Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Хајде да вам најпре кажем како сам књигу учио. Отац ме даде јошт врло малена да код попа Станоја, нашег пароха, који је близу наше куће седио, учим.
Ја код попа Станоја изучим тај врлетни буквар, и почнем часловац, и у месецослову научим свеце казивати, а то ми је врло лако било из они̓
Но та школа слабо је боља била од школе мога попа Станоја. Кожа ми се и сада јежи, кад се опоменем онога народњег преселенија, јер се још добро опомињем како је народ пиштао и
После смрти попа Станоја отац мој запони брата његовог Пантелију, који је учио мало у манастиру Студеници, и попа Мату, који је учио код
У јануарију крене се дахија Фочић Мемед-ага из Београда, удари у Зеоке и код куће кнеза Станоја руча. Премда су и Станоје и Хаџи-Рувим записани били у тефтеру да погину, опет није за онда кнезу Станоју ништа хтео.
Оду његови момци у Зеоке и нађу кнеза Станоја код куће, кажу му да иду у Београд, и да и̓ је ага послао, и хоће онде да ручају. Кнез и̓ дочека.
” опали и покрај Станоја обали Турчина, погодивши га посред котлаца. Она друга два Турчина затворе се у кућу, и кад сељаци, Зеочани, дотрче, а
Ми кажемо по реду какви смо од дахија зулум подносили, и најпосле исекоше наше кнезове, као: Алексу, Бирчанина, Станоја, Петра из Ћуприје, Хаџи-Рувима — и побројимо све друге, које смо онда добро знали, и ђадија̓у да све главне људе и оне
Пришедши к њему Турци, да га секу као и друге, он их растера, побегне, сазове Станоја [Главаша]. И први дан њи̓ 4 били су, трећи дан 9, седми дан 300, а десети дан 2000 скупили се говорећи: ,Ако нам је по
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
богами! — рече Милун машући главом. Поћута мало, па тек упита попа: — Ама, попо, он чини ми се служи сад код Станоја. — Јест' код Станоја. Биће још ово до Ђурђевадне код њега!
Поћута мало, па тек упита попа: — Ама, попо, он чини ми се служи сад код Станоја. — Јест' код Станоја. Биће још ово до Ђурђевадне код њега! — Тако су се погодили — примети Видак — ја сам им градио уговор.
— И велите о Ђурђевадне ће изићи од Станоја? — упита Милун поћутавши мало. — Тако ми барем он рече ономад — одговори поп.
— речи Видак и насмеја се. — Баш ти једнако о њему, па о њему. — А знаш ли ти да он сад о Ђурђевудне излази од Станоја? — Знам; тако рече и поп јуче. — Па шта велиш, како би било да ја њега узмем под најам?
— Помало, ћато петла се. — А 'оћеш ли остати и од Ђурђевадне код Станоја? — Вала, ћато, нећу. Доста сам га служио. — А што нећеш? Станоје није баш тако рђав газда.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Истина је. — Па кога то? — Палалију и Станоја из Зеока. — А што? — Ђаво их знао. Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. — Па што им иду?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
разбоље поп, заковрну одједанпут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија Смиљанића, Станоја Глувића и кмета. — Браћо, — вели — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час.
Матавуљ, Симо - УСКОК
„Кад, вели, није прилика да се Милица уда за Радојева сина, за кога бјеше вјерена, а она нека пође за мога Станоја, који је момак као вила! И тако се, вели, неће вјера сасвијем прекршити!“ — То је поручио Мираш Цуца! — викну кнез...
— рече Мираш. — Драги пријатељу, ти те власти немаш, рече му благо владика. — Ако ће кнез да је дâ за твога сина Станоја, може, али не мора. — Нећу, божја ти вјера — рече кнез мирно, али одлучно. — То сада кажем чисто и једном завазда!
И одовуд, одонуд, након дуга кићења, заврши: „Ја бих желио, вели, да видиш мога Станоја само да га познаш, па да видиш би ли био према твојој Милици!
Кад се добро поодмакоше, Јанко стаде, предаде му јабуку и рече: — Хајде, Грубане, право у Цуце: нађи Станоја Мирашева, подај му ову јабуку и реци: „Ево ти шаље ову јабуку Јанко Ускок, као најстарији од подмлатка у браству кнеза
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И СТАРИ ДАНИ Садржај ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА 2 ПРВА СУЗА 3 УВЕЛА РУЖА 11 СТАРИ ДАНИ 34 ЂУРЂЕВ-ДАН 35 У НОЋИ 40 СТАНОЈА 48 У ВИНОГРАДИМА 54 НУШКА 61 НАШ БОЖИЋ 65 СТАРИ ДАНИ 73 ОНИ 82 ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА 98 ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ
Не бој се. Проћи ће то — храбраше је он натапајући водом бразде и слушајући како она грца, плаче и бунца... СТАНОЈА Цела га је чаршија и доња махала знала.
