Употреба речи старини у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Још дише... У тај мах Станко истрча из хана. — Где је, где је? — Ево га! — рече Заврзан. Станко паде по старини. Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. Старац поче долазити к себи. — Воде... — шапутао је.

Теодосије - ЖИТИЈА

Пошто је прошло много времена откако је престала да пађа поменута благочастива Ана, јеп је Бог закључа као у старини Лију Јаковљеву, да она која је ппе пађала не роди више на време, због чега ју је вређао и корео муж.

Павлом великим утврдимо се и верујмо, говорећи: „Ицyц Христос јуче и данас исти, и на векове“. У старини и у садашњици, онима који Бога љубе све иде на добро. Јер „све је могуће ономе који верује“ — рече Господ.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

књижевности одвраћао писце да не буду Пиндари и »модерни Анакреони« но да се врате националном извору, германској старини, тако је и Караџић нападао класицизам и књижевну и школску литературу, и писце враћао народу и народној поезији.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ — „Змај Огњени?... Та ко за њ не знаде!... “ Ох, срећице старцу изненада! Ту Милету он огрли млада, Старини је и мило и тешко, Па га љуби у чело витешко, Јошта проли две големе сузе, Па ондака 'вако речцу узе: „Ох мој

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Узалуд зову даљине драге, старини тужном нестало снаге, све му је мање риба. Заплака старац за ноћних сати: „Младости моја, врати се, врати!

Вечери једне, у сутон меки, до куле чамац доплови неки, у њему дечак вити срдачно руку старини пружи: „Рибару добри, више не тужи, ја ћу ти младост бити!

добра на мору јужном, нашла је капу с поруком тужном и на њој крви трачак: „Јуначки гинем у бури, знајте, старини моме замјену дајте! Поздрав! Капетан Мачак.“ . . . . . . . . . . . . . .

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

У мислима радо клизнем преко тог немирног доба. Искључујем га из тока мог властитог живота, онако као што су у старини код балзамирања мртваца уклањали и одбацивали утробу. И моје садашње стање равно надовезујем на доба детињства.

малог свратишта у које су се најприје смјестили, а опћина им додијели празно приземље некадашњег „фондака”, који је у старини служио за смјештај страних трговаца и њихове робе и који је на прољеће требало да се руши ради градње нове клаонице.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

О изворности и старини ове лирике може се доста поуздано судити на основу свадбених песама. Оне ће бити и последње на које у овој прилици још

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У народној медицини о. се употребљава против различитих болести кашља и грудобоље (СЕЗ, 13, 1909, 352; већ у старини познат као народно средство против кашља »барбарорум уѕуѕ інвеніт ѕалутаре ремедіум« ‹= »искуство простих људи открило

Ћипико, Иво - Пауци

Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду. Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила

— Појмо! — одговори Јуре. Упутише се на излаз. Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини. — Куд су се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА ПОСТАНАК, РАЗВОЈ И КАРАКТЕР ЕПСКЕ ПОЕЗИЈЕ Клицу епске поезије треба тражити у најдубљој старини, већ у периоду дивљаштва. Јасне њене елементе (причање о разним догађајима итд.

Тако Раде друмом поп̓јеваше, а зачу га дијете Грујица, па казује Старини Новаку: „О мој бабо, Старина Новаче, неко пјева друмом широкијем, а помиње гору Романију и у гори сивога сокола, баш

Новаковић-Грују, њему даде златна бошчалука, и даде му од злата челенку, па их здраво натраг повратила поочиму Старини Новаку; њему млада бјеше оправила у јабуци стотину дуката, а сувише чичи Радивоју, оправи му сабљу бабајкову, па овако

Тад се врну Новаковић Грујо, и отиде у Стару планину, те казује Старини Новаку каке Грче сабира сватове. Тада бере Старина Новаче, бере Новак кићене сватове, све сватове из горе

са историјом дотичног народа, „поетизацију историјског факта и историзацију поетског сижеа“, идући од савремености ка старини, уклањајући касније слојеве и васпостављајући првобитни вид књижевног производа.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности