Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја погледам кроз манастирску ограду. На дебело стабло гранатога ораха наслонила се једна женска. По кроју њенога стаса, по цртама њенога мршавога лица, могао си судити да је некад била лепа, али сад изгледаше као сенка: очи упале, једва
— Милисаве, изиђи-де ти напоље! Милисав изиђе. Леп, висок момак, широких прсију, витка стаса, у лицу бео, а очи велике, загасите; на рамену му загасито гуњче са црвеном поставом, а бела кошуља, притегнута
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
бог да га прости! — Јест, и он је, веселник, био Вујиног стаса. — Баш други човек! — рече поп смешећи се, и погледа опет Вују, који баш у тај мах тутољаше нешто око теркије.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
свака Тмина опомене на светлост твог гласа; Да је срце пуно све твојих корака; Да на свачем лежи сенка твога стаса. Увек незаситно, моје срце хоће И задњу кап чаше још неиспијене...
Све воде посташе за одсев твог стаса, Простор, да имаднеш душу зачуђену, Мир тамних долина за ехо твог гласа, Сунце да на свету бациш своју сену.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско. Стаса је била средњег и снажног.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Петку... XВ МАСЕ Средњег стаса, али онако пресавијен и са напред испруженом главом изгледао је мали, згрчен. Чим почну да допиру у варош звона са
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Од имања материног све се више и више ронило. Љуба је у свом месту врло добро живео. Сви су га држали да је „хирош”. Стаса је био од средњега виши, састава темељног, образа белог, косе смеђе, шаке мало подебље, жив, окретан, досетљив, једном
— одговори мало пријатно застиђена госпођа Јелка. На то дође и фрајла Савка. Фина девојка. Лепог стаса, бела, па румена, лепе, уписане, састављене обрве, очи жарке, Љуба не сме у њих да гледа. — Добро дошли!
Црњански, Милош - Сеобе 2
– Купио ми Ђура!“ Међутим, та девојка – кад је била сама, без Варваре – појавила би се, врло примамљивог стаса, лепих покрета, а нарочито лепих, тамних, очију, на којима је тама имала боју дима и облака.
Исакович, и доцније, прећутао, пред братенцима, била је необична сличност, коју је запазио, од почетка, између лица и стаса госпоже Божич и његове, покојне, жене. Била су то нечиста посла Нечастивога и као нека мађија.
Она је била тако чврста, плаха, усправна жена, примамљивог стаса, да се чинило као да је прво, неко време, била неки млад мушкарац, па тек после постала, млада, врло лепа, жена.
Она је зажелела да се Исаковичу да, просто зато, што је, изненада, сусрела човека, врло лепог стаса и плавих очију – њој се чинило ледених – од чијег је погледа лудела.
вратима, око њега су се били окупили, секунд‑секретар Волков, и његови гости, који су се смејали том Србину тако лепог стаса, отменог држања, дарежљивом при коцки, фараону, а који не зна ко су голишаве богиње на ходнику Кајзерлинга, и не зна
Влашкалин је одредио, за полазак, једну ноћ без Месеца. Тај млади човек, за кога се зна само да је био врло високог стаса, био је тих дана љут, избезумљен, дреком жена, и матера, оних, који су са њим одлазили.
од Костјурина, али, онако лак, танак, са погледом који је сад био сетан, сањалачки, Костјурин се чинио врло лепог стаса, и врло лепих очију. У том тренутку – Павле то није знао – Костјурин се сећао своје младости.
Оно, што га је било одобровољило, највише, била је стаситост и висина стаса у тих људи. У то доба то се највише ценило, у војсци.
собом, у ноћ, у брачну постељу, ванредне плавуше, са телом од мајолике – или хунгарске жене, које су биле чувене, са стаса и топле љубави. Нико није био задовољан.
