Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Биографијâ великих живописаца толико је прочитао колико је на српском језику преведених нашао, па ми је свакад причао о њима и честа ми је сладио живот тих великих живописаца.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
СИЊАЈЕВИНА Вук Караџић је у Српском рјечнику цео овај плави планински венац сажео у две речи и написао: „Сињајевина, голетна и безводна велика планина
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
(Пред српском војском био је поглавар на Пожаревцу неки из Смедерева што се звао Арамбашић Станко, он је био храбар војник са Србима
Он, известивши се о свему, и српском востанију против Турака, и нашему ондашњему положенију, опомене величину Турака у Европи а малину Срба, који су се
” Ово сам евангелије ја донео, и кад смо 1805. Сонет устројили, ја сам га био поклонио Сонету српском и око тог смо советнике скупљали, и било је у Сонету до 1813.
Једанпут смо отели 230 комада, продали, поделили колико нас је било. А многи пут по српском и турском баиру по вас дан се тучемо, удари тане мога доброга хата у ногу и орону, посла̓ га у Забрежје кући.
човека, и у ком сва нахија има повереније, и да га закуну: да ће он са прочим советницима о свему народу српском беспристрасно бригу носити, а наипаче о својој нахији; да ће свакога праведнога заступати и бранити, а крива, био он
да је се Српски сенат врло непоштено противу државе и противу самог императора владао; но да они то ни најмање српском простом народу не приписују, и да ће он, тј.
А шта иштете и какву помоћ?” — На то ја кажем: „Само ону милост коју сте имали српском народу од лета 1804. до паденија српског 1813. год.
Представимо му каква је молба, и како се може народу помоћи, а колики је интерес царства у том српском народу помоћи; но он каже: „Све то знам, но сад није могуће, таква су опстојатељства и ми сожаљујемо.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али не потрајаше дуго ти ведри дани. Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад смо се вратили, ја сам јој успут давао прву лекцију у српском. Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе. Научио је неколико речи и реченица.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А не, милостива! Све је баш на српском, ту скоро преведено. Работнике је превео Ђорђе Поповић, а Помпеје Лаза Костић.
— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу. — Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић, и све брже пèрја.
час у рукама Ракоцијевик куруца, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се напослетку није стално скрасио у српском народу.
поп Спира... окуражио се, па он декламује на словенски псалме пред екселенцијом; а ја, ја се сплео па ни на српском не знам ништа да бекнем; не би знао у том магновенију казати ни како ми је име!... Е, можеш мислити како ми је било!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гарсули је имао наређење да се рескрипт из Беча има да прочита људима, и, на српском, протумачи. А да ли ће они, после, слушати, или ће их вешати, то није била његова брига. То је била брига Енгелсхофена.
Теодосије - ЖИТИЈА
Иди Богом, чуван и у миру својој кући. Брату твојему и мојему Стефану краљу српском јави нашу истиниту љубав, и не заборављај да се молиш за нас, да твоје учење остане у нама и да га Бог до краја делом
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
године основали у Загребу Југославенску академију знаности и умјетности. Отада су се умножиле књижевне везе са Српском академијом у Београду и са Матицом српском у Новом Саду.
Отада су се умножиле књижевне везе са Српском академијом у Београду и са Матицом српском у Новом Саду. Али име „југословенство“ задуго није продрло у народне масе и употребљавало се само у књижевним, научним
Услед нарочитог развитка сва енергија, произашла из војничке организације и овога племенског духа, сконцентрисала се у српском народном идеалу. За време турске управе динарска су племена била најмоћније оруђе националне мисли.
јуна 1914. године. АустроУгарска се одмах почела светити српском становништву. Полиција је организовала погроме Срба и одузимала им имања.
“ знајући добро да својим животом плаћају љубав према српском народу. И на тај је начин мислила Аустро-Угарска применити мандат који је добила од међународног конгреса,
и проширио њен делокруг преко њених ранијих граница, готово на све области које су у етничком погледу припадале српском народу.
родом из Босне, који су штитили, нарочито у најскоријој прошлости, српску и бугарску рају и одржавали тајне везе са српском владом.
Негова збирка народних песама је права настава о српским легендама и о српском родољубљу, а многобројна издања ове збирке су доказ њеног утицаја.
Отуда је порекло српском имену града Дубровника, којим је замењено старо грчко-романско име. Доцнији развитак вароши био је обележен овим
У селу Ботуну у Дебрцима, близу Струге и Охрида, има их који су на краће време били у српском делу Баната. Један је провео више година и вратио се уочи рата 1914. године.
Добили су спољашњи изглед Румуна, носе се „европски“ а говоре и румунски. Иако се такмиче у српском родољубљу, њихово је национално одушевљење површно: чини се да је то за њих ствар моде.
