Употреба речи столице у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

На кући нигде црепа ни прозора, у кући ничег, ни столице, ни лонца: оно што нису опљачкали војници разградили су и разнели сељаци!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

с леву страну и официра доста; у реду седе Турци, око 10-12 њи̓, о десну страну; дадоше нама тројици у зачељу три столице.

” Сви су други ћутали, а онај немирни трбушати Француз скочи са столице и рекне: „Да моја нација тако страда, па да мене себи на жертву зове, ја не само да сам професор у Харкову, но да сам

Поклонимо му се, и поздравимо како смо умели; и он нас поздрави срећним пришествијем и посади сва четири на столице, а он сам седе на канапе.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Механа је у селу М.... грађена сасвим по плану, као што су већ обично у нас механе по селима и друмовима. Столице сламне, обојене зеленом бојом; у неких се већ слама одрла па виси доле.

Механџија притрча услужно те смахну рукавом прашину с једног стола украју, наређа три столице, метну запаљену лојану свећу у свећњак од тенећке, с репићем и мумаказама већ искривљеним да ниси могао никако

Ето, мој Пајо, како може човек да страда!... — Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани. Ђуко и Пајо одоше. Остали гости одавно се већ разишли. Газда дрема у једном крају за столом.

Зна доста добро качарски и столарски занат; гради ведрице, каце, бременице, вучије, чаброве, столице, столове, лотре — готово сваку дрвенарију што треба једној кући сеоској. Па и отуд му пада лепа парица.

, као и астале, столице и уопште столарски посао, и то сам дужан му радити, како њему, тако исто и онде где ме он коме прати да штогод и од

Срам вас било! Зар сте ви трговац! — Ко сте ви? — скочи Никола у чуду са столице. — Ја толико потрошио... — дере се Пупавац још жешће... — а ви ме за нос вучете...

— дере се Пупавац још жешће... — а ви ме за нос вучете... Савка и мати јој ђипише поплашене са столице. — Вуците тога напоље! — викну Никола на слуге. — Мене напоље? Срам вас било... — дрекну Пупавац већ очајнички...

Док би оком тренуо, беху оба коња привезана иза новог вајата за шљиву. Стамена изнесе гостима столице пред кућу, пољуби попа у руку, па отрча опет у кућу.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Помоз̓ бог, Иво! У овом тренутку Иван се зарадова. Он скочи са столице: — Бог ти помогао! — Ја се мало свратих да видим шта радиш... — Баш си добро учинио, седи... — рече он...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Гледам. Сто насред собе. Око њега разбацане столице; две или три претурене. По поду лежи тисућу карата, разгажене и неразгажене цигаре, једна разбијена кавена шоља, и

Осетих да сав горим и да она тешко дише. Прибрах се. Несрећниче, шта радиш? Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове. Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор. Ја извадим духанкесу. — Извол'те на поклон!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— И донеси столицу једну, две столице донеси. Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?

Канабета и све столице откривене, без конофонских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја, а на њима све

— О, пардон — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли! Извин’те што сам се толико задржао. Први пут, па толико да траје визита...

— Помоз’ бог, Петре синко! — Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир и пољуби г. попу у руку. — Па, како је? Како?

По тим собама размештају већ још сад намештај: столове, столице, кревете, канабета, шифонере, штелаже, и томе подобне ствари.

— Укр’о зуб! — понови гђа Перса, и скочи са столице, и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста! Немој ми казивати, нећу да те слушам! Боље главу да су ти украли.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Тата је казао да ће поред Савке дати осам стотина форинти, а ја ћу јој дати леп штафирунг, канапе, столице, два шифоњера и огледало. — Што се штафирунга тиче, с тим сам задовољан, ал' осам стотина је врло мало за трговца.

— рече Пинтерић. Док је Пинтерић ово говорио, чика-Гавра је устао са своје столице, па га је отерао са његова места да може поред госпође Макре сести.

Три велике собе, све пуне, свуд кожна канабета и столице; кујна пуна бакра; башта велика; велика штала пуна коња и крава; авлија пуна сена и сламе.

