Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Бик, више из љубопитства него ли части ради, пође да види каква је лавска част. А кад дође на лавов стан, не видећи ту нити какво приуготовљеније нити ватре на огњишту, подозре| навјет, и види да му се о кожи ради.
” „Ћути, не лудуј!, — веле јој друге — гди ће жаба бити колико јуне.” — „Не верујете? Стан'те мало.” Надме се колико игда може, пак пита: „Јесам ли?” |— „Јеси луда! Та ниси слепа, погледај на се, пак на јуне!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
) оловом у пилулама да ти лечи глад. Завичај ће (гини!) у сунчани дан дубоко у глини да ти нађе стан. Слобода ће (труни!) да награди труд: шлем да ти напуни као ноћни суд. 8.
Тебе не зову на разговор, а суде о твојој глави. Црне у довратку чекају те чалме, црне рукавице претресају ти стан. Нико ти неће рећи зашто мораш да дигнеш косу и наслониш образ на пањ. Соба се дими од кафа и од лула.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” јадне бабе пиште као гује: „Јаој, стан̓те, казаћемо”; а оне сироте оно те оно, што су и пре казале. Зар и њима се досади тући, повика Врбица: „Прођите и̓ се,
, капа од чоје, око које се обавија чалма (сарук) КАУР, тур., неверник КАШТИГОВАТИ, казнити КВАРТИР, нем., стан КВИТА, нем., признаница КЕСЕЏИЈА, тур., разбојник КОВАРСТВО, рус. слон., лукавство, сплетка КОЉАСКА, рус.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Тумараше 3арожани по тој јарузи, и тумараше, па и ту ништа. Беху већ сустали — спали с ногу. — Стан'те, људи! — викну Пурко — да мало душом данемо! Ово се изгибе!
Кад је господин министар дошао у свој стан, па ушао у своју спаваћу собу и креснуо жижицу те запалио свећу, видео је да му сахат показује 11½.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”, Ту се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари луди зову Парашницу „касаба”, што
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он пристаде. Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. У болницу, ту где сам га ја опазио.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ах, Ћиро, Ћиро! Са Пером је све готово било. Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б. Најмио је и леп удобан стан, и већ послао сав намештај тамо у нови стан.
Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б. Најмио је и леп удобан стан, и већ послао сав намештај тамо у нови стан. Фрау Габриела се понудила да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то зачудо ишло од руке.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
“ Па јест, шта сам могао друго, плакао улицом и тражио оне цедуље „стан за самца“. И лепо сам, Бога ми, нашао један такав стан за пропадање, па ми и сад све смрди кад помислим на ону дебелу,
И лепо сам, Бога ми, нашао један такав стан за пропадање, па ми и сад све смрди кад помислим на ону дебелу, знојаву жентурину у фесу, што је после недељу дана
Африка
Одводи нас у колибу, на другом крају дворишта, где ћи бити наш стан и где нам момци одмах расклапају постеље, столове, столице, комарнике.
Једва улазим у први европски бенгало. То је стан католичке мисије. Два оца мисионара, у брадама, у белом колонијалном оделу, дочекују ме као да ме одавно знају; служе
Иза веранде је белчев лични стан и онда двориште пуно рада и вике црнаца. Белац ме је угурао одмах у једну дубоку плетену наслоњачу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Та жена и Агагијанијан, затим, поведоше Павла, у сасвим други крај ходника, у сасвим други стан, који је мирисао на сапун и жене, а у ком је била мртва тишина.
Исакович, коме се није свидело све то и који се свему томе није надао, поче да се вајка да је тај стан права мишоловка.
Павле беше наслутио да се догодила велика несрећа. Чуо је како Махалчани вичу за Гарсулијем: Стан, стани, мајку ти темишварску. Халт! Халт! Оћеш, под јајца греифен? Под јајца греифен?
Теодосије - ЖИТИЈА
сујетно и маловремено оставивши, припремљени ти пут смерности од мене крстоносно узевши, пођи за мном, и туђиновање и стан у пустињи са мном изабравши живећи, где ћеш свега ослободив се молитвом и постом чистије Бога схватити, о чему је он
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
По томе наравно да је и добру кућу водио. Лако му је кад је пуна кућа. Главна кућа му је била на један кат. Његов стан имао је четири собе. Једна соба за посету, „физиту“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Положио јој је длан на колено док га је возила у малом фијату. – После... — рече жена и повуче руку. – Имате леп стан! — казао је разгледајући слике на зиду Слушао је добовање воде кроз полуодшкринута врата купатила.
Патио је од несанице. Будио се обливен хладним знојем када би се његов стан затресао у бунилу од трамваја... По ко зна који пут преиспитивао је своју одлуку да се овде настани, и уверавао се да
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Родитељи су свом потомку удесили легло насред пшеничне њиве; стан му се састојао од спаваће собе и дневног боравка. Сваке вечери, пред спавање, тата исприча свом мезимцу по једну
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Исте године, у нарочитој мисији Правителствујушчег совјета, ишао је у Букурешт, у стан руске војске. У лето 1807. прешао је у Србију, и сав се ставио у службу њој. 1808.
