Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
у своју мниму лепоту, добро знајући да колико су лепше и присталије, ако не буду имале довољно памети, благоразумија, стида и чесности, толико горе за њих. Свак се лакоми на лепу ружицу, а како увене, и не обзире се на њу, баца је под ноге.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
!... И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... Тако и сад. Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...
добро!... Пусти јој барем руку. Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу! А он оста на месту као окамењен од стида... — Ех, ех, ех... добро... добро!... Него, хајде у кућу!... Видим ја већ шта теби треба!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Искушитељу, пун сам страха, По беспућу и блату стида; Смрзавам од твог топлог даха, У тми без свести, злу без вида.
И да је доброта, одрицање; и да У заклетви има издајства и срама; И у победама пораза и стида; Ниске безбожности у свим молитвама.
Непрекидни извор поноса и стида, И вечно беспуће куд се закорача; Ти си очарано око свега вида, И венац маслине и држаље мача.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
се ваљда застидио па отишао у други крај баште, а уши му се — мисли Јула — све црвене к’о цвекла из комбоста од силног стида. Сирома’ младић! Можда и плаче сад од једа и срамоте! Ал’ баш да видим!
И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала, сва је чисто горела од стида, а око носића и испод очију сва се ознојила.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Старци би се онда искашљивали, други окрећали од Назе, намигивали. А Наза, од стида не би смела у никога да погледа а камо ли да кога изгрди и избије, већ би кришом из своје торбе преносила у Љубину,
— За Љубу... Поп поче да се шали: — Како за Љубу? Она, од стида, ћутала. Он почео и даље да се шали. — Па добро, добро Назо. Па, је ли те Љуба воли? Воли ли те он?
Он почео и даље да се шали. — Па добро, добро Назо. Па, је ли те Љуба воли? Воли ли те он? Наза од стида, збуњености, почела да поцупкује, премешта се с ноге на ногу и угушено, тихо, да одговара: — Хоће и он. Како хоће?
Како хоће? — почео поп да се јаче шали. — Па је ли ти рек’о, казао: да те воли. Наза, од стида, једва је одговарала. — Није ми то рек’о, али знам. Хоће ме. — И почела да наводи доказе.
И тако, кријући се, црвенећи и некад и плачући од стида што ће је ко видети и познати, склањајући се од света, брижно, преплашено, трудећи се да јој не измакне, по неколико
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
пијан кући враћао, заглêдао у ормане, испод кревéта, иза огледала и свуда на ужас оне јадне жене која се смрзавала од стида пред сином.
Црњански, Милош - Сеобе 2
са грофом Палавичинијем, који је, тог дана, вршио, крај њега, дужност ордонанса и који је био сав црвен у лицу, од стида.
Извукао би се он, да може, али како? Ана је црвенела од стида, и заплака, кад то чу. Сенатор, са своје стране, признаде да би он можда и пристао да они иду, али не да мати Анина,
Смејао се капетану, који од стида црвени, а викао је да нагоне тела треба задовољити. То кажу и францески философи! Божич је понављао, како је тешко
поче да уверава госпожу Божич да је он човек частан, и да, при самој помисли да то девојче нешто осећа према њему, од стида, црвени. Могао би јој по годинама отац бити!
упаљеницама, и женама несретним у браку, али ниједна му се, никад дотле, није била понудила овако, без икаквог стида.
Било је нечег, неизмерно моћног, заносног, у тој црномањастој жени, која није имала стида. Иако је њено лице, у загрљају, постајало тужно, она је била тако снажна, да му се чинило да пред њим стоји неки млад
Дотрчала је да му каже да јој се отац вратио. Чује ли он то? Или је оглувео? Исакович онда, сав црвен у лицу, од стида, поче да тртља, како он поштује њеног оца, и очево пријатељство.
Њена сиромашна рођака, каже, причала је њој, без стида, заносне приче, о томе, како је сретна, како је Павле воли. Њој Петар, од неког времена, пребацује, сваке ноћи, како
Павле га онда запита отворено: где му је жена? Трифун је сад одговарао мирно, без стида, као да је то нека шала. Вели, отишла је у госте код оца, капамаџије Гроздина, у Руму. Одвела је и децу.