Сад све знаш, дај преко писара преписати, па суду предај. Ту је и Мица. Кад је све то чула, скочи са столице од радости. — Па, ма била Алка само на један дан, један сат затворена, задовољна сам.

Африка

Док бој развија моју пољску постељу, коморник, столове и столице, док спрема ручак од конзерве, ја имам непрестано пред очима како том угасито црвеном стазом силазе тамни сељани

Одводи нас у колибу, на другом крају дворишта, где ћи бити наш стан и где нам момци одмах расклапају постеље, столове, столице, комарнике. Под неким сламним хладњаком, црнац удешава платно за сликање: урођенички лан на раму од акажуа.

Док слуге разапињу постеље и комарнике, расклапају столове и столице, меблирају покретном цивилизацијом, за једно вече само, ову голу округлу просторију, излазим у сеоца које је одмах око

Нареди да нам се изнесу столице, и дуго представљање између њега и мене настаде уз помоћ Н–а, који нам служаше као тумач.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Она се спотаче и то га као развесели и осмехну се. Учтиво је доведе до једне столице и она седе. Проводаџије онда – један стари мајор и његова жена – почеше да се шетају, горе‑доле, по соби, да се

Међутим, пре него што је, ма ко, могао, ма шта, да учини, Павле је био са столице скочио и Ђурђа одгурнуо. Стајао је, онако кракат, виши скоро главом, пред Петром, ухвативши га за груди.

Имао је на њих да седне. Виде само да ноге, у те столице, све четири, стоје, криве. Све му се то учини туђе, лудо, шашаво. Павлу се то чинило и сувише церемонијално.

А дешавало се и то, у Варадину, да град падне у месецу мају, крупан. Узалуд су, у такве године, Варадинци износили столице, преврнуто, пред кућу, да би град престао. А узалуд и жеравицу уносили у кућу, на ватраљу, против раних снегова.

У дворани је био велики лом. Костјурин је био покупио артије, пред собом, одгурнуо столице, и по летео до Витковича, са којим је изишао. А за Костјурином потрчаше сви. Као да је неко пожар подметнуо.

Теодосије - ЖИТИЈА

и братија твоја сви су часни и свети, али нисам у њих толико уверен да су достојни толике висине чина и апостолске столице, него тебе самога са Богом благоволи душа моја, јер се многима од нас не покори твој живот од младости.

Поцле читања светог јеванђеља, сапрестолник апостолске столице, свети све сазва и јасно, да сви чују, поче прво сам говорити образац свете вере, то јест „Верујем у једнога Бога“,

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

дрворезачких творевина колико Мијаци. По многим кућама се виде столице, наслони од клупа и таванице у собама са дрворезом.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Читав се градић закључа, замандали, затвори, закова, навуче на врата ормане, кревете, столове, столице, пећи, перјане јастуке, старе капе и поломљене чачкалице. Улице опустјеше.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

га тражи у трави Тражи га тражи Где га све не тражи И тражећи њега изгуби себе ЗАВОДНИКА Један милује ногу столице Све док се столица не покрене И да му ногом слатки знак Други љуби кључаоницу Љуби је како је само љуби Све док му

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Зар не видите да ту седи пречасни отац Лаврентије? Ми нисмо видели ништа. Соба је била сасвим празна н столице су биле празне, али, кад год бисмо хтели да седнемо на неку од њих, Бароница би нас готово дршћући упитала зар не

Све су столице биле заузете н сви које нисмо видели почињали су да ручају. - Како је забаван мали Емилијан! - рекла је Бароница и

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Сувоњава, висока женска око четрдесет, питомог изгледа. Уђу у канапу. Ту је један стари билијар, већ искрпљен, столице доста старе и отрцане, па четири мала зелена стола, и један велики. Има већ и друштва. — Дај, Саро, двапут каве.

у сали се игра котиљон. Предводи Шамика. Игра котиљон и Пера; добар играч. Дође Пера са још једним на столице за избор. Њега избере госпођа Матилда. Сад опет седи Пера сам, а фрајла Лујза са још једном.