Најзад, неколико позоришних комада: две шаљиве игре Поремећен план и Издаје стан под кирију (Мостар, 1899), и Он, Адембег, Птице у кавезу, Повратак (све у једном чину), Ајиша и Зулумћар [(Дубровник,
Милићевић, Вук - Беспуће
Кад би им отказао стан? Неће моћи, и шта да им каже? Не иде, није лијепо ни поштено да их истјера из куће; нијесу му ништа скривили и учинили
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Не, не плаче црногорска дика, Већ потера војнова крвника: „Стан', да т' кажем шта је Црногорка!“ Она виче, пуца прекоморка, Турчин пада у зелену траву, Љуба к њему па му скида
врата, таке јегожине, Таке браде, така ока стрма, Таке јоште огромне гласине, Виче пусти, сва се гора дрма: „Стан', ниткове, стани, несретниче, Стани, уло, стан', безакониче, Стани, губо, стани, куго клета, Да т' научим тровати
стрма, Таке јоште огромне гласине, Виче пусти, сва се гора дрма: „Стан', ниткове, стани, несретниче, Стани, уло, стан', безакониче, Стани, губо, стани, куго клета, Да т' научим тровати ми света!
њоме онда на поље ишета, Свој лисни гај ди шири сунцобран, Ди играјуће нико нас не смета, Ди гласне тице саме држе стан, Ди вире око види жубореће И лепошарно дино расте цвеће. 18.
Така од теб' видим чуда? То л' је мајка дочекала? То л' је, кучко, мени фала?“ 125. „Стани, већ ми не умаче, Стан' да т' платим, тицо лепа!“ Мома јадна бегат заче, Ма је мати страга шчепа, Левом шчепа, десну диже: „На, ти!
Ма кроз гору нешто сјаје, Кô да свеће тамо горе, Кô да видим неке дворе, То је крчма у планини, Надалеко стан једини. За њу кажу: ко ту ноћи, Бог му био у помоћи!
препаде, Заборави ту десницу чилу, Бедевију обрте претилу, Плећи даде и побећи ћаше, Ал' Милета 'вако дозиваше: „Стан', Турчине, а тако ти Бога, Та један ће само на једнога!“ Али Турчин главе не обраћа, Већ се поља унапредак лаћа.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Тебе не зову на разговор, а суде о твојој глави. Црне у довратку чекају те чалме, црне рукавице претресају ти стан. Нико ти неће рећи зашто мораш да дигнеш косу и наслониш образ на пањ. Соба се дими од кафа и од лула.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
У рају зар? Зацело тамо, да! И опет не: та дела твојих крас пренашô је и сваког тамо нас; за тебе мора боли бити стан, незамишљен још, неслућен, незнан.
И с паклом би се волан борио толику ко је страст покорио: ал' жешћи за те мора бити стан, незамишљен још, неслућен, незнан: тај стан ти је у твојим делима; у томе царству владалац си сам, окружен седиш
би се волан борио толику ко је страст покорио: ал' жешћи за те мора бити стан, незамишљен још, неслућен, незнан: тај стан ти је у твојим делима; у томе царству владалац си сам, окружен седиш светитељима, јунацима бесмртних својих драм.
” — Уведоше Делилу. Гори плам; у горуку жртвеног светила главарима се клања делила, Самсонових милина дивни стан. Проговара газански кнеже сам: „Разумеле су, ћерко, војводе да теби ноћу кришом доведе крвника нам Самсона! Ћерко, чуј!
Или можда нема вере да Ми љубав нема мере ни у сјајном очном близу, ни у бујном неостризу дивне косе — али стан!” диже руке те са зида, од постеље, са дохвата, са везиљска суха злата ножичице једне скида: „Дивска косо, њиво
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Опет се путник напуни наде да ће доћи до своје аспре, те оде у хоџин стан, ђе га је послао онај старац. Ступивши преко прага престрави се, јер опази у хоџе црвенкасту браду.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
купе пеглу, па шпорет на струју, па радио, па телевизор, па машину за прање веша, па мали ауто, па онда већи, па мали стан, па затим још већи, па стилски намештај у коме човека хвата лумбаго од укочености истог часа када седне на неку
Као да је глупост једини нормалан систем. У тренутку када мамине вештице улете у наш стан у огромним количинама, кликћући попут Команча, најбоље је навући на лице гас-маску, јер могу да вас начисто угуше
Почео је да распродаје намештај, јер су трошкови око обрађивања чиновница ПТТ почели да достижу астрономске висине. Стан му се лагано празнио. На крају, остаде само сточић са купљеним телефоном који још није био прикључен. Ништа више!
Буљили смо у излоге и нешто као намештали наш будући стан. Улазили у радње да се малчице склонимо од кише и испробавали брачне и ванбрачне кревете.
Чекајте, ко ли је то рекао? У том тренутку бакута наглим покретом руке попали сва светла у кући и стан нам израња из сумрака лажне отмености, го као жица без изолирбанда, без боје, мириса и укуса, тачно онакав какав је
и за његово здравље, као, баш га то занима, како је чистач и како живи и све, и колико му је плата, и како му изгледа стан, скромно али чисто, па онда камера слика прасе на столу и срећну фамилију око прасета, а када се пренос заврши,
је мој матори месечар кад су у питању практичне ствари, он лепо остави кључеве и госн Сулету да и он, као, обилази стан. Рачуна човек: оба типа су страшно брбљива, па кад један заборави да оде, сетиће се ваљда онај други!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ИИ А близу горе, уз њиву проса у шупљој букви живио Ћоса. Стан му је чудан, много не вриједи, љетос га Ћоса отео меди.
“ Замуца вођа: „Тако ми брка, ђидија овај све живо крка! ... До сада ниси био нам знан. Одакле идеш? Гдје ти је стан?“ Ћоса ће нато: „Главом и брадом станујем, друже, под Буква-градом.
