Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Болесници су се опет повукли у се, одгодили болест за неко вријеме. По стазицама парка проврвјели су мрки људи с оним посебним изгледом лажних цивилиста: у ногавицама као да крију саре чизама, а
Шљунак на стазицама пискутао је као послије кише, натопљен морском водом којом су гасили пожар. У зраку је још лебдио мирис ароматичних
У бјеласавим чарапама, раскречених ногу, покуша ићи двјема стазицама у исти мах. Види, може се и то! Тад извуче лисницу с легитимацијом и с нешто сад већ сувишног новца, и баци је у грм.
Слично је и ово... Покуша опет ићи двјема стазицама у исти мах, па трима, па четирма: стварно иде! Ево, читава делта је моја!
Ево, читава делта је моја! Само да се не пробудим, само да се не пробудим! Стисну јаче вјеђе — и пође свим стазицама одједном. ЛВИИ Има у болници једао мали слијепац.