А Шамики и један дан такве радости утишава сву досадашњу бóљу. Дође Јуци. Јуца дигне се са столице; њена величанствена висина, сува, танка, сув образ, обучена лепо, крочи пред Шамику мајестетично. — Добро дошли!

Црњански, Милош - Сеобе 1

Да се не боји. Но баш кад је хтео да проговори, она се пресамити преко столице, вриснувши грозно. Тресла је рукама, бледа у лицу као креч, разрогачених очију и разјапљених уста, из којих ипак нису

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“²¹ У горњој Крајини, да би дете проходало, „треба га у младу недјељу прије исхода сунчанога, полагашно провести око столице“.²² Дете се, исте сврхе ради, често води око куће.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

из свог просечног талента и лица начини заштитни знак за успех — све до овог јутра на Тераси, када су за две слободне столице њиховог стола седела покрај њих и два пораза, један покупљен негде у белом свету, други зарађен овде, код куће.

Вода у чаши залеђена! Твоја хаљина пребачена преко столице влажна. Пукла ти је жица на последњој чарапи и отпао блокеј са десне ципеле. Шта тражиш овде, где никога не познајеш?

Међутим, пошто је био глуп и полупијан, а опкорачивање наслона столице и пијење до дна боце пива исцрпљујуће, морао је ускоро нешто да предузме.

Дижући се са столице, момак јој је лагано увртао руку, тако да се и Нина, против своје воле, подиже и учини неколико корака, осврћући се

Матавуљ, Симо - УСКОК

У средини бјеше сто застрт зеленом свитом и око њега три столице. Најпослије у углу бјеше велик орман и до њега рукомија. Слуга изнесе чизме.

дугачак сто, покривен шареницом, на коме бјеше њеколико великих, четвртастијех скленица ракије: око стола дрвене јаке столице, а иза њих се наврстали ђаци; по стјенама њеколико слика руских царева и војсковођа; у угловима два велика орахова

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

— Куд ми се деде човек? Нисмо се ни договорили како ћемо лагати. (Уређује столице.) Морамо свршити, макар како било. УГЛЕД 4. ПРОВОДАЏИЈА С МЛАДОЖЕЊОМ (ступи) ПРОВОДАЏИЈА: Помози вам бог!

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЗЕЛЕНИЋКА (осврће се): Нема нигди столице да могу пасти у несвест. Је ли то истина, забога? ГАВРИЛОВИЋ: Засад је тако.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

постао је ердељски капућехаја (посланик) у Цариграду. Пошто му је брат свргнут са епископске столице и бачен у затвор, он изгуби место, напусти Ердељ и 1680. оде у Влашку, на двор кнеза Шербана Кантакузина у Букурешту.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Ти мене знаш! Кад ме на овом степену видиш — мани ме! Ја сам звер у пићу. И »звер« се заљуља и умало не паде са столице. Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.

Понављали су једнако да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе. Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама. Таман седоше, а домаћину паде на памет да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И заиста. Ено старојко и још неколико њих устали. Држе се за столице; хтели би оро, али као да им је жао да прекидају песму, па само стоје, заносе се по свирци и рукама, по такту,

Цела улица замирише на пастрму. Кроз капиџике а по авлијама почну да промичу жене, зајапурене, носећи чаше, столице. Улицом по десет њих иду.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

шта је било од његове жене он се дигне да је тражи, и поведе са собом подоста наоружанијех људи, па кад дође близу столице онога цара што му је жену узео, остави људе у шуми казавши им кад чују труба да затруби, онда да иду на њезин глас

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Шта би било, да какав стран човек у кућу дође. (Утире астал и лупа столице.) Гледај, гледај, толики пра! ЛЕПОСАВА: Већ у овој кући друго ништа да не ради човек, него да паја и брише.

ДОКТОР: По свету? Но, нашо сам једанпут човека, који дође у моју струку. Освиме, столице! Ја вас не могу тако лако од себе пустити, јер има људи који участују на путовање. ПОЗОРИЈЕ 9.