Ми се од страха сакрили по амбаровима. Станоја у том иза куће, у дворишту, цепаше дрва на дрвљанику. Док стрина ћуташе, ништа; али кад је стриц ухвати за косе и,
ухвати за косе и, обвив их око своје руке, отпоче да је вуче и дрмуса кô луд по кући, стрина тихо, угушено, писну; Станоја кад чу стринин писак, ослушну, да се увери да ли је заиста то њен, па брзо остави рад, баци секиру и упути се к њој у
— Ти ли бре, псето?! — викну он гушећи се и дохвати штап те лупи Станоју по глави. Шикну крв. Станоја се поведе и, сав обливен крвљу изиђе, дође до бунара, испра главу, мету дуван на рану, те крв заста.
Једном се стрина разболе. Стриц беше на путу, те немаше нико да се брине о деци и кући. Тада Станоја узе све на себе. Чистио је кућу, намештао децу, облачио их и радио све послове по кући као нека жена.
Сигурно је била много болесна, јер моја мати и друге жене час по час излажаху и улажаху шапћући. Станоја, као увек, сео до врата њене собе, скупио се и ћути. Одједном се врата отворише и изиђе стриц. — Иди!
— Иди! зове те — рече Станоји, а он седе на столичицу до ватре завалив главу у руке. Станоја уђе, а врата за њим осташе отворена. — Станојо! — чу се отуда изнемогао стринин слаб глас.
Сав зацењен, гушећи се, изиђе Станоја, и опет седе, сави се, у кут до врата. Загњурио космато лице у ручерде, па јеца. Сузе му иду низ руку.
— Га-а-зда! ... — Чух Станојин туп глас. Другог дана после тога закопали смо стрину. Дани пролажаху. Станоја све више опадаше. А и стричева се кућа раскући. Станоја напусти стричеву кућу и иђаше од куће до куће по махали.
Дани пролажаху. Станоја све више опадаше. А и стричева се кућа раскући. Станоја напусти стричеву кућу и иђаше од куће до куће по махали.
После неколико година умре ми мати. Да бисмо њој гроб ископали, морали смо стринин раскопавати. Станоја је већ био ту и радо пристао да мојој матери копа гроб. Узе мотику и стаде преда ме: — Миле, да идем?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И глава кнеза Алексе Ненадовића, пред Први устанак, и глава Станоја Главаша, пред Други. Те су главе биле, као опомена, окренуте путницима који су у град стизали преко утабане теразијске
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СПАСЕНИЈА (погледајући у Станоја): Те црне очи ја сам видела И глас сам чула... Ох, боже мој, Да није он?... СТАНА: „Несрећа!...
ГЛАВАШ: Чуо сам све И разумео куда нагињу Сулејманове ћуди смишљене... ХАСАН: И ово пише: „У Станоја се негде прикрила Војводе бившег ћерка једина, Па сад је тражи мати њезина“.
) ТРЕЋА СЦЕНА Исто место. Хасан, Ћерим и остали Турци. ХАСАН (гледа за Главашем): Е, чусте л’ Станоја? ПРВИ ТУРЧИН: Силан, па се још више сили! ДРУГИ ТУРЧИН: Око тебе, муселиме, и којекако.
Турци се скупили око мртва Станоја, с голим ножевима. ПРВИ ТУРЧИН: Моја је глава! Ја ћу је мојим ножем срубити! ДРУГИ ТУРЧИН: Не дам је теби.
Јест, ту је пакô... Ту су грехови! У твоме недру, мајко несрећна!... Ево, погледај! (Показује на Станоја Главаша.) Та бледа глава, те хладне груди Што их кô бокор ружа рашчупан Сопствене крви красе цветови, Ти си
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
На глас о том мучком убиству две су жене пале у несвест: мајка јединца Станоја, и Сека мајстор Костина. Убица је признао злочин, казао је да је другог вребао, и плакао је док је говорио колико жали
Убица је признао злочин, казао је да је другог вребао, и плакао је док је говорио колико жали Станоја. У мраку јесење ноћи није добро распознао човека. Секу је најбоље тешио Срећко.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А колико је овај професор имао пик баш на падеже, показаће и случај некога Станоја Стамболића. Једно поподне, за време великога поста, он диже руку и замоли: — Молим, господине, да идем у авлији.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Док погубим и Јована кнеза из Ландова, села маленога, — он је паша, а ја сам субаша. И Станоја кнеза из Зеока, — он је паша, а ја сам субаша.
Првог српског кнеза преварише: домамише кнеза Палалију и у Гроцкој њега погубише; и Станоја кнеза из Зеока преварише, па га погубише у његову двору бијеломе; преварише Марка Чаралића, преварише, те га