Употреба речи старе у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

занетости, — а у мени је јад њихов и жена њихових; ја сам, сањајући, стрепила за њих, а они се, будни, не сећају своје старе мајке! Ја вичем: „Однеће ме вода!“, а они у дућану броје паре: новац је врео, вода је хладна, а њино срце је лед.

Је ли, моја голубице, да може?“ Стана се смешила као обично. „А би л’ ти, бабо, мало од оне наше старе шљивовице?... Иди, џанум, ишти од оца Самуила; кажи му да ти из оне петачке на натег извади... Разумеш, џанум?...

цело своје изношено одело — о своме имендану; а кад је себи купио „штивлетне“, онда је своме верноме ђаку поклонио старе своје јеменије, на којима је кожа почела цветати, а ђонови се већ расцветаше.

— жалостивим гласом рече учитељ, па малаксало, подбочивши оба лакта на колена, загњурио је главу у две старе руке... Можда би, сиромах, и даље о своме ученику размишљао, али се утоме приближи кмет Радован са Николом Белићем,

Попа довео свога нећака чак из Старе Србије. Њих двојица удесили, па поред чаше вина једнако певају неке стихире, а људи слушају, па се чуде откуда толика

Сремац му досада никад није у кућу долазио; зато је још с брда упро своје старе очи и, лагано корачајући, разгледаше целу околину, а на кући није ниједнога ивера непрегледног оставио...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ако ли се пак плаше да што у мраку не виде, лудо мисле: шта ће видити кад се у помрчини не види? Али старе баке кажу то и то, и друго. Наше се баке у том љуто варају, и боље је нек ћуте.

сарај и жене као Сарданапал, нити лови мухе као Дометијан, него обилази царство своје, као вредан домаћин дом свој, старе клисуре и кулетине даје разваљивати, и на њихова места воздвиже училишта, фабрике, хоспитале и овим подобна

Познати су ти наши случаји, нашто ћу старе ране позлеђивати? Притом, ти знаш како је господи мучно угодити. А што велиш да пастири и пастирке нису моје музике

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Онда биле су у Срему врло ретке школе и српске науке, а и сам после видно сам млоге старе свештенике, који су се с науком мало од наши̓ србијански̓ свештеника разликовали. Но сад је већ друкчије с наукама.

Она два стара (свештеника) исповедају старе људе, а нас тројица млада учимо децу како се ваља крстити, Богу се молити, и оца и мајку у руку љубити и почитовати, и

— Мој се отац врло томе обрадује, и ујутру рано покупи све старе белобраде Турке, оду Аганлији и почну молити, а он се ражљути и почне и̓ одбијати, а он и сва улема попадају на колена

, зора; САБАЈЛЕ, зором САЈТЉИК, САТЉИК, четвртина старе оке, литра СА(ХА)НЧИЋ, мали САХАН, бакарни тањир СА(Х)ИЈА, мусл., гласник, поштоноше СЕИЗ, тур.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

А сад нико ни да се пошали. Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета... — Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.

угурсуз кметовати — саветовати кој го — кога којасити се — јавити се, поздравити конђа — женска капа, саставни део старе српске ношње контуманац — место где пробаве неко време путници који су под сумњом да могу пренети неку заразну болест

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И оде с људима кyћи, миран као јагње. Него и књиге су му биле!... Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком напицано, а листови нису од хартије него од коже.

— Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. Јова повуче Ивана у своју одају. — Ама... то ти озбиљно велиш?

бијеле Јабланаше цркве, Код студене воде Мукијеле, Да вранове месом напитамо, А земљицу крвцом обојимо И мејдане старе подновимо; Рок неђеља, мејдан понеђељник, А уторник да кукају мајке: Али моја ал̓ твоја, Алиле!...

И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао! Рекао бих: старе очи, па ме варају!... А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!... Збогом!

— Нико да ми се није макнуо!... Маринко!... Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... — Ама... — поче Маринко. — Иди!... Знаш ли шта говориш ти?...

— А... вечерас је он мој! Али Лазар га докопа свом снагом. Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. — Ти нећеш ићи!... Ја те молим, не иди!... Сутра, прекосутра...

Само одмахну главом, па рече: — Не угреја кад зима са срца долази!... Да идем лећи... Подиже се, али старе ноге заклецаше... — Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!

Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад... Станковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају... Већ више не може ни да га држи... Погледа Јелицу, па рече: — Носи га, снахо!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

поред мене, Без сребрне сузе у мутноме оку; Крај нас беху мртве руже и врбене, Падало је вече на воду широку Старе једне реке. Њен је корак био Кô корак самоће, нечујан и сетан.

Док он мирно гледа на море, и чека Да галије старе види из далека, Што одоше некад пре много векова. СЕЛО Из Трстеног Виторог се месец заплео у грању Старих

СЛУТЊЕ Како време тече тромо и безлично, И болна се слутња почиње да буди: Да и осећаји старе, као људи, И све једно другом да је тако слично.

ПЕСМА Никад не знам куд ће нова песма хтети, Новој срећи или болу старе ране; Да као молитва у небо полети, Или као капља отрова да кане.

Ваше громке химне не чуше нам пути: Немо убијају деца старе хорде. Поломисте више колевки, о срама! Него херојима отвористе ракâ.

У част посланика републике старе, И светлога госта, држали су били Тад у Трианону бриљантну соаре, С трупом Молијера, музиком од Лили.

ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио и младе крао; и одакле је рушио стене, да у понорима чује њихову смрт; и где је живео силан, разуздан и шуман,

Дај ми и прошлост! Али човек није могао никад сазнати њену истину, јер између њих и старе постојбине беше сад непроходно море. Његове сумње почеше расти сваким даном.

септембра 1942) НА ЦАРЕВ АРАНЂЕЛОВДАН За твоју Славу, светли Царе, Што и сад владаш у нама, Који чувамо славе старе У молитви и на струнама!

За твоју Славу, светли Царе, Нека свак пехар попије — Јер су спопале путе старе Змије и љуте шкорпије... Куда су прошли сви трофеји С војскама твојим смелима, Сад стоје слуге и лакеји Сви с

Све се купује и све прода. Увек сте тачни за пазаре: Кад је на тргу и част рода, И тријумф нов и славе старе. Крај локве крви мученика, И ту имате своја мнења... За компромис је ваша клика, И у мрак задњег поколења...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Набавља зелене шаре у вароши па их све масти, а испод трапа, гдје хвата можданик, подметнуо двије старе коњске плоче да се мало гигају кола као на „вендерима” и да се попу „не труцка зорли”.

Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите? Шта сам ја згријешио богу, да ми не дате под моје старе дане живјети? Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра-прексјутра свевишњи позвати, како му смијем стати пред

Можда сам ја њој ама тако равнодушан кô старе ципеле? Но о њој нема више разговора. Она долази у „пријатне успомене”.

— камена писаљка, крижуља либаде — горњи део женске одеће од свиле или сомота, широких рукава, извезен срмом (део старе градске ношње) лимунација (илуминација) — ватромет, раскошно светло, светлосни ефекти локумић — колач умешен од

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожне фотеље, у којој је још њена баба одмарала старе своје кости, и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.

Понека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица, а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.

Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, такозваној гостинској соби. Намештај леп и јак, али старе моде. Све је било јако и темељно, и све пространо и комотно: ако су кревети, то су били широки за две персоне; ако су

По дуварима неке слике мал’те неће бити све из прошлога века. Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке птице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека

Пију оба попа, а пијуцка, богами, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино. Послушао је поп-Спиру који рече: »Да је вода добра, не би у њој крекетале жабе, него

Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку, и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари, а између осталога у првом реду немачки;

— Та, ето, цуњам по орману. Тражим и купим старе рукавице да покривам флаше од парадајза. Све саме бâлске рукавице, од бог те пита каде.

Учио нешто латинске школе; дакле, није онако неки... А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!... Још који дан... сваки час очекују вест.

кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце, и роде и ласте. Све је село заједно са сељацима променило физиономију своју.

десет-петнаест егземплара имала позашивених у лајбовима од хаљина и по шифонерима мећу вешом, и за иконом, и у џепу старе бунде којом се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска марама.

Куда ћеш? Врат’ се, ој! Из света зар је момче Од мајке слађе старе, Што сузе вриском таре И живот куне свој? Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Од жена не може да се прође. Из свију маала, капија и чаршије, стичу се и иду друмом што води гробљу. Старе, поштапајући се, у празнична одела, са свећама, заједно са обудовљеним снахама и кћерима иду напред, а иза њих носе

Од целог гробља, старе цркве, околне зидове који су на неким местима већ били срозани и капије, једино је та клисарница била јака, здрава.

Убрзо затим почеше да долазе из комшилука остале старе жене, праћене слугама с фењерима који су им осветљавали пут пошто се од силне кише и мрака ништа није видело.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Баба може још и дваест година живети, па да оседим као њих’ов слуга и да ми деле крајцару! Познајем ја таке старе јединице; те знају на памуку крв сисати. Кад неће као што ја хоћу, нећу никако.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

“ Али, у место тога, Христић се заплака љубећи своје старе родитеље, и онај стид порасте још више кад у сузним очима жене опази понос и радост што стоји поред рањеног И живог

А на њему, горе, чаме старе новине, тегле, боце с парадајзом, разне кутије, неколико трулих јабука и шта ти још не стоји горе покривено прашином,

покреће и предамном зјапе све крваве и отворене ране човечанства видим са свим како с праском прскају сви они обручи старе животне моћи друштвене и како се брзо гаси сва она вера у старе покретачке силе.

видим са свим како с праском прскају сви они обручи старе животне моћи друштвене и како се брзо гаси сва она вера у старе покретачке силе.

Хтео бих још ја од оне старе вере и хтео бих увек да се нађем у овом црном мраку пред црвеном олујом. Јер је она стара, махнита вера сву моју

Јест, шуме неке црвљиве људске радње на све стране и отровни пауци наново плету и крпе оне покидане, старе нити. А сви кажу: ето то је та унутрашња снага и сва је игра ствари у мењану оне покретачке снаге; и док васиону не

А све остало ужасно је исто. И као у овој соби, баш као у овој соби све оне старе плакате неумитно стоје, сав онај стари, плесниви намештај Европе ту је.

крви и жучи, осећа она страшно: како је вулкан њенога револта, што громко тутњи на узбуну, пун патриотизма, пун оне старе слатке вере. И колеба се, костреши и двоуми: хтела би она један свој, специфични, расни преображај; то би она хтела.

Африка

и чворновате, или кратке, и слабе, да је цео простор пун комараца и мушица це–це; да урођеници једу нешто што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве

Простор за играње је велики: ипак шеф игре бичем размиче оне што играјући сужавају круг. Највише старе ружне жене табају упорно; као љубопитљиво загледане у своје уздигнуте прегаче.

О гранама такође висе безбројне свирале, зарђале и невидљиве у први мах. У шушњарима су старе асуре, у које су увијене античке одеће и дрвене маске за игру.

Све су старе, ружне, тетовиране, накинђурене и набељене. Крепови, појаси, шалваре, минђуше, читаве колајне од тешког сребра, корали;

Црњански, Милош - Сеобе 2

Тај део куће још се осветљавао из пушкарница, а ложио кроз старе земљане пећи, цепаницама, споља. Неколико соба са патосом изгризеним од пацова и мишева, ту, служило је за затворе

Кад је сенатор дао одобрење, проводаџије су били удесили да је Павле сретне у Петроварадину, код једне старе рођаке сенатора Стритцеског, у једној официрској кући, са чијих се прозора могло догледати далеко, уз Дунав, и до

Зато су им одобравали селидбу у Росију. Зато су им одузимали старе барјаке. Зато се градио друм према плану грофа Мерци. Енгелсхофен није одобравао то претварање војника у паоре.

Остала су још само њена ребра и греде трупа, масне и црне од катрана. Око те старе олупине одјекивао је крекет жаба. У даљини, зеленела се пирамида Леополдсберга, зарасла шумом.

Капамаџија је био осиромашио, откад је био обудовио, али су његове старе слуге остале са њим у кући, у штали, и орали му и сејали земљу коју је био сачувао.

И младе жене, и старе жене, уживале су у таквим прозорима у кући. Клајнштетер није сметао Павлу. Био је то човек зашао у године, али румен,

“ Хорват је гледао да у Росију одсели пушконоше, а није примао у транспорт, радо, ни жене са децом, а камоли старе мајке.

Узалуд је, после, Ракишич доказивао да је куге, можда, било у Новој Кањижи, а да су ти људи из Старе Кањиже, која је лепо и уредно трговиште на Тиси, у Бачкој, где куге нема.

Официрски затвори, у Кијеву, били су тада у једној згради, која је била у једном порушеном бастиону, у близини старе Златне капије, на брду изнад Подоља, недалеко Печерске лавре.

Теодосије - ЖИТИЈА

А свети их прими, и као из божаствене ризнице срца својега износећи, нове и старе речи њима говорећи учаше их о Богу, чему беху веома удивљени, и клањајући му се одлажаху својој кући.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Јако утичу на динарске људе старе велике шуме и поједина дрвета или групе дрвета која се дижу на брежуљцима, са хумки и међу рушевинама, нарочито групе

Често имају старе читуље у којима је забележена њихова генеалогија. Слава је после Божића и Ускрса највећи празник, али много више

Свака је група обожавала по кога јунака. Сви Црногорци Старе Црне Горе сматрају Милоша Обилића као свога духовног претка, и не само да мисле о њему и да му се диве, већ га и

И песма каже: „помислите на старе јунаке.“ Национална свест и национална задаћа. — Значајно је да сви динарски Срби, од оних у северној Хрватској, на

Тиме се објашњавају и готово стални устанци не само у Србији, већ и у Босни, у Херцеговини и у области старе Рашке. Ови су динарски људи ратовали уз Млетке, уз Аустрију, па чак и уз Наполеона и Русију.

преседлине и планине те граничне линије: Ветерник у источном делу Црне Горе, који одваја Васојевиће од Старе Црне Горе са Кучима, Братоножићима и Пиперима; Планиница на југу од Никшића која одваја херцеговачка племена од Старе

Старе Црне Горе са Кучима, Братоножићима и Пиперима; Планиница на југу од Никшића која одваја херцеговачка племена од Старе Црне Горе; Иван-планина, која раздваја Босну од ниске Херцеговине; преседлина Пролог и планина Динара, које деле

Шумадијски варијетет чине старе етничке групе, старије од великих миграција, и различне досељене етничке групе: динарско становништво које је сишло са

понекад била помућена; криза се појачавала услед културних утицаја и услед утицаја европских установа које продиру у старе балканске цивилизације преплићући се са њима и са патријархалним схватањима.