Ја вас не могу тако лако од себе пустити, јер има људи који участују на путовање. ПОЗОРИЈЕ 9. (МАНОЈЛО износи столице, ПРЕЂАШЊИ.) ДОКТОР (Манојлу): Ту ћеш и ти остати, јер си ђак, да штогод научиш.

У крају стоји фортепијано; а у прочељу канапе, више њега велико огледало а пред њим астал и наоколо столице.) 1. ВУЧКО (ступи) ВУЧКО: Ја!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Увек вам пале цигарету златним упаљачем, придржавају капуте, одмичу и примичу столице, а миришу на дуван за лулу и на нешто скупо.

лампе са абажурима што су некада давно осветљавале најновији број часописа „Илустратион“, а данас неко шунд-ђубре, столице на којима су седеле рођене даме, а данас све сам шљам, шољице од кинеског порцелана из којих се стварно, али стварно,а

Једни одлазили, други долазили, а он стално намешта столице. Највише му се био попео на главу онај тв-коментатор што вас стално гледа као да има нешто да каже, а овамо труба.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

- Затурила негдје се одговара дједа им. - Шкрипе шкриње, полице кревет срушен, проваљен, а климаве столице под чизмама крцкају. (Скочи мачак с пенџера уврх трешње попне се.) - Претурање, лупњава. Ц пећи чунак тандркне.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ДУХ СЕ РУГА ЦАРИГРАДУ Неки пут се спустим сасвим ниско на глатке куполе — столице вихора — да чујем шта сад телоносци раде.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ПРОКА: Он хоће да се бије! (Шчепа и сам столицу.) ТРИФУН: Не дајмо се! СВИ (се ухвате за столице и друге предмете, заузимају насртљив став, жене вриште, Мића се попео на сто и умирује млатарајући рукама.

Узносе се столице и спушта се завеса). Завеса ТРЕЋИ ЧИН Иста соба. ПОЈАВА И ПОРОДИЦА, без АГАТОНА и САРКЕ (Општа утученост и

се увалио у фотељу, рукама загрлио колена и глупо гледа у таван; Трифун узјахао столицу и наслонио чело на наслон од столице; Танасије, очајна лица, пише и брише нешто на парчету хартије.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Можда ће он знати. Погледах у сестру. Наслонила се на кола и подбочила главу. Била је бледа. Донеше нам столице. Чујем где неки старац говори војницима: „Ко ће то наћи! Много их је изгинуло. Овде су биле борбе, све је разривено.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Деца изнеше столице ; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично,

Деца изнеше столице ; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.

Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе. Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа

До вас све стоји... реците ми, поверите се другу... Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица... Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се

Љубица се трже као из правог сна, као да је досад спавала дубоким уморним сном... Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну: — Ах... Шта је то?...

Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти. Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.

чим се изиђе из села, одмах десно... — Знам... знам... дрхташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође. — Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом. Она застаде, двоумећи.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

(Затамњење) ИИ СЛИКА САСЛУШАВАЊЕ ГЛУМАЦА У ПРЕДСТОЈНИШТВУ ПОЛИЦИЈЕ (Суморна, празна канцеларија. Канцеларијски сто, столице, плехана фуруна. По зидовима разне објаве и саопштења. На зиду мапе света, Европе, Дринске бановине и округа ужичког.

СОФИЈА: Долази потоп, тону лађе, планине, континенти! А ми хоћемо да се спасемо од потопа пењући се на столице! ЈЕЛИСАВЕТА: Ко да је потоп миш! СИМКА: И куд ћете сад?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Не виде да ту више није важно како столице стоје на позорници, из којих врата излази ново лице, ни брз дијалог. Не виде да би после неких реченица требало дуго,

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Какво је то чудо? — повиче престрављен па стаде брзо обема рукама да отреса и чупа перје с главе. Затим скочи са столице па се стаде окретати, загледати се са свих страна, и, запрепашћен, виде како му од одела висе само крпице и дроњци, а

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Родољубиви грађани поседаше на столице, а сазивачи заузеше своја места за столом. — Браћо! — поче један од сазивача. — Ви већ знате што смо се овде окупили.

— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. — Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима. Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо... Машисмо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење«....