Госпожа Јулијана, каже, није жена своме мужу, него сводница, без стида, и срама. Њу је спасла, она, друга, грудата плавуша, млађа, Бирчанска, нека јој Бог плати.
Теодосије - ЖИТИЈА
Хоћу овде да испричам мржњу браће, а устежем се од стида. Али нећемо браћу осудити, него онога који је био посредник њиховој мржњи, онога који це испрва узнесе гордошћу,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Осећање чедности и стида особито је развијено код жена. Али наведене особине динарских људи имају и рђавих страна. Осећајност их каткад наводи
Подилазе их жмарци од зебње и ганућа. Имају чедности, стида и срама, које није могла много ослабити ни Војна граница ни аустријска касарна.
Код њих се наилази на осећање стида које је слично ономе код жена динарског типа, али се овде не тиче само љубавних осећаја, већ се уноси и у цео њихов
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- рекао сам, а она је одговорила да то није важно, у води се ништа не види, уосталом и Грета је ружна. Без стида, на врховима прстију, улазила је у воду.
Ах, да! X - Како те није стид? - пита ме Станика. - Како те није стид? - каже Стари. Ја, одговарам да умирем од стида. Од стида због оцена, због писама, због самоубиства. Зар не видите да сам већ мртав од стида због свега тога? питам их.
X - Како те није стид? - пита ме Станика. - Како те није стид? - каже Стари. Ја, одговарам да умирем од стида. Од стида због оцена, због писама, због самоубиства. Зар не видите да сам већ мртав од стида због свега тога? питам их.
Од стида због оцена, због писама, због самоубиства. Зар не видите да сам већ мртав од стида због свега тога? питам их. Да сам се претворио у мрава, да ћу се ускоро претворити у ништа? Не, одмахујем главом.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сва уплакана и уплашена да јој се неће вратити, љубила је мужа, без стида и несито. Била је постала љубоморна. Сумњала је да ће се свезати са свима Фриулкама и Венецијанкама.
Да јој се ово десило друге, или треће године, она би била умрла од стида и срама, скочила свакако у ту жуту, разливену, устајалу реку, што протиче под њеним прозором.
Наредио је да га пресвуку још једном и обуку. Она, од стида, оде до прозора и не смеде да слугама погледа у очи, али не изиде. Ни онда, кад га положише у њену постељу.
Ућутавши изненада, пође нагло капији, појави се пред светином, сав жут од стида, вичући на слуге, кијајући на припеци, опкољен калуђерима, који сад чињаху све да га задрже.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
социјалне и емоционалне зрелости, подстичу развој социјалне интелигенције, а доприносе и превазилажењу осећања стида у односу на други пол. Усмена књижевност.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
велике оспе, па да се жива у кулу зазида и кула да се опаше дубоким јарком; а властелин на стази којом је без стида хитао на састанке да се пепелом поспе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Она зна да, ма колико пута учествовала у свему овоме, никада неће савладати осећање стида што је тако гледају. Никада. Али не могу се вратити необављена посла.
Послушно се окретала у постељи која је мирисала на чистог, однегованог мушкарца, нудећи му без стида тело, којим је баратао опрезно и пажљиво, с пуно благости, као да је нека жива драгоценост. Осећала се као некад давно.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
да не гледам несрећу народа; идем да не чујем како убице свога рода, људи неваљали, који су пранге носили, без свакога стида себе родољупцима називају. (Одлази.) (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ПЕТО (У БЕОГРАДУ.) 1.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ћу се оженити, сине, Сви ми друзи на весељу били, Ту играли, рујно винце пили — Рада само не бијаше мога, Јер од стида зват га нисам могâ... Док сам рањен јадан боловао, На ограшју Раде је остао.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Толико немоћна, да се немоћи своје стидим... у дете не смем да погледам од стида... Зар да те живог мајка оплакује... (Клоне на колевку) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ама, види је, молим те!
