Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Премудро нас учи П и т а г о р, у златни своји стихови, чеса се ваља бојати и чеса не: „Πρήσσε δε ταύθ ά σε μη βλάψει λόγισαι δε προ έργου, δειλά μεν εκπρήξας ϕόβου χρηστά
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СОНЕТИ 32 ПОРЕД ВОДЕ 33 КРАЈ МОРА 34 СЕЛО 35 ЛЕТО 36 СЛУШАЊЕ 37 ДУБРОВАЧКИ РЕQУІЕМ 38 ДАЛМАЦИЈА 39 НОЋНИ СТИХОВИ 40 ЈУТРЕЊИ СОНЕТ 41 ЗВЕЗДЕ 42 ЉУБАВ 43 МЕСЕЧИНА 44 ВЕЧЕРЊЕ 45 ЈУТАРЊЕ
В 120 СОНАТА 121 ТАМА 122 ДОСАДА 123 СТРАХ 124 ЕКСТАЗА 125 ЗАМОР 126 РЕФРЕН 127 ВРАЋАЊЕ 128 СНОВИ 129 КРАЈ 130 САТИ 131 СТИХОВИ 132 ПЕСМА 133 СУЗА 134 РАПСОДИЈА 135 МИР 136 РАСТАНАК 137 ВЕЧЕ 138 ИЗМИРЕЊЕ 139 ПУТ 140 ГАМА 141 СУСРЕТ 142 РЕЗИГНАЦИЈА
НОЋНИ СТИХОВИ Код Светог Јакова у Дубровнику Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када
неме, Да питам куд оде уздах што одлеће: Толико је увек било кратко време Између две сузе и измеђ две среће. СТИХОВИ Ове мирне песме осенчене јадом, То су ехо речи што се нису рекле, Туге што је расла и умрла крадом, И суза што
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толико је сад више омрзну. Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера), а наљућен и
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Морам. — Шта би’ вас молио. Понесите те стихове тамо па покажите уреднику; рад би’ да ти стихови у Новине дођу, и то што пре.
И, доиста, подиже јој Шамика споменик. Лепа мраморна плоча, и геније, баш по оном плану као што је у новинама. И стихови су изрезани.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У њој су наши први стихови, у њој смо вежбали својеручни потпис, сабирали оцене пред крај године, у њој је двеста пута записано неко име у које
Ен, ден, дину, сава-рака тину, сава-рака тика така, елем белем буф, триф траф труф — Аме-рика буф! На жалост, ови стихови су непреводиви, али можда ћете у њиховом ритму осетити нешто од неизвесности и стрепње дечака што стоје искушавајући
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
строгу пресуду: то би , отприлике, могло да значи да су Змајеве дечје песме добре, али да у поезију не спадају. Стихови за децу, колико год привлачни и љупки били, нису могли да утичу на поразно негативан закључак о целини Змајевог
Иако су се нашли у књизи за ловце, ови стихови као да се обраћају деци: Ја сам зец, ситне грађе, Радост за племените и отмене, На свету ретко звер се
О сваком ђаку сам срочио по један дистих. Стихови су лепо примљени, осим код мајке мале Лоре. За њену ћерку, по имену Лаура, написао сам да је окружује л'аура, мислећи
У Змајеву се песму улази напоредо са описмењавањем: слова, речи и стихови чине непоновљиво јединство. Као да се те речи растварају у нама, постајући нешто слично праискуству, пред-осећању.
Или: Кад дорастеш, кад размислиш, каз' ће ти се само! Ти су стихови постали рефлексне реакције, лирске аксиоме једног језика, општа места једне духовне заједнице.
Нема ниједног забрањеног плода имагинације што га Змај као дечји песник није окусио. Иако наведени стихови нису најкарактеристичнији ни најпознатији, треба нагласити да је и њих написао онај благородни, одмерени и напретку
Не знам како песма изгледа у оригиналу, али сам сигуран да су њени најлепши стихови Веверица вевери Ко ће да јој замери Могли бити написани само на српском језику.