Та лепа жена, која није личила на госпожу Евдокију, иако су можда биле истих година, и сличног стаса, није више личила, ни на младу, лепу, Циганку, како му се, у Токају, причини.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
говори о жени, њена се лепота описује са особито осетљивом резервом: опевају се само драгине очи, ход и гипкост њеног стаса. Једино су босанске песме смелије, што долази од оријенталских инспирација.
Али се никад не размећу и после подвига се одају редовним занимањима. И други је тип високога раста али виткога стаса, без оних испупчења на челу која се виде код претходног типа. Врло витки пужу се као козе.
И овде су сасвим ретки монголоидни типови. Али су већ чешћи људи ситни и средњега стаса, јако црномањасти, готово гарави.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Око педесет година стар, средњег стаса, сув, лице округло, нос „на небо вопијушчи“, уста увек на смеј готова, очи ситне, зелене, лице увек на иронију или
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
обичај народа из околине Копаоника, Левча и Темнића открио је и описао наш чувени етнолог на следећи начин: Када момак стаса за женидбу, то јест када му се „загараве науснице“ и када „осети да је мушко“, он тада оде у шуму и одсече један
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
име мајка не изговара, ни пред лицем сина, ни свештеника, ни лицем цара, за отрока који за оцем чезне и када стаса до војника.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Охо, селе, вита стаса, Држ' се браци око паса, Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија, Ал' у твоји недри туце Окле снега до две
Та чудо је, побратиме мио, Ни у сну га неси никад снио: Каква стаса — лице кâ зорица, Око бистро лепше нег Даница, Даница нам носи белог данка — Та лепша је од најлепшег данка.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Трчим, јурим, а не видим ништа сем витког јој и облог стаса, развијених плећа, свилених шалвара и расплетене, дуге јој косе. Стигох је.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Ти не знаш тко сам ја теби? да ниједну реч не чујем! Ја знам што радим. Ти си једнаког лица и мога стаса. докле год ја не дођем, ти остајеш овде место мене. Поватаће Султана свима крајеве! ПЕЛА: Али ако ме познаду?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Иако не знам шта ти се злати дивизма стаса, грло ли ждрално, аура тела, коса ли, гњати? лебдим опијен: несвестан циља очима листам именик биља.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
богат ручак за Мачка спрема, по лонцу мијеша, тихо пјевуцка веселу пјесму, равне јој нема: „Пшеница расла виткога стаса, на сваком стаблу четири класа, у сваком класу зрнаца сто. Ој, ко-ко-ко, еј, како то!
“ — рече му Рудар и пијук диже. Ловац кроз таму иде без гласа гдје шума бујна до неба стаса. Ту птица рајска на грани спава шарена репа ко дуга права. „Ех, то је поклон за малу лијеп!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Да презирем?... узвикну Гојко, дрхћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
везене рукаве; Зубуне су терзије шарале, Рукаве су везиље навезле, А венце су кујунџије виле; Већ јој гледај стаса и образа, С ким ћеш, брале, века вековати. 51.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Иако нисам високог стаса, ни дугих руку, он је једном рекао да ћу побеђивати на утакмицама, јер, са флоретом у руци, имам брзину лудака.
Ко зна, нису ли, невидљиво, већ давно у вези, и није ли и то љубав. Велике жене уседеличког стаса, са огромним, белим платнима око главе, као једра кад се, у даљини, смање и надују, пролазе доле, по каменитим,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И срећан што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој | руку на бедра, а особито на једар јој кук.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
њим стадоше ногама тући и у сву вриску дријети се, док ево ти изађе из гроба један чоек | средовијечан, но громорадна стаса, онако прекрштенијех рука и нога као што су га кад је умръо у гроб вргли.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Охо, селе вита стаса, Држ' се браци око паса! Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија Ал' у твоји' недри туде Окле снега до две груде?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Настављамо наш разговор. Он је врло симпатичан и изванредно љубазан човек. Висока стаса, витак, кестењасте косе, сивих очију, малих уста, пријатног осмејка и врло благог погледа.
