам с ким ћу се мешати и у чије ћу друштво одлазити.
ЕВИЦА: Високородни господин филозоф, кад би срећна била јошт једанпут ваше очи на мене обратити, волила би него најлепши виклер.
(На ову реч Василије избуљи главу.) ЕВИЦА: То ће онда моћи учинити кад срећна будем ваша жена бити. РУЖИЧИЋ: Не жена, возљубљенаја Хелено, но нимфа љубјашчаго тја Свјатозарја.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
поред тебе најбоље сазрева моја подсвест смештена између сунца и месеца ЉУБАВ ПОЕЗИЈЕ Ја волим срећу која није срећна Песму која мири завађене речи Слободу која има своје робове И усну која се купује за пољубац Ја волим реч о коју се
Краков, Станислав - КРИЛА
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — Мијо, још једног ”Метаксу”... — Врућина ми је. – За срећна повратка, море. Замазани дечак са погледом сунцокрета и масном, дроњавом кецељом трчи са ишараном боцом.
После је била мирна и срећна као пчела која се напунила цветног праха. Небо је било задовољно и плаво, и мале бубе певушиле су у зраку.
Петровић, Растко - АФРИКА
Стављам је и на њене образе и она сва срећна одлази. Црнци пред колибама перу се и запирају, чучећи испред калбасе пуних вреле воде.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Метак је управила срећна и вешта рука простога народног војника. Граната удари управо у ров, и то уздуж рова. За првом дође друга, тпећа,
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Кад су били часи златни, Кад времена беху срећна, Ја сам имô много вере, — Ал’ зар вера није вечна Зар је вера што у јаду Изневери сиротана!?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Она се уједе за усницу, зажмире очима и значајно климну главом. Затим живо додаде: — Ја сам срећна. А ви? Више него срећан, свакако. Понесен, уздигнут, надахнут...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
песник ПЈЕСН за похвалу некоторе госпоже новосадске Срећан, душо, срећан сат кад си на свет стала, срећна тебе Нови Сад земља васпитала: опхождење, красота, медне речи, доброта, предивна младост, новосадским велика дамам'
Цвет-девојче У себи је помислило: — Младо момче, сасма лепо, Слатко љуби, добро игра, Јошт ако зна бити веран, Срећна она коју узме! Момче младо голобрадо Умиљато и несташно, Али притом и паметно.
У нове идеш дворе, Где заова цвеће бере, И нова мајка стере Од сади-платна пут. Ој збогом, красна душо, Па срећна довек буди, И одјек сродних груди Јошт прими: Срећан пут! 1845.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
- И жене ми пише страст до кости голе! И у шаторима вриштала сам ратним, Док ме очи, уста, док ме груди боле, Срећна када мучим, срећна кад ме муче. ...О, дрвета, пуна мириса и смоле, Плодови ме ваши блудној страсти уче!
И у шаторима вриштала сам ратним, Док ме очи, уста, док ме груди боле, Срећна када мучим, срећна кад ме муче. ...О, дрвета, пуна мириса и смоле, Плодови ме ваши блудној страсти уче! Зрелост, драж, мекота!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била сва срећна. Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала
Чак ни то њу није вређало. Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди. Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.
Он, отац, мати, и млађи брат у колевци. И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост,
како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала. А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена.
насмејано, излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо стоји.
по момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.
Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна. Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, готовљење и
А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота. А он? Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.
Тако и она. Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира: — А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш? А камо и снашки?
Него само, немој толико. И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.
Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалвара, минтана. Све устану. Мати му, срећна, излази преда њ и вели: — Ето, синко, заразговарале се па... — као да му се извини. — Ако, ако — одобрава јој он.
Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног господарства, мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
златним, а друго свиленим концем: ако после неколико дана израсте више оно перо што је златом везано, биће у браку срећна (ЗНЖОЈС, 16, 159). Ц. л. не ваља садити Цветне недеље, јер неће ваљати (ЗНЖОЈС, 7, 145).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Е, тако и ти разведри анђелско лице, И буди срећна у дивљој и пустој страни Кô плави цвет питоме љубичице, Стрпљењем својим што себе штити и брани! 1882.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А ти, и без нас опет ниси сама. Ето: слуге, момци, толики свет. Да је друга на твоме месту, била би срећна, поносила би се, а ти... (Потресено): Боже, чедо! Боже, Ташана!
ТАШАНА (размажено, хвата га за руку): Не смеш да ми одбијеш. Знаш колико сам синоћ била срећна и весела, што сам се тога сетила. Сад ћу ја то. (Виче): Стано, донеси оно, што је за деду спремљено.
СТАНА (са смехом, раздрагана): Ништа ниси, ништа, снашке. Али очи ти и лице много говоре. Сва се сијаш, сва си срећна! ТАШАНА (загрли Стану): Ох ћути! Ћути, Стано! СТАНА Сва се сијаш, срећна си. ТРЕЋИ ЧИН Кафана проста.
Сва се сијаш, сва си срећна! ТАШАНА (загрли Стану): Ох ћути! Ћути, Стано! СТАНА Сва се сијаш, срећна си. ТРЕЋИ ЧИН Кафана проста.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Немам, Милице! Ја стајем на грехоту сваки час! Опрости и заборави! — А Милица је умела да опрости и заборави и била срећна. И тако је и умрла, срећна, само много изнурена. У домазлуку је матер у свему заменила Станојла.
Опрости и заборави! — А Милица је умела да опрости и заборави и била срећна. И тако је и умрла, срећна, само много изнурена. У домазлуку је матер у свему заменила Станојла.
Госпа Нола је први пут у животу изгледала срећна. Два своја мушкарчића она је волела на разне начине, из разних побуда, и то је њеном срцу доносило ширење и пуноћу.
Родио се син. Здраво, лепо дете. Фрау Роза, срећна, пустила је свог петла Јову да још једаред скочи на кров, и онда је започео нов и строг ред.
перону, она „тројка”, која је нешто више од годину дана раније пошла у живот, како рече државни изасланик, „одабрана и срећна”. Бранко је стипендију своју делио покадшто с још три генерације на дому.
Цело једно вече смо разговарали о Јеврејима. Фрау Роза није учествовала у разговору, али је седела за столом, срећна. И нехотице сам је сравњивао с мојим покојним оцем.
Могла је парафразирати мога оца, који је говорио: да нисам несрећан, био бих срећан, парафразом: зато што сам срећна, не могу бити несрећна... Негде сам, господин Јоксиме, видео слику католичког свеца, с блиставим сунцем на грудима.
Била је и фрау Роза на претстави. Седела је круто, као припета, између сина и директора позоришта, и била срећна. Последњи пут.
Учини му се да тамо у магли наиђе сад друга група матураната, па опет друга, па још друга, и напослетку њихова, она „срећна и одабрана”. Скоро трчећи сави он у прву улицу, и нестаде у жутој магли Тисиној. Прође крај реке.
Лепа његова глава добила физиономију птичију. Мати лебди над њим, претворила се у светицу од поста и молитве. Али је срећна. Стефан њен на све људе у околини утиче очаравајуће.
Па приповедач заћути, па се смркне, а Јана онда зна да је време да иде, и оде; срећна што је било оно што је било. То благородно дете никада се другарицама није жалило оптужујући некога или нешто директно.
— И девојчица сва блиста, срећна што има и таквог оца и таквог учитеља. Сока, некуда загледана, склања Јани косу с чела.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
утолико пре што је врло тешко знати ко је невин а ко крив па се бавити само продавањем савета, јер то је једина срећна професија која продаје савете; све остале, као што су родитељи, учитељи, професори и кућни пријатељи, дају их
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ама, је ли баш то написао? — нагиње се поп Момчило. — Јест, јест, твој најбољи пријатељ, с киме си у она срећна времена појео осам стотина четрдесет и седам ћулбастија — одговара Душан. — Кипислцауф. А-ха! Друго.
— Џе херез! — објашњава она — парс к џ си.. џ... си — и она показује прстом у земљу, хотећи да каже, како је срећна што је овде, међу нама. Види јој зубе, види зубе! — вели Живадин. — Бре, Драгиша, ништа не знаш.
Приђосмо. Сара чизме била је улубљена и кожа на њој напрсла. — Е, срећна ти јуначка рана! — дирали смо га сви. — Не би било рђаво да је ударило малчице јаче, колико да се завуче под кожу!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
СТОЈАН Дај да те убијем! КОШТАНА Зашто? СТОЈАН Зато... зато што те волим, а не смем да те волим. КОШТАНА (срећна, изненађена, грца): Не, Стојане! Немој да ме... СТОЈАН (упада): — лажеш! Ах не лажем те, Кошто! Све бих ти дао.
(Прилази побожно и седа за софру; строго.) Хајд, дај, али брзо! МАГДА (срећна подмеће му јастук, нуди га јелом, вином): Узми, газдо. Окуси што Бог дао! Немој, на овај свети, Божји дан!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
њојзи слуга Милутине: „Драга госпо, мајко Анђелија, ваљада је господар на ручку, па у здравље пије рујно вино и за срећна пута бога моли, зато су му слуге гологлаве; што су врани коњи по ливади без седала и без покроваца, пуштени су да се
Мустаф’-ага је измишљена личност. Честиту ћу тебе оставити, тј. учинићу да будеш срећна и богата. У чизмама сједе на серџаду, тј. није скинуо чизме као што би Турци учинили.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ето, сад видиш да те волим. Луња је ћутала, умирена, тиха и срећна, а кад Јованче устаде и крену, она га предано помилова по рукаву. — Наврати некад и овим крајем.
Сједила је поред Јованчета, тиха, срећна и занесена, као да су сами на свијету. — Гле како је данас красна ова наша обавјештајка!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку“ или „Потресуљку“!
“ — „Здравља ми!“ — „Па шта каже још?“ — „Каже да јој изгледаш горд, и вели: Шта чекаш? Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила? Или, вели, ваљда тражиш много пара!“ — „Здравља ти? То баш каже?“ — „Ама, молим те, ни речи!
— привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је
А Мане и Калина су комшије!... То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена! И Зони постаде нешто тешко и досадно.
Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма у којој се исказују бескрајна туга, стара туга,
Обузе је и притиште тешко и горко кајање. Растужило је ово тихо јесење време... Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући
искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица, која се силно пролепшала откако се удала.. Срећна и весела у свом новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје
Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде да се нађе и мало проведе с друштвом.