Дућанџије износе мале зелене столице, оплетене рогозом и с проваљеним седиштем или одваљеним наслоном или окрњеном ножицом — већ каква је чија »нарав« при

испрêче столице у вратима, па забринуто и љубопитно журе низ чаршију, тетурајући кривим и несигурним ногама које су навикнуте да у

Тамо су Јула и Каја као домаћице. Намештају два кревета, столице и астал, јер само то беше дошло на једним колима. Снаша Јула брише столице И сто Од прашине, а Каји је ставила у

Намештају два кревета, столице и астал, јер само то беше дошло на једним колима. Снаша Јула брише столице И сто Од прашине, а Каји је ставила у дужност да намешта кревете, па кад она беше скоро готова, онда се Јула стаде

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Између прозора миндер са жанилском застирком; са стране боље дрвене столице. Између прозора велико огледало у златном раму. У углу између овог зида и задњег већа гвоздена пећ, која се ложи споља.

На средини собе сто са куповним чаршавом и око њега столице. Над њим виси са плафона већа лампа. Паланачка соба из осамдесетих година, у чији се стил унео и укус девојке која је

Укрути се, искашље, устане са столице и диже руку увис): Молим, господине председниче, за реч! СРЕТА: Ама, чекај, куд си навро! Не иде то тако!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина. Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«.

Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе. Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.

Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. — Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

У поноћ, у земљи Назарету, Свака звезда запали цигарету, А по кафанама Престонице На главама Дубе столице... Жетеоци, у Гружи, певају стару песму, Док плева месечине изнад гумна дрхтури.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге. Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном

Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке. Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ „Ставите трпезу, донесите е је вријеме већ!“ рече Јока. Млађе хитро метнуше трпезу и столице око ње. Јанко бјеше већ сио до свога пријатеља, рукујући се поново с њим. Слуга се диже. Сердар сједе до Јанка.

га гледао молећијем погледом, час опет дизао глас и рукама махао, као да хоће да га увјери, час се срдио, дижући се са столице. Дуго је то трајало. Одједном се диже и стаде ходати за неколико по соби, не говорећи ништа.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

шта је било од његове жене, он се дигне да је тражи, и поведе са собом подоста наоружанијех људи, па кад дође близу столице онога цара што му је жену узео, остави људе у шуми казавши им кад чују труба да затруби, онда да иду на њезин глас

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Сви су отишли, светло је смањено. Иконија и Цмиља односе чаше и есцајг, преврћу столице на столове.) ИКОНИЈА (виче напоље, Анђелку): Анђелко, чесма ти је у дворишту! Има и струја!

(Наставља да преврће столице и да чисти. На вратима се чује снажно лупање.) ЦМИЉА: Затворено је, фајронт! ЈАГОДА: Одринглавај! Помагај!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— па запали свијећу и усади је у чашу жита. Брне наслонио плећа на повију од троножне столице, преплео прсте на трбуху и обрће палац око палца. Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло. — Не знам шта ћу!

Након пола часа пробуди га врдање у фратарској трпезарији. Они су чатили молитву, па почеше покретати столице, па се зачу звецкање посуђа и онда мрмољење кроз нос.

То јест, али сам прова и ово: кад, рецимо, не вечерам, па ми је сутрадан боље, ја ондак узмем дви тешке катриге (столице) и носам и’, ако ћеш, по уре, а не ћутим да се тежина одзива у зглобовима! Даклен, видиш да је ствар неразумљива!

Али, дај оче, свитуј, помози,... ја сам гришник, али, али... — Шта је... шт’! — дрекну Брне клисивши са столице, јер Пивалица силно шкргутну зубма и изврати очима, а рука му пође к јатагану.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

села. надничи и служи. Она се покрену, први пут откако је устала са столице, мало рашири ноге, да буде сигурнија на њима, и одсутно се загледа у жеравицу која је испала из фуруне и споро умирала

почупаше прошће и, с бесом и весело, нагрнуше на кафану, поразбијаше врата и прозоре, поломише рамове, столове, столице, келнерај, полупаше сву стакларију кафеџије Левића и његове жене „Буле“, који су се скрили на тавану.

