Краков, Станислав - КРИЛА
Када је дубоко ноћ пала престала је и топовска ватра. Уморни војници утонули су у сан. Само су руке грчевито стискале оружје уз себе.
Прескакали се узани ровови, ноге су упадале у меку земљу, стискале се пушке, није се слушао више фијук ни јаук, јурило се напред. Терет ранаца ослободио је још малочас плећа.