Сви су прожети живом љубављу према отаџбини. Особита је одлика шумадијског становништва као и становништва старе Рашке: гајити наду и веру у будућност и никада не напуштати народни идеал.

Већина српских штампарија из XВИ века основане су у ерским областима и старе књиге се код њих особито цене, старе и „свете косовске књиге“.

Већина српских штампарија из XВИ века основане су у ерским областима и старе књиге се код њих особито цене, старе и „свете косовске књиге“.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Мишеве сам ловио, скитао се по високој трави око ријеке и пео се на старе врбе да одозго гледам како се рибице по виру играју. Мијау-врњау, ужасно волим рибице, али се још ужасније бојим воде!

градић закључа, замандали, затвори, закова, навуче на врата ормане, кревете, столове, столице, пећи, перјане јастуке, старе капе и поломљене чачкалице. Улице опустјеше.

Улице опустјеше. Каменитом калдрмом јурила су само два пара потковица и једне старе цокуле, све што је остало од једног коња и јахача који су исувише брзо стругнули из града.

Бираће се, каже, мишји војвода. Кад Миш пророк стиже с мишем домаћином до старе пастирске колибе, око ње је све врило од кућних и пољских мишева. Сви с одобравањем примише долазак Миша пророка.

први се јави за ријеч: — Страшљиви и опрезни мишји народе, дошао нам је у госте чувени бијели миш о коме причају старе мишје приче. Њега треба да изаберемо за свога војводу. Тај ће нам показати како треба да се чувамо од мачака.

— Ето кад се договорите ко ће то радити, дођите па ми јавите — рече бијели миш. — Становаћу код свог пријатеља близу старе крушке. Миши се почеше разилазити врло забринути.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Уђу у канапу. Ту је један стари билијар, већ искрпљен, столице доста старе и отрцане, па четири мала зелена стола, и један велики. Има већ и друштва. — Дај, Саро, двапут каве. — Одмах.

Сад тек види да је усамљен. Нема више оца, нема матере. Извор је већ исцрпљен. И већ је Пера старац. Нема више старе живахности, нема фантазије. Озбиљно лице, изгледа и он већ као филозоф. Дуг живот, — велика школа.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Овде, над њим, грактале су вране, доле, под њим, светлуцале су широке таме и светлости воде. Везани за старе врбе и стубове у блату, чамци су се црнели издалека, крај ватре.

Тако је, уобразивши да је изнемогао, задржавао кола и полегивао крај пута, међу старе пањеве, сунчајући свој оболео трбух, посматрајући сатима, са клобуком набијеним на очи, мраве што су крај његове главе

Леђа јој беху укочена и утегнута у оклоп од свиле, а струк тврд и округао, као стабло неке старе крушке, које је још само зато ту да би се на њега могле натаћи свилене сукње, широке и разапете као празан шатор, сав

Кад су кола ушла кроз капију, на широку ледину са црквицом и великом кућом, под старе храстове, пред Аранђела Исаковича изишао је стари игуман, који га брзо умири, рекавши да је епископ код куће, само

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

„Изнад Катлановске Бање је на брду један шупаљ камен, кроз који се уочи петка или недеље провлаче нероткиње и старе девојке да би добиле децу, односно да би се удале.

). У источној Србији народ их замишља као старе и ружне, дуге косе и обучене у црнину. Оне, за време првих шест недеља од порођаја, нападају дете и породиљу углавном

¹²⁹ Кађење је исто тако веома ефикасно средство очишћења. У Хомољу старе жене каде на овај начин: „Набаве паучину с три прста салаша и по једну сламку и по једно перо из три пуста гнезда, па

4. ОДБРАНА ОД ВЕШТИЦА Вештице су старе, крезубе, ружне жене, неочешљане косе и дугих прљавих ноктију, а могу се препознати по многим физичким својствима

Урокљиве старе жене могу намерно само својим погледом упропастити било које напредно здраво чељаде или стоку, летину и сл.

Овде ваља запазити и то да се за мало дете најчешће користе метафоре као што су: прут, дрво, пролеће, јутро, а за старе људе, но много чему, супротне (са негативном конотацијом) као нпр. Влах, пас, коњ.

Све то чини загонетку непровидном и тешком за решавање. Загонетке као говорне творевине веома су старе, што се види по њиховом архаичном језику, остацима религиозних формула, анимистичком мишљењу и митолошким темама у

Веселин Чајкановић сматра овај култ основом и суштином целокупне старе српске религије. (Он то показује низом радова о крсном имену, Божићу, српском врховном Богу, кумству, гостопримству,

2; друкчије тумачење термина и семантике среде даје Толстая, С., исто, с. 156. ³² Радојичић,. Ђ. С., Развојни лук старе српске књижевности, Матица српска, Нови Сад 1962, с. 213. ³³ Грбић, С. М., исто, с. 13. ³⁴ Тановић, С., исто, с.

Кулишић, Ш., П. Ж. Петровић и Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Нолит, Београд 1970. Кулишић, Ш., Из старе српске религије, СКЗ, Београд 1970. Кус-Николајев, Н., „Неки народни обичаји у Гњилану“, ВЕМ, 1, Загреб 1935.

Радојичић, Ђ. С., Развојни лук старе српске књижевности, Матица српска, Нови Сад 1962. Радосављевић, М. М., „Приложак народној педагогици и вјеровању“,

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

му од цара три недеље да се одмара, да га дворе сви одреда у родбини, да му с планине воду носе, да му певају песме старе, да му соко крилом хлад чини; ако има братучеда, да му они коња тимаре.

бар пола корака, за оне који не умиру на време, који болују од осврта и растанака, за оне који не пале и не жаре, за старе подвиге и за славе старе, за оне чији је завичај на обалама прошлости остô, за њихово горко сећања задовољство, за

који не умиру на време, који болују од осврта и растанака, за оне који не пале и не жаре, за старе подвиге и за славе старе, за оне чији је завичај на обалама прошлости остô, за њихово горко сећања задовољство, за оне који угашена сунца

кошуљицама изиђу на посмртне критике цичу, кад сваки жудан каменовања каменом се на њих бацати стане, кад хајкачи на старе славе леденоме подвргну бичу песникове стихове недопеване.

ако га змије и траве не удаве, да се у тамницу мемљиву баци, да грки пелен уместо хлеба једе, да му кувају чемерике старе. А ако се, и из тамнице изведен, опијати стане, да му се одсече рука којом је точио пехаре.

О НАЛАЗАЧУ Ко нађе у царевој земљи што било: старе новчанице саске, бројанице калуђерске, челенке и токе, женске копче и пасове од сребра, мреже рибарске, зарђало

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

КАКО САМ СЕ РАЗОЧАРАО За време рата чувале су ме две дивне, старе госпође. Догодило се тако, некако, да су се одрасли разјурили на све стране да пуцају из свачега, а мене оставили

Једнога дана прочуло се да почиње савезничка инвазија. Инвазија— страшно лепа реч! Обе старе даме испекле су пуну ванглу уштипака од брашна које је требало да им траје све до краја рата. А била је тек 1943!

Узалуд су обе старе госпође колутале очима показујући на мене, он је читаву ствар поставио на чисто дијалектичко-материјалистичку основу,

Сви смо им, дакле, завидели и сви знали њихова стална места у Кинотеци — два седишта топла од нежности. Данас старе филмове приказују на телевизији и ја се помало осећам као да сам покраден.

Распитивао сам се. Млада жена има мужа који је страстан пецарош. Млади човек има жену која не воли старе филмове из Кинотеке. Сви су мислили да ће млади човек постати једног дана славан глумац.

Али аутобус је протутњао »Аргентину«, »Ексцелзиор«, Плоче; обишао око града покрај старе »Лозе«, испод »Тонија«, и зауставио се на Пилама пред агенцијом, а да није осетио ништа сем неког понављања, због

– Не престајеш да се образујеш чак ни лети...—говорила је, размичући ниско полегло грање. — Стари манастири, старе тврђаве, старе зидине, старо камење, старци... Све саме старе, половне ствари!

—говорила је, размичући ниско полегло грање. — Стари манастири, старе тврђаве, старе зидине, старо камење, старци... Све саме старе, половне ствари! – Зар ти нисам лепо рекао да останеш доле?

— Стари манастири, старе тврђаве, старе зидине, старо камење, старци... Све саме старе, половне ствари! – Зар ти нисам лепо рекао да останеш доле? – Сама међу оним мувама?

шифру среће), угледах онда срећне недељне породице што су се са букетима цвећа упутиле некоме у посету, видех још и старе жене Сарајева са црним чипкастим шеширима и новчаницама од излизане свиле: из тих малих тајних скровишта оне пажљиво

Пролазимо испод суморног здања старе аустроугарске гимназије, а онда скрећемо ка Обали и ја поново препознајем црвену боју набујале реке — траг брда

јата риба, попут сенки које то јато оставља на песковитом дну, мале сиве мрље долећу носећи са собом талас мириса старе пијаце; мирис осушеног сена, мирис ужеглих јела која се зову бамије, која се зову шиш-ћевап, која се зову соган-долма,

Матавуљ, Симо - УСКОК

Владика, ушав, настави шетање и започе јадање како су се нови сусједи у свему угледали на старе, на Млечане! Никакво се зло не може десити близу границе, а да не буду криви Црногорци! Како они нпр.

Догодине у ово доба напијала вашим сватовима!... Аха! Чисто црмничко! Ово је ватра за старе кости!... Збиља, да вам скувам мало кастрадине? — Ми смо вечерали, но нам простри да лијежемо.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Ви ово писмо нећете прочитати; понеко од ваших наставника хоће. Ако оно бар малчице пољуља неке њихове врло старе навике, ако унесе трунчицу сумње у њихова торжествена домољубива осећања, ако помути њихов јевтини елан, сматраћу да

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Овде је изнесена српска књижевност од почетка XВИИИ века, од писаца који чине спону између старе српске средњовековне калуђерске писмености и нове књижевности, па све до данас, до најновијих писаца, до оних који још

је нешто дуже но стара српска држава, локалне књижевности су се почеле јављати од XВ века, отприлике када је нестало старе српске државе, и трајале до почетка XИX века, када се јавила нова српска држава и када су се створиле модерне

У XВИИИ веку, када се будило историјско осећање српско, једва се нешто мало знало за старе споменике српске писмености.

и Ђорђе Бранковић, и Павле Ђулинац, и Јован Мушкатировић, па и Јован Рајић, врло мало знају о историјским споменицима старе српске књижевности, и своје историје српскога народа раде по страним писцима.

Турци, који су поново постали господари Старе Србије и Србије, нису праштали неверној раји која се побунила противу њих.

ох! и уви мне! Лути страх и беда тогда беше! матер от чедах раздвајаху, и от оца сина; младе роблаху а старе секаху и давлаху. Тогда на се чловјеци смрт призиваху а не живот от проклете Турака и Татара. Уви мне, луте туге!

Школе престају бити искључиво верске, постају више световне и падају под државни надзор. Старе »мештре« заменили су нови »магистри« који су прошли кроз нарочите педагошке курсеве, боље обезбеђени и независнији од

године. И тек 1813. јавља се нов српски лист. СРПСКОСЛОВЕНСКИ ПИСЦИ Последњи изданци старе српске књижевности допиру до самога краја XВИИИ века.

Језик старе српске књижевности живео је још у почетку XВИИИ века, и у Угарској се јављају неколико писаца који су покушавали прилаг

живео је још у почетку XВИИИ века, и у Угарској се јављају неколико писаца који су покушавали прилагођавање старе, калуђерске српске писмености новом добу.

Када је Аустрија заратила са Турском, он успе да увери у Бечу да је од старе српске владалачке куће Бранковића и да би као такав могао подићи Србе против Турака. 1683.

штампана у румунском стручном часопису Ревіѕта цритицă-литерарă. И после тога он је читао старе летописе, кронике и историје и стално прибирао материјал.

Милићевић, Вук - Беспуће

он луташе очима по ниској соби у којој су све ствари биле на истом мјесту, како их је он оставио: и кревет од старе ораховине, покривен грубом шареницом, тканом код куће; и мала гвоздена пећ са излизаним стријелцем; растурене

Њега дира и вријеђа у мозгу кад зашкрипе, под његовом тежином, старе даске на поду; кад помакне са лупом столицу; кад обори коју запрашену књигу, он сав застрепи.

И он помишљаше, да се, ма на који начин, врати староме начину живљења, да поново потражи своју стару наслоњачу, своје старе снове у полумрачној соби, да проживљује напола успаван дане, да лута сам око Уне, да зури у воду, у планине, у

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— У шта играмо, Швабо? — пита га Јова. — Са једна кафа! — вели Шваба. — Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте, па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи, па се нећеш брукати!

« Хехе, шалим се, жено, шалим! Не бој се! — Е, већ ја... — Војник, ја, јакако! А старе пензионерке само притискују зулуфе кад прођем, а ја ка’ из кутије.

Да, крава, рече Максим, и поче описивати краву онако како то нови педагози описују, и како ми јадници, који смо имали старе учитеље, не бесмо никада те среће да тако подробно чујемо. Описа је од репа равним начином до ушију и рогова.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Четовођа у њу гледи, Баш царева града вреди. Она к њему: „Господаре, А тако ти славе старе, Коју данас под облака Диже твоја мишка јака, Ово носим млада твоме Ја јунаштву големоме.

— Из пећине је тигра он изишô Једанпут сретно, оће л' други пут? Ах тешко, тешко мојој јадној души.“ У старе себе затим лупа груди.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Како нећу говорити, јадна ти мајка. Зар те ваљане, умјетне руке блатити и мрљати о штокакву кљусад, о старе кобилетине? О, о, људи божји. Толике свеце насликати, толике иконе, па се сад у коње замјешати.

