Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
С.: Дај ми барем и тај цекин, и бог да прости; баш ме је данас скупо стао. К.: Ко ти је крив? Ти добро знаш да код мене којекакове турске мусеведе не пролазе.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо. — Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха. Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.
— Тако лепо да начинимо мало писмена — настави опет Видак. — Сад си, Срејо, ето без бриге. Стао си у добру кућу, бићеш као бубрег у лоју. Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан момак.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши. Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. Станко је стао уз један храст и посматрао све то. — Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша. Он приђе. — Ти рече да ти је име...
Али добар човек!... Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!... Ја само стао па се каменим!... Вели: „Оно је прави кућаник!... Ти би то пропустио, али он гине за своје!...
Зека стао па се загледао у босанске планине... — Шта је?... Што си се замислио, побратиме? — упита Станко. — Ништа, побратиме..
Али стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсјајније примере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила. То је шанац на Равњу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И умри, да спасеш веровање чисто, Да си кадгод стао пред истином голом: И да у животу ниси једно исто Једном звао срећом, а други пут болом.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ковач је нешто теретно радио, сав мокар од зноја, залијепила му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.
Кад учитељ дође напоред њега, а он се окрете: — А што си ти море, стао ту? — Што сам уморан — рече ковач. — Знам; а што си стао на промаху? — А?
— Што сам уморан — рече ковач. — Знам; а што си стао на промаху? — А? — Што си, велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар? — 'Вако ја кад се ознојим!
— Што сам уморан — рече ковач. — Знам; а што си стао на промаху? — А? — Што си, велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар? — 'Вако ја кад се ознојим! Станем на вјетар, па чисто забрекнем.
После ручка она села код прозора и преврће Л'хіѕтоіре д'ун паyѕан — Ерцкманн-Цхатриан.12 Ја стао више ње. — Лепо време — рекох ја уздржавајући смех. Она напући уста, сушто дете. — Ах, ви сте нека прзница!
Рекох да ћу почети где сам стао. Глава И Тражи ђавола са свећом Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп Спира него
Увек ми пребацује мој супруг. Једаред сам се баш наљутила па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му...
Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна у којој то кући хрчу, — па не сме преко зида ни у једну
њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се. — Клањам се, госпођице! Петар Петровић, учитељ овдашњи...
— Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, али ни налик на онога живог Лалу. А кере залајале из целог комшилука, па лају, лају, а
поцрнио у лицу, а на глави му неки стари подерани шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дороц му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.
А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице! Е чудо ми нико! Та кад сад неће, а дà кад ће, ђавола! А зар сам ја опет био бољи кад
! Тане му госино! Та да нисам и ја прико јего брез фењера тер’о кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања, а за туђу асну? Ди би мој газдашаг био!
Зато је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Берберин, на старом фраку ружом закићен, рад би Марка мимоићи, но не да му Марко. Раскречио ноге па стао пред Перу, подбочио руке, а у десној му корбачић. Берберин види Марка разрогаченог, па се поплашио.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А сад је било све на путу да пропадне. И онај живот без плана, мучан, ризичан и вртоглав, који тек што се стао заборављати, понова је претио да отпочне.
Христић је, опијен неком мистичном милином у чудној органској успомени утисака што му прођоше кроз све жиле, наједном стао осећати нешто као бесан и неиздржљив насртај пожуде.
у једној милој, идеалној верности два бића, започео да тече широко и одмерено као најлепша река, кад се пупољак среће стао расцветавати, долази ово, овај нов, неочекивани рат, чији се крај и расплет не може сагледати и који га са оне висине
Али су дани пролазили и Христић се постепено стао стишавати. Оно оштро трње у грудима није га више боло као оне прве ноћи и сваког дана падали су му на ум неки нови
А они су за њега најпре били одвратни забушанти и чак их је избегавао, па се постепено стао на њих навикавати док се није уверио: да су и то људи патриоте на свој начин (међу њима има много лифераната а и без
Африка
Онда је шакама очистио лице и груди, ставио црне бројанице у зубе и клањао неколико пута. Потом је стао записивати сваки час понешто, одбројавајући зрна.
Црњански, Милош - Сеобе 2
око њега, на даскама и клупама павиљона, и кад је био завршен церемонијал изношења застава, Гарсули је устао и стао испред Енгелсхофена.
Старац је, међутим, мирно, погурено, изишао из кола и стао да издаје наређења да се оних, везаних, тридесет окују, да цео пук има да преноћи у казаматима, под кључем, а да сви
За нас нема суда. Него ариште и два хусара! Убиће га, пази шта ти рекох, у аришту Осека!“ Ђурђе је био стао на утрини, као укопан, раскреченим ногама, упирући поглед у даљину. Затим се поче пипати око пиштоља и опсова: „Петре!
Петар је био стао уз брата, да га задржава. Кирасир, који је пратио Павла, мислио је, издалека, да је то неко друштво путника, којима се
Стигли су били и гори, пре њега. Нестрпљив, очекујући Божичева кола, Исакович је био стао у капију Трандафилову, наслоњен на своју сабљу, са својом абом пребаченом преко рамена, налево, па је мрмљао самом
Док га мати ухвати за руку, рекавши: Шта ћеш ту, вода може да те привуче и однесе, болан брајко. А он беше стао и загледао се, близу воде, у лепе камичке.
И даде му неколико турских парица. А он је био мало стао, па га гледа, да ли је добар, као онај други. Али кад му мати рече: Иди! Видиш ли, даће ти пара! Он приђе.
Волков је био, на два корака иза Павла, стао. Подбуо од врућине, са лицем замишљеног човека, Кајзерлинг је посматрао официра, два‑три минута, својим очима, боје
Био је жену, тим, као скаменио. Седела је разрогачених очију. Ана врисну и дрекну на Петра. А Ђурђе је био устао и стао пред брата, да му нешто каже.
Енгелсхофен га је примио, не гледајући у њега, а кад је стао, два капетана су поред њега села. Енгелсхофен је тек тад почео да се дере на њега.
Хтео је само да каже да се дебаркација чини – на први поглед – лака, али да би десант, Аустрију, скупо стао, идућих дана, кад се дебаркација претвори у деплорацију армија.