Служим се меком простирком травом, покривач небо имам над главом. Стан ми је, можда, помало тијесан, ал ја вам нисам одвише бијесан.“ Цвокоће Брко у мрклој тами.
Савет се хитно прима пре него дође зима. ЈАЗАВЧЕВ ОГЛАС Озбиљног друга Јазавац тражи да деле красан стан. Јазбину има топлу и тиху, згодну за зимски сан. Лепше је нема, да палиш свећу! Јежа примити нећу!!!
чула да очи звездане има ил некад златне, са месецима, па брзо смисли лукави план: доћи ће мачак и у мој стан.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
јахања пред градом, но ипак сам мио им гост и мртав, у горњим спратовима одаје чекају спремне за ноћ и за загробни стан.
На изглед, тај свети свет је много бољи стан за обитавање него свет створеног. Али откуда то знамо? Можемо слободно рећи: и не знамо.
На изглед, тај свети свет је много бољи стан за обитавање него свет створеног. Али откуда то знамо? Можемо слободно рећи: и не знамо.
остајеш у већини међу многима сам из дана у дан дат тамо где се знаци скупе и збију твоја је соба општи стан предсобље повратка у потпуно знање које води унутра дубоко на осетљиве струне и чудна огледала Ја види још
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
МИЋА: Па то, да останете у стану. Зашто не? За вас би то било врло угодно, јер сте се, извесно, већ навикли на тај стан, а за мене, право да вам кажем, за мене би било то врло пријатно, имати у кући једно тако лепо, младо створење. Зар не?
ТЕТКА: Па нећемо! ДАНИЦА: А где ћемо? ТЕТКА: Па, видећемо! ДАНИЦА: Ја бих тако волела да се вратимо у онај стари стан.
Тетка је водила бригу о кући а у накнаду за то имали смо бесплатан стан. Покојник нам је и иначе врло много чинио, нарочито мени.
Хтела бих да се иселимо, иако би то тетки и мени донело тешке бриге. АДВОКАТ: Зар је наћи стан тако тешка брига? ДАНИЦА: Не то, али...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ту поговора нема. И ја сам несвесно понављао: „Разумем, разумем.“ Свратио сам до шатора да узмем одело. Мој „стан“, који су сачињавала два шаторска крила под нагибом, и два троугласта додатка са стране, налазио се у првом реду с
Гледао сам са чуђењем овај свој нови стан, и задигох шаторско крило да видим куда се излази. Поручник се насмеја. — То лево је трпезарија, која води све до
Насмејах се и ја. — Наредниче, наша је земља сада слободна. иди у село да нађеш стан и буди вољно. — Разумем! — па забацим шајкачу на једно око, опустим дизгине, и заједно са ордонансом запевам из свег
Знаш... због заразе она су обустављена. Уосталом, питаћу команданта... Посилни, дај ми сабљу и рукавице. Командантов стан је био у близини нашег. Пођох са командиром. Ја остадох пред вратима, а командир уђе у собу командантову.
Био је усхићен. Сан његова живота је остварен. На станици се упознао са двема дамама, које је довео и у стан. Биле су у гостима код командира и Александра четири дана. Александар забаци капу на потиљак и застаде. — Слушај...
Позвао сам свога посилнога и рекао му да иде у стан и донесе једну марамицу из мог сандука. А тај се сандук налази баш у спаваћој соби где они сада седе. — Кога има тамо?
— Чекај!... Посилни!... Скидај чизме! — Кад раскопча блузу, Александар поче: — Пођем ти ја одавде, и право у стан. Кад тамо... нигде никог. Питам посилнога, где је господин капетан... Каже, ето су у забрану, вечерају. Ништа...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Молим вас, прекиде га учитељица, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?
Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту. Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а
Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.
Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији« Тако мислећи стиже у свој стан. Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом«, а према великој соби беше преграђена једна мања, коју
Него изволите мени, у наш дом... Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан. Веља позва децу, па настави рад. Узе да прегледа израђене задатке на таблицама. У томе му помогоше и гости.
У раду проведоше још цео час. Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан. Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник
Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо. Госпођица, држим, неће отказати ? — Захваљујем...
Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан. Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.
Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.
Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха. Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.
овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан. На вратима је дочека домаћица: — Еј, веселнице, скапала си од глади. Да ти начиним часком кајгану ? — Не треба...
»Све изгубих, што год сам имао !«... Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан. Шта је то?... Не чује се кукање ... Ноге му се одсекле он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
У њој поју три анђела, Они поју рајску песму. Отуд иде божја мајка: “Стан’те, људи, станте децо, Стани горо, стани водо, Да слушамо рајску песму, Де гу поју три анђела!
На мојој руци спавала!“ Мудрија Ружа од цара; Послала цару срдачку: “Нај теби, царе, срдачку, Начини мени стан од ње, Што од тог теби претече, Начини себи дворове, По њима ја ти шетала! На твојој руци спавала!“ 104.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он је, већ после другог броја, отишао у Америку, а мени предао редакцију Дана, и свој мали стан, у улици Браће Недића (бр. 29).
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
на репрезентацију; затим су постављени наставници, а већ увелико је започето зидање велике зграде која је намењена за стан управников.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
У саму ноћ вратио се. Дошао је на вечеру, али није готово ништа окусио. Пио је вина и отишао у свој стан. Успут је узео дувана... Осветлио је собу, запалио цигару, отворио прозор и сео уз њега.