Чуо сам да си стигао па те чекам.“ Неко је устао са столице и Аћим је сео до самих врата. Није веровао очима: са испруженом руком за поздрав, насмејан, ишао је к њему...

Спотичући се о столице, довуче се Мијат. — Знао сам да си ту, газда мој! А мени су преровске лопуже разбиле гусле. Иако сам ти слуга, имам

За сваки случај.“ „Ти си се код двора осигурао.“ „Кад си дигао буну, још онда си се продао.“ „На две си столице. Неће ти преки суд судити, па изазиваш.“ Ломила се помрчина.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

говор, отворише се широка врата дворане, а кроз њих покуља дугачка поворка носача који унесоше и положише на столове и столице ненадмашно драгоцене дарове египатског краља: златне чиније, ибрике, шоље, пехаре, сребрне кондире са златним

„Спасавате од пропасти! - Како то?“ „Да, драги мој! рече он и подиже се са столице. „Кад дођох овамо и затекох овде та дела, разбацана и забачена, пуче ми пред очима да је куцнуо дванаести час да се

„Као браћа рођена!“ - И он ми пружи руку, у знак да је наша погодба обавезна. Подигох се са столице. „Е морам да идем“. „А куда, ако смем да знам?“ „У Леон“. „Трговачким послом?“ „Да.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Затим се диже са столице, извини ми се па се баци свом тежином на свој лабаво учвршћен пољски кревет који је шкрипао. Али топло јулско јутро,

Као махнит ја поскочих са столице и зграбих револвер који је лежао на столу. Срце ми тако снажно залупа да ме заболи, ум ми се помрачи, а глава занесе,

лично доктор-оператор, сав у белом, а на грудима крвавом мантилу, те га уморно али благо гледао кад је он буновно са столице одскочио и у њега се широко отворених очију загледао.

“ Баш код ових речи председник се зацрвене, па са оне своје столице поскочи и просто као помаман дрекну на Ђорђа: „Ти“, вели, „овде са судом комендију тераш, је ли?

Онда заузима две плетене столице у првом реду и на метар од бине, па се искашљује, суче брке, затура се и намешта, те чека са неким изазивањем.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Повукао би се из дискусије — и физички би се малко одбио од стола забацивши се леђима на наслон столице, као играч кога не служи карта и који је одлучио да пропусти неколико дијељења без свог учества.

Тешке резбарене столице из опћинске вијећнице са строгим равним наслоном послужит ће за престону дворану; нарочито је направљен једино

би је разговор намамио, домиљела би сушећи у платненој крпи опране виљушке; ослањала се гојазним лактовима о наслон столице и слушала, све док је опет не би призвао у кухињу шум прекипјеле воде.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине...

Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим.

— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. — Та нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук.

Црногорац? — Нећу, господине, више да ти одговарам. Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. — Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. — Е па дела, облачи се, па да идемо!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

шта је било од његове жене, он се дигне да је тражи, и поведе са собом подоста наоружанијех људи, па кад дође близу столице онога цара што му је жену узео, остави људе у шуми казавши им кад чују труба да затруби, онда да иду на њезин глас

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ШЕГРТ (остави хаљину преко столице). ЖИВКА: Тако, сад можеш ићи! ШЕГРТ (оде.) ДАРА: Где си, бога ти, носила ту нову хаљину?

ЧЕДА: Врло добро, и ја имам с вама да разговорим реч-две. ДАРА (узме хаљину са столице и шешир па одлази). ИВ ЖИВКА, ЧЕДА ЧЕДА (кад су остали сами): Ја сам се решио, мајка, да дефинитивно уредим ствар.

ЖИВКА (у крајњем бесу дохвати са стола књиге, кутије, букете, звонце, јастук са столице и све што јој дође до руку и гађа га вриштећи): Напоље, вуцибатино, напоље!

све то оде, је ли... све, све? СИМА: Па оде, дабоме! РАКА: Доле влада! ЖИВКА (шчепа штосове новина са столице и гађа га њима): Куш, штене једно, прегризô језик дабогда... (Рака побегне. Прилази Сими и уноси му се у лице.