потиснуо турске војске, из Хунгарије, и чинило се да ће их истерати у Азију, али, ето, принц је, код Сенте, био стао. Ту и тутило. Турске војске су биле, пре њега, стигле на Тису, и успеле да се пребаце у Темишварски Банат, и спасу.
Теодосије - ЖИТИЈА
И тако ућутавши опколише кулу, чувајући стражу. Када је дан стао да свиће, он опет нагнувши се с куле позва војводу и благородне (момке), и јави се свима анђелским иночким образом
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Сав се задихао од посла, у само ми уво дува. Морам да зауставим дах, јер... јер... Охо, ево га, стао је. Шапатом зове пољског миша: — Рођаче, попни се овамо да помиришеш. Овде нису чиста посла!
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
у сивом дворцу, поред сиве рек, таворио је свој змајевски век. Једнога дана стао је на об, решен да више не живи ко роб. Па скочи у реку, и већ томе сл, а није знао уопште да пл.
Црњански, Милош - Сеобе 1
кратком косом, црном као у ђаволице, разголићених груди, погледавши га, кроз лорњон, једним оком, тако да би он стао као укопан, да одмах затим побледи и разрогачи очи, загледан нетремице у њу.
При идућим пуцњима, међутим, одјаха коња да га умири и склони, јер коњ беше стао као укопан. Видев да је сам на брежуљку, са коњима, он поче шапутати своме, а дрмусати другог и погледа још једном
Од оног дана кад је затекао снаху повређену, Аранђел Исакович беше као избезумљен. Стао је и није одлазио никуда. Првих дана стизао је још до Осека и Ковина, својим лађама и својим џелепима, журећи, пловећи
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Понекад се догоди да у препуној градској кафани седи сам са својом девојком, а да нико не сме да му приђе. Цео град стао је на страну његове жене. Не праштају му то што спава са лепотицом, док они и даље морају да обављају брачне дужности.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА (младожењи): Е, видите л’, то јест! МЛАДОЖЕЊА: Ја управо нисам стао за новцима, нешто сам дао и под интерес, а уложио сам и у ракију; него сам добио вољу да начиним једну воденицу, па би
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И значајно је да је он тим језиком писао нарочито после 1740, када је код Срба стао преовлађивати рускословенски језик.
Човек вредан и истински побожан, он се почео бавити књигом још док је био у Шапцу и стао преводити на српски побожне легенде.
певати код Срба када готово нико није певао, и у српску поезију уводи нов правац, псевдокласични, који се у Европи стао ширити после Обнове, и какав је он нарочито нашао у мађарској и руској књижевности XВИИИ века.
Одмах је почео борбу против домаће анархије, против племена која су се међусобно тукла и против крвне освете, стао централизовати државну власт, почео дизати школе, путеве, установљавати судове.
Вук Караџић му је отворио очи и показао му вредност народне поезије, и он је народне песме у Црној Гори стао скупљати.
Добровски у својим проучавањима, нарочито када је изучавао питање ћирилице и латинице, стао се јако занимати Јужним Словенима, у првом реду Србима и Хрватима.
Са друге стране, живећи међу Србима, он је први научно почео проучавати српску прошлост и српски језик, први стао испитивати старе српске споменике и прикупљати грађу за историју српске књижевности, и у том погледу имао толике
је пажњу на далматинске »Морлаке« и њихову поезију; Хердер је неке српске песме унео у своју збирку; Гете их је стао преводити, и само у доба од 1825—1827.
језик, али са знатним позајмицама из старог, рускословенског језика, нарочито у апстрактној терминологији, и језик се стао развијати многим неологизмима, који се без престанка стварају.
Словеначки језик је проучавао на широј компаративној основи, и природно се стао занимати и осталим југословенским језицима, нарочито српским. Од 1809.
Копитар, стручан референт бечких романтичарских листова за словенске књижевности, поводом Караџићевих збирки стао је Немцима скретати пажњу на нову, оригиналну и снажну српску народну поезију.
Он је дао пример, и за њим су дошли ученици који су посао настављали. Одмах за њим Вук Врчевић је стао описивати живот српскога народа у Херцеговини, а Милан Ђ. Милићевић у Србији.
Милићевић, Вук - Беспуће
дише биједа и сиротиња; заталаса се понекад у њима нешто мучно што дави; радници у туђини јављају да нема посла: рад стао, глад притисла; запомажу да им се од куће штогод пошаље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно тужног
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Боже, Боже, да вељи си свети, Ао свете, да леп ли си клети, Млоги те је сретан глати стао, Ал' ко те се јоште нагледао?!
Голи брацо, што си стао, Ваљда неси већ сустао, Цупни, скочи, Ситно крочи, Па заведи, Па проведи, Опа цупа, Па на ћупа!
љута, Иди, клета, ох иди му с пута, Дајде, Боже, стрелу громовницу, Да ударим ову отровницу, Ао Чубро, нашто ли си стао? Бог је теби гром у руке дао, Удри гују, ох, удари врага, Да му није међу нама трага.
Знаш ли оно — ал' било је давно, Дваест лета сад ће бити равно, Ти си онда једва на свет стао, Но зацело веће си слушао — Крваво је сунце излазило, Крваво је онда залазило, А сувише два крвава данка Гореаше
Већ је подне, већ и превалило, Под кулом се све већ искупило, Већ и Гојко озго је сишао, Те по друсту разгледати стао; Тражи јунак Богом побратима, Ал' у чети јунака не има, Гледну даље, и заман бејаше, Већ за њега запитати шћаше,
“ Цело поље већ се уздрмало, Пешац, коњик, све с' опремат стало, А Змајевић брзо похитао, Па гласника распитиват стао, Да све знаде што је и како је, Понајвише где је Радивоје.
„Та Змајевић, да ли не знаш Гојка?“ А млада му — „Цвета је девојка, Мила ћерка — но пиј, што си стао — Де још једном — па с Богом остао!
Слушај, слушај, је л ме когод звао? Она, она — брже, што сам стао? (ДЕ СУ НАШИ ДИВНИ ЦАРИ?) Де су наши дивни цари? — У гробу. Де су крали господари? — У гробу.
Од Омера и Мере красан пој Увек би глас њен пети подигао, А њу би пратјо врулни звуче мој; Малени тица лик је онда стао И вир је уставио жубор свој, Немирни зефир смирио је крило, Милине гласа свашто је ту пило. 21.
премалећа сијао је крас, Кроз лепи предјел пут се мени дао; Планине стрме, дрва лишћан влас И орао што је на облак стао: То мало туге тишало је глас; Ал' што је тавна била ближа ноћ, И њена са тим растила је моћ. 27.
Красан беше он јунак на свету, Нигда лепшег не виде младету. Та да здрав сам с њим успоред стао, Раде лепши боље би с' допао.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Илија се премјешта до свог водника Борише, опет нагиње уво према лијевој руци, ослушкује и безнадно пуше: — Стао па стао, нема ти ту више помоћи. — Ма ко стао, брате?
Илија се премјешта до свог водника Борише, опет нагиње уво према лијевој руци, ослушкује и безнадно пуше: — Стао па стао, нема ти ту више помоћи. — Ма ко стао, брате?
— Ма ко стао, брате? — мученички стење Бориша, јер му Илија својим шиштањем разбија и ону лагашну скраму чемерног сна овако насједећ
— Ма овај мој сат. — Иди, бестрага ти глава, та није стао Трећи украјински фронт и корпус Пека Дапчевића. — Е, мој рођаче, не знаш ти каква је то мука кад стане сат, ти си био
— Дедер, кажи, ко је икад у твојој кући имао сат? — Није нико, брате, али мени ноћас ... — Али теби ноћас, безбели, стао, јер га јуче нијеси навио. То ти је исто као да тамо у свом селу заборавиш увече напојити краву.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Седи! — рекао му мрко и показао место ДО себе на миндерлуку. Стојан, као увек, само стао пред њим. — Нека — одговори му — Могу и да стојим. — Седи до мене, седи ко што приличи мужу, домаћину!
— Женска страна! ... — А стриц стао, згрануо се и сав се тресе од једа. — Ти ли бре, псето?! — викну он гушећи се и дохвати штап те лупи Станоју по глави.
Ја сам стао. Нисам осећао глад. Гледао сам и разгледао хаљине што беху око трешње. Наиђох на Ленкине шалваре од ђизије и минтан од
Зар се бојиш?... — Не, брате... — тресла се она и муцала; — али, да идем. Чекају ме... траже... Ита одједном стао пред њу. Вилице укочио, стиснуо, као да не дâ да му зуби цвокоћу. И свом укоченом лицу силом је давао смејање.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
1815 он у њој не види особите књижевне квалитете, па чак ни оне силне аргументе за своју тезу о језику које је иначе стао да тражи где год је мислио да их може наћи. Али је Вук имао свог Ментора.
Са овом дружином идући даље нађе петог чоека, овај бијаше попио једно велико језеро воде, па стао на средини те сеири како се рибе праћакају. Назове му помози бог, а овај му одговори: — Бог ти помогао!
Сељак брже спреми пушку, па се скута под голему крушку. Чим је он ту стао, голема нека орлушина долети и падне на крушку. Сва се крушка затресе, а силно грање поломи се и падне доле на земљу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: Господине, а шта ће бити од нас двојице? ДОКТОР: Како, Манојло? МАНОЈЛО: Ја сам стао у службу код вас да ме уместо плате учите.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
неком поднебљу што није твоје, А нисам знао правац ни маршруту, Ни шта ти на том путу писано је, Када по дан би стао у минуту, Кад морао сам да волим за двоје, Увежбао сам врховну вештину: Стрпљење. Неки у тој вежби гину.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
МЛИНА 146 ГВОЗДЕНИ САВЕЗ 152 ВЕЧИТО ЛЕТО 159 ОГЊЕНА ВИЛА 166 ЗИМА 173 НОЋНА СТРАЖА 179 ДЕДА ТРИШИН САН 187 МЛИН ЈЕ СТАО 193 ЧУДА У МАГЛИ 200 ЖУЋИН ОДЛАЗАК 205 ВИДРАН ВИДРИЋ 211 ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА 221 ЗВЕЗДАНИ
“ Прену се Пијевац, истегну врат, прогунђа гласно: „Стао ми сат!“ — па клепну крилом и кукурикну, у само уво Мачково викну: „О, кукуррику, зоррице Зорри!
ти лажем — Лисац му вели — печен ми батак на главу пао, ваздан ми зуби јестиво мљели, читав ми ћуран у трбух стао. Лажем ли — гуску појео многу, луто по шуми кокошјих ногу. Живјела слога! У лонац рат! Изићи брзо, љуби те брат!
Сву ноћ је киша шибала круто, сву ноћ је Мачак по шуми луто, тражио стално и није стао, сву ноћ је Пијетла по шуми звао. Звао је Мачак, узалуд вико, јер му се није јављао нико. . . . . . . . .
Зеленим рухом ките се пути, а Ћоса иде, ништа не слути. Ишао Ћоса по мрклој тами читаве ноћи и није стао, и с празном торбом, у освит сами, пред својим прагом уморан пао.
Док удариш длан о длан, четир друга створе план. Под прозор је Сивко стао, на њ се Жућа успентрао, на Жући се мачак кочи, а на мачка пијевац
Водопад стао, утихла бука, гњура се у муљ зубата штука. Жућа се чуди, ушима мрда: „Погледај воду, постала тврда!
Зачуђен Жућа на прагу стао: „Погледај млина, у сан је пао!“ А Тоша за њим повика брзо: „Заспао није, него се смрзȏ!
Тамо ни живот не буде кратак, увек је дужи — за петлов батак. МЛИН ЈЕ СТАО Од рана јутра до мркла мрака долином реке путује хука, дане и ноћи између врба дединог млина чује се бука.
једног, у јутро тихо, док златан дрен је на сунцу цвао, млин је три пута уздахнȏ тужно, пљуснуо водом, а затим — стао. Смирен је жрвањ још топал био и мирисао на брашно меко. Прену се деда, подиже главу: „Млин је заспао!
