Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тјеши га млинчић како најбоље зна и може: одузима тузи глас, ућуткава је и заглушује. — Послушај ти, старино, мене, ја ћу теби казати ...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Вучица иде чупавог лица, нечијим трагом опрезно њушка. Прошла је мала Црвенкапица. Старино ловче, гдје ти је пушка? Ево језера, правога раја, на њему утва ватрених крила, ту јунак чека троглава змаја, над
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Забобоњи, Старино Новаче, сврх Клисуре, кâ си научио, јер су дину уши заглибиле; пробуди му бухе у кожухе. Не пушт', Бајо, жива
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Ја молим — ви’ш! МИЋИЋ: Хвала, госпођо! ВУКСАН (за себе): Радуј се сада, седа старино! Од курјака те иште лисица... ШУЛОВИЋ: Моли, госпођо!
РАДОШ: Сироте!... Па докле ли наумисте? БОГДАН: Далеко, Ал’ о том после, А сад ми кажи, седа старино, Да л’ имаш траве или мелема Којим бих рану могô привити? РАДОШ: Рану? А ко је рањен, дијете, ко?
— КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сад иди! Иди! И спреман буди, седа старино, Да кад нам врата алком гвозденом Незваног госта друштво пијано У доброј вољи мало задрма, Да ми под братом коња
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
се и црне и б’јеле; но су лаке ноге под хајдуком, у гору га ноге занијеше; виком виче по гори зеленој: „Ђе си, брате, Старино Новаче? Изгуби ме Грче на мејдану!
Ласно ј’ с ђецом мејдан дијелити, но причекај Старога Новака!“ Рече њему Грчићу Манојло: ,,Ближе к мене, Старино Новаче! Ближе к мене, да се ударимо!
“ Ал’ ето ти бјелогрле виле у сусрећу Староме Новаку; тако њему вила говорила: „Побратиме, Старино Новаче, да л’ шта ћераш, да ли од шта бјежиш?
се вије Грку око грла, и тура му руке у њедарца, док је Грку очи засјенила, па позивље Старину Новака: „Побратиме, Старино Новаче, сад погуби слијепа јунака!