! Е, то ни некрштени Турци не би урадили. Нашли би бар бољега коња, они су старе бињеџије. Дјед се окрену лијево-десно као да тражи какву помоћ, па кад је не нађе, он сасвим занијеми, најађено

А шта је сад ово, најновије? Како шта је! Ама, зар неко из поштене старе Ћопића куће има образа да јавно и отворено, пјесмом, помиње тамо некакву чупоглавицу, а овамо има поред себе

дана нашао се с Даном у плиткој вртачи поред куће и ту су, под кржљавом лирском, један другог обријали крњатком старе косе.

Стрикан га предухитри: — Ајд, ајд, та нећеш ваљда тражити оне старе опанчине. Даће теби другови цокуле, па ћеш бити ко какав младожења.

— Ето ти како се све преокрене, ти пођеш овако, а испадне онако. „Старе“ крајишке бригаде већ имају своје одлике по којима их знају више команде.

Смјештрна је у споредној зградици, у дну пространа сељачког дворишта, на неколико корака од велике старе куће. Одакле год, с ону страну горског ланца, стигне курир с поштом, ево га најприје ту.

— Јагодо моја, нећеш ми вјеровати, траже ми потврду да сам жива и да сам ово ја. Куку мени, на шта сам ударила под старе дане. — Па то ће бити код матичара, бако. Јеси ли ишла код њега? — Била сам, овчице моја рођена, па не помаже.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу сву испуњене куће са великом баштом ограђене тарабама и пуне цвећа, старих шимширова, испуцаних

Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне. Али ’аџика је ’аџика! Зар ће она још и такве да гледа?... Ето, знао сам ја то, слушао,

Ко ће то да зна? В Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох. Из гостинске собе виђаше се мала светлост. Уђох право тамо.

Млад си. Изиђох. Она издахну. Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају који је она још у животу спремила за своју смрт.

Лежите, а мирише овлажена прашина. Месец сија, те се црне старе, зелене већ обрасле маховином ћерамиде на кућама. Чисто не смете да дахнете.

Улази ч’а Јован; љубим га у руку, он, сагињући се, мене у чело, обухватив целу моју главу у своје сухе, старе руке. И седа насред собе прекрстив ноге. — Свири, бре! — заповеда Циганима, који су се збили уза зид. — Шта, газдо?

Воденице које не раде, већ се у њима пече ракија. Опет куће. Час нове, све по плану, час старе, турске, и ради шора пресечене, те стоје као неке трупине. Штрче им и беле се пресеци њихових почађалих греда.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Излиј на свет превисоке даре, Подај Болгаром њи(х)ове бољаре; ТВО(Ј)ИМ Србљем витезове старе и Грецији њејзине Пиндаре.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

у светлиј' њених друга: Гласи мука и покаја, шапат јада, сузни бризи, неодољних уздисаја бројанички, свети низи; старе славе сетна хвала, а скорањих срамних зала осветница, — јека од гусала. Иза сна се тешког прену, Мрак је. Где сам?

Немојте ме питат' саде, да вам причам старе јаде, старе јаде, нове наде, што их наша звезда знаде; већ пођите до јавора, побратима оног бора, што га стужи и

Немојте ме питат' саде, да вам причам старе јаде, старе јаде, нове наде, што их наша звезда знаде; већ пођите до јавора, побратима оног бора, што га стужи и цацyши неисказом

Саме виле и јунаци арханђели небесни, поносити, бледи зраци, светле сенке, живи сни. Ту су многе дике старе, ту је многи српски тић, до Душана цар Лазаре, а до Марка Обилић.

још ни репа ниси расплела од умиљаја цар-нападачу, траг му је још на скрхану мачу луба ти врела: А већ се старе машаш слободе, јабуку тражиш у божју врту, сујетом славе твоје надрту, евински роде! Ал' нема раја!

И Мисир старе шаље зидаре, рођаци Власи тиквице носе, сви су се стекли: или да просе, ил' да те даре. Сви су се слегли у грдну

Ил' уста она можда медена што толики испричаше нам плам? Кроз уста та је прошô пољубац што старе своје њиме целује поштовалачки млади нараштај; ал' још та уста, још то није Вук.

Ал' кад видим паметаре где с' клањају шупљој сили; кад јунаке видим старе где их скотска наслад гњили, те сад оно пале, жаре, чем су били борци чили; да желуцу није сметње, мач отпашу са

на ноге момци! растурите пакô! палите тамо оне куле беле! грејте јој срце сред ватре вреле! водите и те калуђере старе, њезине верне, добре чуваре, а они други знаће већ сами како се греје на пожарних плами'.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

све кости на једну гомилу па их баци за пећ, а он се стане чудити где млада баци кости за пећ, док уједанпут изиђу две старе оклепане вешти, сухе као авети, и почну сисати оне кости. Онда он упита домаћина: — Шта ти је оно за пећком, брате?

и проћердао, тако да никаквих других хаљина није имао осим једног ћебета, којим је огрнут по сокаку ишао и некаке старе капетине кроз коју му је перчин био пропао.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Како то да схватим? И тако, после оне масаже у позоришту, Мишелино и ја отфурамо до старе „голфијане“, а свуда око нас шљаштио је отмен свет у огромним количинама.

Кад се само сетим колико смо Мишелино и ја путовали до старе Голфијане, тамо горе, у Кошутњаку! Најпре трамвајем, а затим одвајање пешака — кратицом кроз шуму.

Помислих и на то, док сам трчала кроз траву, да ћу једног дана обавезно враћати клинце и клинцезе без везе из старе Голфијане, ако немају своја кола. Упаркираћу се лепо негде са стране, у полумраку, и посматрати ко све седи унутра.

на рекама, окрећу се казаљке на сатовима, баш као у оним смешним америчким филмчугама, официри већ поседели, очигледно старе; оружје им рђа — замислите само, Мишелино већ одавно одслужио човек војску и отишао из тог гарнизона, а они га још

Из плакара се, наиме, појављује маман живописно одевена у старе фармерке, дубоке рибарске чизме које јој сежу све до рамена и, наравски, с обавезним качкетом на глави.

Кад би оне мамине вештице само знале да у клавиру држимо празне тегле од зимнице и старе метле, јер нам је гајба тесна, верујем да би нас испљувале на мртво. Најзад, све је спремно!

Кућа нам изгледа као Ватерло непосредно после битке. Бакута шмрца у кухињи жалећи се што јој је судбина под старе дане доделила улогу служавке; маман такође јеца усред оног крша, док матори, који се у међувремену сит накуцао својих

Може се и у костимима за купање! Само да однесу старе мртваце ... — Шта је, авантуристо? — шмрца маман. — Људи живе нормално, као и сав остали свет!

кроз дугмиће, андрмоље, траке за косу, државне заставе, излизане сребрне лисице, прашњаве шешире, мртве фратре и старе новинске комплете — назовимо тај хаос дијалектички: вишком породичне вредности!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: То ће ти најбоље казати господин барон. (Показује руком на Алексу.) БАТИЋ: Господин барон? Зар барони варају старе жене тантузима? АЛЕКСА: Опростите, ја сам јој дао дукате, који по Шпанији и Америки оде.

МАРКО (гледи, па врти главом): Шта ћеш кад смо и тако род. БАТИЋ: Ја овог ниткова морам вући у полицију, који старе жене вара. (Ухвати Алексу за прси.) МАРКО: Хо, хо, хо! ЈЕЛИЦА: Хüлфе! Реттунг! МИТА: Барона за прси!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Убрзо ноћник отпраши снијегом, замаче репом за првим бријегом, под букве старе, у бијели вир. У кући Мачак поспано зијевну и лампа дахом посљедњим сијевну, па нагло згасну. Завлада мир...

„Мачак је близу, овамо с њим“ – трже се Пијетлић и диже вику из торбе старе: „О, кукурику! Мацане, брацо, лија ме дави, Мацане, друже, брзо ме бави, стотину зрна у пушку стави!

То Мачак лови далеким лугом, а и не слути шта му је с другом. И опет Пијетлић нададе вику из торбе старе: „Кукурику! Мацане брацо, лија ме дави, Мацане, друже, брзо ме бави, стотину зрна у пушку стави!

Измлатићу га, ал други пут.“ — То рече бака и баци прут. ИИ У дворе старе, пред сами мрак, убаци Сунце последњи зрак и тихо рече: „Устај, Мјесече!

Од тога дана, за Мачком другом, плакао старац дуго и дуго ... Па ипак, нада трајно се гаји: из куле старе свјетиљка се сјаји, док тама свуда влада. А тик уз окно рибар се свио, угасла ока, обневидио ...

Пристигли јежа, гледе: он стаде крај неке старе букове кладе. Под кладом рупа, тамна и глува простирка у њој од лишћа сува.

Кажи ми само, не буди љут, Колико беше дугачак пут?“ „Од нашег млина до краја села где стоји врба пет, од старе шуме до врха брега дотле се стере свет. Ако би даље некуда макȏ, ничега нема — ја мислим тако.

Тишина затим завлада млином као да никог није ни било. Истога трена чича се прену, очи му старе лукаво сјаје. „Јесте ли, децо, свршили причу, спавати ваља, доста је граје.

Спусти се вече, овлада тама, зрикавац тихо зриче, а мачак Тоша сео крај Жуће, прича му старе приче. Везе од прича чудесан круг, да само не би заспао друг. Распреда Тоша: „У неког цара рађала златна крушка .

“ „То ветар шапће! — Жућа му виче — Не бој се ништа, већ причај приче.“ Заљубљен Жућа у бајке старе, једну за другом иште, а Тоша стане: „Пролази неко нашим кукурузиштем!

“ Стушти се Жућа, здимио мачак тражећи спаса рођеној кожи, за њима деда, метак по метак, из пушке старе жестоко ложи. Фијучу зрна гласом северца. „Држите — виче — два рибождерца!

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

МОЛИТВА Кад јекну звона с црквице старе, Тихано, бôно, кроз ноћни мрак, А суво грање зашушти благо, Љубећи први зоричин зрак — Светиње пуна, душа ми

Осташе му мрачне горе, Где се Рудник небу пење И под небом орли боре, И остаде суро стење: И ту спомен славе старе Диже цркве и олтаре.

СРПЧИЋИМА НА НОВУ ГОДИНУ Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави свет, Долази ново време. Па каква жеља, какав сан Заноси наше

И, срећом занет, народ мој Опроштен свију зала, Весело баца поглед свој Од Саве до Урала! Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави свет, Ново нам иде време — О, мила децо, такав сан Нек снажи ваше

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ЕПИТАФ СЛОВЕНСКОГ ПРАПЕСНИКА Због старих наших песама у новој ме овој вери отпадником и врагом назваше. Старе су напеве као бурјан тргали не би ли црква тврђе им стајала, и мрзели су на мене!

храна који те гризу који те грле сви преци славног збега којима уз гусле још кост промрзла сева и све је надувено од старе славе недопеване надуле се главе и прса и бешике што нису довољно далеко стигле сад ће да прсну кад наследник донесе

*** И први пут се видело да жене мру једна за другом као старе муње гасила се лица лепа на постељи на ливади на тавану и у цвећу на почетку шуме нису се више ни копала гробља

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Тридесет година се сушио у општинској архиви, изгледа као изгладнела стеница кад измили из старе фасцикуле. ГИНА: Ију!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Под тим застором облака стигли смо на миру и батерија је постављена у близини наше старе осматрачнице, где је ноћас био командант пука.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости. Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...

Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу. Љубица приђе к столу и наже се Гојку: — Ја изиђох мало међу децу, а ви

сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене мисли... „Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари ?...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Божић зове с оне стране: “Превезите ме. Ако нису људи дома, оно су жене.“ — “Јунаци су у бадњаке, не могу доћи; Старе бабе масло варе, опржиће те; Невјестице кућу ките, окитиће те; Дјевојчице пјевачице, припјеваће те“.

на сам дан Велигдан, Болест боловала три недеље дана, Богу душу дала на сам дан Ђурђевдан, Аманет оставља своје старе мајке: “Да ми зовнеш, мајко, јерменског мајстора, Да направи, мајко, санд’к од биљура, и на санд’к, мајко, четири

или чин који по народном веровању може на некога да навуче несрећу, недаћу, зло; мађија или проклетство Фермен - део старе народне ношње, врста прслука од чохе, кадифе или шајака, извезеног гајтанима, носи се преко копорана Хитропреља -

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Та грлили смо горе од вас и носили на олтаре. Па кад Исус не спасе нас, ваше ће руке старе. Та ви сте сваком народу донели понос, и спас, и радост. Та к вама су ишли који су хтели част на свету, и младост.

Ову чашу у славу светог Јована, славе његове, иконе старе, коју је пољубио пре смрти. Ову чашу великој селендри Кекенди, о којој нам је причао да је најлепша варош на свету.

Пред полазак, телеграфски сам позвао своју матер, из Иланче, да дође да се видимо. Било ми је жао те старе жене, да ме не види пре него што одем. Међутим, мој телеграм, случајно, преко телефона, био је саботиран.

Добровић се томе, грохотом, смејао. Вели, кад пође за Париз, и он ће своје старе слике тако. Петар је аутор вињете на насловним странама библиотеке Албатрос (по Бодлеру).

То не значи да певају о хризантемама. Идеје су им старе, зар не: „Спасење је само у једном, бити добар.“ Њине речи су, каткад, тешке и хладне, без латинске чулности и боје;

Једни ће рећи да понављам старе ствари, а други да сам социјалпатриота. Али је овде живот саграђен, и то прилично чврсто, на основи учтивости и

Слушао сам, на Велики петак, старе латинске хорале. Певали су их са разочараношћу човека који не само зна, него и воли, пролазност и прошлост; латинске

Време је са нама. ВИИ ФИНИСТЕРЕ Стигао сам о Бадњем дану. Био је пун сунчаних вода, и бедеми, са којих гледају старе топовске цеви на море, дуге као дурбини, били су застрти зеленим ловором.

румено, из пристаништа, пуног непомичних, олупаних, поцрнелих оклопњача, над којима се превијао, преко огромних зидина старе тврђаве, урнебесно висок гвоздени мост.

Уплашено и дуго гледам старе камените куће, заостале иза пожара, пре четири стотине година, кад су Енглези све попалили и опљачкали.

Хлеб му је бео и врућ. Помаже ми да једем пужиће, пева ми старе бретонске песме, и смеје ми се, јер дрхтим од влаге и зиме.