Један кројач у капуту жуту пегла сенке по ауто-путу. Лаган сутон с дрвета пануо и у глежњу ногу угануо. Сат ми стао и тврдо заспао, под поњаву сакрио звоњаву. Тврд сан лупи и мене и друга, сваком оста на глави чворуга.
Мачак је састав прекрасан дао, у друштво првих мудраца стао, овако не би ни лисац знао. Добар си, зече, добро ти име, оцену спремам још ове зиме, кад видиш торбу старога Симе.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Ведро спуштам у рујну реку. Нада мном стражар мотри да л ће промаћи виле. На градски је улаз стао ветар са свитком вести за овај дан. Кроз отворен прозор видим спава господар с руком на балчаку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Притегао сам сабљу, подухватио је прописно, затегао блузу и стао пред командиром у ставу „мирно“. — Господине капетане, дошао сам да вам се јавим... — А-ха!...
— Одређен је нови и требало је већ да дође... Батерија тада крену и Александар се врати. — Е, молим, где сам оно стао?
Разумем!... Најзад, образовасмо и тај несрећни сноп. Пошто је стао иза свакога топа и погледао у ком су правцу управљене цеви, врати се према средини батерије и позва ме. — Добро...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Али не иде, бадава, знам ја себе«. И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.
Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Док је тукао, по глави, штапом са коња, пред стројем, стао би кад би стигао до мене. Кажњавао је за сваку ситницу, тешко.
Да наставим тамо, како би се то у Саламанци рекло, где сам стао. „Не иди у Београд“, говорила ми је мати тужио. „Зар не видиш како ти је ујак, Никола, тамо прошао?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
господину министру доста љутито, иако то нисам требао рећи; е, али дође тако човеку те рекне и учини штошта, као да је стао на луди камен. — Мислите ли да војска нема прече дужности, господине?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове. Разуме се да о томе нико и не мисли, сви
Дах се у грудима стеже, грло промукло и осушило се, из целог тела бије нека ватра, па ипак је тако хладно, да бих радо стао на овом сунчаном пригревку... Али ко сме заостати иза друштва!... Бар да срце не бије овако јако. И то смета ходу.
Радоје стао на раскршће па раздаје сиротињи некаквих 3.000 динара... Обрнем десно, те поред Српске Заставе. Тамо седи Рибарац и
Замисли се тако, па оде, оде... и не би стао, да не дотрчи који Марков питомац и повиче му на ухо: ујаа!... И сад се по Станковим очима види, да су га многе мисли
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Моли се богу што је туђа кућа и што није ред... СПИРИНИЦА: А ти па нашао туђу кућу да се ребриш. Суклато! ЈЕВРЕМ (стао између њих и покушава да их умири): Ама, де! Нисте ваљда дошли да се овде свађате?!
(Крсти се.) Господе боже, на шта ће ово изаћи? (Спази Младена и издере се.) Ама, што си ми ту стао као... Бленеш само! Иди, иди напоље да ми јавиш кад их видиш на углу! (Младен оде. Даници.
и Спириница нешто се препиру, што се не чује од музике и ларме, а Јеврем, држећи у једној руци кључ а у другој говор, стао узбуђен и плаче).
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.
Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Дошао и Џон Хохохонд, отпасао револвер, скинуо шеширчину Стао уз кревет, велики као брдо, и почео да трепће. Први пут се џамбас сетио да, ето, има сина, Па из кухиње, где су
Ко је још видео тај дан У коме човек остари?). Кажем вам, децо, као кроз сан: Чудноват дан. В Саобраћај стао, насред сквера Два кондуктера играју кликера! Није сан, а лудо ко сан — Чудан дан.
НОЋ ПОСЛЕ КИШЕ Ноћ после кише. Помало ветра. Улични сат одавно стао: Дани су се од њега некуд измакли! Ноћ је звер дуга три километра, С очима у води, с рукама као Сава и Дунав.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
нашао да се налазимо на месту које нам је било мета, на плодишту јегуља, бродске машине су заустављене и брод је стао. Он ће ту стајати дуже време, у колико не буде потребно да се креће ради посла експедиције.
На неколико минута пре но што ће капетан брода дати тај сигнал, осетило се да се брод јако затресао и одједном стао, ма да су му погонске машине радиле истом снагом као и дотле.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
У грлу јој стао плач. Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука што су због њега
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тéшко; и срце бол ужасни чупа; Оловна слутња на душу је пала. Душа је празна! Ред просјака што је Стао пред мене, то су жеље моје — Добро их видим — моје наде, страсти И мисли, куку! куку!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
?“ рече Имбро, крупан прикладан човјек од тридесет година. То говорећи стигао бјеше и стао таман према грлу Маркове пушке. Као да га је усуд уставио ту. Маркова плану прије но што га је Оташ могао уставити.
“ умјеша се стари. „Ако је обичај стари и правица је стара, па гдје се њих двоје за грло шчепају, ја бих уз правицу стао! А моји браственици, бјесмо баш на моме гумну, четрдесет грла, сви у смијех и потврдише то. На томе и прекидосмо.
А што је било Јанку? Шта му се догодило? Охладио се момак иза првога заноса, пак стао размишљати о своме стању, и о ономе што ће бити и видио да ће му бити све напразно.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ишао Циганин њивом па опази зеца где спава у једном грму. Циганин стао, па га гледа, а све сâм у себи мисли: сад ћу лепо тог зеца ухватити, однети господару, па ћу за њ добити четири
Казао поп или калуђер, кад су негдје уз пост преда њ донијели печену туку, и овијем речима као претворивши је у рибу, стао јести. Штође, штође!
Куд је, снашо, у то село пут послије ручка? — Запитао накакав путник младе пред кућом, ђе је био стао да се напије воде или да запали лулу, а она му одговорила: Овуда, брато, испод градине прије ручка.
