Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Још дише... У тај мах Станко истрча из хана. — Где је, где је? — Ево га! — рече Заврзан. Станко паде по старини. Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. Старац поче долазити к себи. — Воде... — шапутао је.
Теодосије - ЖИТИЈА
Пошто је прошло много времена откако је престала да пађа поменута благочастива Ана, јеп је Бог закључа као у старини Лију Јаковљеву, да она која је ппе пађала не роди више на време, због чега ју је вређао и корео муж.
Павлом великим утврдимо се и верујмо, говорећи: „Ицyц Христос јуче и данас исти, и на векове“. У старини и у садашњици, онима који Бога љубе све иде на добро. Јер „све је могуће ономе који верује“ — рече Господ.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
књижевности одвраћао писце да не буду Пиндари и »модерни Анакреони« но да се врате националном извору, германској старини, тако је и Караџић нападао класицизам и књижевну и школску литературу, и писце враћао народу и народној поезији.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ — „Змај Огњени?... Та ко за њ не знаде!... “ Ох, срећице старцу изненада! Ту Милету он огрли млада, Старини је и мило и тешко, Па га љуби у чело витешко, Јошта проли две големе сузе, Па ондака 'вако речцу узе: „Ох мој
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Узалуд зову даљине драге, старини тужном нестало снаге, све му је мање риба. Заплака старац за ноћних сати: „Младости моја, врати се, врати!
Вечери једне, у сутон меки, до куле чамац доплови неки, у њему дечак вити срдачно руку старини пружи: „Рибару добри, више не тужи, ја ћу ти младост бити!
добра на мору јужном, нашла је капу с поруком тужном и на њој крви трачак: „Јуначки гинем у бури, знајте, старини моме замјену дајте! Поздрав! Капетан Мачак.“ . . . . . . . . . . . . . .
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У мислима радо клизнем преко тог немирног доба. Искључујем га из тока мог властитог живота, онако као што су у старини код балзамирања мртваца уклањали и одбацивали утробу. И моје садашње стање равно надовезујем на доба детињства.
малог свратишта у које су се најприје смјестили, а опћина им додијели празно приземље некадашњег „фондака”, који је у старини служио за смјештај страних трговаца и њихове робе и који је на прољеће требало да се руши ради градње нове клаонице.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
О изворности и старини ове лирике може се доста поуздано судити на основу свадбених песама. Оне ће бити и последње на које у овој прилици још
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У народној медицини о. се употребљава против различитих болести кашља и грудобоље (СЕЗ, 13, 1909, 352; већ у старини познат као народно средство против кашља »барбарорум уѕуѕ інвеніт ѕалутаре ремедіум« ‹= »искуство простих људи открило
Ћипико, Иво - Пауци
Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду. Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила
— Појмо! — одговори Јуре. Упутише се на излаз. Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини. — Куд су се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА ПОСТАНАК, РАЗВОЈ И КАРАКТЕР ЕПСКЕ ПОЕЗИЈЕ Клицу епске поезије треба тражити у најдубљој старини, већ у периоду дивљаштва. Јасне њене елементе (причање о разним догађајима итд.
Тако Раде друмом поп̓јеваше, а зачу га дијете Грујица, па казује Старини Новаку: „О мој бабо, Старина Новаче, неко пјева друмом широкијем, а помиње гору Романију и у гори сивога сокола, баш
Новаковић-Грују, њему даде златна бошчалука, и даде му од злата челенку, па их здраво натраг повратила поочиму Старини Новаку; њему млада бјеше оправила у јабуци стотину дуката, а сувише чичи Радивоју, оправи му сабљу бабајкову, па овако
Тад се врну Новаковић Грујо, и отиде у Стару планину, те казује Старини Новаку каке Грче сабира сватове. Тада бере Старина Новаче, бере Новак кићене сватове, све сватове из горе
са историјом дотичног народа, „поетизацију историјског факта и историзацију поетског сижеа“, идући од савремености ка старини, уклањајући касније слојеве и васпостављајући првобитни вид књижевног производа.