Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Што их не поубијаше као псе, и оца и сина?... О, знамо их ми: та то су харамије још од старина, лопови, паликуће!... Знамо их ми!“ говорила су господа.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Кад се сви добри насупроћ њих сложе и подигну”, одговори паметни старина.| 17 Курјак и јагње Курјак пијаше на једном извору.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и упишу се у јаничаре, и то у коју орту који воли; и тако назове се прави син царев и ага, а спа̓ије, који су од старина са царским бератима били, баце за леђа и назову и̓ папурима.
ВИИИ Божа Грујевић, (Теодор Филиповић) први секретар Совета, у априлу месецу дође. Његова је старина и фамилија у нашему селу Врелу, но он је седио код нас у Бранковини, и почео писати устројеније Совета, каков Совет
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Каку плочу господине? Окан'те се ви ћорава посла!... Не дирајте тај гроб! — О ја ћу то да носим — то је старина. — Ама баталите ви ту вашу старину! — повикаше они остали, пристигнувши и они. — Нећете ви то помаћи одатле!
— повикаше они остали, пристигнувши и они. — Нећете ви то помаћи одатле! — А шта ви знате?... То је ретка старина... Ја знам најбоље од свију те ствари. Има тој плочи две хиљаде година! — Они људи избечише се само од чуда на њ.
— Ја сам га баш сахранио пре десет година ту са овим мојим пријатељима — бог да га прости! — Ама то је старина, ја ћу да носим! — упео се путник. — Нећете ви то ни дирнути — подвикну на њ син покојног Марјана — док сам ја жив!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ту је и чича Сима, кнез. Дошао да види хоће ли му кмет што наредити. Спокојно седи старина и још спокојније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше!... Био је уверен да тога дана неће много касати. А и куда би?
— Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... — Хајдук је као запета пушка!... — Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!
Попине речи разбудише Алексу. Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу... И проплака старина росним сузама, зајеца као мало дете. — Шта, да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — Попо!...
Много ће живети!... Ту ће бити људи, каквих људи!... Као да их гледам мојим старим очима!... И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. Отворише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.
Ту ти тада нема непријатеља... Ту је једна душа и једно срце. Све то осећа, све плаче... Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака. Раном зором све трчи руци њиховој...
То је шанац на Равњу. Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... РЕЧНИК аваз — глас, вест, јека аговати —
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У Романији ће Старина Новаче И Пивљанин Бајо у љутом Дробњаку, Залуд дохватити за зелене маче: Подли ће се пазар да сврши у мраку!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Помирили се и пољубили! Мири се ти с твојим дéком, мамаљуго банацка (Госпоја Персина је старина из Бачке), ал’ ја се боме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа Персе...
Црњански, Милош - Сеобе 2
А што се тиче митрополита, он их мрзи због одселенија. Од старина су, међутим, сви православци. Кајзерлинг на то опет отпоче да кија, али је узвикивао весело да и он мисли, кад је жена
Вишњевски тај план није одобравао. Биће онако, рече, са осмехом, Павлу, како је од старина остало. Карпате имају да пређу, или пре него што падне снег, или ће Исакович имати да сачека, идуће пролеће, у Токају.
Божич му се учини, честита старина, злочинац, у ком је први пут видео, колико зла има у човеку – и у сународнику. Божич га је пратио очима, зрикаво.
Павле је, тако, дан преласка границе, утврдио на дан уочи своје славе, које су се Исаковичи, од старина, држали, иако нису знали, ни ко је био, и какав је био свети Мрата.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
која се дижу на брежуљцима, са хумки и међу рушевинама, нарочито групе старих храстова; жмарци подилазе и стрепи се од старина и рушевина, од старих градова, кула и цркава.
Услед смењивања разних владавина, услед старина и старих успомена код многих Бокеља је развијена љубав и интересовање за старине и историјски смисао, тежња за
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Кад је већ далеко зашао унутра, учини му се да чује нечије дисање. То је дубоким сном спавао старина Крушкотрес Кукурузовић, преморен од бјежања. — Охо, ево их! Гле како крупно дишу, сигурно од страха!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
). За мало дете на Косову се „од старина“ поред речи „одојче“ користи и реч „лудо“. (2) Мало дете (од прве до треће године, за децу оба пола).
³ Даничић, Ђ., Рјечник из књижевних старина српских, 2, Вук Караџић, Београд 1975, с. 327—328. ⁴ Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), И, Просвета, Београд
и В. Чајкановић, „Слава“, у: О крсном имену (Зборник), Просвета, Београд 1985. Данчић, Ђ., Рјечник из књижевних старина српских, Вук Караџић, Београд 1975. Дворниковић, В.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И поред тога што су на тој изненадној и безразложној кривини честе саобраћајне несреће, месно Друштво пријатеља старина не дозвољава да се сруши лево крило летњиковца, јединог вредног споменика из средњег века, када је варош била важно
Матавуљ, Симо - УСКОК
Та се племена дијеле на братства. Ми Његуши, у старо вријеме, када Турци освојише Херцеговину, доселисмо се одонуд, а старина нам је била под планином Његошем. Ми смо ти, дакле, ускоци, као што је сва Црна Гора.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
О себи је много писао и у свом Путешецтвию по Сербіи (Будим, 1828), где има спискова старина по манастирима и црквама и ропских ласкања кнезу Милошу.
За Караџића народни обичаји су »жива старина«, оно што одликује један народ и обележава његову оригиналност. У полемици са Милованом Видаковећем он га осуђује што
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та части нам Српчића старина, Част господска под небом милина: Већ дан један — већ и други ето — Пате јањци, пати винце клето — Већ и трећи —
врата скиде неке амајлије, Те проговори ове речи тије: „А оно узми бар то од менека, Ја ово чува само за тебека; Старина један, што у нас бијаше, Менека једном ово дариваше, Унутри, рече, часног древа има, И он га доне из Јерусалима;
стари гледи Миланову тугу, Помоћи њему тео би он радо, Бољетице он ове знаде род, Ал' де ће наћи према њојзи лек? Старина тражи, не жалећи с' труди, Старина нађе, своје лупа груди. „Је л' истина шта ти ту велиш, Мито?
Старина тражи, не жалећи с' труди, Старина нађе, своје лупа груди. „Је л' истина шта ти ту велиш, Мито?“ — „Ах, тешко, тешко мојој јадној души, Из брбљави што
Ето части Српчића старина, Част господска под небом милина, Само штета, побратиме мио, Што ти диван туна неси био. Три већ дана, ал' још
Момци поју а коњици вриште, Ето иду браћи на рочиште: Рочиште је кула Милетина, Са јунаштва славна од старина. Кад надомак веће беу кули, Неколике пушке изметнули, Да се чује, да се напред гласи, Како Србин часа не почаси.
Туре оће, Србин не да стада, Пе ето ти с обе стране јада. Милутине дивна је старина, Осамдесет присукâ година, А ко види како пушком бије, Рекао би, ни тридесет није.
Јоште гледни старца Милутина: Грдне ране допао старина, Лева му је саломљена рука, Ал' је мала то за њега мука: Старац кликће: „Благо ли га мени!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Већ сљедећег јутра дједа отјераше жандарми. Одсједи старина седам дана у среској „бувари“, а кад се врати, ублиједио и мучаљив, он ми навече попријети прстом.
Сљедећег прољећа, бујног и кишовитог, сљез у нашој башти расцвјета се као никада дотад, али старина као да га ни запазио није.
гости још се нису ни разишли, још се по кући повлаче остаци печења и наш Жутија блажено лешкари крај гомиле костију, а старина Петрак већ се мота око разваљена самара и запиткује дједа: — Која ће оно година бити вашем Вранчићу?
Милорад је стигао први и радосно објављује: — Ево га! Друг Василије Бариловац, село Горње Калиње ... Старина стругну дугим кожухом и растужено гргутну: — Јес видио, Душане: Василије, и то још друг!
Ех, јадна мајко, да човјек није шепав ... Као да му чита мисли, умусана старина се диже, узима штап и креће вратима. — Куда, ђеде Васо? — На Врбас, Дуле, за унуком! — одјеца стари.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Не љути се, не причам ово да те наљутим... Тебе чува твоје име, од старина, а Хасанагу чува његова ревност. А ти знаш шта у његовом послу значи бити ревносан!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
онда први и најстарији међу њима рекне: — Станите, доста је било играња и пјевања, де да приповиједамо штогод из старина. Он поче први: — Прије четерест година овуда је ријека текла н ови млини мљели.
и напјевали, устаде најстарији међу њима и рече: — Доста је било играња и пјевања, де да прпповиједамо штогод од старина.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Још увијек тако, вечером, зими, сучући своје бркове сиједе, старина Мачак уз лулу дими и чудне приче преде ли, преде.
ИИ Године горе ко тиха свијећа, рибару старом свијају плећа, снага се топи, око се мути, времена тешка старина слути. Мрежа му тешка, весло још теже, вјетар га сваки хладноћом реже, с пријетњом се море гиба.