Не гледа бог на каљаве ноге, већ на чисто срце. — Казао некакав који је харајући цркву стао каљавим ногама на часну трапезу да дохвати кандило, па га друг опоменуо на то. Нек’ носи бисаге, кључ је у мене.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дође прва недеља, отиде царица са својим снахама у цркву; кад изиђу из цркве, сав народ стао па гледи каква је то лепота; за царицу нико ни мукает.
Кад дође недеља, опет царица отиде са својим снахама у цркву; па кад изиђе из цркве, сав народ стао па гледа најмлађу цареву снаху, и чуди се такој лепоти.
Са овом дружином идући даље нађе петог чоека, овај бијаше попио једно велико језеро воде, па стао на средини те сеири, како се рибе праћакају. Назове му помози Бог, а овај му одговори: „Бог ти помогао!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Гледам је, гледам, а у глави све долази на своје место! Ко да сам пред Вукосаву стао, исту истацку! И сине мени да није било онако како сам ја упамтио и причао! Него потпуно друкчије!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Како је мени било, овога правдољубива и чи-стосрдечна архијереја слушајући, исказати не могу. Стао сам био, с једне стране, како га могу добро гледати и како нећу другима у служењу сметати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
„Који му је враг јутрос!?“ — вели фра-Брне. Најпослије весла ударише и лађа се отисну. Стипан стао насред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не, он је изгурао на пут, схватио је то онда кад је на коњу појурио кроз село и стао у пољу, далеко од села, не, сам је коњ одједном застао, уплашен тишином између звезда и слеђене белине.
Био је стара, накривљена липа. Фијакер је пред гвозденом капијом, на десетак корачаја од њега, стао. „Лаку ноћ“, рекао је Вукашин и као да осећа очево присуство, утрчао у башту и треснуо капијом да је Аћиму дуго
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
могао да прихвати, јер није сумњао да ће га спутати; Јеврем је, опет, сматрао Устав неопходним и, у одлучујућем часу, стао је уз Уставобранитеље.
Сима је пошао ка војницима који су пуцали у њега, гледао им црне осмехе и стао да им довикује, на савршеном турском језику, да стану, да престану, да је то пут у зло.
Онда, опет у једну зору, угледао је први глог како листа, окренут његовом оку. То памти. И памти како је стао пред дрво и како је, у жељи да га дарује, извадио малу пару од сребра и заденуо је у глог.
Затим би осуђеник закорачио у само средиште раскршћа, на место смрти обележено каменом и стао, од мах истурене главе а она би, та глава, већ следећег трена, као неки од смисла отргнут предмет, летела кроз ваздух
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На чију страну је стао млади Аполониос, не зна се, иако неки историчари науке држе да је био присталица Аристархов и правдају своје мишљење
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Шта, — престрави се он будећи се — шта се десило? — Свирали сте на узбуну и воз је стао. — Без увреде, господо, — заврши трговчева жена „дискусију“, јетко и журно прикупљајући ствари, док је муж отворених,
Док сам био у низу ових сећања воз писну и ја утрчах унутра трудећи се да слику, коју сам о оној вечери стао обнављати, не побркам...
из револвера мој шешир од панаме окачен о дрво, а кум, победоносно, на свом штапу донео велику змију коју је убио и стао да описује.
Али сам брзо одбацио досадну књигу и стао, без реда, да мислим о свачему. И тако се опет сетих побратима на коме се зауставих, па једног тренутка осетих чак
Па се једва растависмо из загрљаја и ја пођох уском стазом која води ка резерви. А кад сам се стао пузати уз јаругу ка коси, позади које се налазио батаљон и штаб и превијалиште, најпре чух опаљење, па хујања, а затим
Тако је оборен и онај други разлог патриотизма који се оснивао на праву. — Дед’, па шта после? — После се човек стао питати као и онај немачки официр, и од отаџбине, која је од њега тражила највеће жртве, захтевао дужности према њему,
Погрешка! Слободан си, пуштен си, купи те прње па кући!“ Кад је Петроније Свилар стао слободном ногом на плоче, онај предвечерњи жумор гунгуле на улици брујао је пуном паром.
као жар врућим, ја сам у почетку осетио неку заглушну грмљавину у ушима, у којима ми је после онај пресецани ваздух стао фијукати, звиждати, зујати, и тако бесно цичати, да сам мислио: оглувећу.
мах један висок, елегантан и леп господин отменог изгледа, збуњено скиде шешир, па је испрекидано и неразговетно одмах стао муцати нешто о томе како се усудио да иде за њом и да је прати и како је једину жељу имао да њу упозна.
Чим сам је угледао, одмах сам стао мислити о томе како да јој се, после концертног дела, приближим. А кад игра отпоче, ја се узмувах на све стране, не
Тада се он узаман и без успеха стао копрцати. И копрцао се тако све до сванућа, кад је стао осећати бол у нози и кад је наишао неки радник који га је
Тада се он узаман и без успеха стао копрцати. И копрцао се тако све до сванућа, кад је стао осећати бол у нози и кад је наишао неки радник који га је одмах приметио, одмотао га и указао му прву помоћ.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Недјељом послије подне Егидио би се каткад сјетио свог тромбона и стао дувати у њ. Због тога су избијале дуге распре, јер је то дједу реметило поподневни сан.
Већ се и мрак стао хватати, а они су још били ту. Око њих се окупила дјечурлија и бленуо по који беспослењак. Заинтересирана до потпуног
Мјерио је дугим корацима благоваоницу уздуж и попријеко, с рукама за леђима. Изједала га је неактивност. Стао је пред слику своје мајке и расијано се загледао у њу. Тргне се: идеја.
Тад је сјео за волан (видио сам га искоса, кроз обрисано стакло под ниским кровом), и стао наизмјенице упирати ногама у педале, овлашно кретати амо-тамо волан, онако „насухо”; при том је скупио усне:
Да мој мали пријатељ слијепац није слијеп, њему бих је поклонио да се игра у врту на сунцу.) Стао сам пред „закључаном собом”, окренуо кључ у брави и ушао. Запахнула ме непријазним хладом дуго ненаставане просторије.