Ова се је успомена одржала чак и у Преспи. Те се песме певају о слави, крсном имену, старом, чисто српском обичају ових крајева. Ваља поменути да је и једна песма о Кара-Ђорђу и о српском устанку 1804.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Брише сузе. — Сад, амице, на том основу начините стихове, и то на српском језику, па онда неколико реди немачки; само да је лепо. Награда је дванаест дуката.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
), па ако се утврди да није — накнадно јој се, одраслој, доноси јер је у њој тајна удаје.“⁴⁴ Зато се у српском народу сматра великим грехом ако се некоме не однесе повојница.
Приликом промене кума мора се тражити опроштај од старог кума, пре него се узме нови кум. У српском народу постоји изузетно поштовање, готово обожавање кума.
Ако на болно место кане само кап млека, болест ће, кажу, засигурно проћи.² Колико је у српском народу значајан култ млека види се и по томе што је веома развијено и распрострањено ритуално сродство по млеку.
¹ У нашем народу детету које на време није проговорило, најчешће замесе колач чекеталом и дају му да га поједе. Вук у Српском рјечнику (1852) пише: „Кад дијете не може одмах (на вријеме) да проговори, онда жене закухају колачић чекалом, па му
¹¹ Према томе, свадбени обреди коначно уводе младића у зрелост. Под одредницом „човјек“ у Српском рјечнику Вук бележи народно схватање: „Не може бити човјек, докле га жена не крсти (тј. док се не ожени).
⁷ Веома је индикативно да иста реч „отрок“ у старом српском (али и руском, словеначком) означава дете, али истовремено и припадника социјално и правно најниже класе у
Ове најчешће коришћене синтагме откривају нам да се дете, пре свега, схвата као неодрасло, неразумно и слабо биће. У српском језику веома је развијена и богата лексика која се односи на поједине узрасте детета, што говори о јасном мисаоном
Основни видови привређивања су сточарство и земљорадња. Када се говори о српском народу и народној култури, мисли се заправо на сељаке и њихову културу.
(Он то показује низом радова о крсном имену, Божићу, српском врховном Богу, кумству, гостопримству, клицању предака итд.
За женски пол везан је у нашем традицијском мишљењу, како показује семантичко истраживање Никите Толстоја на српском материјалу, следећи низ бинарних опозиција: западни, излазни, леви, доњи, задњи, каснији, парни итд.
Тројановић, С., „Задруга и инокоштина“, СКГ, 19, Београд 1907. Тројановић, С., „Неки проблеми о српском народу“, ГЕМ, 2, Београд 1927. Тројановић, С., „Кувада“, Политика, Београд 4. април 1921. Турнер, В.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Како то мислите? — биле су после толико година његове прве речи на српском. Одевен је у своје легендарне, пословично избледеле панталоне од ребрастог сомота и америчку војну ветровку из
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
али сам сигуран да су њени најлепши стихови Веверица вевери Ко ће да јој замери Могли бити написани само на српском језику. Змај је један од последњих наших песника који је, посрбљујуђи, створио нека лепа, занимљива лирска делца.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Оставите се, молим вас, ви не знате шта је то. 3. ЛЕПРШИЋ (с великом кокардом српском), ПРЕЂАШЊИ ЛЕПРШИЋ (пева): На ноге, Србљи браћо, Слобода зове! ШЕРБУЛИЋ: Жалосна нам слобода!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Књиге се почињу читати и ван манастирских зидина, и у српском друштву онога доба јављају се књигољупци, често помињани у ондашњим записима.
Вук Караџић је 1817. године упућивао Милована Видаковића да се учи српском језику у »граматици Рељковићевој шокачкој«. И поред тих усамљених случајева, [изузимајући донекле Јована Дошеновића и
Оно што је било духовнога живота у српском народу то је било код оно неколико стотина хиљада бегунаца који су се настанили у пустим равницама јужне Угарске.
Бојеви су били у јужној Угарској, Славонији, Србији, Далмацији и Старој Србији, знатним делом на српском земљишту. Срби, који су већ три века страдали у турском ропству, држали су да је дошао час њиховог ослобођења, дигли
Уви мне, луте туге!« У таквим очајним приликама, оно што је било најистакнутије и најимућније у српском народу, они који су били на челу народнога устанка, главари, свештеници, калуђери, варошани, становништво из равница и
године. Али тиме није пропала и идеја о једном српском листу. Стефан Новаковић, купивши Курцбекову штампарију, почео је од фебруара 1792.
је и до данас у рукопису, који се чува у Митрополијској библиотеци,12 али је ипак била врло позната и употребљавана у српском народу и у српској науци.
Тај језик пустио је дубока корена, и доцније, када је преовладао народни језик, у данашњем српском књижевном језику остао је велики број рускословенских речи, нарочито апстрактних.