Зато су се наведени стихови, првобитно писани за одрасле, сами преселили у њу. ПОБУНА ПЕТЛИЋА И Змајево дете је дете честите грађанске средине,
погодовала форма дечје песме, са опуштеношћу која дечјој песми прирођена, и захваљујући којој чак овакви, декларативни стихови, поседују неку драж, или се, барем, могу поднети: Највећим делом света данас крекећу паре, Уместо плодних њива
Можемо само да замишљамо како би изгледали стихови које би Лукић писао за одрасле: архаични тон тугованке и разводњена сентименталност осећају се и у његовим дечјим
Тек онда кад нека ствар или догађај побуде у њему прилично једноставан емотивни изазов, Лукићеви стихови добију лирску топлину и звучност: На углу кестен погурен стоји, јесен му нову одећу кроји, шкарама сецка хаљину
заравни, градина, ливада, и малих, ледених башта уз потоке, струји кроз крвоток овог песника као алкохол од кога само стихови могу да отрезне, траје у њему као укус самога живота, као праоснова гледања, надања и радовања.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ту су дата основна правила стихотворства и известан број поучних стихова у врло неправилном дванаестерцу. Стихови су без вредности, али карактеристични као један од најранијих покушаја уметничке версификације код православних Срба.
Испод самих грбова Жефаровић је у стиховима објаснио њихов смисао. Стихови су у такозваном »пољском тринаестерцу«, којим ће се најрадије служити наши песници XВИИИ века.
Али овај спев има и својих добрих страна, и иде у релативно боља дела наше оскудне уметничке поезије у XВИИИ веку. Стихови су доста лаки и течни, у причању има извесне живости, има и искрено родољубиво и хришћанско осећање; језик је врло
Он је писао у стиху и у прози. Он воли поезију и на једном месту вели: »Мени су на сваком језику стихови мили.« Али његови стихови су слаби, као сва српска поезија у XВИИИ веку.
Он воли поезију и на једном месту вели: »Мени су на сваком језику стихови мили.« Али његови стихови су слаби, као сва српска поезија у XВИИИ веку.
У том почетку свога књижевнога рада он стоји под утицајем класичне поезије, нарочито Овидија, и ти први његови стихови иду у псевдокласичарску поезију којој је на челу био Лукијан Мушицки. Али Вук Караџић привлачи младога писца. Он 1825.
Први његови стихови су често класичарски, и ако је доцније исмејавао »одаџије«, песнике класичних ода, он је до саме смрти остао под јаким
И ти његови рефлексивни стихови иду у најинтелектуалније производе српске књижевности. У Даворю песник мало говори о себи.
1832, Бјелице, Кавајка). Први његови стихови, често испевани уз гусле, имају сва обележја народне поезије и тешко их је разликовати од народних песама.
65 Поред те две књижице, тридесетих година по српским часописима и листовима почињу се јављати мањи стихови Његошеви, махом пригодни и рефлексивни, често сасвим слаби.
Стил је силан и драматичан, језик богат, чист, афористичан, живописан, изразит, стихови збивени, метални, пуни снаге и израза.
Радња је трома, излагање суво, стихови слаби, цели комади крајње досадни. Данас је тешко схватити како су такви комади могли имати не само позоришнога но и
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нит марим за славу Поетика. Нећу да прескочим Крлежу, ни Ћурчина, нити да будем народна дика. Судбина ми је стара, а стихови мало нови.
Моји стихови из Савременика, за које сам мислио да се могу декламовати са барикада, изгледају ми сад, као за жедног у Сахари, нека
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бијаше прост у својим потребама и навикама. Њему се истинито могу примијенити они стихови: „Не реси га ни сребро, ни злато, Него крјепост и мантија црна; Не прате га сјајни пратиоци...
“ „Па што?“ запиташе многи у један глас, смијући се грохотом гдје пресушише стихови из ђаконових уста. „Па што!“ понови и он.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Из овога, зар, узрока и мени дођу на памет неки лепи латински стихови, но нипошто не памтим ни гди сам и[х] читао, нити ко је њихов списатељ; доста — они мене утеше.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Вишњић јесте. Једног сасвим обичног дана ти су му стихови дошли сами од себе, лако, готово да их није ни приметио. Али, док је изговарао Хасанпашино преклињање, одједном је
Однедавно их је опет писао а ти нови стихови, по његовом мишљењу, нису били ништа бољи него стари, само што то сада није имало значаја: патетични а разумљиви,
Рига је са чуђењем примећивао како ти слаби стихови узбуњују савести и призивају емоције чак и код оних који су изгледали неосетљиви на ту врсту изазова: код грчких
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Испод мене била је једна ливада и гледајући је, пали су ми на памет стихови песника Његоша! ”Како капља росе са Цвијета Или зрнце леда прозрачнога При погледу свијетлога сунца Што у небо дигну
А ти стихови гласе: “Тамо у праскозорју хладан и блед Лежи он безживотан, али леп, А озго из неба ведрог и високог, Чу се глас,
А ти стихови гласе: “Тамо у праскозорју хладан и блед Лежи он безживотан, али леп, А озго из неба ведрог и високог, Чу се глас,
који сам често рецитовао пре петнаест година, када сам чувао стадо волова, другачијеје то тумачио, као и Љермонтови стихови који кажу да “Звезда са звездом шапуће?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Већ је поменут Матић. Сви ми осећамо изузетну мелодијску снагу коју носе многи његови стихови и свежину која је непоновљива колико и неухватљива.
(„Ноћни стихови“) Занатска вештина, разуме се, мења место и значај у еволуцији сваке уметности, па и песничке. Али код Дучића – што
Од ње и треба полазити, зато што нам се чини да је програмска. „Прича“ је начињена од истородних исказа. Стихови нису ништа друго него спрезање супротности.
У већини Дисових песама савршене нам изгледају само поједине строфе и стихови, што је већ код Петровића узело оштар облик фрагментарности, можда и расула.
лежећи на трави с лицем према небу – послужио као извор сликовне граће из које су у разним песмама начињени поједини стихови и барем једна целовита строфа.
То су „Јади јунакови“ из романа о богу грома Перуна. Она има дванаест строфа. А по строфама стихови су овако распоређени према броју слогова: И 13, ИИ 10, ИИИ 8, ИВ 4, В 2, ВИ 1, ВИИ 2, ВИИИ4, ИX 8 (9/7), X 10, XИ 13,
А у тананијем облику све се то налази у „Часу обнове“, особито у његовим завршним строфама. Дуги стихови, с успореном таласастом интонацијом, уобличавају јак доживљај не само празног него и зрачног а „безмерног“ простора.
Навешћемо у целини једну мању песму, чији стихови из двеју строфа имају исте односе, укључујући и синтаксичку и семантичку раван; дакле, имају исти структурни
А већ у Писмима Јове Станивука осећамо како се стихови разграђују, како се у прозу осипају, или се можда из прознога медија нису никада ни могли да издвоје.
ухо навикло на лирику „меког и нежног штимунга“, него их је изрекао и контекст српске поезије у коме су ови нови стихови морали да добију своје место.
То су поноћ и вечност, које се фонетски не римују, али их зато стихови целом својом дужином, односно целом својом структуром римују семантички.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У ушима једнако би му зујали одавна заборављени напеви. У истима неке речи, чак и стихови; док напослетку, једва једном, не би све то ишчезло, и он се смирио“.
Софки, истина, у том тренутку није дато као јунаку Вечитог пољупца да осећа како јој на уста навиру стихови. Али је зато сама реченица добила ритмичко-интонациона својства која се могу мерити са стиховима.
У исти ред појава иде и то што су покаткад у једном истом тексту давани час стихови час проза, а што је код неких надреалиста касније прешло у манир (рецимо код Душана Матића и Милана Дединца).
на равни ниже од стиха (деоба на полустихове, па рецимо на стопе баштињене из класичне метрике), али и на више равни (стихови у строфу, строфе у неки стални песнички облик, попут сонета).