То као да на нешто слути. Затим сам мало читао. Али ме је заморило. Средином јутра стао је пред улазом у зграду аутомобил. С муком сам устао из кревета и довукао се до прозора. Био је то мали црни фургончић.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље. И ако вешто прикри забуну, беше се веома
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сељак брже спреми пушку, па се скута под голему крушку. Чим је он ту стао, голема нека орлушина долети и падне на крушку. Сва се крушка затресе а силно грање поломи се и падне доле на земљу.
Пази добро, немој и опет да се превариш, јер ти више боме нећу помоћи. Он оде, уђе у шталу, одвеза коња па стао огледати орму; допала му се она златна орма, све се сја од сувога злата.
Са овом дружином идући даље, нађе петог чоека: овај бијаше попио једно велико језеро воде, па стао на средини те сеири како се рибе праћакају. Назове му помози бог, а овај му одговори: — Бог ти помогао.
Циганин је заискао од њих један дукат да он Турчину однесе дукате. Циганин дође к Турчину, па се стао шетати испред Турчина амо-тамо. Турчин га је упитао откле је. Циго му рече да је из села гдје је његов хат.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Био сам толико повучен да бих радије лицем у лице стао пред разјареног лава, но да се сретнем са било којим од оних градских кицоша који су тумарали наоколо.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Националисти из групе омладине нападоше носиоце жуто-црног знамења, а у том сукобу ја бејах ухваћен када сам стао ногом на оборену аустријску заставу. Преда мном је сада било избацивање из школе.
Зауставио сам кочију, изишао напоље и стао да посматрам. Вратиле су ми се успомене на Кори и Обен и на племенске саборе које сам посматрао у Арану.
Али као директор Кевендишове лабораторије, он је припремио многе који су наставили са истраживањима тамо где је он стао. Један од њих је ускоро преузео вођство у брзом развоју Фарадеј-Максвелове теорије.
“ Записници из раног периода Националне академије наука приказују је у доба када јој је на чело стао Џозеф Хенри. У току грађанског рата она је била активна на пољу научних истраживања у области војних и поморских
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ми ћемо продужити тамо где је он стао: „Ноћ, / мокра, / трг, / празан, / фењери, / сенке бедема, / утврђења, / узнемирише га, / сасвим”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Збунио га синовљев поклич и стао укочено као ступ. Ни да коракне напред, ни да изрекне какву реч. А науман је био да уђе одважно, да првим својим
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Па шта си сада почô, чуо сам, и то смеш: Стао си међу браћу да раздор жигошеш. С кима те веза веже, тима си рекô љут: Овако с’ даље не сме, то није српски пут!
Где новаца има, ту с’ и ђаво нађе, А ђаво не спава већ све на зло смишља. Ђаво је младићу стао иза леђа, Пружајући прстом на дукате златне, Причао му дуго о сластима разним, Што се могу купит’ благом па ма
Краков, Станислав - КРИЛА
Отишао је увређен, оставивши једну мамузу у соби. Пред улазом је аутомобил стао. Вратар се дигао и скинуо капицу. Авијатичари су улетели као помамљени.
Стискала је као полип у пожуди. Причао јој је. Данас им је мотор већ трећи пут стао у ваздуху. Страшно је летети кроз празне просторе. — Ипак страх је највећа пожуда... То је био свршетак свега.
Одскочи, окрете се. Са гумастог дрвета падале су одсечене гранчице и лишће, а доле у плавом диму лежао је неко. Стао је као укочен, и гледао уплашених Очију у дим и тело. — О—о—о... — јечао је онај доле.
После су на њега и заборавили. Седи мајор је играо санса са Душком и потпоручником Милованом. Овај је стао да претура по џеповима, и одједном — негде је близу грмнуло — са тргнутом руком излетела је и кутијица.
Његови ордонанси га носе. Тражили су га и нашли сред жица баш онда када је њин преполовљени батаљон стао да се увија и узмиче после првог успелог јуриша.
Један Црнац урлао је тако страшно да су напољу рањеници дрхтали од страха. Онда су Црнцу натурили на уста маску, стао се гушити, најзад је заспао, и кроз сан мумлао страшне неразумљиве речи.
Петровић, Растко - АФРИКА
Онда је шакама очистио лице и груди, ставио црне бројанице у зубе и клањао неколико пута. Потом је стао записивати сваки час понешто, одбројавајући зрна.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Наши губитци прилични — артиљерија се одликовала. И тако, Али-Сајиб је стао ногом на српску земљу. В Алексинац, ноћ од 7 на 8 август, 1876 год.
С леве стране долећу и куршуми. Мајор Илија Марковић, чији батаљони баш тада улажаху у борбу, стао насред поља, очи му као у мртве рибе, зинуо, подигао и раширио обадве руке, врат испружио а главу малко погнуо напред,
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Болове оне, И јаде големе, Које си ми дао, За часак један Под ноге сам мето, На њих сам стао. Тако се дигох И — до тебе стигох.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Освануо је шеснаести септембар. Његово излагање прекиде капетан Радојчић: — Сад стани. Запамти где си стао: „Освануо је шеснаести септембар.“ Да чујемо сад Предрага.
— Чуо сам и ја експлозију — упаде Светислав — али нисам знао шта је... — Дах нам је стао. За неколико тренутака замро је готово цео фронт. И док су се Бугари освестили, моји војници сручише се у ров.
Негде око Вертекопа наиђе на нашег стражара, трећепозивца, и овај викну: „Стој!“ „Стао сам!“ — рече Господ. „Ко иде?“ „Бог...
Ако он крене напред, ми за њим“... Извол’те сад! Ађутант пука, који је дошао да преузме чету, стао збуњен, и не зна како да се снађе. Известио је пук...
Он само чучну. Страховита експлозија запара земљу, и камење прелете преко наших глава. Дах ми је стао. Дрхтим, па ми дође да му кажем: не могу више да глумим храброг човека. Доста ми је и ово што сам видео!
Стиснутих вилица и сав згрчен, стајао сам прибијен уза земљу. Дах ми је стао. Нешто се сломата покрај мене. За њиме други, трећи. Ракетла сину. Одонуд, из бугарских ровова, припуцаше пушке.