ХАСАНАГА (Јусуфу): Накитила се богато, да ми се покаже! Да ме заблесне, да ме засени! Нема стида ни пред светом! Намерно прави овако скупу свадбу! А ди јој је младожења? Ефендијо, ја младожењу не видим...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
дођи да осетим рај свој и изумрем на уст’ма ти?“... И кита се појави. „Чија је?“ — вичу све раздрагано, али се од стида ниједна за њу не јави. Оставише је на страну.
Ах!“... Мати умуче. Она се нагнула к њој, ручицом јој запушила уста, а, од стида сва зажарена и уздрхтала, сакрила лице у њена недра. — Тето, молим ти се, стани... Слатка тето!...
Ех, то не беше осмех. Беше то нешто што пружа, мами, али од велика, изненадна стида стрепи и трза се и од саме помисли на пољубац. — Не, не... — муцала је, а једва се савлађивала да главом не одриче.
За њом су ишле више као сенке, пратећи је у кораку, девојке. Играју лесу, али невешто, круто, нешто од стида што им се млада, тек набубрена тела показују, ма да су ту сви своји, а нешто и од велике пажње, којом прате игру
Хаљине јој тесне. А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе напоље, виде се... Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да се умире од плача, већ јој
И, ваљда од те плашње, стида, она је то своје умење од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже,
опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо, готово бежећи, од стида да их не „гледа свет“, иду кући са оно мало званица које су најнужније. Била је боља.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Проблаговала с' у лаком сану суморну зиму народног стида, ал' већ и теби пролеће грану, сарајске чини са тебе скида; сунце слободе и крстов значе, млада ће крила да ти озраче.
У томе жару ала је лепа! Болом је греху зазора дала, свака јој мука стотину зала са душе цепа. Румен пожара сећа те стида. Свака јој капка из боних груди године тешке лакоме блуди вечито вида.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Слуге овако учине, и јадна царица које од стида које од болести и од зиме до мало дана умре. Они сандучић са оно троје ђечице пловећи ријеком нанесе срећа испред
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
уздам у Ваше милостиво и добро срце, и долазим Вас молити да пишете овамо, да је то погрешка Вашега перета и да ме од стида избавите.“ ДОКТОР: Нема од тога ништа. ШАЉИВАЦ: А зашто не би човеку помогли кад вас тако лепо моли?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
се видицима утроба остаје пуна оних што се боје успомена и затворених соба и не смеју да гледају у сунце од стида окрећу главу кад виде виме и сунце које пролива нешто рујно да угаси жеђ мртвацима сунце је урна пуна жутог вина
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
У души јој беше и бола, и срџбе, и стида, и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом... Тако настадоше горки дани у овоме ново
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 139. Хода, хода преко поља Младо момче и ђевојче; Стиђе момче нег’ ђевојче, Испод стида момче рече: “Дај, ђевојко, једно око.“ А ђевојка милостива И из срца жалостива, Даде њему и обадва.
род родила, Од рода се подломила, Нема нико да је бере, Него момче и девојче; Стидње момче, нег’ девојче, Испод стида проговара: “Дај, девојко, једно око.“ Она кучка милостива И на срцу жалостива, Пак му даде и обадва. 208.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Што се кријете у робијашки врт и цветате иза зида? Још нас има што волимо смрт и на вама висити – од стида. Што не би пошла на врхунце, ко краљеви и вође? Силнија сте но јарко Сунце, нек вам се клања ко прође.
Што би се крила у робијашки врт и цветала иза зида? Још нас има што волимо смрт и на вама висити – од стида. Што сте црна као крст? И масна ко месарска врата? Та сенка вам личи на мач чврст, а скупља сте од злата.
Барун би тамо певао док га сан не савлада. Хојос је због њега црвенео од стида. Тај огромни дебељко, предсказивао је побуну аустријских морнара, у време балканских ратова.
Нек се у мом вину, што га ево просипам пијан, на ваш бео чаршав, затресе сила очајне радости, и стида, затресе коло уз бесне поскочице. Господо, једну чашу поскочици друга мог. „Држ’ се, секо, за кајиш, ево тоциљајка!