Путовао је у Угарску неколико пута, и долазио у сукоб се тамошњом српском јерархијом. 1752. отпутује у Русију да тражи помоћ за Црну Гору. У Русији остао је до 1754, па се вратио у Црну Гору.
има и искрено родољубиво и хришћанско осећање; језик је врло чист, чистији и народнији но и у једном књижевном делу српском из тога доба. 1798.
Раич«; Атанасије Стојковић га назива »великим нашим и јединственим Раичем« и предсказује му бесмртност у захвалном српском роду.
богословски рад јесте рукопис Апостолское млеко, писан у Темишвару 1763, једно од најранијих дела написаних на српском народном језику.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кад је оно српском орлу крила На Косову срећа саломила, На ови је камен се врлетан Одонуда довукао сјетан, Па је овде крила обадвоја
Помоз', Боже, пуче једна диљка, Па истера око на потиљка, Ал' не, побре, оном српском сину, Веће пустом српском душманину.
Помоз', Боже, пуче једна диљка, Па истера око на потиљка, Ал' не, побре, оном српском сину, Веће пустом српском душманину.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Препјешачио је читаву Норд-Америку од Невјорка до Ванкувера, од Атлантика до Пацифика, одступао са српском војском од Овчег поља до Сан Ђовани ди Медуа (ди не дува!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Каква суза, какве боље, какво цвеће — не знам баш, само му је, знадем, поље Косово и Сентомаш. РАЗГОВОР С увученом српском заставом у мађистрату новосадском Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, зар већ у твојим бојама
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Одмах треба рећи да успех није био потпун и свестран, ни на унутрашњем српском ни на међународном пољу. У Европи интересовање за народне приповетке није било онолико колико за народне песме.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Мистер Џи, откуд ви у вагон Ли? Онда ме је мистер Џи питао још како се на српском каже добро, јер је хтео да то запише, а ја сам му казала да се на српском добро каже добро. И на хрватском.
Онда ме је мистер Џи питао још како се на српском каже добро, јер је хтео да то запише, а ја сам му казала да се на српском добро каже добро. И на хрватском. И на црногорском. И Инђијанци из Инђије такође кажу добро, ако је ствар добра.
„О, зар се и то може! Да нисам случајно чула причу о једном обичном српском бику, на часну реч, потпуно бих изгубила поверење у љубав. Дотле је дошло!
Ви већ, наравно, предосећате — нећете се лако извући без ове љубавне романсе! У праву сте! Прича о једном српском бику која враћа поверење у љубав Читава ствар догодила се на пољопривредном сајму у Новом Саду, а причао ми је човек
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Тако ми се, знате, Беч допао, да сам се једва приволети могла кући доћи. Једва сам се додала српском језику, тако сам се на немецки била онгевеновала. АЛЕКСА: То често бива.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
у Солун Неродимље Звечан Дафине цветају око храма И пева неко вечан Пођох узбрдо од руске Лавре ка малом српском манастиру у брду, у сумрак, да преспавам на другом месту, као они што узимају за свој подвиг пешачење, и читавог
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Зар нису већ једном платили скупо издајство своје?... Или они мисле да се помоћу туђе силе свете измученом народу српском? На северу се гомилале армије немачке и аустријске, на истоку и југу бугарске. Да ли ће се обистинити пророчанство?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Зашто му не покажеш, неће је појести! ВАСИЛИЈЕ: Ево... Писана је на српском и на немачком! Милун: Видим!... Које је овде српски? ВАСИЛИЈЕ: То тамо десно, ћирилицом!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја сам онда већ био у Паризу. Критика на Итаку била је виолентна, нарочито у Српском књижевном гласнику. Што је главни критик Гласника тврдио да сам ја рушилац народних светиња, то је можда било тачно.
У Српском књижевном гласнику, октобра првог, Поповић је онда штампао моју песму о Суматри, и њено објашњење. Међутим, нико није н
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
облицима, не знам ни сам, а нисам хтео ни стручњаке питати, јер би и они, без сваке сумње, по утврђеном нашем српском обичају, упутили тај предмет на мишљење општој седници Касационог суда. Узгред буди речено, то је леп обичај.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река. А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ОПРОШТАЈНА ПЕСМА (Последња објављена песма, штампана у ''Српском књижевном гласнику'' 1929) ОПРОШТАЈНА ПЕСМА Ево ме, Госпо, након триест лета Са проређеном, прогрушаном косом, Ко
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
се још за живота његова, кунијаху Црногорци, аманет је највиши који се предаје с кољена на кољено у овоме аманету српском, у Гори Црној.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
не би ни с једне стране било прећерано, него да би могао и учен читати, и прост слушати; а ја сам казао у предговору к Српском рјечнику, како је то за мене тешко! Па још видим, да и поред све муке и труда, опет остају погрјешке!
не би ни с једне стране било претјерано, него да би могао и учен читати и прост слушати; а ја сам казао у предговору к Српском рјечнику како је то за мене тешко! Па још видим да и поред све муке и труда опет остају погрјешке!
Рок пренумерације трајаће до свршетка Нојемврија о. г. по Српском, а књига ће изићи на свијет до свршетка Фебруарија идуће године (опет по Српском).
г. по Српском, а књига ће изићи на свијет до свршетка Фебруарија идуће године (опет по Српском). Имена пренумеранта биће на крају књиге наштампана; зато нека ми се до назначенога рока амо за цијело пошаљу онако
класе; — у Сомбору: Димитрије Поповић, парох и намјесник; — у Српском Бечеју: Ђорђе Глибоњски, учитељ; — у Старој Градишки: Косто Угринић. — у Старој Кањижи: Тодор пл.
— у Старој Кањижи: Тодор пл. Мирилов, учитељ и актуар; — у Српском Итебеју: Миша Панић, биљежник; — у Спљету: Косто Војновић, одвјетник; — у Сенти: Теодор пл.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
боље људима, не желећи људске пропасти, постави овог самодржног господина, названог Стефана Немању, царствовати свом Српском земљом.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ко проси? Чловек Србин! Себе тако похудити и бедним просјаком учинити! Покор и срамота српском имену! Барем нек се одрече овог поштеног имена, нек се како другојачије зове и нека не срамоти род свој.
Пак ми није чудо другим народом, него се чудим српском сину кано може себе тако похудити и без сваке невоље просјаком учинити!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Помало расејан, Добрача који је у историји остао забележен као војвода у другом српском устанку, застаје испред самопослуге на углу Васине и своје улице, али не гледа у излог.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Да сам цветак, као што сам мала, Ја бих српском свету мирисала; Па би дошле Српкињице миле, Мноме би се лепо окитиле, Мет'ле би ме за те груди беле А мирис би
Да сам звезда, као што сам мала, На српском бих небу засијала, Изишле би Српкињице мале, Па би звезду жељно погледале; А звезда би говорила сјајем, Дичним сјајем
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
је разроко и са чашом у оној краћој руци, казао: „Никола, спремио сам био дивну здравицу на латинском, сад ни на српском не умем да говорим. Али што је овде, овде је“, па се лупи по срцу.
Према томе, шта? Прво сам требао рећи на француском шта је са мном: „Људи браћо, кажем ја, али на српском, са мном се десило случајно ово што видите; нагомилава људска невоља, туга за отаџбином, бол од живота, ето.
на једној, дакле, такој шевићерији, причао и објашњавао и самоме газда-Срећку, опанчару, а иначе врло великом српском патриоти. Представа ова била је вечерња, а утврђена за недељу, са Илијом Васићем на благајни.
Тада он успори мало лет и баш лепо зачу где једна од оних прилика и чисто на српском опсова једну капку која јој је, како св. Петар логично закључи, морала пасти иза самога врата.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је било време да воде девојку, дођоше сватови, улегоше у дом и почеше пити и певати по старом српском обичају. Наједанпут заурлаше пси на дворишту.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
што је нама, несташној деци, личило на неуспеле покушаје словачких трговаца мишоловкама да своју робу похвале на српском језику Ту би наше весело комешање достигло врхунац, тако да ми моји враголасти вршњаци никад нису пружили прилику да
што је нама, несташној деци, личило на неуспеле покушаје словачких трговаца мишоловкама да своју робу похвале на српском језику Ту би наше весело комешање достигло врхунац, тако да ми моји враголасти вршњаци никад нису пружили прилику да
Кос се није дао збунити, а нимало није узимао у обзир важна мишљења ауторитета које сам набрајао; било да се радило о српском песнику Његошу, мудрим изрекама из Идвора или псалмима Давида.
Један крупан Србин, чију су пажњу привукли моја шубара и кожух, изненада се зауставио и обратио ми се на српском језику. Радост у његовим очима, и топао стисак руке уверили су ме да ми је пришао као пријатељ.
никакву пажњу, јер ми нису поставили ни једно питање о породици, историји мога села, историји Војне границе или о српском народу.
поука, јер меје научио да се налазим у земљи у којој је и код уличних мангупа развијен осећај ферплеја, чак и према српском ”жутокљунцу” Америка се много разликовала од Аустро-угарске.
Били су сувише учтиви да би се отворено подсмевали мом српском нагласку У току ових разговора моја ”вила” је мирно седела и све пажљиво пратила.
За тезгом је стајао постарији човек који се прилично изненади када чу поздрав на српском језику. И он ми одговори истим језиком, али са изговором који ме је подсећао на Коса, мог старог учитеља, Словенца, из
После извесног времена неке колеге забављао сам српском поезијом и играњем српског кола. Радио сам све да их натерам да забораве да сам балкански “Дивљак”.