Сад је требало скратити даљину. Али ова објавница је отворена према нашој позадини, и ја сам се стао окретати осматрајући где бих могао да се склоним. Казао сам војницима да се прибију за зид, где сам и ја пришао.
— Да л’ ће овоме доћи крај? — Сматрај ово од сада као текући посао живота и продужи где си стао. Драгиша настави. — У пет часова били смо на пристаништу и одмах ушли у лађу. Била је то нека мала лађа.
Али никада нисам осетио такву радост као када сам напустио лађу и стао ногом на чврсту земљу. Ми који смо са планина, научили смо на чврсту стазу.
— Треба да их нађемо. — Зашто? — онда сам стао према њој. — Ви се плашите мене? — Не... али ипак — говорила је нестрпљиво.
— Уосталом, то ће зависити од вас. Она се стресе. — Хладно је. Стао сам према њој, раскопчао шињел и, држећи раширене крајеве, рекао јој: — Изволте. Гледала ме је полуотвореним очима.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У њима, наш човек се први пут стао обазирати по свемиру и људском немиру. Иако споменик прохујалог живота, оне, „златније од злата“, могу бити још
Кол’ко пут сам на брег стао, Желио што нисам знао, Не знаш за чим уздисао сам: Ображења, жеље тајне, Чувства љубве, дружбе красне Прво ту тек
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Што си се толико дигô, нијесу на теби токе и илике Реље Кнежевића!“ — говорило се кад би се когод стао чиме поносити.
Сва су звона вјешто била повезана једно за друго. Он стао, па љутито вуче за конопац, а звона циче, јече и потмуло се разлијежу.
— уздахну Мићан и сјарну један угарчић. — Људи, бојим се, да неће загорети? — Де-де, Симеуне; што си стао? При повиједај, да видимо, шта ће бити — вели Мићан и пружи му опет пуну чашу башице.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Ја не знам ког би ђавола и тражили путници овде? АЛЕКСА: Па онда... ух, ето, заборавих где сам стао! ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме! Ама, кажем ја вама, не прекидајте га.
АЛЕКСА: Па онда... ух, ето, заборавих где сам стао! ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме! Ама, кажем ја вама, не прекидајте га. Стао си: како већ три недеље ниједан путник није прекорачио праг. АЛЕКСА: Јесте!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Језик је стао на чисто српску основицу, еманципујући се од историјске повезаности с другим православним Словенима. Све се то одлично
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води. Чак је и увећао. Али, требало је дуго времена док је престало
ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.
И на одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку, — свекар је одговарао,
Ћипико, Иво - Пауци
— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати. Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.
Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће. Ништа не говоре, само што шуште савијене гране. А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и
Баци се у море и доплива крају. Жупник бијаше већ отишао. Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину. Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.
Младић је јахао на мазги и непрестание је гоњао да боље иде. — Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Најпре је изгубио ведрину, потом се стао љутити за најмању ситницу, најзад је постао туробан и горак. Кад је Јелена протерала ону дрољицу са Куле, па је ова
Шеткао се онде, са рукама на задњици, гледао искоса Кулу, ћутао и пљуцкао. Онда је стао, окренуо се према нама, дигао руку да утиша грају која се поново дигла, овај пут као дивљење према његовој храбрости.
одмах је, чим је чуо да игуман још није умро, не улазећи к њему, отишао у своју ћелију, замандалио изнутра врата и стао тамо дан и ноћ. Нађе се увек по који радозналац коме је задовољство да све одгонетне. Тако је било и овога пута.
Питање је одиста било незграпно и није ни чудо што се Никанор тако разбеснео и избезумљено стао да виче да сам ја проклети безбожник.
Кад је после дужег пажљивог проучавања грнчарске вештине сео, засукао рукаве и стао да меси глину, испало је из тога једно страобално чудовеније велико читава два хвата.
Чекао сам ведру ноћ. Чим се крдо у сумрак провукло кроз усек, опљунуо сам шаке и стао махнито да копам будаком. Доротеј је хтео да ми помогне, али ја сам помоћ одбио. Опклада је опклада.
Настављам. Где сам оно стао? Да, кад ми распреда косе. Али не могу. Не могу поново да васкрснем девојчицу; уместо ње, као топла непогода, одједном
Знам, вода је нека хучала. Тога се сећам. Можда је било предвечерје. Зашто је Димитрије баш овде стао? Опет се ја враћам, све укруг. Баш код Пилата. Умишљам ли ја то?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1886. (ВЕЧЕ ЈЕ ОДАВНО ПРОШЛО... ) Вече је одавно прошло... У шумарцима густим Безбројних, малених тица звучни је стао хор; Поноћ је спустила вео. По долинама пустим Умукô људски збор.
Ијоно, он тебе чека. Жагор је одавна стао, И евнух уморни дрема на меком наслону свом: На стара његова крила угашен чибук је пао, И фонтан јасније шуми у пустом
1884. ГРАЂАНСКА ВРЛИНА Строг и узвишен преда ме је стао, Оружан мачем и гранчицом крина... Ах, познајем га, и пре сам га знао, Са светла ума, правде и врлина.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
исписани тајанственим словима у његовим прибелешкама, осташе непознати и неупотребљени, а Ђордано Бруно, који је стао уз Коперника и учио да и ван наше Земље има живота, изгуби свој властити на ломачи.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Златан санак на праг стао, Преко прага на нос пао, А Вида се засмејала, Па се у сну насмејала. КОЛЕВКА ЈОВАН СУБОТИЋ Видина је мајка Колунџије
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Онај богаташ са уцењивачким писмом, и његови синови, нису се виђали нигде пун месец дана. После је отац опет стао ићи у радњу, а дечаке је пратио у школу чувар. Власт, као обично у случајевима хајдучије, и немоћна, и нетражена.
— Иди, Србо, види се у огледалу, и кажи да ли ти личи да идеш из апса. — Срба се сагао, пољубио руку госпа Нолину, и стао да се смеје смејом за који би тешко било одредити да ли је дрзак, или наиван, или просто млад, јер младост је ту да се
Куварица је одјурила, а доктор дојурио. Знао је шта га чека , и одмах стао вадити из кутије велику штрцаљку. Госпа Нола се смеши, и шапће једва: — Јесте ли ви доктор или ватрогасац?...