! ИИИ У кули старој фењер гори, пламен се жути са тамом бори, на море баца зрачак. Уз прозор ћути старина сиједа, тужна ока пучину гледа, да ли се враћа Мачак.
у доба славно, на крају света један црн трн, свака му част, баш поред пута, а поред њега, уз ноге брега, старина храст. Ширећи гране старина храст срећан је био и сунце пио, журно, у сласт.
Ширећи гране старина храст срећан је био и сунце пио, журно, у сласт. А кад би стигло невреме бурно и ветар худ, ветар зао, када
„Ти немаш вуне, ал дај ми струне, на ветру Ћира хоће да свира.“ Прође и сељак, старина нека, напола глух, а Ћира њега цап! — за кожух. „Не дирај, враже! — старина каже — Види, будале!
“ Прође и сељак, старина нека, напола глух, а Ћира њега цап! — за кожух. „Не дирај, враже! — старина каже — Види, будале! Та мени, старцу, није до шале.
СТАРОГ МЛИНА Чим очи склопим, ја одмах видим и поток Јапру, и врба ред, ево и млина препуног лупе и пред њим Триша, старина сед. Око тог млина проскитах давно детињство своје незаборавно . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Поваздан тутњи, пљуска и лупа: уклето место ђавољег скупа. А чича Триша, господар млина, старина сваком драга и знана, прекрасне ћуди, с навиком чудном: свађа се с мачком свакога дана.
Са мало речи, без много буке, скувај ми данас чорбу од штуке!“ „Од штуке чорбу! — старина виче, на ноге скаче с великом буком. — Ако ти спремим, брка ми мога, опанак свој ћу појести с луком!
“ Истом ти мечка забрунда нека: „Навали, суде, старина чека!“ Ево ти лава, разјапи уста, а и вук скочи брже, прену се чича, на ноге ђипи — па се иза сна трже!
Прену се деда, подиже главу: „Млин је заспао!“ — тихо је реко. Старина кожух пригрну дуги, нешто му нагло постаде зима, као да штеди сањива госта, изиђе тихо, на прстима.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
НА ТИЧАРУ На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном храст се диже од старина. Њега муња не удара, нит' секира оштра сече, Пастир под њим хлад ужива чекајући благо вече.
Међ жбунастим гранчицама, под копреном њина хлада, Мала једна тица живи од старина, од вајкада. Она пева целе ноћи, она пева целог дана, Не плаши се од кобаца, нити бежи од сељана.
— На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном храст се диже од старина. Њега муња не удара, нит' секира оштра сече, Под њим сам се одмарао у спокојно мајско вече — Срце ми је узимала
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Вјечни покој подажд Господи погибшим за вјеру и отечество! — и седа старина у епитрахиљу пође лагано између мртвих, шкропећи их вином. Војници га прате погледом, старајући се да упознају мртве.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!
запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Како би смела да дође после онаквих батина? Газдица Ђорђија за трговином у Београд одлутао, а старина Аћим за сељачку правду тамнује где се легу гује и гуштери зелени. Двор им чува Мијат, верни слуга.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Онамо, 'намо! да виђу Призрен! Та то је моје - дома ћу доћ'! Старина мила тамо ме зове, Ту морам једном оружан поћ'. Онамо, 'намо - са развалина Дворова царских врагу ћу рећ': „С огњишта
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Њу је обичај искључивао, поред тога што је завештавао да се у великом селу све уради брзо и на време. Даље, старина је оставила правило да прваци код Шедрвана одлучују почетак и завршетак бербе: према години од пет до петнаест дана.
Села им једно до другога, они друговали још за козама; између породица од старина побратимство. Бранили Београд, одступали без раздвојнице и тек на Шимширову Брду изнад Везирова моста, кад им је пук
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
тако и о историјско-политичкој појави хајдучије, даје кроз песму најпознатији хајдучки харамбаша - епски лик Старина Новак.
Ћипико, Иво - Пауци
Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. Када се старина повратила, бијаше се почео облачити. Она постави поднос на сто и гледаше у њ.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
него на било шта друго (на моћ, на богатство, на мудрост зрелог доба); њој је потребан неки млади љубавник, а не седа старина са саветима како да сузбије зов пути. Артемије Сутон, лепо време, неколико облачака на западу, небо у хиљаду прелива.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1886. НА ТИЧАРУ На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном храст се диже од старина. Њега муња не удара, нит секира оштра сече, Пастир под њим хлад ужива чекајући благо вече.
