Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ах, абер мајн гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри. — Па... онај, баш и можемо!
Црњански, Милош - Сеобе 1
у том положају, превијена над загушљиво мирисним и спарушеним пољанама и водама, у којима беху зреле биљке, она се стисну између тврдог зида и њега. Била је потпуна тишина.
Милићевић, Вук - Беспуће
се за шешир: „Бохуслав Панек, инжењер“ , изговорено тако као да је он већ морао то име стотину пута чути и чврсто му стисну руку као да су били стари познаници.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па се млађан за њом стисну, Довати је саде; „Јао мене!“ она врисну Па под липу паде. О да чудна ваљушкања По зеленој трави, О да чудна
“ кô ван себе врисну, Па вођице оберучке стисну. Ох срамоте што с' на Срба оте! Од срамоте пламом запламтио: „Пуштај, љубо, Вишњи те убио!
„Мина, Мина!“ викну мати, А ћи мора послушати. 66. Своме драгу стисну руку, Па около глену бела, Могаше јој видет муку На очима, шта ј' је тела; Шта је, да је, већ се не да, Јера
„Да имаш, море, крило лако Да прнеш облаку, Не би мени, секо, јако Утекла јунаку.“ Па се млађан за њом стисну Довати је саде, Мили боже, она врисну Па у траву паде.
“ кô ван себе врисну, Па вођице оберучке стисну. Плану јунак кâно огањ живи, Е га она осрамоти љуто: „Пуштај, љубо, Бог т' убио живи!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
и... и... — кола одзврјаше! Димитрија се стресе, стисну главу и скочи па полете за колима на улицу. — Димитријо! — викнуше сви пренеражено кад га видеше онако крвава.
Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе. — Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и умало што не паде. — Дом!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Или се сама из груди ми диже? — Ох, ходи сенко, ходи — ближе — ближе!” За руку је руком грчевито стисну, од бола була и од јада врисну, обнезнани се, паде му на груди; у грудма леденим стари плам се буди, у грудма леденим,
Памет ме стегну, ја срце стисну', утекох мудро од среће, луд, утекох од ње — а она свисну. Помрча сунце, вечита студ, гаснуше звезде, рај у плач
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Вратио се син па га мајка грли и љуби. И комшилук се сакупио пред кућом, и сви желе да стисну руку ратнику. У локалима жмиркају лампе или свеће. Унутра жагор. Здраве се познаници и питају где је ко био.
“ — Удахну снажно ваздух, ноздрве му се раширише, а мускули на вилицама одскочише. „Ах“ — испусти кроз зубе и стисну песнице. „Премлатићу их!“ — Командир страже!... Овам’! — и уђе у шатор. Одмах за њим улете и каплар.
Онда их закрвављених очију погледа све редом, стисну уснице и шмикну кроз нос. — Заклаћу вас као мачке... Јесте ли разумели?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И Софка једним погледом испод очију одмери све. И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло. Али како! Знала је да је нога неће преварити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Педесет их потекоше да му донесу камен. Он не хтједе поступати, но с мјеста, само што преви кољена и стисну зубе, па одбаци Стојану по корака. Диже се права бура, али се Бакоња уклони.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Да је женско, заусти Аћим, па стисну вилице, истрпео би осамнаест година па би га удајом изјурио из куће. Али, мушко је рођено да заувек остане ту, у
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Био је гладан и жедан, а пред њим је била висока, стрма стена. уз њу се могло ићи само пузећи. »Па добро!« Принц стисну усне. »Пузићу!« Ко зна колико је пута падао, колико се пута дизао?
— Који резбар? — мајка пригушено јаукну. — Како ћеш бити резбар без десне руке? — Имам леву! — дечак стисну зубе и настави да деле све Док се на источном рубу неба не јави месец.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Та да имаш крило лако, да прнеш облаку, Не би мене чедо јако Утекла јунаку!“ Па се млађан за њом стисну, Дохвати је саде; „Јао мене!“ она врисну, Па под липу паде. О да чудна ваљушкања По зеленој трави!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Принцеза погледа захвално на свога оца, а њена маћеха стисну бесно своје румене усне. Тако постаде Аристархос преко ноћи славан човек.
“ Узех је за руку. „Опростите ми, драга госпођо, што сам Вам вратио у сећање оне страшне дане“. Она ми пријатељски стисну руку. „Визија гиљотине прати ме дан и ноћ“. Онда поче тихо да јеца. Са улице допиру до нас звуци музике.
Он пође право нама, пружи ми руку, стисну пријатељски моју десницу и поздрави ме пријатељским речима. Деца слушаху пажљиво шта говоримо.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
све док се оним старешинама не досади те враћају оне људске рушевине тамо у тесан бетонирани подрум где се понова голи стисну као сардине, превијају од бола, усред оне запаре и прашине, и са ноктима у зубима ћуте и питају се само очима: кад су,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ево, читава делта је моја! Само да се не пробудим, само да се не пробудим! Стисну јаче вјеђе — и пође свим стазицама одједном. ЛВИИ Има у болници једао мали слијепац.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Пи... ала мирише на рибу... Трбушасти пуковник, официр Почасне легије, стисну за тренутак дебеле, длакаве ноздрве. — Сергије, Сергије... Мала Ноелија долетела је пијана радошћу.
Ћипико, Иво - Пауци
? Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? И он не може више да мисли, бол га савладава. Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
! Хајд’, узми преда мном. Исајло стави пастилу у уста и узе гутљај воде. Затим поче да мрда грлом као да га припрема, стисну вилице и зажмуре. Онда отвори уста и исплази језик, на којем је и дале стајала пастила. — Наново.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Какво злато!« мисли се. »Овде је глава у питању. Дам ли им мараме — претвориће ме у камен!« Стисну он мараме свом снагом, а већ види: не могу му ништа!
Ту нешто није у реду. — Главни Чистач сумњичаво заврте главом. Гомила радозналаца стисну се око дечака и њенове метле. — Дај да је видим? — рече један беспосличар. — Пих!
— Нека је и дим, задржаћу га! — младић стисну шаку, али када је, након неколико тренутака, отвори — виде да је празна. »Вероватно сам све то сањао!