Више интереса буди у мени појава великог геометричара Монжа. Његова спољашност, додуше, је безначајна. Средњег стаса, ни стар, ни млад, има необично широко лице, широко спљоштен нос, дебеле усне, дубоко усађене очи и чупаве обрве.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада сам тек по дигао очи и угледао чобанку. Сасвим млада, снажнога и правилнога стаса, развијених и чврстих листова на ногама високим и танким, она ме је прво поздравила, док је мој поглед одмах пао на
Улази, дакле, газда Срећко, човек висока и јединствено импозантна и „деликатна“ стаса. Коса му дуга, врат обријан. Чохане му чакшире са туром до листова, па кад иде ваља му се и тресе за њим она туровина;
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Можда виткост њеног стаса и танкоћу њеног струка неко негдје испашта медвјеђом тромошћу кретња или искривљеном хрптењачом.
Какве ли наивности! Смрт је тачно нашег стаса и узраста: што је већи човјек, већа је и смрт у њему. Кад сам у дјетињству читао причу о задријемалом киту на морској
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса. Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед,
Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме. Раста је био повисока, а иђаше увек право,
и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?.. Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... — Стале!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И та љубав стара, као дух без гласа, Поведе ме журно тамо, до твог стана: На прозору нађох слику твога стаса, Као знак љубави и ранијих дана. Дошао сам кући.
сама Из заноса и у снима мојим, То обличје пространо к'о тама, Као јутро са зрацима својим — Падало је испред твога стаса, Испред мене, покривало двоје, И ширило видик нашег спаса, Да се двоје тек у њему споје.
Они спавају прости, без украса, И њине груди густи црви плаве; И док се губе из свог лепог стаса, Хумке им расту у цветове славе.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
То је све што је остало од мога гласа, тај одјек у коме су заточени сви дани. Је ли споменик гроб? Издвојен звездама стаса предео који ћу заувек да настаним. И то је све што је остало од мога гласа. У тихом се цвету неке ватре пале.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А гле, другога Черкеза. Да дивна, вита стаса! Хеј, дивљи и поносни сине Кавказа, зар овде остави кости! А овом јаднику неко осекао главу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О Савка, Савка, твог стаса танка ко ће љубити, ко ли обвити рукама? Срце ми труне, слез очи пуне, како сунца глед так' и мој поглед за тобом.
су јој поливачи, С њима Момче голобрадо, С црним оком, црњом косом И руменим образима, Руменијим усницама, Танког стаса поноситог, У везеној стајачици.
Није могуће гледат да т’ љубов ломи девојче, Па да т’ руку сила к њој не понесе моћна. Руку и ја пружим, и витког стаса коснем се, Ал’ на зло ти моје послуша рука памет.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: А Ђурашко? ЈЕЛИСАВЕТА (за себе): Да није рањен? Да није пао? Ил’ можда ропства ланци теретни Виткога стаса понос исправљен Тежином својом вуку прашини Да Арслан-паши, ил’ оном другом — Коме ни име не смем спомињат — Са
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он је додуше висок, али међу монасима има још неколико њих који су истог стаса као и он. Уосталом, они су ретко кад и излазили у двориште, јер је било забарено и блатњаво.
Кад је пришла да га пољуби у руку и у груди, он је прелетео очима преко њеног стаса, не би ли, ваљда, спазио какву промену. Расте ли јој трбух! Дадара је требало на томе да поради, зар не?
Између набреклих крављих бокова провлачи се витко, младо девојче, у ланеној кошуљи, дугих ногу и пристала стаса. Долази до јасала, закорачи једном ногом, босим маленим стопалом, шушка у сену као мишић. Онда и другом.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Очаран, без једног гласа, Он чисто гуташе оком облине њенога стаса. Клисарка упази ово, јер на то не беше слепа, Па ни пет ни девет, лепо, но кмета ненадно шчепа И загрли га силно.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Мелетиус ИВ средњега је стаса, али га његово достојанствено држање, отмен гест и звонки глас чине знатно вишим. Његова ношња, црна свилена мантија и
Његово огледало лежи, додуше, и при највећем водостају, добра три стаса испод мога земљишта, али то га не спречава да он ово, и без зуба, не нагриза из године у годину.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
] Али је зато врло мало јео. Чувао лепи свој стас. Држао је много до свог, одиста, финог стаса, и до своје бујне косе која је просто играла му на глави при ходу, а волео је да хода гологлав.
Због тог стаса и те косе дешавале се ситнице које су мало сметале бискупији. Поручено је жупнику из бискупије у два маха, „с поштовање
Милан је врло нежан младић средње висока стаса и необично лепе седеће позе. Никада не прекршта ноге, руке врло грациозно сложи на грудима, главу наклони преда се, и
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Приповедите нам најпре тко је он и откуда је, је л’ од велике фамилије, колико му отац оставио новаца, каквог је стаса, оће ли се моћи оженити и проче; то ми напред знати морамо ако мислите да трчимо за њим, иначе ми нећемо зеца у шуми.
Сама Венус лице своје сакрива поред зрачности стаса вашег. Ваша божествена красота ум свакога у изумленије доводи. О, оће ли ме шчастлива обасјати звезда да блага ваша
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Такав је код нас, између осталих, опис цуре Љепосаве: Чудо људи за ђевојку кажу: танка струка, а висока стаса, коса јој је кита ибришима, очи су јој два драга камена, обрвице с мора пијавице, сред образа румена ружица, зуби су
“ Ал’ јој Марко поче беседити: „Драга сестро, Косовко девојко, лепа ти си, секо, млађа била! Красна ти си стаса и узраста, руменила, господска погледа! Ал’ те, секо, коса покварила; јер си тако, секо, оседила?
ћуди Латинка ђевојка: што је земље на четири стране, љепоте јој у сву земљу нема, онакога ока у ђевојке, нит’ онаког стаса ни образа; ко ј’ видио вилу на планини, ни вила јој, белћи, друга није!
на бијелу кулу, па матери својој казиваше: „Какав јунак у авлију дође, таквог, мајко, ни виђела нисам: ја каква је стаса и образа, баш је лепши од сваке ђевојке! Већ чу ли ме, драга нано моја!
Откада си кулу начинио, ’ваки јунак није доходио, мој Илија, на бијелу кулу; ја га таквог нисам ни виђела, ни његова стаса ни образа: љепши јунак од сваке ђевојке; већ, Илија, брате од матере, молим ти се, како брату моме, да ме дадеш овоме
те лепоте ђевојке у Загорју, украј мора сиња, у онога Вида Маричића; чудо људи за ђевојку кажу: танка струка, а висока стаса, коса јој је кита ибришима, очи су јој два драга камена, обрвице с мора пијавице, сред образа румена ружица, зуби су
бел. Е, 4 стасити — стићи, приспети: У ријечи коју бесјеђаху али стаса од Хорвата Мато стина — стена стио — хтео Стјепан херцег — Стјепан Вукчић Косача, господар хумске области од 1435.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И можете ли по костију прознати Тко је био цар, краљ, принц? Врло разгледајте грозљиви зглед, Телеснога стаса зглавке, те кажите, Који је био који јунак, војак, војвода ли, Просјак, ил' му на гласу кмет, И врли бољарин богат?
Девојка Видим те да си сасма леп и хубав момак с красна стаса. Цифрасто одевен, гиздава образа светла. Ал' те је сам Бог изобразио и божија светлост, видим, кад нисам чула, — све
Него од стаса човечаскога имаду распознање неким душевним очима. Мотре се како што овде у сну ко се с ким састаје, те га види и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче“, како је послушна и како има лепо грло, кад запева