Међу младићима и девојкама са Аделфија почеле су да круже легенде о српском момку који је победио у трци на десет миља без претходног тренинга.
Насмејао сам се и представио на српском језику, али са извесним напором. Рекао сам им да нисам Јужноамериканац нити Индијанац већ српски студент који је сада
Збунио сам га својим поздравом на српском језику: “Добро јутро, господине!“, пропраћеним англо-саксонским наклоном, што ће рећи климањем главе без покретања
Ћипико, Иво - Приповетке
пред водом паде ничице и, прилегом, халапљиво сркну неколико гуцаја, па се нагло окрете, те у страху хвата поглед српском војнику Миливоју, који над њим стоји с пушком о рамену. —Чега се плашиш? —Убићеш ме! —Не бој се... Пиј!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Судећи по руском језику, има четрдесет, јер се зове сороконожка. Судећи по српском, има сто, јер се зове стонога. А у старогрчком има чак десет хиљада ногу.
Тако је и Растко Петровић, први на српском језику, у књижевној реконструкцији и деформацији дао готово цео пантеон старих словенских божанстава у роману Бурлеска
На основу ње може се закључити да је у српском песништву наговештај тајанства рођења као човекове бачености у свет знатно пре Растка Петровића дао Владислав Петковић
У том погледу његов изразито мелодични стих из „Стражилова“ остаје без премца у српском песништву. Растко Петровић је, опет, непосредније полазио од искуства француске поезије: у распону од гласовите
Наговештаји који долазе из подсвести први пут су у српском роману и приповеци почели да искачу у предњи план. Готово сви приговори Станковићу односили су се на вештину
То продирање по дубини колективног, архетипског памћења, по својим је размерама било потпуно ново у српском песништву. Између осталог, због тога су многе његове песме сматране херметичким.
Пошто је канон био најважнији облик у старом српском песништву, Лалић је, у извесном смислу, повезао две временски најудаљеније тачке у развојноме луку наше поезије.
А ти најважнији – Настасијевић, Попа и Миљковић – испало је као да чине једну од развојних линија у српском песништву. Можда се то нама само чини, и можда се оно што је свој тројици заједничко може свести на националну
Док сам био у Институту за књижевност и уметност, радио сам на књизи о српском стиху. А откако сам пре неколико година прешао на Филолошки факултет да предајем српску књижевност ХХ века, ја се
Говорило се да је претешко штампати их двојезично: на српскохрватском и савремено српском. А, ево, прошле године је СКЗ тако штампала Сабрана дела светог Саве. Ове године излазе дела Стефана Првовеначног.
Писао сам и говорио о српском књижевном језику полазећи од искуства које сам стекао у проучавању наше књижевности, нарочито стиха.
своје, отворено најављиване, као што су историја српске књижевности двадесетог века, теорија књижевности или књига о српском стиху.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А све то, и у толикој мери, први пут се појављује у једном српском роману. Наш модеран роман двадесетог века почиње, не само временски него и суштински, Станковићевом Нечистом крви.
Оно у извесном смислу само себе приказује. Једнако аткивним чулима оно - као ниједно друго женско тело у ранијем српском роману - саздаје сопствену слику, повремено, и не тако ретко, рефлектовану у самосвести.
Ни у једном српском роману није се раније овако дубоко захватало у психички живот ликова, свесни и несвесни. Пажљив читалац доста лако
208 Са данашњег временског одстојања ми можемо јасније од Скерлића видети да у српском роману ХХ века „скретање ка унутра” заиста почиње од Нечисте крви, чија је прва верзија (недовршена, истина) готово
Аутор замашне и код нас најзначајније студије о хрватскоме и српском експресионизму Радован Вучковић, штавише, износи један у понечем можда и прејак суд: „Идеја суматраизма, која се
Књижевна превирања с почетка века и иначе су, у српском као и у другим европским песништвима, слободни стих истакла као значајну новину.
365 Сличну појаву, мада другачије мотивисану, у српском роману налазимо раније код главне јунакиње Нечисте крви. Оно пак што може бити заједничко са Нечистом крви, то је
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Опет се он исправи и бодро коракну напред, назвавши добро вече на српском. — Је ли, побратиме, код куће побратим-домаћин? — Јесте. — А хоће ли госте, побратиме? — Па... хоће. Нема Друге.
Напротив: никад га нико није видео за српском совром, осим што би у три године једном свратио код Новице Прележани– на и попио каву, ту у његову присуству испечену.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Београд је данас срећан, Рукујућ’ се српском диком, И открива срце своје Пред Србином велебником. Ну ти мораш опет натраг — Састанак нам кратко траја — Ал’
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
немогуће посумњати, ваљда због његовог горког укуса и тврдоће, препознао је своје лице безброј пута сељено на једном српском средњовековном анђелу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Спрам Лешјанина стајало је тада већ на српском земљишту 20.000 Турака, под командом Осман Хасан-паше, а спрам Хрватовића стојали су од Грамаде Хафиспаша, са 8.
Било је далеко иза поноћи, кад у српском штабу наступи мир, уморне штаблије разиђоше се по собама, лампе це погасише, и замало па је све спавало у дубоком сну.
У српском штабу опет дуго је владала ужурбаност: трчало се тамо амо, долазило, одлазило, дозивало, отпуштало, примана су извешћа,
Лаку ноћ! лаку благу ноћ! XИ 12 и 13 август. Шуматовац је сломио и ојадио Турке, али у српском штабу ни на дан саме битке, ни сутрадан 12 августа није се ништа о томе знало.
Француски и талијански дописници наздраве Черњајеву, српцкој војсци И српском народу; Черњајев је наздрављао Италији и Француској. Уопште нашло се ваздан предмета као повод да се наздравља и пије.
Све зависи од разумности монархије, од њене способности да схвата неминовност нових друштвених задаћа које зру у српском друштву. У Србији судба монархијскога облика потпуно је y рукама саме монархије.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ А ви мени српском речи, Љуба: „Друже!“ Деца: „Бабо!“ А ја руком, не знам зашто, Морах стиснут’ чело слабо. „Немојте ме топом цпеће,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чекали су ме. „Перметта, ді преѕентарле іл міо амицо.“ — Онда се обрати мени истим тоном на српском, као да она разуме шта ми говори: „Понудио сам се госпођици, и она пристаје да је посетимо...
— Дабоме — прихвати он радо. — Ево ти и слика, и занимај се. Опирао сам се. Али он ме и на српском замоли да га не напуштам, јер се боји да ћу се загубити.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Већ пред Бранков долазак, у осећању кајања, ужурбано ће се освешћивати, па ће чак и сонет звати својом, тобоже српском речи, час сагласницом час звуковезом.
у његовим „траљама“, те старинске речи и облици су добродошли још једино као принудни савлађивачи метричких тешкоћа, у српском језику за изузетно сложене уметничке намере заиста великих; онде тада још нису биле убациване са осећањем да би могле
и језик, ВИ— ВИИ, 1958/9, 265—8; Јован Авакумовић у светлости нових података, Књижевност, фебруар 1963, 156—70; О српском грађанском песништву, Савременик, март 1963, 229—40. В. и полемику Б. Маринковића око Ј.
пропраћа своју песму, најбољи доказ да је њу, изузетно, ипак замислио и хтео написати друкчије но све остало своје, на српском.
Поповић нашао у Српском славују ИИ, 1827, 4—6 (в. Прилози за књижевност ВИИ, 1927, 282). Међутим текст из СС не слаже се у потпуности са
Копитара (Новыя письма Добровскаго, Копитара и др., СП, 1897, стр. 249) знамо да је Берић год. 1812. радио на једном српском речнику. Ј.
Мени је познанство и пријатељство ваше, и вјечни спомени у одама вашим, довољна награда за сав труд мој о Српском рјечнику и о народним пјеснама, и за све остале недоскутице.
и њихове шовинистичке експанзије XИX века; тако смо Осек звали Франкфуртом на Драви (Матица ИИИ, 1868, 114), Земун — српском Венецијом на Дунаву (Матица ИИИ, 1868, 209), Сремске Карловце — српским Хајделбергом (Д. Ј.
Ј. Поповић, Срби у Војводини ИИИ, Нови Сад 1963) или српским Споном, Фрушку гору — српском Светом гором, Нови Сад — Српском Атином, итд.; има и песма: Београде, мали Цариграде! ОЧИ ЛУКАВЕ (стр. 147).
Ј. Поповић, Срби у Војводини ИИИ, Нови Сад 1963) или српским Споном, Фрушку гору — српском Светом гором, Нови Сад — Српском Атином, итд.; има и песма: Београде, мали Цариграде! ОЧИ ЛУКАВЕ (стр. 147). Прештампано из Пачићеве збирке стр. 242—3.
говори веома позитивно: в. Писма о српском правопису и језику, Граматички и полемички списи ИИИ, 157—8); о истој песми в. још и Вукову Преписку Ш, 709.
После, он би те песме посветио ком српском великану, који би га може бити (како је обазрив!) зато наградио. Ето ти материјалне хасне за њега и за нас моралне,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) Је л’ српска пушка то? Јесте, српска је — е, њом ћу гађати. (Пуца, а гавран пада доле.) Катуновићу, збогом: Са српском пушком, српском десницом Последњега ти убих душмана.... (Одлази.) ШЕСТА ПОЈАВА Ноћ. У кнежевом двору.
Јесте, српска је — е, њом ћу гађати. (Пуца, а гавран пада доле.) Катуновићу, збогом: Са српском пушком, српском десницом Последњега ти убих душмана.... (Одлази.) ШЕСТА ПОЈАВА Ноћ. У кнежевом двору.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
терминологију феудалног друштвеног устројства, били су по правилу словенски, наслеђени из давнина или настали на српском тлу.
Уколико је и било промена, оне су ишле у корист црквеног језика, што одговара приликама у српском друштву. Пошто је уништено политичко вођство српског народа, црквени поглавари остали су једини његови вођи.
биле су Србима непознате, а знатан је и број речи чије се значења у црквенословенском и руском разликује од оних у српском.
У складу с променама у српском друштву и култури, српски књижевни језик поново је доживео преображај. Његов лик више није одређивала црква, него
Караџић је коренито реформисао и српску азбуку избацујући из употребе сва она затечена ћирилска слова која у српском народном говору нису одговарала неком посебном звуку.
Утицај свештенства у српском друштву и даље је опада, а на тлу Аустрије напредак просвете ширио је круг заинтересованих за демократизацију културе.
продре у пределе који су дотад имали само регионалну свест, а по језику су били неупоредиво ближи Караџићевом српском говору него хрватском кајкавском наречју, које је до 30-их година 19. века имало статус књижевног језика у Загребу.
Појављујући се пред српском војском у ратним походима, свети Симеон штити своју државу, коју је и за живота бранио, али и свога изабраника, сина
То су славни романи о Тројанском рату и о Александру Македонском, који се на српском језичком простору усвајају на стваралачки начин уз коришћење развијене епске поетике, што представља поредно
касније бледо преведени романи о Тристану и Изолди, о Ланселоту и о Бови од Антоне нису оставили никаквог трага у српском књижевном животу.
У време пуног успона српске државе, али и честих насилних смена на српском престолу, наслањајући се на Доментијанову поетику, писао је архиепископ Данило Други.
Стефан Лазаревић и Константин Филозоф откривају поглед на хуманистичка и ренесансна кретања у српском књижевном животу, сасечена и затањена тешком трагедијом губитка српске државне самосталности и многовековним робовањем
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У једној Вуковој песми (5. 708) каже се: »У руку јој мача од б., од б., од српскога цвећа«. У популарном српском роману »Рајко од Расине«, од Ч.
Тако раде нпр. и Турци у Скопљу, ГНЧ, 24, 1905, 280) и на Спасовдан (ЖСС, 124). То исто чини се, у целом српском народу, и на Лазареву суботу (то би тобоже одговарало гранчицама финике у НТ, Јо.
Важно је и то што прве плодове ј., по општем српском обичају, дају, као мртвачку жртву, мајке којима је умрло једно или више деце (то се зове »давање из руке«), и тек се
М. Меyер ‹Алтгерманіѕцхе Релігіонѕгеѕцхіцхте, Леіпзіг, 1910› 392). Према српском старинском схватању, ј. дрвета налазе се у рају; њихове плодове добијају умрла деца (Караџић, 3, 136); и у једној
ЈАСЕНАК Діптам (діцтамнуѕ албуѕ). Јасенак, јасенац, јасењак (Софрић, 126). У српском народу има ова биљка изванредан углед.
Јоргован се спомиње у (старинској обредној?) песми коју лазарице певају о Лазаревој суботи (ЖСС, 99). У врло познатом српском епиталамиуму јоргован се упоређује са невестом (»Одби се бисер грана од јоргована, и лепа... од своје мајке«, нпр.
Упор., у народној књижевности византијској, πωρικολόγος, Крумбацхер, Геѕцх. д. бyз. Л., 883 ид. У српском преводу: муке блаженог Гроздија, в. Јагић у АСПх, 1, 1876 ‹611 идд›, и П. Поповић, Преглед, § 11; С. Трој.
Кад дођу сватови, девојка мора погледати на момка кроз венац од с. и босиљка (ЖСС, 213). У чувеном српском сватовцу (епиталамиуму) невеста носи оминозно име Смиљана.
Најстарије име за биљку свакако је жабинац, јер се иста реч налази и у пољском (жабик) и лужичко-српском (жабјаца квјетка).
одличан чланак у Српском митолошком речнику и о цвећу код Софрића (213 идд). Овде још само неколико речи у вези са »деветорим биљем«.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
нова, док су писма означена овде са ІХ, X, XІ, ХІИ, XІІІ, XXІІІ, XXВІИИ, XXXИ, XXXИВ, XXXВІ остала иста као и у првом српском издању; преостала писма су, која мање, која више, промењена и проширена, а сва заједно повезана у чвршћу једну целину.
Кад стигнемо онамо, мораћемо, по нашем српском обичају, дете даривати, па ће зато бити добро да Вам кажем штогод о његовим родитељима и његовом рођењу.
Он је био израђен у три језика, српском, грчком и француском. Ту експедитивност омогућила ми је сарадња, знање и искуство мога драгог митрополита, а и нашег
Урош је писао дела и на српском језику; имам његову „Просвјету човека и образованије јестества“, а видех код једног познаника и Урошево „Огледало
је у кућу доведена гувернанта да код ње учимо и говоримо немачки, а српски учитељ долазио је вечером да нас подучава у српском и веронауци.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
пошто је на његов подстицај Змај написао и објавио песме прво у Школском листу, а затим и у Пријатељу српске младежи, српском листу за децу (Сомбор 1966, уредници Натошевић и Никола Вукићевић). Уопште гледано, другу половину 19.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
кућу под најам Јеврејин Штајн, да би је после две недеље продао за добре новце у нов најам, српској црквеној општини и српском гимнастичком друштву, за разне приредбе, беседе, предавања, игранке. Јулици криво. Адвокат се буни и хоће да тужи.
А увече је пред својим Јовом, на слабом српском језику, извела биланс. — И по други пут ће Роза платити диференцију. Али трећи пут неће, јер не може.
можда варам, — У Павла је паланка почела да гледа с новим удивлењем, јер је постао сарадник на локалним листовима, и српском и немачком, и то још нарочито за економску и финансиску рубрику.
Бранко јој је био тамо од помоћи у сваком погледу, умео и да је приволи да се забави са српском ђачком колонијом. Изгледа да је сирота жена тада први пут проживела слободно. Бива тако.
Ускоро се та књижица појавила и на српском језику. Била је написана збиља с талентом, врло живо и топло. А у предговору Павле је објаснио: желео је да нешто
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
би се по начину гдикоји списатеља хотео фалити, ја би могао с прозопопејом навести да је ово дело прво овог рода на српском језику, да сам особити труд радећи га положио, и проче.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
све те што хоће од себе да почну: да смо и ми постојали, да смо и ми нешто градили и дограђивали на згради коју новом српском књижевношћу називамо, и зато је – видите - потребно да битише, да живи неко тамо доле, за којега ће, као она познија
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Погодисмо се ипак. Тада Арнаути разапеше ћилим, где смо бацали динаре. Ми смо бројали на српском, док су сви Арнаути у један глас на арнаутском, посматрајући сребро ужагреним очима.
Пошто наши објашњавају на српском, а он наш језик не разуме, њему се све чини да та објашњења нису довољно стручна, кад их и прости редови као од шале
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У нашим народним песмама сретамо стихове ове врсте: „Он остави спомен роду српском, да се прича и приповиједа док је људи и док је Косова“.
У Српском рјечнику Вук Стефановић Караџић каже: „Никакога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића.1 Ја ћу овдје назначити
Занимљиву белешку о хајдуцима оставио је Вук Стефановић Караџић у Српском рјечнику: „Народ наш мисли и пјева“ — каже Вук између осталог — „да су у нас хајдуци постали од турске силе и неправде.
У првој гавране, који Милицу обавештавају укратко и уопште о српском поразу, смењује тешко рањени Милутин, који потанко описује јуначко држање и погибију познатих косовских личности и
Али представа о таквом Милошу, који оставља спомен роду српском, није могла да се роди у глави придворног певача. Такву представу могао је да има само народ, и то касније, кад је
Н. Кравцов, из чије је младићке студије о српском епосу и писац ових редака, такође у младости, усвојио и разрађивао низ крутих, до крајности доведених социолошких
иједне једине чисто властелинске црте, јер песму је срочио Грујо Меанџић из Сентомаша, из Бачке, где — како је Вук у Српском рјечнику записао — „зову и најмањег трговчића господаром“, па ће бити да су поменути стари и нови господари (уколико
Бановић Страхиња, коју је Зоговић својом тврдом анализом намучио више него иједну другу, јесте песма о усамљеном српском јунаку, који — у одсудном часу, пред саму пропаст државе, кад је турска војска оклопила са свих страна — не налази
прескочи три коња витеза и на њима три пламена мача, устави се на својем кулашу; па он узе три коња витеза, одведе их српском цар-Стјепану.
Кад су били кроз поље Косово, Милош хоће граду Вучитрну, па говори српском цар-Стјепану: „Збогом остај, мој мили ујаче, мој ујаче, српски цар–Стјепане!
Милош сједе ситну књигу писат своме тасту, српском кнез-Лазару; не пише је чим се књиге пишу, већ је пише крви од образа; све му каза што је и како је.
КНЕЖЕВА (ОДЛОМАК) Цар Мурате у Косово паде; како паде, ситну књигу пише, те је шале ка Крушевцу граду, на кољено српском кнез-Лазару: „Ој Лазаре, од Србије главо, нит је било, нити може бити: једна земља, а два господара; једна раја, два
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
тетке, ујне и стрине, — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, тако рећи, пре излетео одатле него што је ушао...