Ову чашу женама које нису презирале гнојне каранфиле на уснама Банаћана, занемелим од стида и беса. Чашу капијама, у недељу, кад звона звоне и долазе жене, сељанке.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. Жалост је било погледати!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
О чему би, у петнаестој, човек уопште могао писати? О ономе што га уистину мучи не усуђује се, због стида; да се хвата у коштац са друштвеном стварношћу не уме, и не сме.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И душа моја није хтела знати За тајну грижу и осећај стида, Ни да л̓ ћеш бити добра као мати, Или си стара, вечита Далида.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно што не би казао ни самој смрти — њој мора да
Али и она се прибра. Не устукну. Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.
Софка би се брзо освешћавала, и да би од Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој: — Магдо, покри ме. Хоћу да спавам!
срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.
попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.
Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
нас двоје Сами, под небом ил’ међ четир зида, Предани увек вољно једно другом, Предани без греха, без сумње и стида, Срећни у брбљању и ћутању дугом?
Било је, дакле, доба кад се зида; Сад је друго, кад се ништи и обара; Ако смо данас без милости, стида, Па ко жали још та осећања стара!
Доста нам је игре непотребног стида. Шта се најзад њиме и на крају стече? Ко нам старе ране још може да вида? Можда тихо, плаво, разнежено вече...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Поштењак вјековњак. — Поштење, најјаче корење. — Поштење је најбоље огледало. — Где је стида, ту је и поштења. — Поштење је претежније од новаца. — Потреба поштење крати.
— Ко се не стиди свога образа, не стиди се ни туђега. — Где нема страха, нема ни стида. — Изгубио стид, изгубио вид. — Часна хаљина срамоте не покрива. — Чувај се онога који ставља образ под опанак.
Србљи приповиједају да је оно црвено од прије веће било, па сад сваки дан бива мање: јер већ нестаје стида међу људ’ма.
Њему дао бог руке пуне, а срце весело, те се стида не застидио, а страшна не препануо, већ свакоме доранио, и даривао части и љубави, ка’ и нама данас.
Од стида, ево гледајте, како поцрвенише као понтуре и грешље. И ствари сват даје, ево гледајте, што може и што не може!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Слуге овако учине, и јадна царица које од стида које од болести и од зиме до мало дана умре. Они сандучић с оно троје ђечице пловећи ријеком нанесе га срећа испред
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Био сам као на ватри од стида. Хотео би[х] да се куд уклоним, да нисам ту кад с ким о мени начне говорити, но залуду; заповедио би ми да се не мичем
Невоља је јача од стида! Што му драго, помислим, та узајмио, та покло|нио, ово се мора искати. Седнем и напишем писмо и, ако не верујете, ево
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Човек о коме се у Прерову прича да има песницу као мал, леђима је поломио плот .и од стида се два дана није појављивао на послу.
Те скоро две године, он је први пут био снажан и дрзак, без стида и немоћи, а она му се препустила, не престајући да сузи на све прошле ноћи кад је она бивала мушко и после уморна од
га је зора што се једва провукла кроз мали решеткаст прозор, видела Николине очи приковане за таваницу, па се као од стида сакрила у његову густу и дугу браду.
Ако не умру, после немају деце.“ Ђорђе застења од грчева и стида, и с целом кафаном и песмом што је дрека и кркљање, пропаде у амбис. — Газда-Ђорђе, војска отишла у Прерово!
његове тежине међу тиквиним врежама, ноге су јој голе, и трбух, и он је го, страшан, она ће се распрснуТи Од слатког стида, жели га, мора, и кукурузи, и дрвеће, нек све буде у њој, нека је цело село гледа, њу голу, врелу, широку као њива,
Жена му је мршава и ружна. Ноге су јој као тршљике и увек прљаве. Образи јој букнуше од стида. Она, Симка Ђорђева... Тола да је опогани? Ни орах му из руке не би узела. Шта сам то хтела?
Шта сам то хтела? Дође јој да закука из свег гласа. Трчала је од навиљка до пласта, набадала навиљке стида, њега, и бацала их на гомилу. Сунце се склонило иза рушевина кула и планина.
И као збуњеност што му је Симка истргла ибрик из руку. И као бежи што му је жена забранила да пије. И као због стида, срамоте, поздраве селака не чује. Ђорђе не мисли куда и зашто иде. Седе под брест у својој њиви.
све дрхти, не треба му одговор, и он опет пође у поље, јер не може да стоји, да буде у кући, не може да је гледа од стида, да она њега гледа после петнаест година, па отац, и то сада, после собарице Зоре и удовица у Београду; не зна куд ће
Можда је тај Цинцарин стварно излечио. Рекао би јој нешто, али не може, као од стида. Још нека плаче. Молио бије да још плаче. Симка. само себе жали.
Коса му је дим што нечујно пузи по каменом зиду апсане. Од стида, осећа Андра, па је и њега стид због туђег стида. Хоће нечим и себе и Аћима да утеши, а цигара у бусену и дим споро и
Коса му је дим што нечујно пузи по каменом зиду апсане. Од стида, осећа Андра, па је и њега стид због туђег стида. Хоће нечим и себе и Аћима да утеши, а цигара у бусену и дим споро и нечујно расту навише.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тек сада је брдо ликовало: — Погледај се, немаш ни риба, ни цвећа, ниси ништа! Локва од стида саже главу, а жабље друштво се намножи. Каквих их све није било: и великих, и малих, и сивих, и зелених!
Та зар се није тек пре неколико тренутака родио? Од стида талас се згрчи, а стена помисли: »Драг је, али неозбиљан овај малецки.
— од страшног смеха она се затресе од корена до врха, а талас, ужаснут, узмаче и готово утону у песак од стида. Узалуд су га затим зрнца песка тешила. Узалуд му рибице чешкале леђа. Талас је ћутао не мичући се с места.
— рече најстарији брат. — Ружнијег никад није било! — прихвати хор околних галебиха, а мајка од стида саже главу. Зато су два старија сина била лепа и расла као из воде.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић 3мај XЛИИИ ДИЖИМО ШКОЛЕ! Дижите школе, Деца вас моле! Јер има л' гора срама и стида Нег' своме чеду не дати вида! Јер ево светлост свету се спрема, А ваш да пород очију нема!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Мисли Митар овако о томе, па га баш при овој помисли велики стид обузе. И као хтео би овога стида да се ослободи и све као неком четком, коју у својој руци осећа, тај стид да обрише, и као стегао је чврсто ову четку
Затим, постепено, мисао је оживела, и прво што му је синуло, био је страшни осећај стида. Помисао да га неко може познати, заледи га.
Кол’ко? На ово питање ја се уозбиљих још више, мада сам хтео, не знам зашто, пропасти у земљу од стида. — Као што и сами видите — рекох — ствар је позамашна, а уз то мораћу скоро цело преподне провести у суду; осим тога..
И ево године су прошле а ја редовно задрхтим од стида кад помислим на мога првог клијента, што је стално са својим подсмешљивим, циничним изразом лица на вратима свога
тако пред овом и оваком казном божјом он признаје да је слагао све оно о дукату, те после не зна где ли ће од бруке и стида, и све би оне бундеве поклонио само да му се то није десило. И тако му ниједан дан не пролази с миром.
обично у оваквим приликама, и без сваке церемоније, био готов да заридам, али сам се савлађивао што сам боље могао, од стида пред својом сапутницом, која је, чинило ми се, сву своју пажњу била и управила на то како ћу се ја на овом растанку
Била ме је већ ухватила за руку, па смо, све трчећи, стигли до кола. Ја нисам имао времена ни да осетим сву незгоду стида своје лажне племенитости, јер, не растављајући никако наше руке, ми кренусмо напред таквом брзином да се чинило да
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
њене испразности, извор својих илузија као и својих разочарања, својих радости и својих мука, свог поноса и свог стида (оног особитог стида што живимо, који каткад зна да тако одређено завлада нама). На концу, сасвим схватљиво.
извор својих илузија као и својих разочарања, својих радости и својих мука, свог поноса и свог стида (оног особитог стида што живимо, који каткад зна да тако одређено завлада нама). На концу, сасвим схватљиво.
Такав се ни до конца каријере неће ослободити тог стида, и тај ће стид до краја кочити сваку његову кретњу, сваку његову ријеч, спутавати и парализирати читаву његову физичку
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
и истога тренутка скочи. »Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.
»Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку. Али ти ја, црна, умрех од стида. — Што болан, биле смо све у кошуљама. — Јест, али опет...
Ђурица познаде попа. — Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
сам дошао без бола и жуди Ту, где за небо нико нема вида, Ту, где и мртве убијају људи, Ту, где је жена појава без стида, Ја сам дошао без бола и жуди. Кроз свет, покрете, кроз шум преко грања.
Ћипико, Иво - Приповетке
Цурицу обли лака румен стида и, захваљујући, осмехну се на њ. Њен глас замами га, па бесвесно показа јој кретом главе да пође за њим.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
[. . . ] Женско се слободно креће. Не либи се, не устеже се, већ слободно иде, сагиба се, пружа, без стида и бојазни што ће им се можда показати, јаче истаћи прса, недра, облине тела . . .
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Оно момче давно чека, На то навија; Мене шаље да му будем Проводаџија“. Дивна ј’ мома, кад је румен Стида облије. А рузмарин замириса Најсватовскије. »Јавор« 1887.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Него очи без вида, Ил’ девојка без стида. Или дан без сунца, Ил’ ноћ без месеца. (Евици) Благозрачна Хелено. ЕВИЦА: Моје је име Евица.
Краков, Станислав - КРИЛА
Потом се сагињао, и његово се месо од хладноће и стида црвенило. Чепркао је под каменом у води, и сигурно је хтео извадити рака, када се одједном иза стене тешки кундак
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
О, муселиме, Без оружја је народ остао! Бадава снаге тврди мишићи! Бадава срце Обилићево! Узалуд стида трази румени Што, слушајући ланце робовске, У образ јуре као бујица, А после опет натраг у срце; Ал’ онде сваки
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Тек то рече, а исток се Зарумени, — дивна слика — Да л’ од жара моје среће, Ил’ од стида с вена лика? ЛXВИИ Овај лептир златокрили, Што с’ на пехар крина наже, Он је срећан и пресрећан, — Ал’ не уме да
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ Но то не [— — — —] мора бити Сени, Јер на таке речи од стида црвени. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.
Видаковић ЈОВАН БЕРИЋ ЖЕНИДБА ПО МОДИ Од тешкога плача нестаде ми вида, У коло пристати не могу од стида. Сто поклада прође, ево двадес'т лета Како сам познала овог белог света: Нико не запроси.
С тог снима; меће прси на Вукове, Доброту кнеза хитро обманувше. На чело реже печат стида, Клетви га народној навек даје. Ви не можете Милоша, ледене, О, прси, судит! Чувство је судац ту.
” Погледа га Цвет-девојче, На лицу јој ватра плану, Ил’ од једа ил’ од стида, Ил’ од мисли ухваћене, — Ко ће моћи погодити!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Не, речи њених Онако милозвучне изреке Истерале би стида пламене На окорело грубе образе. — КНЕЗ ЂУРЂЕ: А тебе где обранише Крвници ти?...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Заборављао се. Покаткад, запио би се. Истина, и то ретко, кришом. Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.
То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представника радње, равне његовој. Од радости, стида, једва би промуцао: — Па... дедо... чини ми се, имаћемо. — Е, пошљи ми по момку. Младен, сав срећан, слао би.
да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач:
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
у средини мало црвен: Срби приповедају да је оно црвено од пре веће било, па онда свакога дана бива мање, јер нестаје стида међу људима (Вук, Рјечн., ѕ. в.). СУНЦОКРЕТ Сонненблуме (хеліантхуѕ аннууѕ).
Ћипико, Иво - Пауци
и није никоме од стида казивала што јој се догоди са свекром. —Ко ће то вјеровати? — вели један од комшија. —Што не би вјеровао?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Четвртасто Богданово лице, црвено од умора или од стида, или од страха, или ко зна од чега већ све не, надуло се као да ће сваки час пући, ћела му се усијала од зноја, дебела
Сећаш ли се можда мржњом искривљених монашких лица оне ноћи у којој смо заједно премирали од стида? Незахвалности оних око којих си се сатирао, бдијући крај њих дању и ноћу, заливајући их својим горким чорбуљацима,
Каква је то заблуда била, мој боже! Нисам изашао ни ја ни ико други. Они нису поцрвенели од стида. Руменило на њиховим лицима, ако га је било, потицало је од другог нечега, вероватно од ватрице коју је заждио црни
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
свога што своје стихове пише, Већ ми је постао мрзак са овога плачевног вида, Јер ова жалосна луда ни бога нема, ни стида: Где год ме увреба само, а он се жалосно смеје, Па мирно из џепа вади дактиле и хореје.
Сумња је паклена узе, Од бола, од стида, страха грунуше њезине сузе Као бујица плаха. Она се стидела јако, Зашто да презре мужа и брзо посрне тако?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Стани): Стано, вежи ми низу. Откада је везујем па не могу. (Гледа низ себе и као црвенећи од стида због својих лепих хаљина): А и ово! Ниси требала да ми спремиш ово одело. (Сагиње се Стани, да јој закопча низу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Згрчио се, крха прсте, оборио главу, мишићи на образима тресу се под црвенилом правог стида. Госпа Нола га погледа, и нешто у њој као да потцикну: Честит човек, поштен човек, помажи!
Да, док је њих било, било је у овој старој српској дереглији реда, и поноса. и стида... и, и, и лепоте, да и лепоте је било док је Јосиф свирао, и Марко, дед његов, јахао, и сваког обилазио и народу
Срета он по паланци не једнога од својих некадашњих ђака који би пропао у земљу од стида да му се спомене шта је некада шарао по клупама. А срета не једнога који и даље шара анонимна писма, и не црвени.
пропис ни цртанку, и није знала лекцију, и ово последње је било такво чудо да учитељ умало сам није пропао у земљу од стида. После, — то „после” је једна философски аналитичка појава времена — после, како то већ бива.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
на тешке послове њега осудити жели, будући да би му опет могло пасти на памет рат против њи подићи, и он без стида исповеда да рат тако исто као Санхо Панза на две миље далеко обилази, био он са сабљом или пушком, буџом или макар
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја то донекле примећујем на себи, бар у погледу осећаја. Бива, на пример, и данас погдекад да ме обузме осећање стида што сам мушко, као некада када сам био дете.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И одмах јој се из црвене кадифе обнажише две дојке Као две груде снега, На лепоту њину облише се руменилом стида Два снежна брега; И улицама као да диреци цветају, По горама косови као да певају, По пољима јунци да шетају, Кад се у
Молитва, да не би било стида ни псовке, За путеве на сунцу, за сунчанице, за пловке, За лисице, за вукове, за јазавце. И за бол, и за бол!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Нека га, приучиће се! — рече један од суседа, а сунцокретова мама од стида саже главу. Другачији, некако чудан био је најмлађи син.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он болује од љутијех рана, облази га мати и сестрица, а љубовца од стида не могла. Кад ли му је ранам’ боље било, он поручи вјерној љуби својој: „Не чекај ме у двору б’јелому, ни у двору, ни
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А штоно се вели, глад је безочна, не зна стида ни поштења коме има. Стадоше они на ред пред мученичаску икону и почеше им се ругати с подсмехом говорећи: — Аха, баш
Слуге с господари, учитељи с ученици у неверству, у опадању, прогони бораве. Немарни ни послушни низашто, срама ни стида, пожаљења ли кога ни у кога неста.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Мане је најчешће водио коло. Само позове по једну девојку да с њом поведе коло. А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим!
сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гêга у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида. Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.