Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— А зар нисте чули Корнелија Станковића како српски свира? — Нисам, онда сам још била у инштитуту. — А ја сам га чуо. Да видите како је то лепо — сто пута
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Роман Нечиста крв изишао је 1910. у Београду. Поред тога има од Станковића још известан број приповедака растурених по разним листовима и часописима.
Поред тога има од Станковића још известан број приповедака растурених по разним листовима и часописима. До Борисава Станковића српска приповетка је била ограничена само на северне и западне крајеве наше; Станковић први уводи у приповетку наше
Црњански, Милош - Лирика Итаке
) Због тога су, после, Станковића, годинама, пљуцкали кроз литерарну критику и, што је најлепше, никад отворено, јасно, него увијено, са инсинуацијама
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Истина је, напротив, да ниједан српски писац до Станковића није у радњу својих романа и новела укључио тако високо организовану културу, која баш зато што је по типу стара
Отуда се и код Станковића време, чак и композиционо гледано, редовно посувраћује у прошлост. Гласовити Станковићев конзерватизам у том погледу
Али се чини да књижевно уобличени простор није толико код Настасијевића колико је код Станковића погодан за нешто ближе разумевање балканске културе. Знамо да је он у старобалканској вароши био наглашено затворен.
ону танану разлику између степена просторне отворености/затворености као што то чине Софкине или теткаЗлатине очи код Станковића.
простору вароши, чаршије, авлије и горњих (на спрат) и доњих (приземних) соба, као што то опет налазимо код Станковића.
важно, међу тим се писцима налазе и неки од најзначајнијих које имамо, рецимо од Лазе Костића, преко Борислава Станковића и Владислава Петковића, па до Растка Петровића.
И најзад, да наведемо барем један пример из прозе. И то из прозе Борисава Станковића, о чијој „невештој“ и „неписменој“ синтакси није писао само Дучић него и сви критичари редом.
Други пасус свог есеја „Боре Станковића вилајет“ из 1957. године Исидора Секулић почиње тако што донекле двосмислено истиче најтипичнију Станковићеву
].“12 Подвучена неправилност у реторици се зове метабола. Код Станковића она изгледа овако: „И уселивши се ту, она, тамо, истина накрај вароши али у својој кући, као да одахну.
“13 Метабола ту, она, тамо – као и толике друге код Станковића – није, међутим, празна: носи додатну и врло важну информацију.
Тамо има деиктичко значење: упућује на место где је кућа, а оно је удаљено од приповедача. Али код Станковића тамо има и допунско значење: означава простор на ивици вароши, а она се тог места плаши.
И заиста код Станковића простор није једнолик, хомоген, без квалитета, него се разликује према степену затворености/отворености и близине/удаље
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
- буде посвећено синтакси. Истина, синтакса Борисава Станковића и, знатно више, синтакса Милоша Црњанског природно су се због своје особености наметнуле као нешто што ваља најпре
Напослетку, кратка обавештења о настанку радова Оглед Књижевни свет Борисава Станковића, објављен у часопису Књижевност, XXXВИ, 1981, бр. 10, послужио је као основица за писање студије о Нечистој крви.
Владислав Петковић Дис И Постоје књижевна дела са срећно и са мање срећно изабраним насловом. Борисава Станковића роман Нечиста крв1 спада у ове друге. Не зато што би тај наслов сам по себи био рђав. Напротив.
Ако, уосталом, нечега и има у превеликој мери код Борисава Станковића, онда има напола изгубљених, често или тренутно или трајно распамећених ликова.
Међутим о самоме аутору код Станковића, о његовим својствима, нешто више можемо сазнати из случајева кад се од њега одвоји, кад тако рећи из његове сенке
Светлост - опет у зеугми - не светли, него „запахује” заједно са „топлотом и јаром људском” . 11 Код Борисава Станковића доста је чест ноћни или вечерњи пејзаж, са довољно тананом градацијом од тамног ка светлом.
Насупрот томе, изнутра осветљена соба у кући опкољеној мраком, очигледно је хронотоп среће код Борисава Станковића. 13 Малочас описани пут који је дечак прешао у пратњи својих родитеља заправо је пут који води у хронотоп среће.
Праобразац је, дакле, садржан у раном дечјем доживљају. Отуда и време код Станковића - чисто композиционо гледано - доста често тече обрнуто, од садашњости ка прошлости, где се и налази његова утопијска
Ни трага од топлог, породичног узимања хране, код Станковића иначе покаткад и ритуализованог, уз неуморна нуткања. А и отац Софкин, који је ћерки у походе дошао, одлази мимо
мотивисати, што изискује извесну занатску спретност и код писаца који су у том погледу били много срећније руке од Станковића.
Јер је код Станковића било врло јако и превагу је умело да однесе двоје: једно је кретање времена уназад, преломљеног кроз сећање, све до
А она тада [ . . . ]”18 Чини се да је још разговетнији други случај. И можда зато што је Станковића повукао да почини крупну погрешку, толику да је, мислимо, имала удела у његовоме наглом одустајању да продужи
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Српски модеран роман и приповетка заправо почињу од Борисава Станковића (1876-1927). Његови су ликови сложено грађени, с јаким унутрашњим конфликтом између противречних побуда.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
За министра полиције узели смо Симу Станковића, сина једног среског пандура, претпостављајући да је полицијска струка у његовој породици једна традиција и да је