Међ жбунастим гранчицама, под копреном њина хлада. Мала једна тица живи од старина, од вајкада. Она пева целе ноћи, она пева целог дана, Не плаши се од кобаца, кити бежи од сељана.
На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном храст се диже од старина. Њега муња не удара, нит секира оштра сече, Под њим сам се одмарао у спокојно мајско вече Срце ми је узимала горка
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Истина, јесте поштени и вредни, али нисте хаџијски, од старина, као ми. Да, искрено ти говорах: Ташана није била за овакву кућу. СВИ Није била.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
КУШАЈУ ЉУБЕ 470 49 БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ 475 52 СМРТ ЈОВА ДЕСПОТОВИЋА 539 ПЕСМЕ СРЕДЊИХ ВРЕМЕНА 544 53 СТАРИНА НОВАК И КНЕЗ БОГОСАВ 545 54 НОВАК И РАДИВОЈЕ ПРОДАЈУ ГРУЈИЦУ 550 55 СТАРИНА НОВАК И ДЕЛИ-РАДИВОЈЕ 559 56 ГРУЈИЦА
СРЕДЊИХ ВРЕМЕНА 544 53 СТАРИНА НОВАК И КНЕЗ БОГОСАВ 545 54 НОВАК И РАДИВОЈЕ ПРОДАЈУ ГРУЈИЦУ 550 55 СТАРИНА НОВАК И ДЕЛИ-РАДИВОЈЕ 559 56 ГРУЈИЦА И ПАША СА ЗАГОРЈА 564 57 ЖЕНИДБА ГРУЈИЦЕ НОВАКОВИЋА 573 59 ИВО СЕНКОВИЋ И
По свој прилици, он се тада налазио у ситуацији сличној оној у којој је приказан Старина Новак у песми Старина Новак и кнез Богосав: тамо неподношљиви захтеви проклете Јерине, овамо обесни турски младожења,
По свој прилици, он се тада налазио у ситуацији сличној оној у којој је приказан Старина Новак у песми Старина Новак и кнез Богосав: тамо неподношљиви захтеви проклете Јерине, овамо обесни турски младожења, није добро ни једно
бјеше Краљевића Марка, ма не бјеше коња Марковога; кâ да бјеше војевода Јанко, ма не бјеше коња Јанковога; кâ да бјеше Старина Новаче, ма не бјеше коња Новакова; кâ да бјеху два Подреновића, ма немаше коњâ њиховијех; кâ да бјеше Бановић
Најизразитији хајдучки ликови су: Старина Новак, Грујица Новаковић, Костреш харамбаша, стари Вујадин, Мали Радојица, љуба хајдук-Вукосава.
ликови су: Старина Новак, Грујица Новаковић, Костреш харамбаша, стари Вујадин, Мали Радојица, љуба хајдук-Вукосава. Старина Новак је историјска личност, познати хајдучки харамбаша из друге половине XВИ века.
Надимак Старина, како се мисли, у вези је с тим што су га његови хајдуци као свога старешину звали бабо У изворима он се помиње и као
млади Татомире: што утече младу Татомиру, дочекује дијете Грујица; што пропусти дијете Грујица, то дочека Старина Новаче. На царском друму, са сабљом која никог не пропушта, он делује као божанство освете.
На пример, свезани Радивоје (у песми Старина Новак и дели–Радивоје) употребљава је да би обавестио Новака о своме положају: Бог т' убио, горо Романијо!
Има и таквих епских песама које су целе у дијалогу: Марко Краљевић и бег Костадин, Диоба Јакшића Старина Новак и кнез Богосав, Маргита дјевојка и Рајко војвода и др.
Исто презирање према лошим ратницима налазимо код Старине Новака и Јакова Ненадовића. Старина Новак каже Грујици: Свуци, сине, господске хаљине, па обуци бугарске хаљине, и понеси будак на рамену, па ти иди у
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Поставиће засједу на згодну мјесту и одатле осматрати. Ни птица му неће промаћи. Ушуљао се старина у шуму и кренуо напријед плашљиво се обзирући. Под густим сводом старих букава још увелико је било мрачно.
— Камо ти ракија за нас, честите старце. — Ту је и ракија — намигну дјед. — Ево је. Старина завуче руку у џеп од чакшира дубок скоро до кољена и отуд извуче пуну пунцату боцу. — Видиш ли је, чиста као суза.
шетала је од пољара до Стричева дједа и натраг, све док се, испражњена, није коначно смирила између двојице накићених старина. — Е, сад се најзад смири, стара, глупа и празна боцо! — повика пољар.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка јер њих има ипак највише. Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они