Краков, Станислав - КРИЛА

Сада је узео горку со, и она га је мучила по стомаку. Неко је казао да свако нерасположење и брига долази од рђаве столице. И сат му се данас покварио. А најгоре, ноћас је уснио аван у коме су туцали његове поломљене зубе.

Петровић, Растко - АФРИКА

Док бој развија моју пољску постељу, коморник, столове и столице, док спрема ручак од конзерве, ја имам непрестано пред очима како том угасито црвеном стазом силазе тамни сељани

Одводи нас у колибу, на другом крају дворишта, где ћи бити наш стан и где нам момци одмах расклапају постеље, столове, столице, комарнике. Под неким сламним хладњаком, црнац удешава платно за сликање: урођенички лан на раму од акажуа.

Док слуге разапињу постеље и комарнике, расклапају столове и столице, меблирају покретном цивилизацијом, за једно вече само, ову голу округлу просторију, излазим у сеоца које је одмах око

Нареди да нам се изнесу столице, и дуго представљање између њега и мене настаде уз помоћ Н–а, који нам служаше као тумач.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ГЛАВАШ (узима пушку и скаче са столице): На ноге, момци!... Хајд’ у потеру! Не утицаху вуци преда мном, Нити однеше лаку кошуту Двокраког папка танке

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Џамићу! — дозва свога посилнога. — Донеси још две столице. Командир му приђе и пружи руку, гледајући га љубопитљиво. — Здраво, друже Рацо!

— поздравља се капетан Бора. — Е, мило ми је кад имам тако цењене госте. — Џамићу, донеси посуђе за двојицу, и столице! — наредио је Радослав. — Алал вам вера — трљао руке Бора и окретао се по соби. — Солидни момци!...

Радослав једва процеди: — Шта ово треба да значи?! Капетан Бора завали се немарно у наслон столице и завуче руке у џепове чакшира. Не гледајући Радослава, проговори: — Има то своје значење...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Какав кадија! На моју душу, да зна само још писати, могла би ти мирне душе рећи: „Устани са те царске столице да ја народу правду дијелим!“ Тако је то паметна и учевна жена! Судац: Баш тако учевна?

Али ми је врло тешко што ми газде кажу да нијесам Срб. Ја нијесам Срб! (Устаје са столице, и живо сијева и стријеља очима суца.

Има ли у вас школа што се зове терезијанска? Судац (говори с писарчићем њемачки). Давид (скочи са столице као опарен, стаде између њих и поче махати кажипрстом): Никс, никс! Никс, ништа то не припознајем!

) О, зар ћорава* наша Земљана Влада, гôд јој њезин! (паде са столице). Зато нами, грдна рано, све ћораво и иде у овој земљи! Судац (улази с доктором): Шта је то?!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

) ЖИКА (плане, скочи са столице и гађа га актима која му се затекла на столу): Покажи ти то својој жени, магарче матори!

(Звони. Јоси, који се појави.) Донеси из практикантске собе две столице. (Јоса оде у практикантску собу.) СПАСА: Ако, да постојимо, господин-Вићо! ВИЋА: Не бива, није то за мало.

ВИЋА: Не бива, није то за мало. Има ту сат и више посла. (Јоса је донео и наместио столице.) МИЛАДИН (седајући рикне и рипне, прихватајући се рукама за задњицу). ЖИКА: Шта је, море?

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

од пазара, механџије, који су иначе са муштеријама целог дана пили, већ почели да испред механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба,

Ћипико, Иво - Пауци

Ево десет десетица! — вели. — Ево их, гледајте како су модре... Ко ће их? Стаоац се диже са столице, а и жене се примакоше. — Нове су, — опази писар. Часом ћуте. —Дајеш ли то за мој дио? —прекиде ћутање стари.

Звони подне, одблесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне: навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

један угао сале, а остали њен део заузела је фукара, која се босим прљавим ногама попела на мраморне столове, свилене столице, фотеље и канабета. У свима вратима сале и прозорским удубљењима узели су места турски полицајци.

Она је захтевала да се Мелетиус ИВ, одмах ту пред њом, одрече своје части и положаја и отступи са патријаршиске столице.

