Павловић, Миодраг - Србија до краја века
другој ствари надземаљској лепој рајској дозволите да вам ставимо путир у руке хоћете трубе узмите гудала из књиге староставне то може да вам вреди оставите курву иза себе у таквом се друштву не иде пред лице вишње доста су ме цимали са
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
на Косово равно, да он каже на коме је царство: он је св'јетла цара причестио, причестио и исповједио, у њега су књиге староставне. Пише књигу деспоте Угљеша, пише књигу и шиље чауша до Призрена, града бијелога, до онога протопоп-Недељка.
Косово равно, да ти кажеш на коме је царство; ти си св'јетла цара причестио, причестио и исповједио, у тебе су књиге староставне; јал' ћеш сада изгубити главу!
Краљевића Марка, а до Марка, до мојега ђака; код мене је књигу научио, код цара је Марко писар био, у њега су књиге староставне, и он знаде на коме је царство.
Немој, сине, изгубити душе! Боље ти је изгубити главу него своју огр'јешити душу“. Узе Марко књиге староставне, па опреми себе и Шарина, Шарину се на рамена баци, отидоше у Косово равно.
Марко узе књиге староставне, књиге гледа, а говори Марко: „А мој бабо, Вукашине краљу, мало л' ти је твоје краљевине? Мало л' ти је, — остала ти
Што ти хоћеш задужбину градит: време није, нити може бити; узми, кнеже, књиге староставне, те ти гледај што нам књиге кажу: настало је пошљедње вријеме, хоће Турци царство преузети, хоће Турци брзо
Кад дођемо из лова планине, тј. из лова из планине (из изостављено због стиха). Старославне књиге (или: староставне, цароставне, цароставници) су списи који су излагали општу историју и српску.
“ Старина Новак — в. увод. ИИИ, 6 стариш — стари, старац старославне (староставне) књиге — в. бел. Е, 4 стасити — стићи, приспети: У ријечи коју бесјеђаху али стаса од Хорвата Мато стина — стена