Упознао сам два калуђера, који носе широке, црне шешире, као моји сељаци; они ме одведоше да гледамо, старе и љубичасте, далматике. Показаше ми римске граничнике из доба Клаудијева, и тако смо, заједно, пошли даље.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

И сад, кад сунце за планине зађе, Прошлост се враћа из даљине сиве, Кад се Назарет у сутону нађе И старе приче, легенде оживе.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

знате, имамо нове, слободоумне законе, који треба да важе; али некако, по навици, а и радије, да видите, употребљавамо старе законе. — Па нашто сте онда доносили нове законе? — усудих се да упитам.

хотелу, и маса радознала света, и мушког и женског, и старог и младог, јурне хотелу, јурне тако журно и бесомучно да старе и слабије изгазе и изгрувају. Појави се на улици какав странац, путник, и тек неко рекне другом: — Гле, странац неки!

Има можда млађих и бољих. — Нема, нема! — дрекнуше његови бирачи. — Нећемо да чујемо за те старе заслуге! Колба су јахали још пре десет година — вичу из друге групе.

Колба су јахали још пре десет година — вичу из друге групе. — Сад се јављају млађе снаге, а за старе нећемо да знамо више — вичу из треће групе.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прави'

Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну. Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај... Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...

Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости... Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте. А како је страшна сеоска поноћ!...

Данас је, мој господине, цела наша земљина кугла у другом стању. Но да почнемо од нас самих, од оне ваше старе деветнаестовековне методе: од познатог к непознатоме. Дакле, пре свега, о нашој просвети.

Кад поседаше на кола и кочијаш ошину коње, Живко се прекрсти и узвикну : — Е преседе ми крај старе године! Али нека, само нека нова буде срећнија!

Пропустили сте онако красна два младића, па сад видите да ће да престигну старе трговце. Васа је најбољи од свију њих, а неће пара; па још ако и њега пропустите, онда вам се више нећу јављати.

Каја нема ни једне кошуље нове. Отац јој све виче да поседи још коју годину да послуша нас старе, а и није добро ко се млад зароби, па кад окупе дечурлија ницати ко печурке...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.

У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која

Даље је повукао паралелу између старе и нове управе. Ону сурвава у пако а ову диже у небо. Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине

ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе! Шта је све то!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

О ОБУЋАРИМА-КРПАМА Волим обућарске радње, јер миришу По уштављеној кожи, по ималину и по ћиришу; И волим старе обућаре — у Београду их зову крпе — Који се научили да ћутке раде и трпе.

КАКО ЖИВИ ПОЉСКИ МИШ На рубу шуме, у брвнари, преко целе године Пољски миш неуморно грицка старе новине. Около, на сат хода, ниједне нема мачке: На миру, он гута упитнике, ускличнике и тачке.

Као квочка пилиће, локомотива греје вагоне, А сама — дрхти од мраза. Да ли јој се спава? Него шта! Старе су њене кости, Милион километара је прешла, упознала сваки кутак Средње Европе.

РЕКЕ Кад јесен, у брдима, Развије барјак од дима, Па по васцели дан Дрвета хвата сан — Дођу ми, попут тајне И старе језе неке, Из даљине бескрајне Купушњаци крај реке.

је, одмах после, у капљицама кише и росе; то није пијаца, то је лађа, барјак развијен сред предграђа, палуба старе дереглије што вуче четири среза Србије, са свим што у дугој години роди на стаблу, на земљи и на води; у

А Тисућа Хиљади: „Ти се сама извади, Спаса ћу се домоћи И без твоје помоћи!” Две старе торокуше Тисућа и Хиљада, век се читав рогуше, Воде седам џихада, Ал из блата до гуше Неће изаћи никада.

Тај ћув нас подсети, невесело, На детињство, на родно село. Хукне: њива се нарогуши, И блесну старе звезде у души. Стојимо покрај сивога плота, На граници између два живота. Са ове стране ограде: град.

Да је сунце са камилама у роду, о томе Сведоче старе арапске књиге, четворотоме: Васиона је, у почетку, била усијана гомила Која се на милион делова разломила — Камила

Пожури, да после не буде касно, И да се не кајеш у Каноси!” „Пет банки старе ил нове лове, Само да пара иде на пару!

” „Пет банки старе ил нове лове, Само да пара иде на пару! Мени је исто, старе ил нове, Главно је ући у послове: За нове динаре робу стару, Сви ћемо у предузетнике и у босове!

” „Одбачене као старе прње Давасмо огласе у новине, Обавести смо чупале крње Од раштркане му даље родбине, Газећи кроз блато и кроз трње

Како је слатка освета... Она је ко сунце што сја из таме... Гледај, овако изгледа посета Не једне, него три старе даме! Освета духовни наш је ужитак! (Прегоресмо радост и срећу тела!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Та судбина потсећа на дирљиву судбину љубавника који (ако се добро сећам познате старе песме) пева Из Јемена сам града Из племена оних Азра Што за веру живот губе А умиру када љубе.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Сруши, ко од шале, њихове олтаре И идоле многе којима се диве! Разбиј предрасуде и калупе старе! О размахни руком крепком, нек се крха Стара трошна зграда од дна па до врха! Гони бедну браћу ко бура матрозе!

Јест, душа је моја ко кутије старе, Што у светом храму на довратку стоје, Где пролазник сваки спушта скромне даре За смирене свеце и за ближње своје.

А ја бих хтео да у старе дане Поновим чедност младићку, и ране Негдашње чежње при месецу бледу; Да милујем, као некад, уз исте Покрете чедне и

мисао моја није тако бела, — У мени се буди опет чежња стара, И, шапћући тајно, ко вечерња врела, Пред очима мојим старе слике ствара.

Ја сад, ако плачем кад се месец крене С ореолом модрим низ небесне путе, Ил̓ кад старе шуме, чаробне сирене, Једно тужно вече злокобно заћуте.

Ах, збогом, Госпо, и праштајте мени, Старе ми очи пуне суза сада, Док дан се гаси на пролазној сцени И завеса, ко ноћ, лагано пада...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Б'јеле власе низ плећи просуо, б'јела брада вије до појаса; руке старе, у њих мач и копље, крваве му руке и оружје; корацима броји турско трупје, скаче старац како хитро момче.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене. У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробове.

Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су биле или бојом или кројем изишле из ношње.

миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће; или да пробира и узме лепу, али готову сироту. И он је ово друго изабрао.

— Знам, снашке! И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.

Они развалили вилице, | оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите. — Тетко, врући! три за дваест пара!

И ништа да се не жали! И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.

Цео амам је био закупљен. Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће. Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.

И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.

Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене. — На, на! Све!...

А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, | сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Хладно, сипи... Блато. Влага. Баре... Видиш како баште кобно жуте. Наше наде неповратно старе; Наша срца могу још да ћуте.

Вечна је сила везала ми руке И дух, и сâм се спасти већ не умем. Мирно и чудно шуште старе брезе Тајну живота и судбину ума; И раширених зеница, без везе Мисли, ја слушам елегију шума, Миран, без жеља у

Мирно и чудно шуште старе брезе. ТРАГ ВРЕМЕНА Саранио сам своју добру драгу У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном

Нек њин нагон има И сад у нама своје старе жреце; Недостојно макар, уживајмо с њима, К’о жалосни оци немогуће деце.

Све је у муку и у миру гробном. Брзо ли наде ископне и старе! Ту, где је скоро била борба љута, Лешеви кóња и топовске каре, Оружје, стрвеж леже украј пута.

Утеху у миру што с висина дође, — Дух слободе, поред оружане страже, Невидљиво твојим улицама прође; Одлази на старе бедеме, и стане Гледајући видик у нади и слутњи, Ослушкује дуго, докле зора сване, Удаљену буру што бруји и тутњи.

Али, најзад, када све полако преста: Кад му старе гране остадоше голе, А последња тица не дође му више; Кад су дуге, хладне удариле кише На незнана гробља оних што

И не чују се бола крикови; Избледели су драги ликови, К’о избачене старе листине. А изгубљени добри трагови; Кобни плес смрти воде врагови Пред лицем нове, голе Истине.

опет, када у мраку живота Походе ме, ретко, у мојој самоћи, Сећања свих дана и прошла лепота; Кад ми дођу моје старе, дивне ноћи, Моје ноћи плâве — Звезде свих снова прошлости се јаве!

РОНДО Ко нам старе ране још може да вида? Можда тихо, плаво, разнежено вече, И дах што поноћном тишином потече Преко гора, поља,

Доста нам је игре непотребног стида. Шта се најзад њиме и на крају стече? Ко нам старе ране још може да вида? Можда тихо, плаво, разнежено вече...

Ко нам старе ране још може да вида? ВЕЛИКИ ПАУК Видиш како тихо изнад наше главе, На тракама сунца, кроз тренутке беде, У варљив

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Колико се гостију измјенило и како се испратише! А свијет је обезбожио, знаш, видите, напустисмо наше старе обичаје па и срећа остави нас“, то говорећи, значајно погледа своје другове, који сви бјеху ошишани, без власуље, у

С Милуном је живјела ни пуну годину, а три мјесеца по његовој погибији, обрадова старе и сестру безбратницу, мушкијем чедом, једином узданицом готово истражене куће.

или „Ћипур“ како се данас изговара, зове се ледина покрај садашњег књажевског двора; на тој ледини виде се темељи од старе грађе).

Лазаревић Рама, Загарчанина, пропушти без иједне, јер Рамо бијаше сувише озбиљан. „А ви двије старе куће“, рече, обративши се сердарима Саву Пламенцу и Петру Ђурашковићу, „ако ћемо по госпоству, требало је онда да

“ „Ајде ти, ајде! Мени се не једе, но ми је милије сунчати се. Кад је овако лијепи божији дан посједићу, да ми се старе кости утопле.“ „Немојте, Господару, молим ви се!

А Црногорцу свакоме, милије је кад му за старе његове лијепо збориш, милије му је то по сто пута, но да њега хвалиш. И гости се одужише сердару, помињући витешка

Стана је и наговорила заову да то учини. Тако је Стана живјела у очевој кући, пазећи старе и њивећи сина и брата. У домаћој читуљи било је забиљежено и Јанково име.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Све се знаде што је и како је: Свако дјело дође на видјело. Складна браћа нове дворе граде, А нескладна и старе продају. Славно име племе посвећује. Сретнога ће причекати мајка, А несретног никад ни до вијека.

7 Видио Приморац рају ђе бос по снијегу гази, па га упита: — Зашто не навучеш какве старе опанке на ноге? — Рекао ми је ага, кад ове раздерем, да ће ми он нове купити.

се да је то било у једној бари ондје близу Неготина, испод извора Јаричине; ондје има и сад бара И зидине од старе цркве, за коју говоре да је била начињена на гробу Маркову.

као лисица с мудринама, као зец с брзинама. Ко ти зла мислио, зајмио га бог низ потајне лугове да тражи старе дугове; нити дугова наплатио, нити се дома повратио! 3 Чија је ова здравица, помогâ га бог и света Богородица.

А и старе бабе, да им не буде џабе: бог им дао добре јарце, козе музенице и лијепе старце. Ој, мили јуначе и јуначки сине, вала

рђава пута и Турчина љута, шупља моста и рђава госта, старог оца и кесе брез новца, мале таве, попрдљиве маје, старе бабе која се свађа џабе и онога Пере, који се с њима дере и ђеда који те зло гледа и мисли, боји се великијех протисли.

4 МЛАДЕНЦИМА Срећни женици и младенци, срећни ни (нам) зелени венци! Нека стареју и бељеју кô старе планине, нека цветају кô пролет, нек' вену кô јесен. Како сад у свадба и весеље, тако догодине у крштење и у стрижбу!

Да бог да да здраво до старе старости а у свакој радости буду и при здравој памети и да вазда сједе под косе сиједе, у богату селу а трпези у челу;

О невјесте, љубице, љубице! Моја жено, душице, душице! Старе бабе, грознице, грознице! (Пјевајући ову пјесмицу почну га звати са свију стране, најприје полако па послије, пошто

Момак: Ако ти је, драга, однила старе, нове ти је басамаке оставила у твојим џеповима, сплетене од свиле и ибришима, када год хоћеш, ти ми сићи мореш.

богу вала(хи) била(хи) тала(хи) — турска заклетва: „тако ми господа бога“ варка — задњи део рибе око репа ведхе — старе вејка (веја) — грана (биљка) веле — много весељак — бадњак нет — већ већил — заступник; саветник; достојанственик

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

приповиједака, али би ми било врло мило кад би ми још коју ко послао, особито из Херцеговине и из Босне и из старе Србије; само молим свакога који би их писао да он не поправља ништа, него да пише управо онако као што му их ко

” После мало изађе он на поље, па преко онога госпоскога одела обуче своје старе сиромашке хаљине и поклопи се шеширом па уђе у ону собу где је било весеље и стане за врата.

кости на једну гомилу па их баци за пећ, а он се стане чудити где млада баци кости за пећ, док у један пут изиђу две старе оклепа- | не вешти, сухе као авети и почну сисати оне кости. Онда он упита домаћина: „Шта ти је оно за пећком, брате?

оставштини Вуковој у рукопису народнијех приповиједака по њему за штампу приређенијех, додаће се и умножиће се садржај старе књиге за осам табака од прилике, те ће „одбор за издавање Вуковијех књига” овај сувишак узети на трошак фонда, и с

и проћердао, тако, да никаких других хаљина није имао, осим једнога ћебета, којим је огрнут по сокаку ишао, и некаке старе капетине, кроз коју му је перчин био пропао.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А старе расе и обућу не враћамо у манастир. А другу одећу, ако не прими игуман старо, да не даје ново. Црковницима, пак, да се

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

МЛАДЕН Па купио сам, Васке. Оне старе поцепале се, па да ти не бих прљао по соби, нове сам купио... ВАСКА (загледа га, даје му знак да се окреће, што он и

НАЗА И ти си га много чувао, много волео. ЗУЛФА (извирује иза старе, гледа умиљато Јовчу). ЈОВЧА (ганут; ублажују му се црте на лицу).

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Истом, спремајући се да пођем к мом даскалу, ал’ ето ти два велика ђака из моје старе школе уђоше у кућу говорећи да мој прежњи магистер зактева са мном разговорити се, и да нама[х] пођем не каснећи нити

Видећи, мој мајстор, да добровољно пишем, изабрао ме био као за писара; давао би ми којекакве старе, од много година, тефтере да преписујем, које сам ја радо пословао само да не шијем и еспап да не намештам, што ми

Ако ли кад намисле што на ползу општества учинити, какве новине уводећи, а старе обичаје уништожавајући, ваља да добро народу даду да позна да је то његова права полза и да се с њим добро мисли.

Не знам из којег узрока, колико сам се чинио светац, ништа мање за младу чељад молио сам се Врло усрдно, а за старе баке није ми ишла молитва од срца. Многи би сведочили да су и[х] моје молитве исцелиле.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Будионица зазвони. Из старе навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошледње зујање звона и замишља

као капља, лијеп као уписан, бињаџија као какав бег, снажан као рслан, срчан као хајдук, уз то богат и огранак једне старе свете лозе.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И јатагани се брзо иступе. Кост човечја тврђа је од старе кленовине. И, да знаш, кратко се живело. Што ја дочеках осамдесету, и још понеки, душа се носи, то нам не служи

Суровим и крупним очима гњечи гуњ, куштраву косу што прелази преко гајтана, чакшире, кратке и наборане, мокру гомилицу старе одеће... Како је могла да га пожели? На Ђорђевој шубари отопи се и последња грудвица снега.

Ракија тече низ кудраву браду, кваси чакшире и прпти по врућем пепелу огњишта. Немарно одгурну ибрик, остатак старе шљивовице истече у огњиште.

— Да узмемо вреле цигле, биће ти зима. — Не треба, терај! — рече кад виде Симку у отворе— ним вратима старе куће како га изгубљено и уплашено гледа. — Терај! Симка пође ка санкама, па се нагло окрете и врати у кућу.

— Стани мало! — каже он пред дебелим багремом што гранама грли стреху старе куће. — Ти памтиш тоцило? — Па скинули смо га тек кад је мати умрла — не одговори одмах Аћим, а гласом не скрива

што је мрморио молитву и млатарао десном руком по светлуцавој тами, која је мирисала на тамјан, свеће, боју и старе одежде. „Сестро по гресима, клекни поред гробнице и исповеди светом мученику све грехе тела и душе.

и грбаче, покварене ћифте, нећете ни ви још дуго пљуцкати по калдрми, доживећу ја да ви просите хлеб по селима, и старе мотике да клепате па поштено децу да храните, пужо чаршијска, господска; док нисам био везан, сви сте ми се гологлави

не верује да се отац не љути, иде к њему суљајући се низ меку косину очевог „дођи, Ђорђе“, и седа поред њега на праг старе куће. Не гледа у оца. Ћуте. Аћим се колеба: како да почне разговор? Није пијан. Зна, а не радује се. Није његово.

— Требало је да ти раније кажем. — Иди и вечерај са женом — нареди касније Аћим. Остаде да седи у мраку, на прагу старе куће, шарене од месечине и сенки јасеновог лишћа. Ђорђе уђе у кухињу и застаде на вратима. Симка се не окрену.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Можда би Црноглавка могла у извидницу? — сети се царица једне старе вране, и плесну рукама. Без успеха! Нико није знао где је врана. — Па, она је већ одавно у пензији!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

На падинама и према Дунаву и према Сави, пукле су старе мржње. Срби, одједном под оружјем, насрнули су на градске капије које су Турци држали, Турци су узмицали у

У Стојану, поврати се стара снага и, у прву неделу, у свитање, он обави старе радње: умије се, помоли, обуче војводско одело, опаше пиштоље, смисли речи поздрава, узјаше.

и данас, као и на крају прошлог и на крају претпрошлог века, на мркој кадифи, истканој од претамне светлости, леже старе књиге, са црним и златним словима, које ретко ко чита.

је да она и у тами има своје име и своје обличје и да је он препознаје: то се, на сунцу, отварала земља и мирисала на старе смрти, пробуђено семе и на глисте.

Ове које је сада певао Вуку биле су, у ствари, већ старе. Последње две године гуслар их је, мало-помало, дорађивао, али нових стихова није било.

Знања су му била многа и различита. Познавао је не само старе грчке него и нове италијанске и немачке писце, бавио се не само филозофијом него и географијом, не само историјом него

О њеној се смрти говорило као о смрти старе жене, мада су неки бечки и новосадски листови писали да је умрла прерано, напречац и од јада.

Али, како га је купио тако је одмах, понесен новом замисли, дао и да се разруши: однекуд је силно желео да на место старе куће Господар-Јеврема Обреновића дође ново здање Ка петан-Мише Анастасијевића. И дошло је.

Од Старе чаршије која је горела и у свим ратовима двадесетог века вођеним на Балкану, у наше доба није остало више ништа, али у

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Куд год иде, злато даје, За листове неке старе, Дркћућом их руком дере, Очи му се разажаре. „Мила децо, мили Срби, Ох, идите путем правим, Младост Моју, клетву

Мила к'о златно небо после туче, У тиху хладу старе крушке оне, Сједе ти дјеца и задаћу уче. Над шедрваном лептири се гоне, И сјајне капи, са безброј рубина, Расипају

Гле! Сад се редом расклапају саме, Све књиге старе, снови чежње дуге Мичу се, трепте, једна покрај друге, И њихов шумор к'о да пада на ме... Сањам ли?

У част посланика Републике старе, И светлога госта, држали су били Тад у Трианону бриљантно соаре, С трупом Молијера, музиком од Лили.

И к'о нам жића сва горчина неста, Утрнуше старе и ропyће злости, И ми узбуђено пригнусмо се с места, Благујућ' у њеној раскошној младости.

Нек' њин нагон има И сад у нама своје старе жреце; Недостојно макар уживајмо с њима, К'о жалосни оци немогуће деце. Све то неће дати оно што је прошло; Ал'

Бог је диг'о старе витезове наше Што за род умреше у оружја звеци; Њина трошна тела на Косову паше, Ал' Дух њихов оста у њиховој деци!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Ту се зауставих пред рушевинама једне омање старе зграде. У њој је била смештена штампарија којој је било поверено штампање мога дела о механизму и узроцима леденог

У томе делу црта Виланд житеље Абдере, најизразитије паланчане старе Грчке, који свога суграђанина Демокрита, највећег природњака и мислиоца свога доба, прогласише за будалу и позваше

Из старе Атене пођох у стару Александрију у доба када је онде живео највећи астроном Старога века, Аристархос са Самоса.

Колико сам се обрадовао када пронађох репродукцију старе камее која предочава Птолемаја Филаделфа и његову супругу, а још више такву репродукцију лика Беренике!

Међу својим свештенством не успе да га нађе, јер онда су старе тековине науке падале све више у заборав. Али су плодови науке остали сачувани у тамошњим храмовима, библиотекама и

Многи су прешли у хришћанство, али су задржали своју арапску ношњу, своје старе обичаје и свој поносни племићки став. Кад их погледам, чини ми се да сам залутао у свет из „Хиљаде и једне ноћи“.

“ Већници се опет покуњише, а један од њих обрати се право Герику. „Ти си, Ото, потомак наше старе патрицијске породице, син наше вароши и њен инжењер.

прошетао небројено пута, на Грабен, који сам прокрстарио не мање пута, посматрам господски стари царски двор и разне старе тргове вароши који су само незнатно изменили свој изглед, пратим погледом уске улице које су испрекрштале варош уздуж

Млади студент је изненађен како добро познајем сва бечка јела и пића као старе своје познанике. „Знате“, рекох му, „није првина да сам у Бечу“. „Заиста?“ „Дабоме!

Почеше да се опет неусиљено разговарају и да оживљују старе успомене. „Како године брзо пролазе!“, рече госпођа Смит.

Сат мог прадеде казује ми да је пола једанаест; време је да потражим Кивијеа. Он станује у комплексу зграда старе Сорбоне. Упутих се онамо кроз уске, рђаво, калдрмисане улице, и нешто се забринух.

ево прескочих једно столеће унатраг и под истим именом и ношњом у којој сам се појавио пред Кивијеом, закуцах на врата старе зграде „Краљевске Институције“ у Лондону где Фарадеј станује и ради. Затегох га у његовом лабораториуму при послу.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А ти знаш, такав сам, да кажем, био и пре пет година кад сам са другога спрата старе Велике школе, опет једног јутра пред час кривичног права, то исто хтео да учиним да је само онда то пожелела...

да сад наилази месташце где се мој побратим венчао и би ми жао што бар није дан да понова видим село и јасно оживим старе, тако пријатне успомене.

— Политички. Онда други неки глас упита: — Одакле? — Старе Пазове. Па ове речи пропрати широк и звучан ударац шаком и нешто се, уз пригушен ропац, стропошта низ камене

И у тај пар, ето у тај мах, бацајући последњи поглед на нове и старе кровове Београда осветљене месечином, с проклетством своје несретне свидригајловске крви и лептира што му испише сав

и већ искаишан, са другим крпама чувао под сламњачом; онда однекуд пронађоше једне чакшире, такође војничке, једне старе распарене цокуле и једну кошуљу.

и пуцкарао зеленожути пламичак као да ће се сваког часа угасити и осветљавао, на махове, урамљене посмртне плакате и старе фотографије, окачене на белом зиду собице. Обоје старих беху будни.

малим војничким фењерима, настало је потом и сувише споро искрцавање чамцима на обалу, где се једва назирале некакве старе, сиве и порушене зидине. Ово искрцавање завршило се тек око пола ноћи врло хладне.

Био сам весео дечко, познавао много њених вршњакиња, и због њих патио и радовао се, а старе моје успомене лежале су у таквој дубини таме да за њих и нисам имао осећања поред оних што сам их широко делио

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

деси се да неки такав снажан, громадан човјек, сав из једног комада, узме за жену крхку и болећиву дјевојку из какве старе породице истанчале крви. И, као што увијек бива, тања крв претегне, и слабост надјача снагу.

нешто привучена приврженошћу према нама, а још више отјерана од куће оскудицом и мужевим наваљивањима да обађе своје старе гојенце и да искамчи какву помоћ и штогод одбачене одјеће за своју рођену дјецу.

Тавани грађанских кућа — сабиралишта остатака смрти! Сандуци старе преписке, сандуци одјеће и ствари помрлих особа, ислужени предмети свакодневне употребе, које некакав смијешни

Али мисао смрти није дана свима. Она припада изабранима. Гледао сам старе сељаке на самртном одру. С њима је умирала њихова њива, њихов виноград, њихова крава Бијелка.

Затим сам узео другу књигу истог писца, али с темом из сасвим друге земље: из уљуђене, старе, ако ћете и престарјеле средине. И гле: опет човјек-амеба!

Можда његова осакаћена олупина још чами у мраку какве магазе, можда се његова расута уда још повлаче по тавану „Старе опћине”? И, признајем, помисао о његовом надживљењу роди у мени једну ситну, летимичну клицу задовољства.

Око ње су се плеле интриге злотвора, због ње су се лијевале сузе старе вјерне дадиље, због ње укрштавали мачем, због ње дизали кликтаји младог кнежевића.

И најзад, ваљда, резигнирано куњање у каквом старачком дому, у крилу сложених бијелих намрешканих руку, као у старе дувне склопљених вјеђа и опуштена лица, остарјела од истинских озарења једном фиктивном срећом.

И старе играче оставља на цједилу некадашња срећа (готово да човјек помисли: зар је и коцкарска срећа ствар хормона!).

не пуки миттелеуропски „хохштаплер”, присебан и методичан, који се благовремено побринуо да нешто одвоји на страну за старе дане)? Куд да се дјене, што да започне?

да, с обзиром на моје дуге студије и издржавање у иноземству, на позамашну одштету исплаћену Егидију, као и на неке старе још нерашчишћене рачуне у вези с мојим покојним оцем, треба да се сматрам подмирен и послије дједове смрти не треба да

А пошто, неуки, ваљда и не знају за друге умјетничке форме — најчешће упру да пишу тестамент. Сусретао сам старе исељенике, људске одртине по болницама и убожницама.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је. Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Бог рече: — Нека сад мори старе људе. Он изиђе ван, а она пита шта је бог сад рекао, а солдат рече: — Рекао ти је да идеш па да сав онај камен што

Она рече: — Шта, господе, поморила? А бог рече: — Најприје дјецу, па онда средовјечни свијет, а најпосле старе људе. Смрт каже: — Нијесам ја, господе, никога морила, ван копала камен. — Какав камен? пита је бог.

Свети Петар га пусти, па стане пред њега и рај отшкрине, а старац упази своје старе лаће што је још негда дао просјаку, па на лакат ђик у рај, па сједе на своје лаће.

кости на једну гомилу, па их баци за пећ, а он се стане чудити где млада баци кости за пећ, док уједанпут изиђу две старе оклепане вешти, сухе као авети, и почну сисати оне кости. Онда он упита домаћина: — Шта ти је оно за пећком, брате?

и проћердао, тако да никаких других хаљина није имао осим једног ћебета, којим је огрнут по сокаку ишао, и некаке старе капетине, кроз коју му је перчин био пропао.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ВИЂЕЊЕ Ноћас када сам ја спавати хтео, Жељан да тело уморно одмарам, Дух старе среће обузе ме цео, И ја сам пош'о срце да отварам.

Музика с песмом пружа нам старе јауке, Опела траг; Загрљај, занавек наше скрштене руке И живот наг. У самоћи нам станује, к'о у ћутању, Велики

Где дух лагано, нечујно опада. Ја не знам где су моје ноћи суре И старе страсти, ма'овина стара; И не знам где су моје авантуре, И срце лудо, да л' се већ одмара.

да данас више немам неба, Да моје очи за њим и не маре; Видим да мени још једино треба, Да губим мирно све навике старе У ветру трулом што ми дух колеба.

РАСПАДАЊЕ Сад немам више оне старе плиме За бол и љубав; нити данас расте Цвеће слободе и осећај зиме, Као ни жеља за јесен и ласте.

Сад немам више оне старе плиме. Сад немам више очију за дýге, За ведре боје облака и снова; Сад немам више сутона и туге, Ни сенку среће, ни

Све што сам познао, то је лице твоје, И на њему очи невиђене давно, Старе неке очи к'о мисао што је. Ал' почех волети твоје око тавно, И правилне црте к'о појаву неку Велику и нежну за

И у њему очи неке, небо нечије, Неко лице, не знам какво, можда дечије, Стару песму, старе звезде, неки стари дан, Ја сад једва могу знати да имадох сан.

ко нас зове, и зашта, и куда, Научисмо брзо како да се гине: Из борбе у борбу, са победом свуда, Ми смо нашли земље старе царевине.

Као куле старе стоје мисли црне, Омиљена места са дубоким плачем. У кући народа жижак наде трне Пред иконом Бога, опасана мачем.

” Ја немам сузе за хумке синова, Из којих ведро буде се слободе, И нови дани, и приче џинова, И старе земље, планине и воде.

1903. И ТАКО... Ето сузâ баш никако! А радо бих ја оплак'о Свој Вавилон — старе дане И све наде — затрпане Са животом; али тако Сузâ нема баш никако.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

” Људи су имали обичај да причају смешне приче о мени. Имао сам две старе тетке избораних лица, једна од њих је имала два зуба, која су стрчала као слоновске кљове, које је она забадала у моје

Мој систем је уједно потпомогао нове подухвате и побољшао старе. Моја турбина је достигнуће сасвим различитих карактеристика.

Према томе, не само што овај идеалан метод преноса отвара нове области за комерцијалну експлоатацију, него и старе исто тако проширује. “Светски систем” се заснива на Примени следећих важних изума и открића: 1. Теслин трансформатор.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Тада је аустријски цар Леополд И позвао пећког патријарха Чарнојевића, из Старе Србије, да се са тридесет и пет хиљада одабраних српских породица пресели на аустријску територију северно од Дунава и

године до Карађорђа. Он је у Идвору одржавао у животу старе српске обичаје. Био је мој први и најбољи учитељ историје.

Први пак поглед на Праг изазвао је у мени чудно верско расположење. Старе капије окружене кулама са изванредном орнаментиком и записима у камену; високи торњеви средњовековних цркава са

А то сам сазнао из једне старе енциклопедије у библиотеци Куперове уније. Кад сам му испричао да ђе Ват усавршио парни котао и тиме омогућио бржи

” Наравно, причајући ми о великим песницима, беседницима, мудрацима и вајарима старе Грчке, Билхарц је све то зачињавао многим лепим причама, а оне су ми представљале велико откриће па су и остављале

Када смо ушли у мали Идвор, све ми је изгледало као и некад, пре једанаест година. Није било нових кућа, а старе су изгледале старе као и пре. Људи су се бавили истим пословима као и некада у ово доба године.

Није било нових кућа, а старе су изгледале старе као и пре. Људи су се бавили истим пословима као и некада у ово доба године.

А оно тамо је кућа покојног Бабе Батикина који ти је причао многе старе приче. Оно тамо, то је кућа старе ујна Тине која те је излечила од великог кашља врачањем и куваном травом са медом.

А оно тамо је кућа покојног Бабе Батикина који ти је причао многе старе приче. Оно тамо, то је кућа старе ујна Тине која те је излечила од великог кашља врачањем и куваном травом са медом.

Када смо ушли у мали Идвор, све ми је изгледало као и некад, пре једанаест година. Није било нових кућа, а старе су изгледале старе као и пре. Људи су се бавили истим пословима као и некада у ово доба године.

Није било нових кућа, а старе су изгледале старе као и пре. Људи су се бавили истим пословима као и некада у ово доба године.

А оно тамо је кућа покојног Бабе Батикина који ти је причао многе старе приче. Оно тамо, то је кућа старе ујна Тине која те је излечила од великог кашља врачањем и куваном травом са медом.

Ћипико, Иво - Приповетке

С других земаља одговарало им се песмом. Међу тежацима било је и Загораца. Они су ојкали и гунђали старе јуначке попевке. Цело поље унедоглед озвањало је живим кикотом, смехом и попевком.

— опазим ја под утиском пошљедњих ријечи, осјетивши тугу у звуку гласа старичина: . — Да ми није жао? Нека ме овако старе, само да ми је живјети! Да је могуће увијек живјети!.. .

До часа настави блаже:— Ви сами знате пивали сте му жиће, који је оно стари чудотворац... —Светац старе вире, — помогне му Букало. —Наш човек, родио се на чкољу ка и ми... —И бија од тежачке руке.

Велике сриједе парон Зорзи стоји прислоњен уза стуб старе млетачке ложе, у заклоници, те као и овај застарјео лав, зубом времена и посолицом нагрђене главе, што гледа некамо у

Проповиједа вечерас о мукама пакленим. Парон Зорзи, наслоњен на камени ступ до старе крстионице, слуша. — Да знаш какве паклене муке чекају те, окорјели грјешниче, не би никада расрдио бога твојим

склонио је Павле од љута времена нешто ситне слабије стоке, а око огњишта већ неколико дана лежи болесна јуница поред старе му мајке: ред је држати код ватре, јер би иначе од зиме онако болесна погинула.

Те ноћи кроза сан, слушајући јецање старе, Илија се често буди и пази на децу, пипа око себе да ли се које у сну открило и покрива га да га студен не бије.

Макоше се. Стара Стана умешала се међу жене, а Марко и Божица уставише се код старе претрге, што пред собом носи којекакве женске потркуше.

Стара Стана, насмејана, чучи на земљи, гледа своје дете и слуша како одскоком звече старе плете на црвен—капи. А деца горе, зној их облива и пада на жедну, топлу земљу; препланули, сад ће да им образи

Са стране драге леже на шкољини две порушене куле сурих, нарезаних зидова. Море и старе куле. Иво Полић са великим задовољством гледао је и обилазио те старе ствари. Завиривао је у најмрачнија њихова места.

Море и старе куле. Иво Полић са великим задовољством гледао је и обилазио те старе ствари. Завиривао је у најмрачнија њихова места. Упијао се у њихов трулеж, волео њихову суру светлост...

Њихови родитељи причали су деци о некадањем господству његове породице и причали им старе приче о насиљу његових пређа, док је у њиховим рукама била земља коју су они као тежаци обрађивали.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Мандељштамове пчеле, као што видимо, пчеле су из античке митологије, Персефонине пчеле. Али постоје и старе словенске пчеле, веснице пролећа и богатога рода.

Његовом се тумачењу, изгледа, приближавамо тек кад га сместимо у духовни контекст наше старе, средњовековне културе. Дветри издвојене појединости из дела Станковићевих и Настасијевићевих дају нам, надам се,

Такав значај код нас има заснивање старе, средњовековне књижевности. Она је – више него што се обично мисли – усмеравала каснији развој српске књижевности и

На први поглед, томе противречи чињеница да се ниједан комуникативни чинилац који улази у поетику старе књижевности не подудара са тим истим чиниоцем у савременој књижевности.

Када су после турских освајања разорене установе старе српске културе, у току неколико векова накнадно је долазило до њенога зближавања с народном културом, до контаминације

песама, као и неке такође херметичке приповетке, уопште нису могле разумети док у њима нисмо препознали врло старе слике и значења који нам дотичу кроз два канала дијахронијског културног памћења: фолклорномитског и

из велике старине, и при томе се радо позивају на Вукове речи да су неке лирске песме, за разлику од епских, можда старе и хиљаду година.

Растко Петровић је, нарочито у раним песмама, умео да реактивира старе словенске слике, које далеко сежу у прошлост, као остаци потонуле митологије.

И његови су делови буквално помешани с њима: Из ковнице изађох, навукох на себе небо као кабан, Под главу жеље старе, да одморим своје удове џина; Около свуда пољана, словенски ветар хабан Душе са гора.

Јер као што су старе и далеке културе авангардним песницима изгледале привлачне, насупрот рационално утемељене „европске грађанске“, био им

“54 У објављеним комадима велике поеме о вуку густо су преплетене, а и узајамно претопљене, старе митолошке слике с новим, насталим у песмама о тајни рођења. Песник је очигледно хтео да их напокон споји.

Само што се при томе и сами тропи мењају, па стари називи више не подразумевају и старе садржаје. И најзад, у последњем стиху који ћемо навести песник је очигледно помоћу тропа еротској страни ела додао

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Троја врата. у дну, десно и лево и један прозор десно. У средини собе велики, застрт сто, по њему прострте једне старе очеве панталоне које ће госпа Живка прекројити за сина.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

граница, заправо кореспондира с чињеницом да је Станковић, као ретко који наш писац, уобличио један тип или модел старе варошке културе, затворене колико и строге, са јасно градираном лествицом вредности.

поменути одласци усклађени су са свадбеним обичајима, па је чак и у само композиционо језгро романа положен образац старе свадбе, што је и разумљиво ако је предмет романа заправо једна удаја.

у свим значајнијим Станковићевим делима: они зависе од густе мреже прописа, строгих забрана које подразумева један вид старе, варошке културе чији нам је књижевни модел Станковић оставио.

У Софкиноме опраштању од тога старог света (старе културе) који се споро мењао, а у новим је историјским околностима брзо потонуо, опрашта се и сам Борисав Станковић.

интонациона кривуља појачава се, поред осталог, и по закону контраста: читалац је контрастно перципира на подлози старе, њему познате, већ аутоматизоване синтаксичке интонације. Ефекат је доста јак.

Степен приближавања толико је велики да би се смело казати како су можда, после старе, средњовековне књижевности, први пут код једног српског писца стих и проза дошли на сасвим малено растојање.

Овде, над њим, грактале су вране, доле, под њим, светлуцале су широке таме и светлости воде. Везани за старе врбе и стубове у блату, чамци су се црнили издалека, крај ватре.

Рецимо с леђа: „Леђа јој беху укочена и утегнута у оклоп од свиле, а струк тврд и округао, као стабло неке старе крушке, које је још само зато ту да би се на њега могле натаћи свилене сукње, широке и разапете као празан шатор, сав

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Јер тако потурчени Горани чувају старе обичаје, каогод и стару ношњу и говор. Али су ревносни у вери као ретко ко од преверених скоројевића.

Спремио се да са Димишем Мишетевићем види Лондон. Био је у Цариграду, Александрији, Трсту и Бечу. Хоће под старе дане да опроба Трговачку срећу и са далеком престоницом.

вечере пила ракија, богато заложило, па окренуло старо вино, не из чаша и белића, но из правога меднога кондира од три старе оке. Само су два турска првака продужили ракију. Пиће је драгало све одреда, да се није знало ко је веселији.

Дај донеси да попијемо по коју!... Богдана брзо донесе из хижине пун велики врч добре старе ракије са заденутим струком осушена стара босиљка у грлићу.

Његово војничко одело узели за домаћинова сина, а њему дали неке старе дрехе арнаутске, узели му пушку и часовник — да му то тобоже сачувају од Аустријанаца...

Упитах га каквим је добром утрудио своје старе кости. — Ће даде Господ добро, господине... добар је он — добро ће бидне, ако Бог да!

Поп кроз мрак осети да му се та врата никад хладније нису отварала. Он се сети, додуше зловољно и као доцкан, једне старе колашинске крилатице да је проста глупост натурати жени н Арнаутину своје пријатељство, јер њих двоје само освој ени

Устани, јер нијесам Циганин! Е, Бог те миловао, заборавио си на добре старе обичаје!.. — Шта говори овај гост? — збуњено промуца Арнаутин још збуњенијој дружини.

А ти не питаш! — Не могу да се наканим, Селиме... — Вала да можеш... Остави старе обичаје. Било па прошло... Камо среће да сам мало боље гледао!..

Калуђери и дервиши траже потоке и дубраве за своје манастире и текије. А ја изабрах ово место и купих га за своје старе дане. Видиш ли ову лепоту Божју? Човек данима може и гладан да посматра, јер му се душа одмара...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Сузе моје, бледа вило, На гусле ми рониш старе; Што залеваш незалеве, Што ли будиш понеаре? — Смрт да кунем, смрт да псујем, Кад се с њоме измирујем?

Да су наше борбе, муке, Према млађим’, стидне; Да су старе очи слепе, Само млађе видне. Бранећ’ што нам српска мајка Ставила у груди, Да нећемо и све бранит’ За чим теже

Мени Господ шапће: „Тако красти смете!“ Па шта велиш, Љубо, Једно лепо вече Да нас, ’вако старе, Заједно затече; Да видимо шта је И на дну бокалу, Па од старих јада Да збијамо шалу; На староме жару Да се

мајко мила, Што нас ниси ојадила, Што те воли спас; Што се здрављем твојим враћа Нова зрака стара нада И у старе и у младе, У све, у све нас. И опет ће, и дуго ће Над висином Црне Горе Као сунце одозгоре Сјати мајчин сјај.

Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава. С омладине пређеш, видиш друге слике. Лепо ј’ гледат’ старе једномишљенике, Ма двојицу само, лек је жељам’ жедним, А камо ли више под клобуком једним.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Камо та срећа! Ја сам заиста несрећна мати. САРА: Не старајте се ништа, ово је филозоф. (Ружичићу.) Нас као старе персоне чека по један шољ кафе, ви се међутим унтерхалтујте. ФЕМА: Евицкен, ти остајеш овдендер.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

живи у мртвом телу Сјај који себе не упозна Сјај који себе не упозна БОЛ И СУНЦЕ И Сунце које подгреваш у новом Свету старе лажи о сељењу праха Наша је нада очајна и плаха Наш пакао поче песмом лабудовом.

Краков, Станислав - КРИЛА

Био је најављен велики број нових рањеника, те су старе растурили на све стране. У команде, депое и Африку. Мију су и против његове воље однели за Бизерту.

Петровић, Растко - АФРИКА

и чворновате, или кратке, и слабе, да је цео простор пун комараца и мушица це–це; да урођеници једу нешто што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве

Простор за играње је велики: ипак шеф игре бичем размиче оне што играјући сужавају круг. Највише старе ружне жене табају упорно; као љубопитљиво загледане у своје уздигнуте прегаче.

О гранама такође висе безбројне свирале, зарђале и невидљиве у први мах. У шушњарима су старе асуре, у које су увијене античке одеће и дрвене маске за игру.

Све су старе, ружне, тетовиране, накинђурене и набељене. Крепови, појаси, шалваре, минђуше, читаве колајне од тешког сребра, корали;

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Тхе!... (Један повећи камен, који је готов да се одрони, гурне у дубину, из дубине се чује хука.) Чујете л’ хуку старе гладнице Како јој крчи празна утроба? Али је стена постан залогај, У желуцу ће црном застати... Па шта велите?

планине, Кроз њих се хучне реке ваљају, Те даље носе тешке бродове С богатом робом сјајног Истока, А тамо видиш старе грмове Где се из младог шибља издижу Кô споменици давног времена.

(Одлази јаросно.) СПАСЕНИЈА: Ох, мајко, мајко!... Ено је, оде!... С ћерком је, јадна, све изгубила! Сад може старе руке скрстити, Па тужно рећи: „Све ме издаде!...“ ГЛАВАШ: За киме жалиш?...

бољег времена, А носиоче новог бремена, Што ти столећа нарав сурова На мушка леђа грозно товари, Не питајући старе године Хоће ли века терет страхотан Помолит кости снаге старачке... ХАЏИЈА: Хајд’ напред само!

Тамо да водиш ову старицу. А кад се бака добро увери Да су је старе очи варале, А ти се врати с њом... (Ћерим са Станом одлази.) СУЛЕЈМАН (сам): Ја не знам шта је то?

(Почивка.) Спасо!... Нема је!... Ал’ шта је ово? (Сагиба се, подигне са земље парче старе шамије, па је загледа.) То није била њена шамија!...

(Види се како споља дим улази.) Станоје!... Ово је дим!... ГЛАВАШ: Ено, и пламен канда продире Кроз суве греде старе колибе?... КОЛЕБАН (споља): Предај се, Станоје!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

це погледа очи у очи са својим старим душманином, Турцима, стога нека буде храбра; сигурно сваки има да освети по неке старе јаде — нека свети јуначки! Дружина поздрави ђенерала па онда оде уз село.

довуче однекуда (чини ми се од Караџића) четири пожаревачка батаљона, те ове свеже трупе потискоше Турке у њине старе положаје. Да завршим опис овога тешкога дана једном бôном сликом.

поштене жителе материјално и телесно, и да не би се уништило нихово отачаство, а нарочито да нађу заштиту жене, старе и бедне лјуђи.

— Нашло се. — Ама где га нађе? — Нашли људи у Новаковићевој кући на оном месту, где се обично бацају старе хартије. — Е, јесте врагови.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Уједаред, изненада Може куцнут’ час, Јунацима на милину, Врагу на ужас. Викне л’ време да скидамо Старе окове, Неће требат’ нико да ме Двапут позове.

Па гледамо месец, звезде, Васељене лет, — Хајде, лане, да правимо И ми себи свет. Даћу своје старе јаде, То нек буде ноћ; Ја ћу моје, а ти твоје Додај у помоћ.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Нека се изакају, па ће се смирити — одговара командир. — Ми смо старе чекалице. Сви они подсећали су ме на осуђенике који су остављени на белом хлебу.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Стари песници наши нису тако лако могли одбацити старе речи: каткада су им тако добродошле, из метричких, музичких разлога, каткада опет као испомоћни елеменат рутине.

У таквим случајевима и ове старе и старинске речи, из славеносербског заборава, могу још и данас имати боје, и оправдања, и довољно снаге; могу

Предговор пак не може имати други задатак сем један, практичан и сасвим посредан: да читаоца донекле припреми на те старе поетске текстове.

Пре свега, нисам смео не унети у овакву књигу дидактичну поезију Мушицкога: она је најтврђа кичма наше старе поезије.

Спати легох ја в вечер и сон мене краде, Буве ми се по кожи, и старе и младе, Шетају и готове себи част из крове, Бувци притко скачут и бушице лове, Мене часто задиркујут, мира ми не

Јован Пачић СУЈЕТНА ЖЕЉА МОЈА У ПРАДЕДОВА КУЋИ ЖИВОТ ЗАКЉУЧИТИ Крај дунавске ширне баре, Прадедова куће старе, Как’ у сену пребит желим! Прем је мала, ниска, проста, Била б’ опет мени доста Да у њој се развеселим.

” Насмеја се младо момче, Младо момче голобрадо, Па говори Цвет-девојки: „Чујеш мене, Цвет-девојче, Ја сам чит’о старе књиге И слушао мудре људе, Књиге пишу, људи веле: Што се жени и удаје, То се жени и удаје На овоме белом свету,

Као небо на заходу Кад се јарко сунце смири, А кад речи крају дошле, Погледало на девојку Као јагње на клаоца. Старе књиге истините, Мудри људи паметни су, Воља судбе сасвим јасна, Момче младо одвећ љупко, А и дружба навалила.

Зар нису сеје миле Доста ти нежне биле? Куда ћеш? Врат’ се, ој! Из света зар је момче Од мајке слађе старе, Што сузе с вриском таре И живот куне свој? Зар тамо, куд си пошла, Зар сунце лепше сија? Ил’ цвеће лепше клија?

Сва древеса и камење И зелене траве, Све дубраве и све стене И пећине старе, Сви ви мени помозите Овде туговати, И до жељне смрти моје Са мном друговати.

Дерва има, али букве, сирове и старе, Много с’ диме док успире до пламена жаре, Тако нови календари наше време пишу, — Проливајте, очи моје, горких суза

Караџића, Бгд 1924, 53—4. Потом ју је Милутиновић прештампао у својој књижици Неколике пјеснице старе, нове, преведене и сочињене С. М.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ја је остављам — И ево, оче, У старе руке прими крмило, И вековима нека одсада Христове вере први хранилац Слободу храни гора слободних.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— не могу да гледам, како се онај Швабо шири по мом добру, како руши и оба ра моје воћаре и моју шуму, коју су ове старе руке гајиле. Чу се да је Столина мајка умрла. Мијо оживи.

И берићет и ракија и људи и све, све!... Опогани се свијет, истрова се, па крај! Ни оне старе пјесне, ни оније' људи, ни оног весеља и шенлука, ни оног старинског јунаштва...

“ — па ободо' ђогу низ Котаре равне. — Мићане, наточи ми једну, пост јој њезин, да разбијем старе дерте! — Људи моји, нит је так'ије' јунака кад било, а какав је вакат настô тешко да и' и буде!

Огрнули некакве старе, лисичином постављене ћуркове, испријечили подугачке чибуке, па иду и помало посрћу, а ђаче пред њима носи дебелу,

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Неми. Слуктању предан Он чека гневно удар један, да плане... И плану, прасну. Закрвавише се старе ране. Ја видим дивљу, страсну Крв прадедова.

И чу се громор кô ломњава стења. И авети пуне ноћнога прамења Причаху ми чудну повест у ноћ ову: Старе душе тогу обукле су нову — Стари дах је, само одећа се мења. Ја сам био мртав или живе ствари.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Завија ме тако и диже ме по два-три пута на ноћ, те рекох да узмем мало старе комовице са кичицом... ЈЕРОТИЈЕ: Уха, 'ди си ти запео! Па онај ће, бре, да побегне док ти то све испричаш.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

И 19. ВЕКА (АУТОР ЈОВАН ДЕРЕТИЋ) 24 Између старе и нове књижевности 24 Европеизација и рађање нове књижевности 25 Патријархална и грађанска култура 26 Романтизам и

КЊИЖЕВНОСТ (АУТОР НАДА МИЛОШЕВИЋ-ЂОРЂЕВИЋ) Српска усмена књижевност настала је, уз наслеђе које је морала донети из старе словенске постојбине, на размеђи источне и западне цивилизације, у сусрету са затеченом традицијом на новом тлу, у

коначним ослобођењем Србије од Турака успоставе нову државу, која ће после више од четири века представљати продужетак старе.

Колико је то било тешко, пожалио се још у Рјечнику. КЊИЖЕВНОСТ 18. И 19. ВЕКА (АУТОР ЈОВАН ДЕРЕТИЋ) Између старе и нове књижевности После Велике сеобе 1690.

Рођен у селу Тршићу код Лознице у породици која се у првој половини 18. в. доселила из Старе Херцеговине, Вук је у детињству и младости стекао изванредно познавање језика, поезије и обичаја простог народа.

У књижевност улази регионална тематика, а у њен језик продиру дијалекатска обележја. Заљубљени у старе патријархалне односе што су нестајали, реалисти су с познавањем и разумевањем приказали породичне и друштвене прилике

Откривен је, уз то, цео један мало познат свет градске а старе балканске културе. Нечиста крв је први српски роман који је у преводу на више европских језика добио ласкаве критике.

Више од других песника активирао је из језичког памћења старе слике и значења. Његова је лирика повремено херметична, али је зато и једна од најдубљих уопште у српској поезији.

Полемике око његове Коре (1953), затим Непочин-поља (1956), узеле су велике размере. Јер основна обележја старе лирике као што су субјективност, лична осећања и емоционалне конотације у песничком језику не налазимо у већини

Макар утолико што и он у спонтаном, колоквијалном тону износи ерудицијом посредовано искуство (Старе и нове песме, 1988).

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Међеде и вуке! Силена је војска овде становала — Наместо је војске маховина пала! Под маховом леже старе славе знаци, Оружије светло, коњи и јунаци...

Ил’ си дошла, злурадице, Да ме варкаш, да ме једиш? Измучене старе груди Да повредиш, да позледиш? „Ја те љубим!...

Сред грмљаве и звекета, Усред наше бојне муке, Слушао сам танке звуке, Пуне бола, пуне сете, Кô да слушам старе бајке Твоје гласне балалајке.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Степенице које су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневног рибања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис опраности,

и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с

Као да Младен својим напредовањем и њега свети, показује свету како није истина да кад старе куће остану без оцева, морају од синова који после њих дођу да пропадну, нестане их. Ето он, Младен, не дâ то да буде.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Добровска вода, извор у близини Ресна, која ужива поштовање и бива посећивана недељом, извире испод једне старе в., »коју нико не сме оборити« (ГНЧ, 24, 261).

(ЗНЖОЈС, 7, 144). Кад се у селу Разгојни (лесковачко) појаве облаци с градом, старе жене растерују их басмом, коју певају гледајући у облак, у којој се спомињу конопљине муке (»јер нема биљке на свету

И данас, у околини Ђевђелије, на други дан Ускрса иде процесија до какве старе к., и поп ту к. причешћује на тај начин што јој метне нафору испод коре (СЕЗ, 40, 63).

, 3101; не треба заборавити да су крстови код Срба заменили старе идоле, СЕЗ, 31, 106 ид). Да је л. арбор феліx види се И из обичаја да сватови, кад дођу, барјаке најрадије остављају

— У околини Печењевца (лесковачко), када запрети град, старе жене певају басмарске песме у којима се спомињу п. муке (како јој је тешко у земљи, како јој црви подгризају корење,

Бјеловара букова гранчица, забодена негде у кући на Ђурђевдан, употребљава се у врачању против грома; кад лети грми, старе жене ваде ту гранчицу и машући њоме говоре: »Помози боже и свети Ђурађ!

Ћипико, Иво - Пауци

Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу. — Дошао си, — вели му. И заклопивши кутијицу стави је на страну.

, како је сада треба да одијелиш од мене Божицу за какових четрдесет дана и више... па ко ће је замјенити? —Ено старе, хоће вриједница .... —Хоћу, за потребу је, — јави се стара. —Послушај, сине! —Де, Раде, среће ти! — замоли и Божица.

Редом поче продавати ситно и крупно благо: не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.

И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше... Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне и старе, паметне мајке.

Пред зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к

Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље. Идући кроз старе храстове, проређене наријетко, дође му на памет да их сасијече: и из њих могла би се која пара избити!

Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наступаше сладак дрхтај по цијеломе животу.

— А ви сте се на ме љутили толико пута! Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље. На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак.

Поздравц владина достојанственика бираним ријечима, истакне потребу припомоћи са стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Наравно, уз пут сам свратио до једне своје старе давалице. Уопште, било ми је пријатно и лепо. Рекао бих неколико речи о Кирчи и Пипцу, не да бих их оговарао, него

Послао сам петорицу коњаника да тог калуђера нађу и доведу натраг у Кулу. Знао сам да их шаљем у смрт. Одабрао сам старе војнике: Ратка Чигру, Милију Вугу, Кустуру, Петра Мрса и Мркојла Пиогуза.

исти начин као оне припросте жене које је Дадара волео, као чобанице, праље, везиље, плетиље, млекарице, девојчурци и старе измузене женетине.

Вода је ту тиха, нигде не прелази изнад појаса, а и лако је сићи с обале. Оставим одело у шупљини старе јове и го, заклоњен густишем, приђем обали. Спустим се преко косе камене плоче у воду. Такво место сам дуго тражио.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1880. МОЛИТВА Кад јекну звона с црквице старе, Тихо и бôно, кроз ноћни мрак, А суво грање зашушти благо, Љубећи први зоричин зрак Светиње пуна, душа ми леће Тамо,

И у болним твојим грудма Васкрснуће живот нови, Оживеће премалеће, Старе жеље, стари снови. И блаженим миомиром Успаваће твоје груди И сневаћеш, - Док те звоно Смртном песмом не пробуди.

В Само кад прошлост пробуди се древна, И старе среће загреје ме жар, Очајне сузе помуте ми поглед, у души сине заборављен чар.

тужне песмице ове Нађоше у једном двору, Алхазра који се зове, За владе Манојла Сретног, и њих су на јавност дале Две старе, учене куће Переса и Гонзале И њих су певали тада веслари шпањолски тужно У тихе, звездане ноћи бијући веслима дружно.

И ако мудри овај збор Неслоге дигне старе, Утопићемо братски спор У вино, у пехаре! Ал' ти се ломиш? Поглед твој Талију само тражи; Ти цели живот дајеш њој, И

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Седећи на његовим широким леђима, гледам како пролазе поред мене подунавски предели: равнице и брежуљци, старе рушевине и модерне вароши; не хитно и дрхтаво, као што то изгледа са брзога воза, него лагано и достојанствено.

То је била одувек нарочита вештина свих свештеника - старе Месопотамије. Но, не тражећи, у ствари, истину, она им је дошла и непозната, па није без интереса видети како се то

Ту су драгоцени вавилонски записи о њиховим астрономским опажањима. Те записе, старе хиљада година, послао је Александар Велики своме учитељу на поклон, и хронологија, наука којом се Ератостен нарочито

На старом месту Александрије подиже се нова, оријентална варош, пуна џамија, харема и хамама. Трагови старе грчке културе ишчезоше, и породица у којој смо чувани и наслеђивани, изумре. Ми се нађосмо опет у телалници.

Када се не шетам по врту или не пишем ни рачунам у његовом павиљону, ја ходам по собама, посматрам старе портрете и слике, отварам фијоке комода и врата ормана, која, одучена од тога, завриште од изненађења.

Укућани слутећи зло, пођоше трагом коња, који се распознавао у снегу. Тако стигоше до Старе Драве и нађоше место где се Миланко удавио кад је јахао преко замрзнуте реке, а лед се под њим провалио.

Ја се сећам Старе Драве још из мога детињства, јер смо поред ње пролазили кад смо колима ишли у родбину у Осек. Тај рукавац Дравин само

Како немам прскалице са перолином, то сам замолио три старе липе да нам оне омиришу ваздух, а побринуо сам се и за оркестар: цврчци већ удешавају у трави своје инструменте.

Кад пођемо, као што се надам, једампут, заједно, у Дубровник, посетићемо и архив старе републике, смештен у дуждевој палати, Догани.

Пођимо, да стварним успоменама оживим то доба мога детињства, на горњи спрат наше старе зграде за становање. Ту, одмах, поред масивне храстове балустраде степеништа, стоје врата која воде у једну дугуљасту

остарели Казанова, не будем више у стању да стварно штогод доживим, него будем морао да освежавам, подгрејавам и китим старе успомене. Ја, уосталом, претпостављам да Ви под оном речју разумете мој предживот научника.

Високе техничке школе, а тамо, на десно, на самом улазу у главну улицу Видена, виде се још последњи остаци једне старе зграде коју морам нарочито да споменем, јер она има своју историју, и без обзира на то што сам и ја у њој становао.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

1834, Тимотије Илић Пријатеља српске младежи 1840, Димитрије Обрадовић штампа Златна зрна за младе и старе обоег пола 1846. итд.).

Сред грмљаве и звекета, Усред наше бојне муке, Слушао сам танке звуке, Пуне бола, пуне сета, –Ко да слушам старе бајке – Твоје гласне балалајке.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

« То зачуле старе мајке, Раздвојише две другачке. СТАНА (пушећи надгледа рад слушкиња и намешта по соби). Улази Бекче у чоханим

Тада го истрчи и показује на калдрму и, ево, видиш, из ове старе, тако збијене калдрме почне рукама камење вадити и, тобож бранећи се, бацати на све стране, ударати куд стигне, да све

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

баштици нешто да уради, а ако се увече све смири, запали у својој собици петролејку, чита наглас песмарице и песме из старе своје читанке.

Кад је боли глава, иде на прстима. Давно нечишћене домине опрао је у шпиритусу, и глачао их кожом од старе рукавице жупникове.

Могу ја и сама да путујем, ако ме пустиш. — Госпа Нола је упрла очи у Јулицу и чекала. Мирно. Враћале јој се старе снаге, борбеност и одлучност. Јулица, збуњена, дигла поглед и закачила га за икону над постељом госпа Нолином.

Можда ја не умем добро да водим; можда мора да се смањује кад се толико људи од њега издржава; можда Бог прегледа старе рачунице Лазарићâ и поправља грешке...

Свеће, молитве, шапат, водице, иконице, важни разговори с протом и с поп-Томом. Прота претура старе књиге: неће ли наћи сличан случај, и видети шта црква и њени служитељи морају, и шта смеју предузети да би појава или

Опет приђе прозору, и загледа се у даљину. — Да ми је полетети, и одлетети... одлетети у стари крај и старе обичаје... Право каже Шваба...

У последње време су Павле и Бранко много читали старе сатиричаре — драга лектира свих младића — и много се смејали. — Слушај, Бранко, твој историчар професор испада неки

За штедњу, господо т р е б а фантазија! Направити од старе рукавице ружу, то је ствар фантазије. Бацити стару рукавицу на ђубре, то је ствар немања фантазије.

— Шта је сад опет то, Каленићу? — То ми је, господине професоре, постала права сласт. Ја те старе Јевреје видим као живи живот. Разумем их. Тај свет је морао имати способности каквих више није било и можда и нема.

на вежби, и уверен сам да ће његова прича, или драма — све мислим да ће он драму изабрати — понети младеж, а не старе Јевреје и професоре... А већ Милан Марић, зна се.

докле? зашто само дотле? — Данас вам је опет тешко, Каленићу. Ја ћу да одем, а ви узмите и читајте нешто, читајте старе Грке, молим вас, Грке. Грци су трагичне ствари весело и мудро причали... Шта има човек од живота?

— Пази, рукавице, на шест крупних дугмета. — Али штап, побогу! Штап носе само матуранти и старци. Старе жене, ни оне га не носе, него се воде под руку. Здрава и млада к'о срна, а штап.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Сцхлендріан) — онај који иде утрвеним путем, примењује старе доскочице или (правне) формуле; који посао отаљава механички; јавашлија

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

четверо сече Хитне дебеле рукавице Претворене у мачкетине На сиву војску мишева Одвеже вериге сред олује И земљу од старе храстовине За стајаће звезде везује Пере шапе својим вуковима Да трагови мрачне земље На њима не преживе Путује без

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Јер ваља знати да те биографске кројачке радње не кроје само нове биографије, већ врше и све остале послове: прерађују старе, пеглају, ваде флеке, преврћу их и крпе тамо где се на којој биографији појавила рупа.

Ти људи, саграђени од радозналости и стрпљења, почели су се као мољци увлачити у старе књиге и међу прашњаве листине; почели су превртати камење и гребати зидове, узели су се пети по бедемима, лутати по

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Ваше Величанство, нама није место овде. Ја никада коња нисам узјахао, а сад под старе дане се ломим. Ако би до нечег дошло, ова деца би ме коњима изгазила. — Е, мој докторе... није тако. Ова деца гину...

Сада треба да оставе жене и децу, старе родитеље. А и сами виде да за овај моменат отаџбини нема спаса. Треба имати моралне снаге, па не подлећи искушењима...

Са пешадијом су и нека деца. Кажу да су их пешаци нашли приликом одступања. Обукли су им неке старе копоране, да им се руке и не виде, и деца млатарају дугачким рукавима, што их, вероватно, још и више замара.

Стајали су дечаци на путу, док је киша немилице лила. Носићи им помодрели од зиме. Сви су носили на глави неке старе шајкаче, сигурно од помрлих војника, да су им уши биле поклопљене.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Из ковнице изађох, навукох на себе небо ко кабан, Под главу жеље старе, да одморим своје удове џина; Около свуда пољана, словенски ветар хабан Душе са гора.

откровења, И жеђ опојне сумње ждрела, Све је под мржњом упоређења, Све на прагу ми жудног усмрћења, Мишљах на све старе сусрете, На заносе који ме надвладаше; Ако љубљах, ако мржах, нигде ни једне освете, Час из радости, час из понора

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

САТ С КЛАТНОМ Тамо где престаје град а почињу кукурузишта бацају људи старе и непотребне ствари: некадашња корита, ислужене столице и ормане, поломљена огледала, ко да наброји?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Спроћу воденице кућица са доксатом. На среди дворишта »ћутук« и камено корито од старе, пресушене чесме. На капији стоји обешен фењер, који заједно са месечином осветљује воденицу и око ње тамну гору, чија

И ти ћеш такој! Овамо ти! Овамо, вештице, овамо коске старе да ти растресем. Утрчи Марко. МАРКО (уплашено): Газда, хаџија стари! СТОЈАН (ђипи уплашено): Отац! Шта ћу му ја?

Ем је дава, Ем је не удава... МИТКА (прекида је): Нећу теј старе, теј мртве, хаџијске песме! Друго! КОШТАНА (пева): Дуде мори, Дуде, бело Дуде, Како тебе, Дуде, нигде нема, Ни у

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Гле! Сад се редом расклапају саме Све књиге старе, снови чежње дуге — Мичу се, трепте једна покрај друге, И њихов шумор кô да пада на ме. Сањам ли?

Мила, кô златно небо пошље туче, У тиху хладу старе крушке оне, Сједе ти дјеца и задаћу уче. Над шедрваном лептири се гоне И сјајне капи, са безброј рубина, Расипају

1912. ПОВРАТАК Мрем... Са мојих њива ено други жање... Тамо више нема старе куће моје — Под очевим кровом страна чељад стоје, И шљемена српских све је мање, мање... О, лијепа поља!

Врхови се жаре — Тихо вече шушти у гримизу свиле; Они кући иду, као сенке милê Путем, покрај гробља, уз јаблане старе. 1912. ТЕЖАК Замахујем. Свуда купина се сплела Па ми земљу крије...

1911. ЈУТРО ЖЕТВЕ Овдје, под храстом, гдје се папрат сплете, Почивам самцат. Шуште рачве старе, Као да машу на чупаве чете Облака раних што се тихо жаре И плове тамо, преко поља тије', По злату јечма и шенице

Збацише с глава саруке и ваде Из водијера гладилице старе, И хитром руком добре косе гладе. Сад полегоше и 'шенице јâре Покривају их врси уздрхтани И, росни, лако у зори

Тад се ране отворише, А из чела и из груди Пљусну поток вреле крви. Ја се тргох и пробуди'. 65 Старе, пакосне песме И снове зле и худе Ход'те да сахранимо; Но ковчег нек велик буде.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

и по свој прилици нећемо никад сазнати, ни то какве су изгледале епске песме које су се певале у доба пропадања старе државе, у XИВ и XВ веку, док су домаћи феудалци још били у животу, и да ли су те песме и у којој мери носиле печат

Јединство наше народне епике потврђује, између осталог, нарочито оцена старе државе, државе домаћих феудалаца. Углавном, та држава је позитивно оцењена у народним песмама.

Но још већу улогу имала је самостална црква после пропасти старе државе, за време турског господства у нашим земљама. Тада је највиши степен достигао и Савин култ.

У Илијади и Одисеји старих Грка, које су настале већ у ВИИИ веку старе ере, има више примера за ово. Но најизразитији је у овоме смислу однос између Ахила и његовог сина Неоптолема.

Мисао о небеском царству служила је првобитно томе да се подстакну људи на борбу. То се лепо види и из једне старе мексиканске песме: „Шта је наш земаљски живот? Зар има мртваца међу нама?

се да је то било у једној бари ондје близу Неготина испод извора Царичине: ондје има и сад бара и зидине од старе цркве, за коју говоре да је била начињена на гробу Маркову.

У Латинима, који су у народној песми оцењени као старе варалице, Марко је кадар да направи чудо од јунаштва, али је исто тако кадар и да надмудри латинске варалице.

И у њима је, пре свега, реч о пропадању старе државе. После битке на Марици (1371) н после битке на Косову (1389) наше јужне области потпале су под Турке, остаци

Више од једног века, почев од пораза на Косову (1389), остаци старе српске државе пружали су снажан отпор завојевачу, али се пропаст није могла избећи — она је из деценије у деценију

неколицине јунака (поред Облачића Рада и Змај-деспота Вука) који уносе оптимизам у трагичне песме о времену пропадања старе државе. Он је лукави старац, чувар Косова.

„крвца из земље проврела“, она је осећала да је „земан дошô“ кад „ваља војевати“, она је хтела „сваки своје да покаје старе“. Из таме вековног робовања она се помолила као сунце из мутне ноћи и плахо заискала своје право на живот човека.

у Женидби од Задра Тодора писмо пет пута поновљено, али четири пута са нешто друкчијим почетком: „Ето књига, двије аге старе!“ „Ето књига, двије аге драге!“ „Ето књига, два брата рођена!“ „Ето књига, двије четобаше!

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

тужни алас Мрачан као мрачни талас Срце му је хтело пући У маленој празној кући Коју грле као вреже Поцепане старе мреже Једног дана преко жала Дуну дашак маестрала Алас узе своју лађу А судба хтеде да се нађу Тужни алас и бела

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Осим тога увијек је носио чакшире, прслук и сламни шешир свог мршавог ситног стрица, а зими, богме, и стричеве старе цокуле, крут црн гуњ и дугачак шал којим би се омотао око врата једно четири пута.

Стриц је докон јахао на грани старе букве, а Јованче и Мачак су водили озбиљан разговор. — Како ти се допада наш логор? — испитивао је Јованче.

У Стричеве празне млинарске вреће најприје су побацане ситније ствари: шарафи, ексери, старе турпије, брусови, скобле, тесле, длијета, чекићи, клијешта, излизана брадва, кутија од масти за цокуле марке „Арап“,

Мачак је тако поправио шешир да је изгледао нов новцијат. Додао му је чак и пантљику начињену од поруба старе дјевојачке мараме и затакао иза ње три цвијета цикламе. — Ево па пробај, изгледаћеш за петнаест година млађи.

Све је то трпао у двије старе вреће мајстора Мачка, па су он и Вањка Широки носили у логор. Ђоко Потрк и Ник Ћулибрк чували су за то вријеме стражу

Пољар се сав стресе од необичне слутње и нехотице се сјети почетка неке старе јуначке пјесме: „Или грми, ил се земља тресе, ил удара море о брегове...“ — Ех, или грми! — поче да мудрује чича.

Једина Мачкова мана била је та што је почео мало с висока гледати своје старе другове, све сем Јованчета, вође дружине. — Како сте, дјечаци, шта радите?

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ли то коме на вољу било, да тко у сандук уједно смеша са свиленим скупим господарским новим и чоханим рухом које старе, блатне, ушљиве ритетине сукнене?

Старци на младеж злослове, младићи старе нимало не почитују него и бешчасте их. Од свију поштења нестаје. Слуге с господари, учитељи с ученици у неверству, у

вино за нашу потребу преузимати, добри винограду радилац Христос поучава нас о том те вели: нико не сипа новога вина у старе мешине. Аколи није, то ће растргнути ново вино старе мехове и само ће се просути и од мехова неће фајде бити.

Аколи није, то ће растргнути ново вино старе мехове и само ће се просути и од мехова неће фајде бити. Неголи вино ново у нове мехове ваља сручивати, те тако и

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом старе минђуше и баца их на гомилицу преда се. Обојица се задубила у посао па раде.

враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.

! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар“), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом, коме мајка увуче пешкирић и закопча

Знала је она поноситост те старе чорбаџијске куће, представљала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити н с каквим подсмехом све то

Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам’ преко границу... Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул... Одоше и нађоше Ставре Јаре. Пристаде и он одмах.

а по другима, тешко, — тек што је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...

којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутру опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле. — Ех, — вели му Замфир — куде су били они стари спрама теб’?!