— Јосиф је једаред дваред попустио, а затим је стао да једним каменитим ћутањем и немицањем с места одбија све како би само леш одбијао.
— И оставио је малу немилосрдно не питајући, не марећи, како је њој. Па би онда тамо у примраку врло ускога ходничића стао, ухватио се за главу. „Шта ја то радим? И шта би требао да радим?... Није тешко знати.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Но важније него то је да сам ја, после првих зуба, на крају прве године, већ стао на своје ноге и проходао. Морам признати да сам у први мах ишао четвороношке.
И једног дана учинио сам први мушки корак у животу. Стао сам одлучно пред мајку и изјавио да нећу више да носим сукњу.
Када сам срећно пао на испиту, стао сам пред гимназијска врата и овако размишљао: — Батине ми не гину, а дукат нећу добити, то су две штете.
А једна мисао изведена и исказана, то је реченица. Воз је на крају своје мисли стао и не иде даље, а то значи, и на крају реченице треба казати: стани, не даље! Е, то „стани и не даље“ бележи се тачком.
Али — кад сам се једном нашао на улици, пред вратима универзитета, ја сам стао збуњено пред питањем: хоћу ли лево или десно?
Кад сам и тај посао обавио, те дипломи одредио њено право место, ја сам опет стао, пред питањем: лево или десно? Адвокат? Новинар? Глумац?
да пође брже, али се сви ти покушаји разбијали о магарчеву упорност, који није хтео да миче брже, или који би чак и стао у место, а погдекад, у својој философској расејаности, пошао и на сасвим супротну страну од коња.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ама, то јест, али... — Молим те, извини, зави ме стомак. Запамти где си стао — и Душан оде журно, држећи се за трбух. Опет поче благајник. — Знаш, Момчило, требало је ипак... због војника.
Знајући праведност команданта пука... — Пази, стока једна, ала подваљује! ... а као дисциплиновани војник, стао сам одмах на гледиште команданта пука... Сви прснуше у смех.
Али кад Енглез почне да говори француски, е то је као кад би неко стао забадати прсте у ону торту. — Јаој, макар и то. Погледај, молим те, ону плавушу! — дрхти потпоручник Живадин.
моен... Енглези се неки напили, и почели своју песму: Итс е лонг веј ту Типерери... И музика засвира. Лука стао иза бубња па удара из све снаге. Капетан Бора диригује.
Затим је ишао право, још једном нагло заокренуо и стао. Угледао сам више барака и множину људи у болничком оделу. Унели су ме у један павиљон и спустили на кревет.
— Видећемо већ... Продужи, где си стао? — обрати се Светиславу. — Ви, господине капетане, изигравате баш озбиљно председника — вели смешећи се Предраг.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
које не руде; да када пођем на збор међу негдашњу словенску господу, уз села мирна или уз воду, када зборити им будем стао: величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Наместо башти и кућерака шикнуло у небо јато кула начињених од бетона и стакла. Син се повијати к земљи стао, унук невесту довео у кућу, већ и праунук кућом трчи, а она стално иста.
Чинило се да је и снег који пада прљав. И заиста: када се снег стао топити појурили су олуцима и улицама потоци црне, прљаве воде.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја склапам очи и од среће плачем... 1910 — 1911. МОЈ ОТАЦ Још кô да га гледам. Под оружјем стао, Уз јатаган трепте леденице двије. Спремни коњиц фркће, ногом копа, бије, Као да би на пут господара звао...
Синоћ отпловише рибари далеко, Само по затону видим једну барку, С чељадима, плови. Неко вози, неко Стао, остве држи и вреба, док жарку Распламтјелу зубљу диже цура једна И њоме свијетли.
Зурећи горе, пред твоју Кућу бих стао доли, У твоје прозоре гледô, Док срце тиште ми боли. Ја знам, ти често из окна Гледаш где ја, са својим Чежњама,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Па чак би се и због тога ражалостио и бришући сузе, стао је да милује гуњ. — Неће тебе твој стрико, шалим се ја само.
— Па ово је Стричев магарац Сивац! У два скока био је код магарета и одушевљено стао да га грли. — Драги мој, рођени, паметни! Баш ми је мило што си то ти, а није вук! Волим те више него десет вукова!
“ — Сад ће се теби црвенити нешто друго! — дрекнуо је иза његових леђа учитељ и прутом тако стао да вошти пјесникову позадину да је овај заиста поцрвенио и тамо гдје му ни на ум није падало.
— Чекајте, идем ја да видим — рече Јованче и куражно закорачи према ономе стаблу изнад кога се чула галама. Стао је под саму букву, пажљиво се загледао у њезину крошњу, а онда гласно викнуо: — Еј, шта ви радите горе?!
Како се тога раније нијесам сјетио. Правећи се да иде за неким другим послом, пољар је стао поиздаље да се навија око Прокина гаја, а кад је видио да никог нема у близини, он се брзо увуче у љескар на ивици
У руци је чврсто стезао кубуру, гледао кнеза пркосно и стао изазивачки поред самог Николетине, који је, онако раскорачен и широк, затварао тијесан пут према школи. — Ту сам!
Дође ли некад каква невоља, знаћу да имам неког на кога да се ослоним. Опет је стао да промиња снијег, али двојици дјечака данас то није ништа сметало. Враћали су се кући, весели, румени и задовољни.
Већ је сасвим пришао и стао изнад ње, али је дјевојчица и даље погружено сједила ништа не примјећујући. — Луњо! Дјевојчица подиже очи нимало
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И нико не бијаше да би пред њих стао зауставити их, те забранити ни чинити им тога сијасета и бербат од земље и од људи.
татархану Тамерљанску шака у ропство, те га затвори ка лисицу у калитку, и кад би татархан ктео усести на свога хата, стао би му ногом заврат, и тако шњега би узјахивао на коња.
Заштоно у тому се свиди, једно набусит посао, а друго јогунаст, и обоје неосвестно. Зато и од средње сам руке неки стао се стојак међу врло наглима и међу плашљивци.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.
би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова. Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.