Градиво, опет, у коме се помоћу допунског рашчлања звања праве стихови - а то је говорни низ - већ има своју сопствену, тј. првобитну, примарну рашчлањеност.
у гори” могла пребацити на место предвиђено за цезуру, између четвртог и петог слога: „на зелено ↓ у гори језеро. Стихови из песме Диоба Јакшића гласе, наиме, овако: Намјера га || предвече нанесе ||| На зелено || у гори језеро.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: То је инпретиненција тако штогод мени у очи рећи. РУЖИЧИЋ: Несмислене, да ми јошт платите, да вас у стихови опишем. ФЕМА: Ја моју кћер не дам. РУЖИЧИЋ: Бићете преврашчени у блато као Лицијанци. САРА: Ха, ха, ха!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ноћ, чини ми се као да ми отуд из мрака светле она два сјајна ока малога Стојана, а у глави ми се понављају ови лепи стихови из Драгашевићевога »ХајдукВељка«: Сви спавају, и Срби и Турци, Све је немо и поноћ је нема, Чадори се расејали
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ 127 ЛУКА МИЛОВАНОВ 129 НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР 130 МИЛОВАН ВИДАКОВИЋ 132 НАДГРОБНИ СТИХОВИ 133 У МЕСТУ ПРИЈАТНОМ, ТИХОЈ ПУСТИЊИ...
Не трошите новце! Нашто су вам школе? Кадетенштифт начините боље. Нашто реторика, нашто ли стихови? И без тог су били досада топови. Нашто нам физика? Знамо ми натура куд вуче. Нам нису от потребе јура.
1810. Лука Милованов МИЛОВАН ВИДАКОВИЋ НАДГРОБНИ СТИХОВИ Пожих љета многа В сјем ујединенији Упражљајас всегда Во свјатом писанији, Всује ум мој возводих Постигнути
381—6) дао и дословни текст горепомињанога Остојић-Џонићева преписа Горестнога плача.. У поглављу Стихови своје књиге о Орфелину Остојић је (стр.
1804, 38-41, а у оба издања рђаве Каулицијеве штампе стихови су отиснути тако рђаво да се заправо и не види да су стихови, још мање какав им је типографски облик Рајић — на то
1804, 38-41, а у оба издања рђаве Каулицијеве штампе стихови су отиснути тако рђаво да се заправо и не види да су стихови, још мање какав им је типографски облик Рајић — на то иначе осетљив, као што барок и тражи — желео лати.
98). Штампано у Летопису Матице српске 1833, ч. 35, стр. 58—9. Наслов песми морао сам дати ја стога што су Соларићеви стихови (и не само ови) штампани уопште веома аљкаво: ову песму на пример Теодор Павловић је штампао под збирним насловом
Ово је важно утврдити већ и стога што су се кадикад Луки Милованову приписивали и стихови, често лепи, који нису његови: тако је Андра Гавриловић (в.
Приредио за штампу и увод написао Т. Матић. Згб 1940, ЛИВ—ЛВИИ, 167—178). НАДГРОБНИ СТИХОВИ (стр. 111). Песма је штампана у Видаковићеву роману Усамљени јуноша, Будим 1810, 15—8.
аутор Луције Аније, а чија се два стиха налазе данас у Латеранском музеју, на саркофагу некога Октавија Валеријана; ти стихови гласе: Еуаси еффугі. Спеѕ ет фортуна уалете, Нил михи уоуіѕцум еѕт, лудифицате аилос.
До сада најподробније и најпоузданије коментаре уза стихове Мушицкога в. у књизи Одабрани стихови Лукијана Мушицког. Приредио Васа Стајић, Бгд 1938, стр. 1—136. СОЧИЊЕНИЈА ДЕРЖАВИНА У ШИШАТОВЦУ (стр. 126).
Књига И. Пјесне изворне. Нови Сад 1855, стр. 108—13. Као поднаслов стоји да је „пјесна епијска”. Стихови из Хорације наведени као мото узети су из Ода ИВ, 8, 29—30. СТРАДАНИЈЕ СРПСКО ГОДИНЕ 1813 (стр. 197).