Мелетиус ИВ подигао се са своје столице, држећи се једном руком још за њу, а дајући другом руком знак да хоће да говори. Наста тишина.

И Тихо је добро повукао; лице му се зацрвенило, очи исколачиле. Стењући, он се диже са столице. Ваљда хоће да говори. Задеде свој дебели прст у огрлицу, као да га ова гуши. Гунђајући поче да је цепа.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

По ћошковима на земљи по две три троножне столице око мангала са угашеним жаром. Келнерај у углу ограђен и по његовим преградама поређана стакла, чаше и литрови.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Јесте ли завирили кадгод у радионицу где седе, у фусеклама и прслуцима, шнајдерски момци? Тврде четвороугаоне столице без наслона с којих се они сатима не дижу, и које им кости стружу и бутине пресецају, па сироти само одлажу ногама.

Ревизија, господо, молим лепо. — Постало је јасно да иза Тошине велике претседничке столице присуствује још једна присутност. Заиста је госпа Нола сарађивала.

Устала је са столице, и исправила се. Устао је, учтиво, и младић. Погледали се, и госпа Нола, снажна и паметна госпа Нола, устукнула је

Кад се у сеоској кући почне живети сувише господски, да знаш, или страдају огледала и столице, или синови и кћери. Марко је при рођењу свакога сина чинио завештања.

Велики орман се сасушио, мердевине се јуче под надничарком распале, столице политиране се љуште као да су у врућој води лежале.

Грци из чаршије, строго узевши, изводили су једно вештачко или извештачено седење на две столице: говорили су српски радо, али увек рђаво; склапали су пријатељства са Србима, али трговачке послове нису с њима делили.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ако би наишао какав циркус, одмах сутрадан ми смо се превртали, крхали столице, секли конопце разапете за сушење рубља, изваљивали бурад из подрума и хиљаду других штета чинили, да би могли

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Поздравих га. Он додирну чело, па груди. Једно мало Арнауче унесе две троножне столице. Седосмо према старом Арнаутину. — Ђуро, замоли Шкиптара, али лепо, да нам уступи стан за ноћас и питај га шта тражи.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Тамо где престаје град а почињу кукурузишта бацају људи старе и непотребне ствари: некадашња корита, ислужене столице и ормане, поломљена огледала, ко да наброји? — Каквих све овде чуда нема! — кликну дечак мален и танак као гранчица.

Узалуд се опирао. Новац богаташа и поквареност слугу били су јачи од опирања: богаташ доби столицу налик на цвет. Око столице се сјати гомила радозналаца. — Каква лепотица! — викале су градске госпође. — Ни у царскоме дворцу такве нема!

Је ли чудо што Принцези столица постаде неудобна? Ах, све су је кости болеле од столице. А можда ће јој се и грба направити на леђима? Како би с грбом једна Принцеза ишла светом?

Али, кад паде ноћ, измиле из скривених кутака и закутака мишји народ. Хоп, хоп! Цуп, цуп! Ухвати се око столице коло мишева.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

гњиздо тица ластавица, вила га је за девет година, а јутрос га поче да развија; долети јој сив-зелен соколе од столице цара честитога, па јој не да гњиздо да развија“.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

да стане Хоћу да сањам дању и ноћу Одлучио сам И тако хоћу ЈЕДНОГ ЗЕЛЕНОГ ДАНА ХАЈДЕ ДА РАСТЕМО До стола До столице До кашике До полице Растимо Са ластама ластимо Соколице Делије Доколићи Јуначине Не бирајмо начине Растимо

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

па забезекнуто, затим разроко као да му је мува сјела на његов црвени нос, а онда се забаци натраг, на наслон столице, лупи рукама по столу и луђачки стаде да се смије: — Аха-ха-ха-ха, хоће дјевојчица батине! Аха-ха-ха!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Он један снижа људе и виси, богати и сиромаши, високоумне царе стрмо собара, а богаље из буњишта вади, те на царске столице посађа, како што је и Саула од пасења магариња и Давида овчара на царство израиљско био извео.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности