Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— О, Милисаве синко!... Па како, дете, како још?... Е, е! До јуче ђак, а данас свршен момак! А кад је сркнуо мало ракијице, а он упре своје благе очи у Милисава, нешто му на њему беше необично; сувише му је изгледао озбиљан,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас, једнако пијуцка из њега. Стога је још из ранога детињства постао песимиста.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Крупни глас сердарев чу се пред вратима. „Је ли нам гост здрав освануо? Како је? Добро јутро! Би ли он мало ракије сркнуо, сад прије но залаожимо? Шта ја знам, како је навикао!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
из ње мирис, и већ на основу тога пустио да ми се разлије лицем један мали наговјештај, предујам будућег праворијека. Сркнуо бих затим гутљај, ваљао га по устима, правио сабрано и непронично лице: готово као да је укус разочарао.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ! Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу.
воштаница... Митар... капетан... А-а-а-а!... то је оно!... Ђурица се освести и следи... Као да није ни капи сркнуо... Подиже главу. На једној постељи спава Митар, на другој пандур. За столом седи и дрема Добросав... Ноћ!...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ЋЕРИМ: Ријечи му у памети биљежим, а муком ми се груди трзају, као да сам ћезапа сркнуо... Јарамаз ољу!... А волио бих га жива пећи, него из златна филџана јеминкаву сркати.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
људи говорили како је Брзан луд и како је посвојче нечастивог који му је давно, још у детињству, забио очњаке у врат и сркнуо мало крви отровавши му је при том својом пљувачком, дотле је сиротиња терала своје, измишљајући будаласте ствари: да