Помоли се сунце. Кмет се прену и диже људе. — Стан'те сви у ред, један до другог. Наместисмо се сви у један ред. — Е, сад одбијајте ви у десно, а ви у лево.
На то Карадин каменар предложи, да поставимо на уласку у варош камени стуб с натписом: »Стан', путниче, и прочитај: ако уђеш у варош на коњу, изгубићеш коња и поломићеш ребра, ако ли се кренеш пешке, — изломићеш
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
) ИВ ЈЕВРЕМ, СЕКУЛИЋ ЈЕВРЕМ (за њим Секулић): Ево, из ове собе. Ето, тај орман затвара врата која воде у његов стан. СЕКУЛИЋ: Баш у његову собу? ЈЕВРЕМ: Јест', ту му је канцеларија. СЕКУЛИЋ: Врло добро, врло добро!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан. Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.
То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ближи се ручак, Одмакô далеко дан, Цврчи цврчак, Сунце корача кроз стан, Сваки час се мршти мамино лице: — Нема ни хлеба, ни Цице! Не може мама више мирно да послује по кући.
И брише старац таблицу до последњег ретка, Па почиње да сабира опет из почетка. ИВ (Време нема ни улицу ни стан, Доконо пролази и низашта не мари. Ко је још видео тај дан У коме човек остари?).
Тодор, због тога, издаје свој Правописни речник, Скупио је сто двадесет хиљада најразличитијих речи, Од којих му стан као кош пун зрелих ораха звечи. А уз пут га, кивног (кивног, јер по страни је) Мучи и сврабеж зван књигописаније.
ПРВИ ПРОЛЕЋНИ ДАН Плануо недељни дан. Улице — пуне света. Сунце закључало стан И изишло да шета. КАКО У ЕВРОПУ ДОЛАЗИ ПРОЛЕЋЕ По Европи Снег се топи И кишница С црепа шкропи.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
у старом капуту, И с изнурењем ноћи пробдевене, К’о ноћна привиђења у замкове своје, Ићи, уморан, у свој празан стан, Да легнем, с драгим споменом на твоје Лице, — да опет сâм преспавам дан.
једној тајни, и видети пут Великог, тужног и шареног сна Младости наше, и видети кут Где ће нам душе вечни наћи стан! Хоће ли и ту бити само мрак Теснога гроба, ил’ велики дан, Бесмртне среће животворни знак?
Добар ће нам бити нових дана стан; И у царству мира, где је сан и мук, Ми ћемо се наћи, као ноћ и дан, К’о драган и драга, к’о ехо и звук.
Поздравља те увек твој... и тако даље. САМОУБИЦА Успомени давнашње пријатељице Гле, то је дакле њен последњи стан... Како сам болно и суморно пренут!
Миран јој вечит, неменљиви стан! 17. ИВ 1929. ВЕЗЕ Све на свету, друже, оставља свој траг Невидљив и нежан, расут као прах, А осетан ипак,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Шибље праскаше под момачким стопама. „Стан’те!“ викну Оташ, тако снажно да чуше сви успркос шуму вјетра и њиховој наглости. „Станите, куд сте нагли тако!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Свуда је проћи (ходити), ал’ (најбоље) је дома доћи. — Свуд је добро, а у дому најбоље. — Мој стан, ја бан. — У своје воће кад ко хоће. — С туђег хата насред блата. — Своје чувај, а туђе не дирај.
Танкије’ је ушију као вук. — Казују да је рекао вук кад су га крстили да не коље овце: „Стан, попе, мало, — не заборави на коју си, — учини ми се као да негђе заблејаше овце!“ Убио ти бог ту моју хитњу!
У глуво доба дођу нечастиви у њихов стан и не могоше разумети како су две главе с једним трупом, па зато позову свог старешину испод крша Каримана, који је био
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
натраг да бјежи, но га дочека некакав чоек вас у крваве хаљине обучен, крилат и с једнијем оком у глави, који завика: „Стан'! куда ћеш? натраг! јере си погинуо.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Могу да ти израдим и пензију, и дечи додатак, и инвалиду, и пасош, и кредит, и стан, само ми кажи колики! Могу да ти пролонгирам док трепнеш! (Улази Госпава) ГОСПАВА: Шта се овај волико раскокодако?
АНЂЕЛКО: Дајде једно ладно пивце и љуту! ИКОНИЈА: А шта ћеш сад? Мислим, за посо, и стан... АНЂЕЛКО: Важно је да сам се вратио у Београд!
МИЛЕ: Они који су га овде доле шупирали, сад му горе кажу извинте! ЦМИЉА: Добио двособан стан, са погледом! Намештај све сами махагонијум!
Само да одем са оног Репишта! Немаш појма, страшно, ни трунке конфора! Проблем ће нам бити само стан. Али и ту се може нешто учинити. Па сви да се скупимо, како и волиш.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
код Муслимана алтар — олтар алумнист — питомац, ученик у «опште житију» (који живи с друговима у школи и ту има стан и храну) алфавит — буквица, азбука, алфабет, абецеда алфа — а (грчко слово) аман — узвик преклињања и вапаја или
кастел квартир — стан келија — ћелија кир — господин књигоношњи — поштански књигопечатња — штампарија ко — к, ка кол — колико колеса
обештаније — обећање обештати — обећати обида — увреда, неправда обикновење, обикновеније — навика обиталиште — стан, боравиште обичавати — навикавати облагорођавати — уљуђивати, оплемењивати облекчати — олакшати обличавати —
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Дакленка, ми запали иза дрва, па покојни викну: „Стој!“ па ондак: „Стани! стој! стан!...“ све тако, ка да десет људи вичу један за другим, а свакога пута натегне пушку, те све чујеш: „Шкљоц! шкљоц!