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
нове литерарне форме, ослобођене историјског задатка, као што су учене посланице, поетски записи, артистички изведени стихови и друге.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
било »опште, и за ускршња јаја и за бојење текстила«, а као најстарији спомен о томе (из шеснаестог века) сматрају се стихови Мавра Ветрановића: »Ошљи бадем јоште расте и броћа се још находи, У што жене јаја масте Ускрсење кад приходи« (ибід.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
сад, у позне дане, кад ветрић таласе нија, И мирта сладосно шуми И Веспер на небу сија, На твоме језеру плавом Чаробни стихови И шуме.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Плутарх прича, на истом месту, да су стихови из четвртог певања Одисеје „У мору шумном веома имаде острво неко Баш пред Египтом самим, а Фарос зову га људи, Тако
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Нарочито су исписани стиховима од врха до дна зидови у интимнијим одељењима ове зграде и ти су стихови често безобзирни.
— А бове маіорі діѕціт араре минор! — гунђа у себи латинац, хотећи као да пребаци колегама да су ђачки стихови последица њихових оговарања.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
села мирна или уз воду, када зборити им будем стао: величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао! Стихови, носите ме далеко од ове земље: у мукама ме за бољи живот рађала мајка, ради вишега отац је са усхићењем плодио; живот
сам се као Магбет у толикој журби родио; над реком а под небом ловцу на домет лети чајка: за њом, о за њом, стихови моји будимо хајка! Будимо хајка!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
што смешнијом), и то у тако снажној градацији, тако брзом смењивању све јачих и јачих слика, да се има утисак да стихови падају на Вукашина као ударци.
Јест слободно, моје драго д'јете! Јест слободно, мој рођени синко! У Зидању Скадра понављају се стихови који изражавају основне моменте — тешкоће, упорност, жртву: Не мо'ш, краље, темељ подигнути, а камоли саградити града.
Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење. Каде дође мој нејаки Јово... У песми Урош и Мрњавчевићи поновљени стихови, такође, означавају неке најважније тренутке: Цареви се отимљу о царство, међу се се хоће да поморе, злаћенима да
У песми Смрт мајке Југовића понављају се стихови који изражавају материно одупирање болу: И ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила.
У Орању Марка Краљевића понављају се стихови који — духовито и снажно — изражавају најбитнији моменат: „Море, Марко, не ори друмова!
Између других, такви су у Женидби кнеза Лазара ови поновљени стихови којима се боље него на икоји други начин изражава колико је Лазару тешко да помене цару за женидбу: Вољан буди, царе,
А Кравцов је један од најважнијих закључака донео, између осталог, и на основу погрешног превода. Наиме, стихови из песме Смрт Јова Деспотовића: „Сријем земља стећ ће господара — ил' бољега или ће горега“ преведени су на руски као
удри кога хоћеш. Но му грлом бане запињаше, тј. затезаше (подижући му браду навише). Различито су тумачени завршни стихови: „Не дам вашу сестру похарчити, без вас бих је могао стопити, ал’ ћу стопит сву тазбину моју, немам с киме ладно пити
Сами за себе, одвојени од осталог текста, ови — лепи и снажни — стихови доказују да је Марко представник феудалаца а Муса представник сељака, тј. народа.
У прилог овоме тумачењу — мада сами наведени стихови и даље остају у оштрој противречности са ликом историјског Мусе, Мусе феудалца — иде и чињеница да је Марко краљев
Како се из нахије пожешке и ужичке изиђе к југу, и данас људи ову сјеверну страну, к Дунаву, зову Моравом“. Завршни стихови: „Ђе се мука код главе нагнала, па та мука глави не помогла, и ту муку опалила муња!
Између осталог, онај који је позвао на мегдан имао је право да први удари; отуда стихови: „твој је мегдан, твоје позивање; играј коња па удри на мене, а ја ћу ти стати на белегу“.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана, и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...
Сас стихови збори!... Лудо, што да гу прајиш?... А ја што да зборим и да се карам с будалу? Покупи си скути, па брго кроз чаршију