Чуо је био да ће власт послати жандаре у село, па им је хтио спремити стан. То је било пред црквену славу, која бива у јесен.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Ј. Јовановић Змај XИВ НА НОЋИШТУ Студена ме киша шиба Већ васцели дан; Ој, прими ме, крчмарице, У твој лепи стан. Саву, Млаву, и Мораву Прелазећи ја, Тебе сам се зажелео, и лакога сна.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Над наше се легионе висе шест хиљадах колах свијетлијех; велики је наш стан заузео на сладосној води бесмртија четиридест хиљадах мостовах, јер житељи неба пространога могу лећет ка огњене
“ „Не, не! - гласом крупнијем прогрмје зли губитељ душах бесмртнијех, да га чује стан бунтовни пјео - Михаиле, подобни ми чином, али духом много нижи мене, јер ти душа, како моја, није благородном
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„То је био главни стан свештенства целог Египта. Одавде се управљало целокупним богослужјем државе. Један део свештенства бавио се
побрине за истовар и царињење свог повеликог пртљага и да га ту причека док се не обазре по вароши и нађе себи удобан стан. Одмах затим наш младић крену из пристаништа и пође журним кораком ка мети свога пута.
“ „За добре паре, колико год их зажелиш. - Остаћеш, дакле, овде?“ „Хоћу. Али пре свега морам да потражим себи стан“. „Да потражиш стан! Шта говориш којекакве будалаштине? - Становаћеш код мене!“ „Не бих хтео да ти сметам“.
- Остаћеш, дакле, овде?“ „Хоћу. Али пре свега морам да потражим себи стан“. „Да потражиш стан! Шта говориш којекакве будалаштине? - Становаћеш код мене!“ „Не бих хтео да ти сметам“. „Којешта!
Кадгод треба да отпутујем кудгод, имам стотину брига на коме да оставим свој стан и поверим му своје ствари. Кад си ти овде, немам више тих брига“.
Тема за разговор беше у изобиљу. Они се при крају тог разговора споразумеше да се трубе папироса пошљу сутра рано у стан Архимедов.
Он је донесе у свој стан и поче да премерава све њене делове и израчуна њихове запремине како би њиховим збиром нашао запремину целе круне.
манастиру до иза Ускрса, јер му опат не даде пре отићи, али му за то време нађе посредством својих познаника удобан стан у Риму.
У том свом положају имао је Њутн слободан стан у Тринити-колеџу и годишњи приход од 120 фунти. Те принадлежности уживао је до свога пресељења у Лондон.
Од шест сати изјутра седи он и ради у својој лабораторији, у Малом Арсеналу, где се налази и његов стан. А та зграда лежи у непосредној близини Бастиље; неће ми бити тешко да је пронађем.
Госпођа Лавоазије погледа на часовник који је висио на зиду лабораторије. „Морамо, без одлагања горе у наш стан: и Ви, господине Меланколиш!“ „Али, милостива госпођо“. „Без поговора! Данас је дан мога примања.
“ Сви се слатко смејемо и полазимо у спарт зграде где се налази стан брачног пара Лавоазије. У САЛОНУ ГОСПОЂЕ ЛАВОАЗИЈЕ Чим се попесмо из лабораторије Лавоазијеа у његов приватан
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда позвах једног носача који прихвати моје ствари, па се кренусмо у варош. — Вама треба стан, господине? — Не, идем право код Николе Глишића, шефа... Ти знаш где станује? А мислим знам и ја.
Онда настави: — Стан ми је био близу, руе... Богами не могу да се сетим, кључ у џепу, спрат сам знао, трећи. И заиста нађем кућу, зазвоним,
или га иначе пут нанесе, да га потражи и на сваки начин „посети“ у Виндзорстрит 247, где он има свој велики флат (стан), у коме сад живи његова жена Сесил, плавуша Американка (он је, међутим, зове Перка, јер ужасно воли српска женска
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А пред њом мала чистина са четири кржљава багрема, која су се с прољећа разлиставала штедљиво и суздржано. Стан је био уздужно раздијељен дугим ходником.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Стан' дер ти, момче, да се разговоримо. Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. — Зар ти први — продужи кмет — от
Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику. После неколико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће београдске.
беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај. Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. — Која те вода донесе овамо, Јуло ?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда жена ђипи онако с покровом, па стаде трчати за светом и викати: — Стан̓те, народе, мој је предњак, мој је предњак, мој је предњак! А свет, кад види, помисли да се повампирила, па бежи!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
могу да дрхте од миља, Лепоте, што пружа даљина и сан: Да се заборави и живот без циља, И кућа под небом овај стари стан, И бол који живи, немо срећу скрива, Као сутон сунце, као звезду дан.
Заборав ће сад падати на речи и дан, На бол што се одваја, к'о лишће са грана, На чекања, на потресе и на снова стан. Сад залази мој живот и видик обмана, А истина мирно, кобно, као звона јек, Оглашава хук пада радости и рана.
Ал' ми ћемо ући у тај, стари стан Са љубављу новом која боле скрива Као сутон сунце, као звезду дан. Ту ћемо гледати да се лепо снива.
Ћипико, Иво - Приповетке
сам вам понудити чашу млијека, — говори ми, па не чекајући одговора, пође кроз једна вратанца у свој одјелит стан, што по изгледу негда бијаше сигурно манастирска капела, да узме чашу.
Црква је далеко, покривена плочама, и уз њу пет—шест сељачких димова, између којих кочи се фратарски, жупнички стан под црвеном циглом.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Јуче била претња, а хајка већ данас, А при овој хајци рачунају на нас, На увреде оне, боле српског рода — Али стан’те мало: крв још није вода.
Он затреба ново име, И љубав му кумовала. И то име ким се данас Цео један народ дичи... Али стан’мо; то је доста, Ближе с’ тајни не сме прићи. Љубав му је кумовала.
Краков, Станислав - КРИЛА
Одилазили су у ”Одеон”. После свршеног програма Митфорд је одвозио Душка својим аутом у његов стан. Био је у маломе хотелу иза Отоманске банке. Тада је Митфорд одводио Ивету са собом.
Петровић, Растко - АФРИКА
Одводи нас у колибу, на другом крају дворишта, где ћи бити наш стан и где нам момци одмах расклапају постеље, столове, столице, комарнике.
Једва улазим у први европски бенгало. То је стан католичке мисије. Два оца мисионара, у брадама, у белом колонијалном оделу, дочекују ме као да ме одавно знају; служе
Иза веранде је белчев лични стан и онда двориште пуно рада и вике црнаца. Белац ме је угурао одмах у једну дубоку плетену наслоњачу.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Наш је живот бокор дрво И славујев стан, Под дрветом проведосмо Многи красни дан. Али дрво понајлепше Често гризе црв, — И ја често, врло често Снивам
А за песму не брини се, Та не умире; Та ја умем јоште певат’, Боље него пре. Ето нама мала света, Ето нама стан, Све милина, месечина, — Не треба нам дан. ЛВІІ Јесен била жалостива, — Сачувај те Бог!
Српска мати, српска деца, — Па све чило — па све моје — „Стан’те мало, беж’те мало, Ово сунце велико је!“ А ви мени српском речи, Љуба: „Друже!“ Деца: „Бабо!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Прешли смо реку и упутили се беговој кући, где је био стан капетана Радослава. Док смо прилазили, пало нам је у очи како је кров сав изрешетан, као да се на ћерамиде сручио сноп
У Солун сам стигао увече. Једва сам нашао стан. Сутрадан јурио сам од јутра до мрака, док сам најзад добио дозволу од наше команде места, па је оверио у италијанској
Тада нам је скренута пажња да приликом поласка из станова кажемо како мењамо стан, или да нам је наређено да се преселимо у логор... Тако нешто, само да не говоримо прави разлог.
Најзад сам проговорио, тек да нешто и ја кажем: — Говорите ли француски? „Да“ — потврди она. — Где је ваш стан? Рекла ми је име једне улице. Бог свети зна где је... Тада сам је први пут загледао мало боље...
! А ти си млађи и имаш дуже боловање, па како си вешт. Решио се, прича ми, да позове Полету код себе у стан. Био сам срећан што ћу бити у друштву те младе девојке, ма је цео дан водио по околини Гренобла.
Кад смо се увече растали, Тома ми је заносно причао: — Јаој, што Полета љуби!... Позвао сам је у стан. Опирала се, нећкала и све се нешто изговарала на Лулу.
Али сада је настала друга ствар... Арлета је замолила Полету и Тому да сви заједно дођу у мој стан и мене обиђу. А овај Тома, враг би га знао зашто, пристао.
са малом Арлетом, сутра, прекосутра, имајући у загрљају то мало тело, долазило ми је да је у наручју однесем у свој стан. Тада сам се увек сећао дате речи, и онда ме је обузимало неко неспокојство.
Она се трже. По неком чудном женском инстинкту, запита ме: — Али у ваш стан долази друга... Можда Францускиња! — и мала Арлета поклопи лице рукама. Нисам оспоравао...
То „сутра“ изгледало ми је као нека вечност. Сметали су ми људи, нисам могао да вечерам већ сам пожурио у свој стан, где ћу на миру, у мислима, бити са малом Арлетом.
Уосталом, сутра ћемо поранити — он ме ухвати под руку да води у стан. Опирао сам се, говорио сам му нешто као у бунилу, па сам отргнуо своју руку и кренуо журно.
Доцкан је. А затим, ни ја не знам тачно где беше њихов стан, јер је то једна петокатница. — Зваћемо је преко чувара куће — преклињао сам. — Да је диже из постеље?!... Немогућно!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А гди ти је Ченеј, промисли само! Нема лепше от Новога Сада — земљи рај; Укорно је куда идеш, близ ченејски крај. Стан', промисли, постој, драги, не хитај! Пустиња је тамо, трава и поље, Гди поете веле, ти знаш боље.
СПОМЕН ВИДОВА ДАНА (Одломци) За вечером Лазар седи, Сутра иде Видовдан, Погружена њега гледи Српске војске смућен стан. С упаљеном воштаницом Над Лазаром гениј стоји, Скорбним лицем к трону судбе Он управља поглед свој.
Діцтум фацтум! — Скочи У куварски стан, Да му и предочи Тај живота план; Сваку зделу нову Пуни нова сласт, А гости се зову Из крчме на част.
Мисли бујне и големе Зелен мозак у вам’ роји, Вас штапићи воде слепи У спасења стан тај лепи, Путем пуним црне јаме, Пуним вечне шумске таме, Путем глатким и клизавим, Пуним цвећем мирисавим!
покоја Појдох во јазики, Проливаја слези; В чуждаго владики Дах сја в власт и стези: Иго возложиша На мја, и вопиша: Стан’ в работу нашу!
Док се мени зелени Српског луга стан, У туђинском презирем Рају љубве сан: Српству верно служити, Крв за српство пролити Завет свети остаје Срба Милоша.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Устави, болан; доста је! Симеун и не 'аје, већ једнако пуни и подврискује: — Стан', курвићу, црни калуђере, данас мени измакнути нећеш! — Устави, Симеуне! Устави, болан!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
споља, слева (напред) врата која воде у практикантску собу, а здесна (у дубини) врата која воде у капетанов приватан стан. У углу, иза ових врата, лимена пећ, од које чунак иде најпре право ка публици, уза зид, па се над столом г.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
7 Подгорцу 1857. НА НОЋИШТУ Студена ме киша шиба Већ васцели дан; Ој, прими ме, крчмарице, У твој лепи стан! Саву, Млаву и Мораву Прелазећи ја, Тебе сам се зажелео И лакога сна.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Жеђа јер ноћнику испити себи лик. Насушје данику у јарам врат. Дотетурава ноћна нога стан. Кротина стари жуљ терету се потура. Силази низ прозоре дан. ИX Корак их повазда у лов.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
). Један је био запалио ту гомилу, па је одболовао пола године (СЕЗ, 32, 1925, 377). Ј. је стан, и елеменат, горске виле; са своје јеле вила дозива другу вилу (у народној песми, Софрић, 131).
Ћипико, Иво - Пауци
Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.
У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.
— Ја ћу још вечерас у варош. Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. —Нисам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
С развала прастарих кула, где нема живота више, А где је некада Север подигô тврди стан, Да с гордих бедема градских варварске гомиле брише, Ја сањам бескрајно мрачан ил' ипак драги сан: Сањам о вечном миру.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сада се сигурно вратио у свој стан који је сигурно ту негде, у близини; лако ћемо га пронаћи, велики филозоф је угледна, позната личност вароши.
То што сам видео, био је врхунац Олимпа, стан богова. Моје лепо путовање тек је довршено, а ја помишљам већ на ново путовање са Вама, драга пријатељице!
Оданде ћу се железницом вратити у свој стан, где ћу да довршим ово писмо. ...Вративши се синоћ са своје шетње, осећао сам се као пијан преда мном су треперили
Враћајући се са тим прибелешкама у свој стан, приметих на једној згради преко пута од Фрајхауса једну нову таблу за фирме, која је сигурно баш тога дана била ту
У истој згради у којој је предузеће заузело горњи спрат имао сам, доле у мецанину, и свој лепи удобни стан. Ту сам се спремао за вечерњи излаз у варош и онамо пошао; кући сам се враћао касно у ноћ да, лежећи у кревету читам
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Жена и деца су код њега, нашао се и за жену неки рад, живеће се. Мајстор Коста изда још један мали стан и сабије се у крајичак куће.
А „деда” мора мало причекати док се преселе у већи стан који им је сад због Анђелије потребан. Комшилук је прочитао „деди” писмо. Старац узе да спрема на гомилу ствари.
Кућу су морали продати, и онда је госпа Нола троје заосталих укућана послала на салаш, дала им стан, а госпа Паву поставила за врсту надзорника над амбарима и стајама у које се товари продата рана, и које закључавају
Прота је говорио о антихристу, свет о сотони, бабе су палиле свеће. По други пут је Јулица од мужа прешла у стан своје помајке и сестре, сада са дететом.
Павле почео давати приватне часове у врло имућној кући Цинцарина Кондилиса. Мало касније, фрау Роза узела на стан два ђака, два богаташка детета са салаша, и та су деца била тако добро држана — уза све друго и од Павла поучавана —
— Зарадио сам неочекивано, на преводилачком послу у магистрату, а тамо ћу с Павлом делити стан и храну. — Ништа не брини, само иди. И не чини нажао Павлу никада.
једну од њих, ону која је служила само за ренту, прода, а другу да издаје, без левог крила које има да остане намештен стан Павлов у родном месту.
На крају тог ходника врло модерна справа којом се вода из бунара пумпа у стан. Радња нема никакве везе са станом, нити се у њу може ући друкчије до са улице.
Други старац пође у стан учитељев: све закључано, нико неће да чује, не сме да чује куцање. Трећи пође ка порти и парохову стану: гвозденом
Ната се решила да узме у стан ветеринарског помоћника, и да кува за њега. — Није то ништа, кувам већ за нас, па ћу кувати мало више, и то је све.
Папуџија Рака отишао у полицију да пријави свој стан под новим именом, и мртво заборавио да станује у „Тацитовој” улици.
Дубоко у дворишту су стаје; стан за женску послугу; шупа за кола; шупа баштована; и дрвљаник увек крцат дрвима. Клостер зими брекће од зажарених пећи,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
је из мене, тако да је сасвим разумљив онај оглас у новинама који је дао један несретан отац а који је гласио: „Стан, храну и добру награду даћу ономе ко се прими да одговара на питања мога трогодишњег сина“.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ама понеси пушку и убиј пса, ако само уста отвори. Рекох му како не бисмо желили да силом улазимо у стан. То нисмо радили ни у својој земљи. Ако треба, платићемо. — Мани, чоче...
Седосмо према старом Арнаутину. — Ђуро, замоли Шкиптара, али лепо, да нам уступи стан за ноћас и питај га шта тражи.
по“. Изгледало је да пристаје без речи. Ђуро се окрете мени. — Имаш стан. Тада се Арнаутин обрати мени и поче нешто да говори, рашири руке и погледа у небо, помињући „Алах“...
Решавамо се да развалимо врата. Али командант не дозвољава, већ нареди мени да идем у црногорску команду и затражим стан преко њих. Мала је варош, те је одмах нађох. Ходници су били пуни наших официра, који траже разна обавештења.
Али кога овај чува? — разговарају официри. — Ех, знак достојанства... Зауставих једног официра, да запитам за стан. — Море уљези, чоче, где ти је драго... Ипак га замолих да ми да једнога војника.
— Море уљези, чоче, где ти је драго... Ипак га замолих да ми да једнога војника. — Ђурашине, виђиде богати тамо за стан — рече једном војнику. Прођох кроз онај народ, али када изиђох на улицу, Ђурашина нигде не беше. Вратио сам се поново.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
кости: Док уцвељена мајка исплакаће до слепила зени; О јадни сине, Зар си широку своју собу за тако уски променио стан! Наш син Јован Био најбољи ђак; Од свих другова љубљен И мио, Као крин међу девојке носио мушкости знак.
Гаврана (Покушај најслободнијег превода) Да ли ко зна, Да ли ко зна, Да ћу умрети за који дан, И да походићу божији стан; Да ли ко зна Чему сва жалба мога сна, Да ли ко зна?
На сваку реч бих губио свест, долазио са криком себи; Хтео бих да дишем дубље, грудима проширим лежај и стан, Да плачем, да захваљујем на оном што и не би Никада у животу, на путевима који и не воде кроз свет, Бејах толико
ил точи Жар своју, ја познах млаз што крвљу облива очи; Као олујином тако Сунцем затутњаше простори, Од Њега браних стан; но, крвави су сад прозори.
точи Жар своју - ја познах млаз што крвљу облива очи; Као олујином, тако Сунцем затутњаше простори, Од њега браних стан, но крвави су сад прозори.
ми руке на лице и утопи ме у сан; Нада мном шири се осмех њен и тмура плачна дол; Лијући тешке сузе тражим је кроз њен стан. Прихватив најзад јој руку, као да своју не знам склопити над њом, Већ пун јецај гледам из мира њеног мени тај зрак.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ступа и једнако испод борна чела Погледује тамо у костуре ива, Где се на домаку реке, у дну села, Сеоскога уче стан самотни скрива.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Још му рече царица Милица: „Стан', почекај, кнежева војводо! Не виђе ли још два зета моја: Бранковића, Милош-Обилића?
Изгуби ме Грче на мејдану!“ Ту допаде дели-Татомире, носи голу сабљу у рукама: „Стан’, курвићу, Грчићу Манојло! Ласно ј’ с Грујом мејдан дијелити, но причекај дели-Татомира!
Грче маче мача зеленога: „Стан’, курвићу, дели-Татомире! С том ли сабљом идеш у хајдуке! А да видиш мача зеленога, што би добар био за хајдуке!
Изгуби ме Грче на мејдану!“ Но ето ти дели-Радивоја, голу сабљу носи у рукама, право иде Грчићу Манојлу: „Стан’, курвићу, Грчићу Манојло! Ласно ј’ с ђецом мејдан дијелити, но причекај дели-Радивоја, да јуначки мејдан дијелимо!
од лабуда; очи су му двије купе вина, трепавице од утине крило; и он носи сабљу староковку, па повика Грчића Манојла: „Стан’, курвићу, Грчићу Манојло! Ласно ј’ с ђецом мејдан дијелити, но причекај Старога Новака!
До отоке свати дојездише. Кад су дошли свати под отоку, Тодор викну грлом бијелијем: „Стан’те, браћо, кићени сватови!
Ми смо млого истрошили блага док смо твоју љубу испросили“. Беседи им Јанковић Стојане: „Стан’те, браћо, кићени сватови, док се мало сестрице нагледим! Ласно ћемо ми за ваше благо, ласно ћемо — ако јесмо људи“.
Цариград су Турци освојили после Маркове смрти. Иди, брате, безистену моме, тј. иди мојој кући, у мој стан (иначе безистен значи трг). Јелица је стајаће име, а Маркова жена звала се Јелена.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
засмочити, жедан пјане напојити, голић одевене преобући, туђин, незнанац, ништо човек домаћине и кметове к себи на стан принудити; неваљали просјак богатице уједно са сиромашу, с врлим светом и с добром науком може обдаривати.
Сажали се на њега о, човече, доброкућанине дворски! те му подај стан у твоме ти срдцу! МОЛИТВА ОНОМ, КО СЕ ОГРЋЕ ХАЛИНОМ СВЕТЛОСТИ Он се одева светом ка ми с хаљином; да одене и нас!
излазити и свакога их опрљи преко уста, и из онога пламена глас неки чудан врло големо гласовит чујаше се да говори: »Стан’те сви настрану, и да се ниједан не покуси дарнути се у што к телу!
Где је сам, ту му је стан. Го, отуцат, — та не би му ни ужа дао! Где је труп, онде се збирају орлови. Залуд у мраку несећну [несећања] очи
Куд ли чемерница тако ома знам за сад ити, где ли се подети на коју страну, коме ли знам у кућу на стан доћи, док се не промислим и провидим напре о себи где бих се станила и сврла код кога?